MLADEN OBRADOVIĆ Optužuju nas da smo nasilni oni koji su nasiljem prigrabili vlast

Razgovarao Miodrag Zarković

Kako će se eventualna odluka o zabrani odraziti na postojanje i delovanje Obraza?
Obraz je registrovan kao udruženje građana. Državni organi mogu da donesu odluke koje se odnose na nas u formalno-pravnom smislu, znači, mogu da nas izbrišu iz registra udruženja građana. Ali, time ne dobijaju ništa, iz prostog razloga što je delovanje Obraza daleko složenije. Obraz prevazilazi okvire bilo kog propisa kojim raspolaže ovdašnji režim. Prvenstveno tu mislim na činjenicu da samim brisanjem iz registra neće ugušiti našu organizaciju. Ona će nastaviti da postoji i mi smo to u više navrata istakli, a isticaćemo i ubuduće. Naši ljudi to već znaju i u slučaju da dođe do brisanja iz registra, mi ćemo nastaviti delovanje na isti način kao i do sada. Ako se pojača represija, naći ćemo druge načine da delujemo i radimo, ali nastavićemo da postojimo. Znate kakva je srpska tradicija, šta je osnov srpske borbe za slobodu? To je tradicija hajduka, uskoka… Sve te organizacija su bile svojevremeno organizovane na nekom nezvaničnom nivou i nijednu od njih nije bilo moguće zabraniti ili raspustiti. Ako bude trebalo, ako režim bude hteo tako da deluje protiv nas, nama je najmanji problem da se zaputimo tim putem.

Da li ste vi nasilna, ekstremna desničarska, profašistička organizacija, kao što vas predstavljaju?
Svaka rasprava u tom pravcu je potpuno besmislena, zato što je u srpsku javnost poslednjih godina ubačen nakazan vid izražavanja, u vidu političke korektnosti. Celokupan društveni i politički rečnik prilagođen je onome što od ovdašnje vlasti i vlastodržaca zahtevaju njihovi mentori sa Zapada. Oni zahtevaju da se razgovara u granicama te takozvane „političke korektnosti“, i onda se koriste izrazi poput nasilja, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava, seksualnih sloboda. Sve su to izrazi koji do pre desetak godina nisu ni postojali u našem javnom diskursu i za koje običan narod ne zna ni šta znače. Oni pokušavaju da predstave svaku legitimnu odbranu srpskih narodnih interesa kao nekakvo ispoljavanje nasilja. Kada govore o nasilju, oni na lažan način predstavljaju srpsku borbu za slobodu. Oni govore o nasilju onda kada se mi branimo. Oni govore o nasilju onda kada srpski narod ispoljava nezadovoljstvo zbog svega što se događa poslednjih godina i zbog toga što čovek više ni na koji drugi način ne može da iskaže svoje neslaganje. Kako mogu Srbi da budu mirni, da se smeškaju i ponašaju da je sve u najboljem redu, kada nam na naše oči otimaju Kosovo i Metohiju? Kako da ćutimo i zabijamo glavu u pesak, kada nam nameću takve nebuloze kao što je Rezolucija o Srebrenici? Ili odluka Vlade Srbije o saradnji sa Euleksom, ili Statut Vojvodine? Takvi potezi vlasti će u svakom normalnom čoveku da izazovu osećanje gađenja, a kod onih koji u sebi osećaju i duh naših predaka, mora da se javi i snažna potreba za odupiranjem.

Da li ste učestvovali u nasilnim incidentima?
Hajde da priču o nasilju vratimo na peti oktobar. Petog oktobra su oni nasilno došli na vlast. Upali su Skupštinu, u televiziju, popalili su i pokrali ono što su smatrali da treba. Odakle onda njima pravo da bilo kome drže lekcije o nasilju? Mi nismo nasilna organizacija, već organizacija koja je svesna da u srpskoj borbi za krst časni i slobodu zlatnu, moramo biti spremni na sva iskušenja. A različita iskušenja traže različite odgovore. Potpuno je prirodno i normalno da kada Šiptari napadnu Kosovsku Mitrovicu, ili kada počnu da pale srpske crkve i manastire, kao što su to radili marta 2004, da mi odemo na Kosovo i Metohiju i stanemo rame uz rame sa srpskim braniocima na mostu. Kao što smo radili kada je bio napad na Brđane prošle godine, i u mnogim drugim situacijama. Ako će zbog toga neko da nas proglasi za nasilnu organizaciju, neka izvoli. Mi se borimo samo za odbranu našeg naroda i naših nacionalnih interesa. Ali, nema govora o tome da mi sprovodimo neki teror. To što nam pripisuju, da mi kao tučemo ljude po ulici bez ikakvog razloga, to nema veze sa istinom. To je slika koju su nametnuli zato što ovde većinu medija drže, posredno ili neposredno, pripadnici vladajućih struktura, odnosno, njihovi nalogodavci iz stranih ambasada i stranih obaveštajnih službi. Oni imaju jedan cilj, da pretvore Srbiju u okupacionu zonu, a to pokušavaju da ostvare gušenjem svakog vida otpora. Ko se u ovom trenutku najviše odupire tome? Srpski nacionalisti! Zato i pokušavaju da nas diskredituju tim ispraznim kvalifikacijama.

Vode li se neki sudski postupci protiv vaših članova?
Konkretno, vodi se postupak protiv mene, pred Prvim osnovnim sudom, zbog navodne diskriminacije i širenja mržnje prema pripadnicima homoseksualnih krugova. Tužilaštvo pokušava da dokaže da sam ja navodno avgusta i septembra prošle godine pozivao na mržnju. Od tada su bila zakazana tri ročišta i svako od njih je odlagano. Sledeći pretres je zakazan za Krstovdan, 27. septembra, pa ovom prilikom pozivam i vas i ostale medije da prisustvujete tome. Optužbe su, inače, van pameti. Mi smo vrlo dobro znali da oni žele da održe paradu srama 20. septembra 2009. i da je ta ideja naišla na zgražavanje celokupnog naroda. Nije bilo običnog čoveka koji je bio za to da se ta parada održi. Obraz je samo na jedan jasan i neposredan način iskazao to što misli narod, a vlast je to iskoristila da pokrene sudski postupak. Ali, ne žalim zbog toga. Naprotiv, drago nam je, jer kada srpski neprijatelji udaraju po nama, pokazuju da mi radimo pravu stvar.

A kakav stav inače imate po pitanju homoseksualizma?
Bez obzira na to što se oštro protivimo održavanju parade srama, mi njih ne mrzimo. Mi ne mrzimo nikoga. Samo nećemo da skrnave srpski prestoni grad tom sramnom manifestacijom. Inače, ja svima njima želim sve najbolje. Želim im da se odreknu tog velikog greha u kojem obitavaju i da se pokaju, a da li će oni to učiniti ili ne, to je njihova stvar. Neka u svojoj privatnosti rade šta hoće. Ali, kao srpski nacionalista, kao neko ko želi dobro svom narodu, ne mogu da se složim sa održavanjem jedne takve parade jer ona duboko vređa javni moral. Uostalom, predstavnici njihovih organizacija su se poslednjih godina, u više navrata, na najvulgarniji i najbezobrazniji način obrušavali na SPC i ostale naše verske i nacionalne svetinje. Izrugivali su se Kosovu, Braći Jugović, patrijarhu Pavlu, pravili sramotne fotomontaže… Ne može me niko ubediti da ljudi koji se ponose takvim sramotnim delima mogu da izađu na ulicu i iskazuju svoje stavove. Kako to može da koristi srpskom društvu?

Da li ste profašistički nastrojeni?
Mi smo organizacija svetosavskih nacionalista. Znači, svoje političke i programske ciljeve isključivo svrstavamo u okvire onoga što je postavio Sveti vladika Nikolaj Velimirović, najveći Srbin 20. veka. A to bi se ukratko moglo opisati sledećim rečima: srpski nacionalizam podrazumeva narodnu crkvu, narodnu dinastiju, narodnu vojsku, narodnu prosvetu i narodnu kulturu. U okviru toga mi vidimo postojanje srpskog naroda, kao i sve ono što bi trebalo činiti u svrhu našeg opstanka na ovdašnjoj vetrometini. Iza toga, postoje različite ideologije čiji je koren uglavnom na Zapadu. I komunizam i socijalizam su nastali na Zapadu, a ne u pravoslavnim zemljama, iako su kasnije poput virusa ubačeni Srbima i Rusima. Savremena zapadnjačka demokratija i liberalni kapitalizam takođe su proizvodi tamošnje ideologije, za koju sada vidimo da zapada u sve veći krizu iz koje joj, po svemu sudeći, nema spasa. Dakle, odbijamo da se rukovodimo tim podelama, bilo da je reč o fašizmu, nacionalsocijalizmu ili nečem drugom. Sve su to idejna i politička strujanja nastala na Zapadu. Ona nemaju veze sa duhom srpskog naroda, koji je pre svega pravoslavni, a i oplemenjen našim slovenskim osobenostima. Zbog svega toga, smatramo da posezanje za bilo kakvim ideološkim modelima sa Zapada nema svrhe u Srbiji. Niti smo fašisti, niti smo demokrate, niti smo komunisti, niti smo socijalisti.

Kakvo državno uređenje onda zagovarate?
Opet ću se poslužiti rečima Svetog vladike Nikolaja, jer se u njegovim delima mogu naći odgovori na sve izazove savremene srpskog društva. U njegovom zaveštanju srpskom narodu kaže se: neka nam škola bude sa verom, politika sa poštenjem, vojska sa rodoljubljem i država sa Božjim blagoslovom; neka se svako vrati Bogu i sebi, neka niko ne bude van Boga i van sebe, da nas ne bi poklopila jeziva tama tuđinska, sa lepim imenom i šarenom odećom. To lepo ime i ta šarena odeća danas čine mitologiju novog svetskog poretka, a to je mitomanija ljudskih prava, takozvane parlamentarne demokratije i svega onoga što je Srbima nametnuto kao nešto bez čega se ne može. Naš odgovor je upravo država sa Božjim blagoslovom. U tradiciji je srpskog naroda da država bude monarhijski uređena. Naravno, mi monarhiju ne vidimo kao još jedan slučaj kopiranja prakse iz zapadnoevropskih država, recimo iz Švedske ili Španije, gde su monarsi puke marionete, koje služe da ih jednom godišnje uslikaju na nekoj paradi ili da se njihova deca provlače po žutoj štampi. To nije monarhija, to je izrugivanje monarhiji. Mi želimo domaćinski poredak, a ako se taj poredak sprovede u praksi, mora i Srbija imati domaćina. Želimo srpsku, ujedinjenu, bogatu i snažnu državu, kojoj će na čelu biti pobožan, čestit domaćin.

Da li biste zadržali parlament?
Najmanje što bi trebalo uraditi jeste pretvaranje sadašnjeg parlamenta iz jednodomnog u dvodomni. U tom drugom domu bi bili predstavnici ne političkih organizacija, nego strukovnih, odnosno staleških udruženja. Dakle, dati priliku srpskim domaćinima, srpskim radnicima i intelektualcima, da se izraze na prirodan način. Staleške podele i strukovna udruženja jesu potpuno prirodne pojave. Za razliku od stranaka, koje predstavljaju veštačku podelu takođe uvezenu sa Zapada, staleži su prirodan vid diferencijacije unutar društva. Takvo nešto bi moralo da nađe svoj odraz i u srpskom parlamentu. To je minimum ispod koga se ne može. A u perspektivi, mi se zalažemo za potpuni nestanak stranaka, jer su one nusproizvod, otpad nastao po zapadnjačkim uzorima. Stranke su srpskom narodu donele samo nesreću. Zbog njih smo i doživeli sve ove nacionalne katastrofe. Ako pogledate kako smo stajali 1912. godine, kada smo otpočeli ratove za oslobođenje naših istorijskih prostora, a u kakvom smo stanju danas, bezmalo vek kasnije, videćete da smo jedini narod na Balkanu koji nije napredovao ni u kom smislu. Čak smo i malobrojniji nego pre sto godina, a naše teritorije su sve manje. To je problem naše duhovne i političke orijentacije. Zato se moramo vratiti onom društvenom uređenju, koje smo imali pre nego što smo prihvatili zapadnjačke viruse.