Demokratski u Nemačku

Piše Vasa Pavković

Da su betonci i njihovi simpatizeri bili van liste, dvadesetak imena pisaca čija će se dela prevoditi na nemački jezik, bila bi drugačija možda za nekoliko imena. Ispali bi, recimo, Sreten Ugričić i Saša Ilić, a na listi se našli Gordana Ćirjanić i Goran Petrović, Đorđe Pisarev i Zvonko Karanović, Laura Barna i Aleksandar Gatalica, Uglješa Šajtinac i Vule Žurić – što je priznaćete, mnogo bolje i za nas i za Nemce

Da li književnost danas u Srbiji nešto znači?
Pre nego što odgovorim na ovo pitanje – da krenem redom. Ministarstvo kulture Republike Srbije odlučilo je da pomogne „proboj“ (i pod navodnicima je teška reč) srpske književnosti u Nemačku, pa je posle Lajpciškog sajma i  dobre pretprezentacije pisaca i dela savremene beletristike rešilo da podrži prevode naših dela na nemački. Ali suočilo se s problemom – koga preporučiti! Za razliku od izbora deset srpskih predstavnika za kolekciju sto slovenskih romana,  koja je „na vreme“ urađena u netransparentnom okrilju, odlučeno je da aktuelni književni kritičari izglasaju dela koja bi se prevela za narednu Lajpcišku manifestaciju.

BETON STRUČNJACI
Za ovu interesantnu ideju saznao sam na predsedništvu PEN-a, poslednji put kad sam učestvovao u njegovom radu, jer mi je koliko sledećeg jutra istekao drugi mandat. Tim gestom Ministarstva istovremeno je na sastanku u PEN-u presečena opšta konsternacija – manje zbog učešća ali mnogo više zbog ponašanja „betonaca“ u Lajpcigu – družinu je naime pozvala jedna nemačka nevladina organizacija, a oni su, kako na PEN-u saznadoh, iskoristili svoj katalog da „opale“ neke od kolega, glavnih zvezda na našem prvom predstavljanju. Na PEN-u saznadoh i da će se oformiti komisija od 20 kritičara koja će demokratski izabrati knjige za prevođenje.
Ubrzo je na moju elektroadresu iz Ministarstva stigao i ljubazan poziv da predložim svoje kandidate – najbolje naslove srpskih pisaca.  Uz objašnjenje, da ne dolaze u obzir dela preminulih! Sumnjičav kakvim me je srpski književni život dao, odmah sam uzvratio pitanjem – a koji su kritičari izabrani u komisiju? Brzo je stigao odgovor u kojem sam na veliko iznenađenje, sem jedne vrlo mlade ekipe i nekoliko svojih kritičkih vršnjaka, ugledao i imena nekih od „betonaca“ i njihovih simpatizera.
Svestan da ću, nažalost, svakako oštetiti s nekim piscima savremenicima, koji nisu po volji betonaša, rešio sam da ne šaljem vlastitu listu, jer s pominjanim stručnjacima u oblasti betoniranja ne želim da sedim u istom demokratskom telu. Uskoro, kad izađe spisak pisaca i kritičara koji su učestvovali u glasanju, videću da su neke moje kolege postupile slično (A. Jerkov, M. Vujičić, T. Pančić), iz sličnog ili nekog drugog razloga, ali i da su, međutim, neki PEN-ovci rešili da učestvuju, verovatno kako ne bi oštetili objektivnu sliku naše književnosti (Mika Pantić, Ljilja Šop). Uz njih su se  u žiriju, među uglednim imenima, našla i dva pozorišna kritičara: I. Medenica i S. Jovanov, teoretičarka književnosti T. Rosić, jedan ljubitelj književnosti i fudbala (barabar), B. Koprivica, pesnik i kritičar poezije Saša Radojčić, dve predstavnice elektronskih medija, Sanja Milić i Jasmina Vrbavac, kritičarka Vladislava Gordić-Petković i kritičar T. Brajović. Dominirali su mladi, što je odlično i što je celom izboru dalo pozitivnu notu. Mislim na Tijanu Spasić, Maju Solar, Đorđa Despića, Draganu Beleslijin, Mladena Veskovića, a tu je bio i voditelj tribine u Studentskom gradu Goran Lazičić. Beton je predstavljen sa S. Ćirićem i V. Arsenićem.

KO ČITA (NE) POBEĐUJE
Kako se vidi, sastavljač kritičarske liste je eliminisao starije kritičare i sve kritičke zagovornike tradicionalnije i nacionalnije shvaćene književnosti, ali i niz kritičara i pisaca koji bi se skladno uklopili u odabranu kritičarsku ekipu, i učinili je, možda, tek za nijasnu bogatijom ili drugačijom. Recimo, da su betonci i njihovi simpatizeri odnosno inspiratori bili van liste, dvadesetak imena pisaca koji su izglasani bila bi drugačija možda za dva-tri-četiri imena. Ispali bi, recimo Sreten Ugričić i Saša Ilić, a na listi se našli Gordana Ćirjanić i Goran Petrović, Đorđe Pisarev i Zvonko Karanović, Laura Barna i Aleksandar Gatalica, Uglješa Šajtinac i Vule Žurić – što je priznaćete, mnogo bolje i za nas i za Nemce.
Ono što, međutim, još više privlači pažnju, jeste činjenica da se glasalo za DELA, a javnosti je prezentirana lista IMENA pisaca, čak uz napomenu da su se nekim od njih glasovi „razbili“ na više naslova, pa je sabiranjem „razbijenog“, pisac  došao na više mesto na rang listi. Šteta što to nije unapred signalisano i šteta što se slični postupak ne primenjuje za nagradu „Meša Selimović“. Jedne godine su se moji glasovi „razbili“ na tri knjige, ali organizatoru, nažalost, nije palo na pamet da sabira, te ja ostadoh kratkih rukava! Eh, Bogute, Bogute!
Ako pogledamo listu izglasanih  pisaca, videćemo da su po deset glasova (da li u cugu ili za više naslova ne zna se) dobili Vladimir Pištalo i Radoslav Petković. Pištalo na velikom i dugom talasu NIN-ove nagrade, a Petković na tasu ugleda koji uživa kod kolega. Devet glasova dobio je Svetislav Basara –  ja bih voleo da je imao i svih jedanaest. Po osam glasova dobili su Vladimir Arsenijević (što je neobjašnjivo, s obzirom da od „Potpalublja“ nije napisao relevantnu knjigu) i dve dame: Radmila Lazić i Jelena Lengold. Rada, kao jedina prava pesnikinja na listi, zahvaljuje to koliko pesništvu tako i polemičkoj i antologičarskoj prisutnosti u javnosti, a Jelena Lengold, što je jedno od najprijatnijih iznenađenja, zahvaljujući knjigama priča.
Možda je najinteresantnija kumulacija imena sa po 7 glasova. Tu su i kultni pisci (mladih) – Srđan Valjarević i Sloba Tišma i zvezde mladih kritičara: Vlada Tasić i Milena Marković, ali i jedan od najboljih savremenih pesnika Voja Karanović, kao i pominjani Sreten Ugričić, koga je verovatno kandidovao slogan „Ko čita pobeđuje“, koji gledamo na TV-u u pauzama svetskih prvenstava u fudbalu i u košarci.
Sa šest glasova izdvojio se Saša Ilić i tu se sastav žirija ukazuje kao optimalan pogodak organizatora, dok su igrom kritičke demokratije uvedene u sferu umetnosti, po glas manje dobili Novica Tadić, Ljubica Arsić, Mira Novaković, Zoran Ćirić, Mileta Prodanović, Igor Marojević, Vlada Kecmanović, Mira Đurđević, Mihajlo Pantić i na kraju spiska David Albahari.
Kako dalje ide – ne znamo, a ne znamo i verovatno nećemo ni znati koji je kritičar za koga glasao, što demokratskiji Žiri nagrade „Meša Selimović“ nema kao glasačku privilegiju.

FEMINISTIČKI ŽIRI
Nema sumnje da je izabrana ekipa (a ne izabrani naslovi) veoma reprezentativna ne samo za kriterijume mladog, a feministički jakog žirija, nego i za celu srpsku književnost. Ostaje da se vidi da li će sada upravo dela ovih pisaca biti predložena nemačkim izdavačima i čitaocima ili će se potkrasti i neko ko je recimo dobio četiri glasa (samo zato što ja nisam glasao!) a imao bi možda i osam ili pak devet glasova (da su glasali Sonja Veselinović, Teofil Pančić, Saša Jerkov i Mića Vujičić).
Pada u oči da nema nekih pisaca za koje bi se svakako očekivalo da budu cenjeni od kritičara (ne iz betonske falange, nego onako, uopšte, kod manje svesnih!). To je posledica činjenice što su kritičari znali da su mnoge knjige Dragana Velikića, recimo, prevedene u Nemačkoj i da će  po automatizmu biti prevođene, glasalo se za njih ili ne. Slično je s Vladimirom Bajcem i Goranom Petrovićem. Verovatno je tako i s Laslom Blaškovićem i sa Vladanom Matijevićem, recimo. I o njihovim knjigama se kroz medije u poslednjih nekoliko godina govori kao o piscima koji se prevode. Tako tumačim i relativno mali broj Albaharijevih glasova. A i činjenicu da na listi nema akademika Miodraga Pavlovića. Pa ni Bore Ćosića.
Mnogo je manje razumljivo što na spisku nema, recimo, Milice Mićić-Dimovske, pisca najboljeg društvenog romana u novijoj srpskoj romanesknoj produkciji, što nema Bore Radovića i Milutina Petrovića, Svetlane Velmar Janković, Voje Čolanovića, Danila Nikolića, Mladena Markova, Jovice Aćina, Mirjane Pavlović, Milisava Savića, Vidosava Stevanovića, Filipa Davida, Ibrahima Hadžića, Vlade Kopicla, Sonje Atanasijević … O pesnicima i da ne govorim!
Vreme je za odgovor na uvodno pitanje iz ovog osvrta. Ukoliko bi se uskoro objavio spisak  glasova koje su pojedini glasači dali pojedinim knjigama i naslovima – Ministarstvo kulture bi pokazalo da za njega književnost odista predstavlja važan fenomen. I onda bismo mogli s pravom očekivati da će u narednim godinama biti potpomognut „proboj“ (teška, odista teška reč!) i u Italiju, Englesku ili Francusku. Takođe, ako bi spisak ponuđenih pisaca ostao mrtvo slovo na papiru, a Nemcima bili ponuđeni neki drugi pisci i njihova dela, smatrao bih da srpska književnost svima odista nešto znači, samo ako bi moje kolege, kritičari glasači podigli svoj glas protiv obmane!

_________________

Rang lista izabranih pisaca

10 glasova
Vladimir Pištalo i Radoslav Petković
9 glasova
Svetislav Basara
8 glasova
Vladimir Arsenijević, Radmila Lazić i Jelena Lengold
7 glasova
Srđan Valjarević, Slobodan Tišma, Vladimir Tasić, Milena Marković, Vojislav Karanović i Sreten Ugričić