Hag ubija i Šešelja

Piše Uglješa Mrdić

Na skupu „Pritisci i ucene svedoka od strane Tužilaštva u okviru doktrine zloupotrebe postupka u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja“ iznet je i predlog o formiranju međunarodne grupe, koja bi nadgledala proces protiv predsednika SRS-a, i koja bi o „deformitetima“ tog suda informisala SB UN

Gotovo istovremeno dok je trajao međunarodni naučni skup „Pritisci i ucene svedoka od strane Tužilaštva u okviru doktrine zloupotrebe postupka u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja“, koji je u organizaciji Srpske radikalne stranke održan 19. septembra u prepunom Centru „Sava“, u Beogradu, gde je zatraženo oslobađanje lidera SRS dr Vojislava Šešelja koji se skoro osam godina nalazi u pritvoru Haškog tribunala – u Hagu se odvijala drama.
Naime, Haški tribunal nastavlja da ugrožava zdravlje srpskih pritvorenika. Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj izjavio je u utorak, pred Tribunalom u Hagu, da Zapad želi da izazove njegovu smrt kao izlaz iz procesa koji ne može biti završen osuđujućom presudom.
Šešelj je izjavio, pred Haškim tribunalom, da pati od aritmije i tahikardije, koje postaju sve veći problem, sugerišući da zapadne zemlje žele da izazovu njegovu smrt kao izlaz iz procesa koji, kako je rekao, ne može biti završen osuđujućom presudom.

HAŠKI ZLI DUH
Tokom „administrativne rasprave“, Šešelj je rekao da protiv aritmije i tahikardije nisu pomogli ni „elektrošokovi“, kojima je prošlog petka „urgentno“ i „pod narkozom“ bio podvrgnut u haškoj bolnici Bronovo.
Na pitanje sudije Flavije Latanci, koja je vidljivo zlonamerna prema Šešelju i mržnjom nadahnuta prema Srbima i Srbiji, da li je na to dao pisani pristanak, Šešelj je odgovorio: „Ne, u petak su me odveli, rekli su da je urgentno, a ja se nisam protivio. Bilo je pod narkozom, ništa nisam osetio, ali je bilo neuspešno“.
Šešelj je rekao i da je lekar u sudskom pritvoru „insistirao“ da se on danas ne pojavi u sudnici, zato što smatra da je sudnica izvor stresa.
„Ja sam to odbio i rekao da se najbolje osećam u sudnici“, rekao je Šešelj i dodao da će ovih dana ponovo biti podvrgnut tom tretmanu.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da Pretresno veće „nestrpljivo očekuje“ nalaze specijalista koji pregledaju Šešelja i da će „preduzeti sve mere“ da optuženom bude pružena primerena nega.
Sudija Antoneti napomenuo je i da je dobio „uznemiravajuće pismo“ od „Šešelju bliske osobe“ uz koje je bio priložen i kardiološki nalaz, koji je on, zatim, predao specijalistima imenovanim od strane Tribunala. Tokom rasprave, predsedavajući sudija primetio je i da je situacija takva „kao da se zli duh nadvio nad procesom“ protiv Šešelja, uz opasku da bi „u jednom trenutku mogao doneti odluku da u tome više ne učestvuje“.

MOGUĆ PREKID SUĐENJA
Predsedavajući sudija Antoneti pomenuo je i mogućnost prekida suđenja, ako bude neophodno, ali je Šešelj to odbio. Ponavljajući da se postupak protiv njega neopravdano oteže i da je u pritvoru osmu godinu, Šešelj je sugerisao da zapadne sile i njihove tajne službe pokušavaju da izazovu njegovu smrt.
„Iz ovog se procesa mora nekako izaći, to je jasno i gazdama Haškog tribunala – SAD, Velikoj Britaniji, NATO-u, CIA, MI-6. Svima, celoj svetskoj pravosudnoj javnosti, jasno je da nema temelja ni za kakvu osuđujuću presudu, pa se oteže i čeka se da optuženi umre i da mu se malo pomogne. Kako, ne znam, samo se pitam. Udruženo dejstvo tahikardije i aritmije može izazvati infarkt i moždani udar, a šta će izazvati – videćemo.
„Ako umrem, zabranjujem obdukciju, to niko nema pravo da uradi – iz bilo kog razloga“, naglasio je Šešelj, tvrdeći da nisu pronađeni organski uzroci poremećaja ritma srca i da bi to mogli biti „elektronski impulsi“.

„Zapad želi da izazove moju smrt kao izlaz iz procesa koji ne može biti završen osuđujućom presudom“: dr Vojislav Šešelj

POSTEPENO TROVANJE
Prethodne poremećaje u radu jetre, Šešelj je nazvao „postepenim trovanjem“ hranom, što je pripisao akterima i izvorima koje nije identifikovao zato što nema dokaza.
„Rad jetre mi se normalizovao, otkako sam počeo da jedem isključivo konzerve i suvu hranu“, naveo je Vojislav Šešelj.
Tokom rasprave, Šešelj se usprotivio zahtevu tužilaštva da kao dokazi budu prihvaćeni izvodi iz beleški nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, rekavši da postoje „ozbiljne sumnje“ da su ti dnevnici autentični. Pri tom se pozivao na pisanje hrvatske štampe. Obrazloženja tužilaca o relevantnosti tih beleški, Šešelj je odbacio, tvrdeći da su rezultat „falsifikata“, „dilentantizma“ i „idiotluka“ tužilaca. On je prigovorio i da mu tužioci nisu dostavili oslobađajuće delove Mladićevih dnevnika, iz kojih se vidi da su se pojedini hrvatski zvaničnici, 1993, zalagali za iseljavanje Hrvata iz Vojvodine, u okviru razmene stanovništva.
Osvrćući se na istragu koju je Pretresno veće naložilo o Šešeljevim tvrdnjama da su neke svedoke zastrašivali tužioci i njihovi istražitelji, sudija Antoneti rekao je da još nije imenovan „prijatelj suda“ koji će je sprovesti. Antoneti je najavio da će zatražiti sopstveno izuzeće iz Veća, ako posle istrage bude podignuta optužnica za nepoštovanje suda. Sudija Antoneti na kraju je napomenuo i to, da je teško reći kada će biti sledeće zasedanje, ali je izrazio nadu da bi se tada moglo raspravljati i o Šešeljevom zahtevu za oslobađanje, po okončanju dokaznog postupka odbrane.
Šešelj se nije izjašnjavao da li će takav zahtev podneti. Po rečima sudije Antonetija, Pretresno veće će uskoro odlučiti o zahtevima tužilaca da u spis budu uvršćeni dnevnici generala Ratka Mladića, kao i pisani dokazi bez iskaza svedoka.

MALTRETIRANJE I KIDNAPOVANJE
Prema rečima svih govornika na pomenutom Međunarodnom naučnom skupu, osam godina Haški tribunal vodi montirani proces protiv Vojislava Šešelja, ali to nije bilo dovoljno da ovaj politički sud dokaže nedokazivo i da osudi nevinog. Za to vreme vođi srpskih radikala prekršena su sva procesna i ljudska prava, a tužilaštvo je koristilo najprljavije metode – montirane dokaze i lažne svedoke. Brutalni pritisci, ucene, psihičko maltretiranje i iscrpljivanje, kidnapovanje – tehnike su koje tužilaštvo primenjuje protiv potencijalnih svedoka kako bi ih prinudilo na lažno svedočenje. Mnogi časni ljudi su uspeli tome da se odupru i da javno govore o pritiscima kojima su bili izloženi.
Kao što je razorio lažnu optužnicu, Šešelj je raskrinkao prljave metode tužilaštva i Sudsko veće je bilo prinuđeno da pokrene istragu protiv tužilaštva zbog zloupotrebe svedoka. O ovoj temi govoriće ugledni gosti iz zemlje i bratske Rusije.
O toj temi govorili su ugledni profesori, pravnici, advokati, istoričari, analitičari i novinari iz Srbije i Rusije. Na skupu su učestvovali predstavnici parlamentarnih stranaka iz Ruske federacije i istaknute ličnosti iz kulturnog i javnog života Rusije.

Od 27 optuženih, koji su bili predsednici država, komandanti vojske, predsednici i zamenici predsednika Vlade, ministri odbrane, 19 su Srbi. Sve njih Tribunal je ukupno osudio na 904 godine, a Hrvate na 171 godinu, muslimane na 39, kosovske Albance na 19, a Makedonce posle sukoba 2001. godine na 12 godina zatvora: Dragan Todorović

SCENARIO SMRTI

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da je ozbiljno zabrinut za Šešeljevo zdravlje i poručio da neće dozvoliti da se u Haškom tribunalu „ponovi scenario smrti Slobodana Miloševića”.
Ruska istoričarka Jelena Guskova, rekla je da je spas u slozi i jedinstvu u mislima i delima, upornosti i doslednosti u odbrani nacionalnog interesa, svoje teritorije i istorije, traženje istinskih prijatelja, dobro poznavanje neprijatelja, prognoziranje posledica serviranih događaja, znanje da se čita između redova u dokumentima koje Srbima predlažu da potpišu.
„Kako možemo da sprečimo zlo? Kako možemo da predupredimo nepravdu i neistinu, politiku dvojnih standarda, ponižavanja i ucena, koje traju već 20 godina prema jednom narodu? Iza svega što radite treba da stoji ljubav prema otadžbini koja Vas hrani, prema svom narodu i budućim generacijama Srba. Srpski, pa i ruski narod, navikao je da ga neko vodi i da imamo vožda. Vi radikali takvog vožda imate. Mogla bi cela Srbija imati takvog vožda, koji bi bio dobar branilac srpskih nacionalnih interesa, a koji je sada u zatvoru. Zašto je nevin Čovek od 2003. godine sakriven u Hagu? Zato što je snažan, uticajan, obrazovan, patriota, ima iza sebe snažnu stranku i mogao bi da bude prepreka planovima Zapada u rasparčavanju Jugoslavije i Srbije. Haški tribunal je ne samo gubilište za Srbe u ratu, nego i alat u rukama onih koji kreiraju političku istoriju Evrope i sveta, stvarajući od niza zemalja robove, poslušne, gluve i neme. Nažalost, Srbija se nalazi baš na tom putu. Ali Srbija ima svoje heroje, koji imaju svoj karakter, čojstvo i junaštvo, koji su se dokazali u najtežim danima za otadžbinu u ratu i u najtežim danima za sebe u Tribunalu. Oni su u Tribunalu na frontu. Iako njima sada nije zahvalno rukovodstvo države, njih će oceniti istorija“, rekla je Guskova.
Ona je na skupu navela nekoliko primera koji veoma slikovito govore o neobjektivnosti Haškog tribunala. Tako je 64 odsto od svih koje progoni Tribunal srpske nacionalnosti.
„Od optuženih Srba u Hagu 19 je umrlo, a 27 optuženih, koji su bili predsednici država, komandanti vojske, predsednici i zamenici predsednika Vlade, ministri odbrane, 19 su Srbi. Sve njih Tribunal je ukupno osudio na 904 godine, a Hrvate na 171 godinu, muslimane na 39, kosovske Albance na 19, a Makedonce posle sukoba 2001. godine na 12 godina zatvora. Tribunal je ostvario isključivo politički cilj – da potvrdi krivicu samo jednog naroda za sve ratove poslednje balkanske krize, samim tim i da opravda NATO agresiju protiv Srbije 1999. godine i da ozakoni agresiju. Naučnici odavno imaju dokaze o zavisnosti i pristrasnosti suda, predubeđenja sudija i tužilaca, a neobjektivnost se manifestuje i u samoj proceduri sudskog postupka, ali i u radu sa optuženima, svedocima i ekspertima. A u te metode spada i stvaranje lažnih svedoka, onemogućavanje angažovanja eksperata u odbrani optuženih, odbrana od lažnih izjava, pomaganje svedocima optužbe, pojavljivanje u pismenim izjavama onog što svedoci nisu rekli, čuvanje imena svedoka u tajnosti čak i protiv njihove volje, u cilju sprečavanja mogućnosti pripremanja za odbranu, da bi lakše fabrikovali iskaze. Tribunal ne zanima šta je istina, a kada nema materijalnih dokaza za optužnicu, onda fabrikuje lažna svedočenja. Na koji način i mogu da se prikupe dokazi, kada je čovek optužen za držanje zapaljivih govora i kako mogu da utvrde uzročno-posledičnu vezu, između njegovih reči i nekih zločina. U slučaju Šešelja tužilaštvo ide na podvale, falsifikat, prevare i lažno svedočenje. Ni do dana današnjeg, aktivnost Haškog tribunala nije podvrgnuta ozbiljnoj analizi od strane međunarodnih struktura. Zbog toga bi dobro bilo da Rusija i druge zemlje podnesu zahtev za vršenje analize delatnosti ovog međunarodnog suda i potrebe njegovog postojanja. Potrebno je razotkriti neobjektivnu ulogu Tribunala, sudija i tužilaca.Potom je potrebno sve dobijene materijale predati svim kompetentnim organima i zatražiti ne samo zatvaranje Tribunala, već   i ocenu njegove delatnosti od strane nezavisne komisije i oslobađanje svih zatvorenika. Takođe bi trebalo održati veliku međunarodnu konferenciju o Tribunalu na nivou ministra spoljnih poslova, kao i raditi na tome da se ne produži rad Haškog tribunala. Trebalo bi da Rusija izađe sa predlogom da osuđenici svoje zatvorske kazne odleže u Rusiji. Sada bi trebalo da bude predlog da haške sudije idu u zatvor, a srpski osuđenici na slobodu. Mi znamo da zapaljivi govori Vojislava Šešelja nisu krivica, da sud nema dokaza da je on lično izvršio bar jedno krivično delo i ne znaju šta da rade s njim, što znači da će on uskoro biti na slobodi“, istakla je Jelena Guskova.

Vojislav Šešelj je prepreka Zapadu u razbijanju Srbije: Jelena Guskova

RAT NIJE ZAVRŠEN
Deputat vladajuće Jedinstvene Rusije u Ruskoj Dumi Konstantin Zatulin izjavio je da Tribunal mora biti ukinut, jer predstavlja „sramotu međunarodnog prava“ i dodao da dok god je Šešelj u Hagu i trpi maltretiranje, „rat nije završen“.
„Postoje narodi koji ne znaju za pojam savesti. Kod njih pojam savesti zamenjuju sasvim neki drugi principi. Ali ni Rusi, ni Srbi nemaju veze sa takvim narodima. Sve dok je gospodin Vojislav Šešelj u Hagu, i dok trpi maltretiranje takozvanog Haškog tribunala, rat nije završen. Ja ovde neću govoriti o tribunalu kao takvom. Tu nema šta da se kaže. Mene je sramota što je negde devedesetih godina Rusija dala saglasnost za formiranje takvog tribunala. To je bilo davno, to su bila neka druga vremena, ali taj stid je svejedno prisutan u mojoj duši. Ja sam išao kada je bila sahrana Slobodana Miloševića, išao sam u Požarevac. Ja ne želim da idem za sandukom Vojislava Šešelja, čak i ako bude mnogo dobrih reči i lepih venaca. I taj tribunal mora biti ukinut kao sramota međunarodnog prava. A mi smo dužni Vojislavu Šešelju, zato što nismo uspeli da pretvorimo ovaj tribunal u onaj tribunal, koji je sudio tridesetih Georgiju Dimitrovu, za vreme fašizma. Ja sam siguran da će se Rusija truditi da pomogne Srbiji, ali najvažnije to da Srbija ima odlučnost da sama pomogne sebi“, rekao je Zatulin.
Aleksandar Mezjajev, profesor Međunarodnog prava, najveći ruski ekspert za Haški tribunal ocenio je da je posle ubistva Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu, ostao samo jedan čovek koji može da savlada taj nelegalni i zločinački organ, a to je Vojislav Šešelj.
„Suđenje se nalazi u ćorsokaku, što predstavlja opasnost ne samo za sud, već i za doktora Šešelja. Zato moramo biti svesni da se u Haškom tribunalu sprema ubistvo. Obratimo pažnju na stalne aktivnosti tužilaštva, u kojima ona nastoji da izvede dodatne svedoke ili dodatne dokaze, što za posledicu ima stalno dovođenje novih svedoka i dokaza. Tako je 11. avgusta 2010, tužilaštvo uputilo zahtev, da se svedočenje Milana Babića uvede kao dokaz. Šta nam govori ova činjenica? Prvo, ona govori o veštačkom odugovlačenju suđenja i grozničavom traženju nekih dopunskih dokaza. Poslednja svedočenja Babića u predmetu protiv Milana Martića, datiraju od marta 2006. godine. Tužilaštvo tek tada traži uvođenje ovog svedočenja. Drugo, bez obzira što su slične odluke bile donete u ostala tri predmeta Stanišić i Župljanin, Gotovina i ostali, Radovan Karadžić, prihvatanje dokaza svedoka koga nije moguće unakrsno ispitati, predstavlja grubo kršenje prava optuženog. Pozivanje na član 92, dozvoljava da se u principu prihvataju slična svedočenja. Treba istaći da takav član, koji je bio uveden u pravila procedure, čime je narušen princip pravednog suđenja, kao što je pravo optuženog na unakrsno ispitivanje. Najzad, zabeležićemo poslednji zahtev tužilaštva, da se prihvati kao dokaz tužilaštva, dnevnici generala Ratka Mladića kao i svedoka koji će prezentovati te dokaze. O čemu govore te činjenice? O tome da tužilaštvo pokušava da veštački produži čitanje optužnice u procesu. A zašto tužilaštvo želi da produži proces? Odgovor je reklo bi se očigledan. Tužilaštvo želi da zadrži Šešelja u zatvoru što je moguće duže“, rekao je Mezjajev.
I predstavnik Pravedne Rusije Boris Guseljetov je rekao da se nada da će se Šešelj što pre vratiti u Srbiju, a  zamenik šefa poslaničke grupe te stranke u Dumi Mihail Jemeljanov izrazio je podršku vođi SRS, založivši se za njegovo puštanje iz Tribunala. Deputat Komunističke partije Ruske federacije u Dumi, Tamara Pletnjonova izjavila je da će jedinstvo i sloga pomoći u oslobađanju lidera radikala.
Na skupu je iznet i predlog o formiranju međunarodne grupe, koja bi nadgledala proces koji se vodi protiv Šešelja i koja bi o „deformitetima“ tog suda informisala Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Šešelju se sudi za navodne zločine protiv čovečnosti i povrede ratnih prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
Vođa radikala je 21. januara 2009. godine dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala, zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet bio zaštićen. Šešelj je ranije osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, i ta kazna mu je potvrđena 19. maja 2010. godine, a 4. februara ove godine je drugi put optužen zbog objavljivanja (u knjizi) podataka o 11 zaštićenih svedoka.
Inače, na skupu, na kojem su prisustvovali i domaći pravni eksperti, predsedstavnici najuglednijih srpskih medija, ambasade Rusije, predsednik IO DSS Milovan Milošević, istaknut je transparent „Srbija čeka Šešelja“, a na početku su intonirane i srpska i ruska himna, kao i tradicionalne srpske rodoljubive pesme.

37 коментара

  1. Vjecna je sramota ‘nase’ vlade koja nikad nije protestvovala zbog necovjecnog postupa prema svojemu drzavljaninu, Vojislavu Seselju. Osam godina ovaj nas Srbin trpi u tudjinskoj tamnici, bez da se pomoli glas protesta iz nase satrapske drzave. Osam godina je proslo bez ikakve presude, i to ne uzbudjuje ‘nase’ borce za ljudska prava koji se zabavljaju braneci prava medjunarodnih pedera za njihovu bezsramnu egzibiciju.
    Seselj je u pravu kad zakljuje da se proces oteze da bi se on usmrtio. Otrov koji ne ostavlja traga vec je isproban na Milosevica i Arafata i samo se radi da se predhodno javnost kondicionira da je on bolestan.
    A zvanicna Srbija cuti.
    (P.S. Prema Karli Del Ponte, Zoran Djindjic joj je vec onda predlozio da se Seselj odvede u Hag i “da se drzi tamo -sto je moguce duze”)

  2. Хаг на нашу жалост изгледа да озбиљно ради на убиству господина Шешеља, то што се тамо дешава је екстремни цинизам, светска срамота.Сад се види да је ова фарса са додатним продужењем процеса почела кад је Николић извршио успешно режиран пуч, па је после својим изјавама скоро оптуживао кума и пријатеља са којим је радио двадесет година…
    Ипак се надамо брзом повратку Војислава Шешеља.

    СРС се понаша арогантно повучено, нема критике , скоро да мирно посматрају распад земље,њихови посланици су набавили нова одела, нове манире , копирају ДС посланике, гестикулацију (исто и СНС), нису убедљиви, …чекају Шешеља,,,,

  3. Pod hitno treba što pre i što više koristiti izraze koji bi i u svetskim medijima bili zabeleženi.Naprimer Haški Gulag koji bi u dve reči svima rekao sve o čemu se radi.Narod je doveden u bedu i apatiju da jednostavno više ne reaguje,ali i pored toga po pitanju Šešelja treba vršiti stalni pritisak na završetak ovog sramnog sudjenja.Svakodnevno makar jednom rečenicom to treba pomenuti.Mržnja zapada prema Srbima je tolika da je veoma teška za shvatanje običnom čoveku,pa pokušavaju da nas ubede da smo fobični.

  4. da ga truju, slika sama kazuje!

  5. Мислим да свим слободоумним људима Европе и Света судбина др. В. Шешеља и свих Србских узника по казаматима сатанистичке америчке НАТО и ЕУ монструмске (а не правне) творевине какав је “ХАДСКИ СУД”, треба да буде пример шта их све очекује ако се не супроставе истим. Зато треба кренути са сталним притисцима свих слободоумних, националних и патриотских странака, организација, друштава у целом свету, да се ради личења што пре пусти на слободу Др. Војислав Шећељ. У колико се овај захтев не изнесе и усвоји на европским и светским форумима и телима за поштовање људских права, иста треба прогласити одговорним за још једно хладнокрвно убиство од стране “ХАДСКОГ СУДА”. Србија ако ускоро не изиђе на тргове и улице и то не затражи безусловно и на најтраспарентнији начин завршиће у на буњишту историје и у проклетству који су Тарабићи предсказали.

  6. Srbija vise nije u stanju da izide na trgove i ulice ona je na izdisaju. Raskomadana fizicki (materijalno i teritorijalno) i psihicki tumara amo-tamo. Gay parada ce to pokazati. Ili se to meni samo cini? Zao mi je, ali pesimizam me obuzima.

  7. Судски процес који се води против госп.Војислава Шешеља у Хагу је најгрубљи вид кршења људских права једног невино окривљеног човјека.Истовремено,све међународне организације за заштиту људских права о томе шуте.Нажалост,реакције и осуде овог савременог злочина који се дешава пред очима цијеле међународне јавности нема нити од надлежних личности у Србији.Због чега се овом чину не супроставе Расим Љ.,Војислав В.,Наташа Кандић и многи други?Господин Љајић би требао да зна, да сарадња са Хашким трибуналом не подразумијева само испоручивање Срба том трибуналу него напротив и помоћ српским жртвама и неправедно окривљеним за наводне злочине.Нажалост, све ове наведене личности огрешиле су се и према мојој породици укључујући ту и сам Хашки трибунал.Наду и вјеру у побједу истине над злом Хашког трибунала,нама Србима, уливају овакви прави пријатељи, као што су руска историчарка Гускова,Мезјајев и др.Вјерујем у слободу г. Шешеља и најискреније му желим што скорији повратак у своју Србију.

  8. Зорица

    Која људска права,она су само параван за још веће безвлашће и
    отимачину.Ко прича о људским правима-они који их не поштују и
    злоупотребљавају .То су амери у чијој земљи влада криминал
    и корупција до невиђених граница.Они су ти по чијем наређењу
    се убијају срби у Хашком казамату.Они хоће да се “оперу савоју
    свест” са нашом крви и да спрече бунт осталих покорених народа.
    Многа царства су пропала због нас,па ће и ово сатанско-англо
    саксонско да пропадне,а и крај му се ближи ускоро.

  9. Moze covjek da je protivu nekoga ili necega ali mora uvjek govoriti istinu ,tako bi trebalo biti ,ako mu je istina u trenutku pisanja nepoznata moze da se naknadno ispravi ili izvine ,u Crkvi za to kazu pokaje.
    Voislav Seselj je covjek ili ga prihvati takovg kakav je ili ga ostavi ali nemoj mu pripisivati ono sta nije uradio, a politicki delikt je bila smijurija i medju bivsim komunistima Jugoslavije.
    Svi vodje u Srbiji su uglavnom pro evropski orijentisanen sem Seselja cak i Milosevic pionir Dacis postao udarna ruka evropejaca jednako kao i pripadnici geja.
    Kako to da je jedna stranka koja je konstantno imala milion biraca dosla do nekih 5%,znamo sve kako se desilo ali 5% je 5% a taj procenat su ljudi koji stoje iza Seselja i njegovog programa dali je on jos aktuelan tesko je reci ali sef stranke je na robiji i to radi programa i srpstva a ne radi tamo nekog skupa u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini.
    Kako se Seselj brani bilo bi dobro da to analiziraju ovi siljokurani iz spoljne politike koji se zalazu navodno za Kosovo i Metohiju a na kraju odlucujci tekst im pisu englezi ili amerikanci koji ce imati sigurno uspjeha u onom smislu u kojem je napisan.
    Drzava kao drzava je porazena i postoji na papiru do kada zavisi i od geja i od evropskih “prijatelja”a da se bar branila sa onoliko pameti kako se brani Seselj sigurno nebismo danas bili tu gdjesmo.
    Kako ce se ovo zavrsiti sa Seseljom tesko je reci ali tesko da ce on dugo izdrzati jer je osam godina dug period i ZDRAVOM HRANOM MOZES COVJEKA UBITI A NE JOS I LJEKOVIMA.
    Ako Seselj izadje iz Haga sto mu svaki dobronamjerni gradjanin zeli ionako ce se razocarati kad vidi sta je ostalo od ideje a sta je stvarnost,ali o tom kad i ako izadje.
    Drugi svetski rat je zavrsen procesom u Ninbergu na kojemu su izrecene smrtne kaznea a u Hagu sudu svjetske “demokratije” ubijeno je desetak srba iako nijesu dobili smrtne kazne a o 1300 ili 1400 godina robije ni srbi se mnogo ne sekiraju sem rodbine poginulih i osudjenih.
    Meni jos nije poznat dokumenat da smo mi srbi ubili 100 miliona ljudi jer to bi bila neka cifra za koju se moze dobiti ovoliko robije.
    Zasto Voislav Seselj nece izaci u naredne tri godine u to sam siguran jer on je jedini koji moze sprijeciti dolazak Pape u Nis a nasa Crkva i drzava Srbijas funkcionisu po sistemu sinfonije jer da nije tako nebi onaj masonski projekat u Nisu vec bio gotov a papa pozvan da dodje zato Sele cekaj u Hag dok Benedikt ne dodje u Nis a do tada svasta moze da se desi ali da vodja radikala izadje iz Seveningea sigurno nece.

  10. Кукњава, коментари, приче… су узалудне, не дају резултате. Решење и стратегија борбе која сигурно даје резултате, има. Само је новац потребан за реализацију. Време не чека. Само активна борба даје резултате.
    За моју стратегију немам новца.

  11. Kao i sve, 1990, a narocito 2.000 je tranzitiralo, izbonom..voljom naroda…pa i *nacionalni interesi*..Gey parada je nacionalni interes i cilj, a vidimo vlast sredstvo sprovodjenja cilja…pa, tih 5.0000 polocajaca, samo da krene prema jugu Srbije, nateralo bi nekoga na razmisljanje…!!

  12. Koja ljudska prava ? , ako ih Seselj ostvari, lancanom reakcijom ta prava ce da ostvare i Srbi iz RSK, Kosmeta..a to ne zeli ni svet ni ova vlast u Srbiji, koja upucuje izbeglice iz Hrvatske da se licno obrate Hrvatskoj po pitanju imovine i ostalog…HAG JE U BEOGRADU, a, samo je sudska sala u Holaniji i oprema.

  13. Mislim da nije problem u Hagu.Problemi su u Srbiji.Cijela vlada i placene vucibatine poput Cede Jovanovica , Vuka Draskovica ,Tome Nikolica . Vucica i ostalih nevladinih izdajnika radi na razbijanju Srbije.hag ima zadatak da samo * ovjeri * njihova djela.Sve ce ici tako dok narod ne * poludi *.Vrijeme je da Srbija progleda i ustane na noge.Sve ove spomenute a ima ih puno puno jos bi trebalo pohvatati i u zatvore sa njima.kad se desi ono sto se planira sa Srbijom , tad ce biti DEBELO prekasno.Izdajnike treba SVAKI DAN prozivati i dat im do znanja da narod zna da rade na unistavanju Srpskog naroda.Zato SRBIJO digni se i napravi red u svojoj zemlji.Zlotvore u lance , jer tamo im je i mjesto.

  14. Hajde sjasi murta da uzjasi kurta, lopovi smjenjuju lopove uskoro.Susi se po 50 sunkica u tudjim pusnicama za nove izbore ali valaj i ove nove na zapadu nazivaju nacionalistima. Ma ko to pusi kada ce se sunkice slatko glabati poslje izbora, narodu se opet nesto obecava, sve osim sunki, to je za izabrane, a sta je sa diplomatijom van zemlje, spijuni MI6 su vam po zapadnim ambasadama, bivsi reziseri, gardeneri i sl. Milijoni su se uzimali od neprijatelja jos prije 5 godina za prljave diplomatske rabote, a mozda je neki srbin kupovao srpski organ i ne znajuci za to. Seselj ce da prezivi ovo sve pa nije on toliko naivan, a ostali neka gledaju sta ce kad se on vrati. Mozda neki drugi vjetrovi pocnu da duvaju i onako cemo na godinu imati dva sunca a ne jedno a tko zna na kojem polu zemaljske kugle ce biti Hag tada.

  15. neposredni izvrsioci ubistava i zlocina Haradinaj,Ceku,Oric idr zbog nedostatka dokaza oslobodjeni!najveca sramota za nevine srpske zrtve.medjutim, dok nam je u Srbiji natase kandic, sonje biserko, bruna vekarica, vladimira vukcevica, borisa tadica i ostale bagre tako ce nam biti za svagda.Molim dragog Gospoda Boga da nikada ne uhvate Generala Ratka Mladica!Ova pravda ljudska, zemaljska natovsko-sorosevska je po nesrecu naseg naroda takva, ali se iskreno nadam da ce ona Bozja,prava i pravedna biti dostizna i da ce napred pobrojana gospoda da plati za svoja NEDELA.

  16. Nova optužnica protiv Šešelja za nepoštovanje suda

    Haški tribunal danas je po treći put optužio lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za nepoštovanje suda zato što je odbio nalog da sa svoje internet stranice ukloni dokumente u kojima se otkriva identitet zaštićenih svedoka

    Zbog obelodanjivanja identiteta zaštićenih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv njega vodi po optužnici za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, Tribunal je Šešelja ranije, u odvojenom procesu, pravosnažno osudio na 15 meseci zatvora.
    Za 6. jun, zakazan je i nastavak suđenja Šešelju po drugoj optužnici za nepoštovanje suda zbog istog prekršaja.
    Prema današnjoj optužnici, Šešelju je Tribunal nizom odluka naložio da sa svoje internet stranice ukloni više dokumenata, uključujući tri njegove knjige, “koji sadrže informacije koje otkrivaju identitet više svedoka”.
    Premda su i Šešelj i njegov sin Nikola Šešelj na koga je internet stranica registrovana, potvrdili da su te naloge dobili, oni nisu postupili po nalogu Tribunala i nisu uklonili dokumente, piše u optužnici.
    “Svojim postupcima i propustima, Šešelj je počinio delo nepoštovanja suda tako što je svesno i namerno ometao sprovođenje pravde propuštajući da ukloni poverljive dokumente sa svoje internet stranice uprkos nalozima Tribunala”, piše u jedinoj tački optužnice.
    Po pravilima suda, Šešelj bi uskoro trebalo da bude izveden pred sudiju kako bi se izjasnio o krivici po novoj optužnici.
    U nastavku drugog suđenja za nepoštovanje suda, Šešelj bi 6. juna trebalo da izvodi dokaze odbrane.
    Lider SRS je najavio da će 10 od 11 svedoka za čije je otkrivanje identiteta optužen, svedočiti u njegovu odbranu.
    U glavnom procesu protiv Šešelja, po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, pretresno veće je nedavno odbilo zahtev optuženog da bude oslobođen, zasnovan na tvrdnji da tužioci u tek okončanom dokaznom postupku nisu dokazali njegovu krivicu.
    Uz delimično protivljenje predsedavajućeg Žan-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti), veće je ocenilo da su tužioci izveli dovoljno dokaza po svih devet tačaka optužnice.
    Suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane, ali je Šešelj rekao da se neće braniti ukoliko Tribunal ne ispuni njegovih pet uslova u vezi sa statusom njegovih pravnih saradnika, finansiranjem odbrane i dostavljanjem dokumenata.
    U pritvoru Tribunala u Sheveningenu, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je sud obelodanio optužnicu protiv njega.
    Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo u novembru 2007.

  17. zamisli rusi dali zeleno svetlo za tribunal a sada cute u pravu je cedomir jovanovic za rusku vladu da su ljigavi

  18. Pa,svet se menja, pa i Rusi,samo sto su uspeli ta sklone svoj *OTPOR*sa vlasti,koji je *dao saglasnost*..imati u vidu,,,*nekad i sad*,naravno neki Medvedev nije Jelcin, ali, imaju transkripte, prve vise stranacke skupstine u Srbiji…Vuk,Seselj…su ispsovali *komuniste na gomili*, na celu sa Milosevice, krenuli na *zapad*,,, *sprocu* …Rusije, Kine, Albanije, Kube,Severne Koreje…*najzaostalijih zemalja* na zemljinoj kugli…ali, *nije svijet ono sto misljaste*…*trazili ste gledajte*…*nesto ste hteeeliiii*…? Danas Srbija ima svoje *jelcine*..*Cedu u pravu*..i slicno.

  19. И Печат латиницом на овом сајту трује и убија српски језик, зар не?

  20. Raif Dizdareviæ: VELIKA PREVARA

    Raif Dizdareviæ, penzioner, bivsi ministar spoljnih poslova i bivsi clan i predsjednik predsjednistva bivse Jugoslavije: “Istorija ce dati ocjenu u kojoj mjeri je raspad Jugoslavije poèeo upravo dogaðajima na Kosovu, i oko Kosova, zbog toga sto su se tamo odigrali prvi veliki unutarnji potresi u zemlji i sto su se mnoge razlièite i sukobljene politièke tendencije i kontraverznog odnosa spram Jugoslavije u tim godinama splele oko Kosova. Stanje u toj pokrajini je korisceno da se raspaljuje velikosrpski nacionalizam i njegove pretenzije, a stanjem na Kosovu su se koristili, i to obilato, i svi drugi nacionalizmi u Jugoslaviji”

  21. Krah – Pošto su Milošević i Tuđman umrli neosuđeni, eventualna smrt Ratka Mladića potpuno bi obezvredila postojanje Tribunala i potrošene milijarde evra
    Ratko Mladić u sudnici
    Najvažniji proces haškog tribunala… Ratko Mladić u sudnici

    Haško tužilaštvo zatražilo je da se Ratku Mladiću optužnica podeli na dva dela kako bi general živ dočekao presudu za zločine u Srebrenici, tvrde za Press upućeni sagovornici.

    Tribunalu se žuri, jer bi u slučaju Mladićeve smrti taj sud ostao upamćen po tome da nije presudio nijednom od ozbiljnijih političkih ili vojnih lidera sa prostora bivše SFRJ iz ratnih devedesetih.

    Nijedan od političkih prvaka Srbije, Hrvatske ili BiH do sada nije osuđen – Slobodan Milošević je umro u haškoj ćeliji, dok su Franjo Tuđman i Alija Izetbegović preminuli pre nego što su stigli u Sheveningen. Od krupnijih figura Tribunalu je jedino ostao bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, naravno, ukoliko u taj format ne svrstamo Biljanu Plavšić.

    Naši sagovornici navode da bi eventualna smrt Ratka Mladića potpuno minimizirala postojanje tog suda i dovela čak u pitanje opravdanost njegovog formiranja, kao i potrošene milijarde evra za njegovo funkcionisanje. Tribunal bi na kraju, kada se budu svodili računi, morao da se „zadovolji” presudama vojnim i policijskim generalima, koji su zapravo samo izvršavali komande pretpostavljenih.
    Panika u Hagu

    Advokat sa haškim iskustvom Toma Fila potvrdio je saznanja Pressa da je Tribunal u strahu od Mladićeve smrti.

    – Naravno da su tražili da se podeli optužnica zbog toga da Mladić ne bi umro pre presude. On ima 69 godina, bolestan je, loše se psihički oseća i veliko je pitanje da li može da izdrži suđenje do kraja – kaže Fila, i dodaje da je Tužilaštvo izašlo sa takvim zahtevom kako bi izbegli da im se ponovi Miloševićev slučaj.

    – Tada je Karla del Ponte krenula u suđenje Miloševiću samo sa optužnicom za Kosovo. Kasnije je proširila optužnicu na BiH i Hrvatsku i dok se proces širio Sloba je umro nevin, jer nije osuđen – objasnio je Fila, i dodao da Tribunal hoće po svaku cenu da završi bilo koji deo suđenja Mladiću.
    Tribunal tvrdi da nije operisan

    U Tribunalu su juče rekli da nije tačna informacija da je Mladić odveden u bolnicu i operisan. Tvrde da optuženi nije napustio sudski pritvor u Sheveningenu.

    Član tima za odbranu Miloš Šaljić, međutim, izjavio je juče da je Mladić u utorak operisao bruh u Hagu, kao i da se posle operacije javio porodici.

    – Ta operacija je ranije više puta odlagana, ali je na kraju morala da bude izvedena pre statusne konferencije pred Haškim tribunalom i početka suđenja – objasnio je Šaljić.

    – Tužilaštvo u Hagu se plaši da Mladić ne doživi sudbinu Miloševića i izbegne presudu za Srebrenicu. Ako umre – umreće nevin, što bi bio veliki poraz Haga. Ovako žure da Mladića osude na doživotnu robiju, a posle šta bude – zaključio je Fila.
    Prvo razdvajanje

    Inače, Tužilaštvo je zatražilo da optužnica protiv Mladića bude podeljena i da budu održana dva suđenja, a predloženo je da se bivšem komandantu Vojske RS prvo sudi za genocid u Srebrenici. Glavni tužilac Serž Bramerc je taj predlog obrazložio neophodnošću da se, budući da je Mladić uhapšen pred kraj mandata Tribunala, osigura zadovoljenje pravde, naročito zbog žrtava, tako što će suđenje početi što je pre moguće. Bramerc je dodao da je razdvajanje postupaka neophodno i zbog eventualnog pogoršanja Mladićevog zdravstvenog stanja i time praktično potvrdio da se strahuje od generalove smrti.

    Portparolka haškog suda Nerma Jelačić rekla je da je to prvi put da je zatraženo razdvajanje optužnice, a ukoliko zahtev bude odobren, odmah bi se počelo sa izvođenjem dokaza za zločine u Srebrenica.

    – Taj proces bi trajao oko godinu dana, a dok se ta presuda ne donese, moglo bi se već početi sa izvođenjem dokaznih materijala za drugu optužnicu – ocenila je Jelačić.

    U toj drugoj optužnici Mladiću bi onda ostale optužbe za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

    Nenad Čaluković

  22. *..No, ono što je zapanjujuće, a što Rim prećutkuje, jeste da do danas nijedan italijanski oficir iz Drugog svetskog rata nije izveden pred neki italijanski sud zbog ratnih zločina počinjenih u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, ili na Kosovu. Hiljade ljudi na Balkanu bilo je tokom Drugog svetskog rata žrtva italijanskih ratnih zločina. Posle rata niko nije pozvan na odgovornost, naprotiv, italijanske vlasti odustale su od zahteva da se traži izručenje nemačkih ratnih zločinaca u Italiju pribojavajući se da bi to moglo da dovede do talasa zahteva za izručenje italijanskih ratnih zločinaca drugim državama. Upravo je to izjavio italijanski ambasador u Moskvi Pjetro Kvaroni 2002. godine, a istoričari Filipo Fokardi i Luc Klinkhamer objavili su pre osam godina dokumenta iz kojih proizlazi da se suđenja italijanskim ratnim zločincima iz Drugog svetskog rata namerno odlažu.

    Italijani su u Drugom svetskom ratu imali koncentracione logore na nekim jadranskim ostrvima, u kojima su držali zatočene Slovence, Hrvate, pa i Srbe. Ljubljana je tokom tog rata sve vreme bila pod opsadom italijanske vojske, doslovno opasana žicom i bunkerima. Italija je tada stvarala veliku Albaniju, ujedinjujući Kosovo sa Albanijom.

    Za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, italijanski borbeni avioni izveli su oko 3.500 borbenih letova bacivši na Srbiju više od 4.000 bombi i raketa. Čak su na nas poslali i stare domaće avione jurišnike da bi kasnije mogli bolje da ih prodaju sa referencom: „bombardovali Srbiju 1999”. Stari Latini….*

  23. Tribunal odbacio Šešeljev zahtev za obustavu postupka

    Tužilaštvo Haškog tribunala odbacilo je zahtev Vojislava Šešelja da se glavni proces protiv njega obustavi zbog navodno nedozvoljenih odlaganja u sudskom postupku, saopšteno je iz Haga
    U obrazloženju odluke navodi se da se zahtev, koji je podnet 14. jula, odbacuje zato što je pretresno veće Tribunala u februaru 2010. godine utvrdilo da nije prekršeno pravo optuženog da mu se sudi bez nepropisnog odlaganja i na osnovu toga što od tada to pravo nije narušeno.
    Tužilaštvo, takođe, navodi da je na dužinu pretpretresnog postupka i sudskog procesa protiv Šešelja, pored složenosti samog slučaja, uticalo i vladanje samog optuženog.
    U zaključku odluke se navodi da optuženi u svom zahtevu, osim što tvrdi da je zatvoren iz političkih razloga, ni na koji način nije pokazao kako Tužilaštvo i Sudsko veće dovode do nepropisnog odlaganja u okviru procesa koji se protiv njega vodi.
    Šešelj je pred Haškim sudom optužen za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, nehumana dela, ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela, uništavanje i pljačkanje javne i privatne imovine u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini.
    Odvojeno je u tri navrata optužen za nepoštovanje suda zbog objavljivanja podataka o zaštićenim svedocima. U prvom od tih predmeta osuđen je na 15 meseci zatvora, dok druga dva postupka još traju.

  24. I, sta ti rekose na ispracaju, *putuj igumane ne pitaj za manatir-ku*..?

    Kozaci iz Sibira na Ravnoj gori promovisali četničkog vojvodu Rada Čubrila u atamana. Novi vođa morao da istrpi snažan udarac bičem

    RAVNA GORA – Iako je zvanično okupljanje ravnogoraca zbog izbora odloženo za 17. maj, proteklog vikenda je na Ravnoj gori bilo preko hiljadu ravnogoraca iz svih, kako kažu četnici, srpskih zemalja. Ipak, najsvečanije je bilo u taboru Pokreta srpskih četnika pod komandom vojvode Rada Čubrila, gde je, pored velikog broja pripadnika ovog pokreta, bilo i dvadesetak Kozaka iz Sibira pod komandom atamana Sergeja Kuzglova Rodmana.

    Pored toga što su došli da se poklone senima Dragoslava – Draže Mihajlovića i da odaju poštu svim četnicima, kozački ataman je prilikom boravka na Ravnoj gori promovisao vojvodu Rada Čubrila u kozačkog atamana, i to po drevnom kozačkom običaju. Razlog za odavanje ovako visokog priznanje četničkom vojvodi Radu Čubrilu, po izjavama njegovih saboraca, ali i Kozaka koji su se pod komandom Čubrila borili u okolini Knina, leži u njegovoj dokazanoj hrabrosti u borbama i zbog njegove istrajnosti u odbrani pravoslavlja, što je, inače, i jedan od glavnih ciljeva sibirskih Kozaka.

    Prema kozačkom običaju, svi Kozaci koji prisustvuju dodeli zvanja atamana, ali samo muškarci, zajedno sa onim ko prima zvanje stanu u krug i veoma je važno da iza njihovih leđa nema nikog jer se veruje da jedino tako novi ataman neće imati nekog ko će mu raditi iza leđa. Kozaci su redom ispili po votku i pojeli po parče hleba, nakon čega je kozački jeromonah održao molitvu za zdravlje i postojanost novog atamana. Posle toga kozački ataman je svom snagom korbačem udario preko leđa novog vođe i predao mu bič kojim ga je šibao, kao simbol vlasti, snage i čestitosti. Tako je četnički vojvoda Rade Čubrilo dobio novu titulu. Ataman je vođa jednog odreda kozaka, a često ga nazivaju i kozački harambaša.

    – Udaranjem, i to baš žestokim, simbolično se sa biča prenosi britkost i snaga na novog atamana. Za mene je promovisanje u kozačkog atamana i primanje biča kao simbola kozačkog vođe velika čast i obaveza, da opravdam poverenje koje su mi ukazala naša braća Kozaci, moji saborci sa ratišta širom Kninske Krajine. Danas su oni bili naši gosti na Ravnoj gori, nakon čega odlaze na Kosovo i Metohiju, a već je dogovoreno da jedna grupa srpskih četnika uzvrati posetu Kozacima u Sibiru – istakao je srpsko-ruski ataman Rade Čubrilo.
    pošalji odgovor

  25. AFERA VIKILIKS: U petak objavljeno više od 800 poverljivih depeša iz američke ambasade u Beogradu
    RUŽICA ĐINĐIĆ DRŽALA NA VEZI KOŠTUNICU

    (7) Send to friend Print Utorak, 30. Avgust, 2011.| Autor: JOVICA KRTINIĆ
    Ambasador SAD tvrdi da mu je udovica Zorana Đinđića prepričavala razgovore s tadašnjim premijerom, o čemu je još 2006. pisao Kurir

    BEOGRAD – Ameri potvrdili pisanje Kurira!
    U izveštaju koji je ambasador SAD Majkl Polt poslao sredinom avgusta 2006. godine, a u kojem se analizira priprema srpskih partija za izbore, navodi se i da Ružica Đinđić, supruga ubijenog premijera Zorana Đinđića, održava kontakte s tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom!

    Tajna večera

    A iste te godine jedino je Kurir pisao da su sastanci Đinđićeve udovice i Vojislava Koštunice redovna stvar. U tekstu objavljenom još 13. februara 2006. otkrili smo da su njih dvoje imali tajni sastanak u jednoj vili na Dedinju.

    – Oni se viđaju s vremena na vreme. Prijatelji su još iz vremena osnivanja Demokratske stranke, kad su Koštunica i Zoran bili zajedno – stoji u Kurirovom tekstu „Tajna večera“.
    Da je takvih sastanaka bilo, potvrdio je i Polt u svom izveštaju, navodeći da mu je Ružica Đinđić prenosila Koštuničine stavove.

    „Koštunica je nedavno izjavio Ružici Đinđić, supruzi pokojnog premijera, da će pre da formira koaliciju s Demokratskom strankom nego sa Srpskom radikalnom strankom, strankama koje mu nude premijersko mesto i u sledećoj vladi“, naveo je Polt.
    Ambasador SAD dodao je da je nekoliko meseci ranije i on razgovarao s Koštunicom i čuo još eksplicitniji antiradikalski stav:

    „Ne“ Šešelju!

    „Koštunica mi je rekao da nikada neće praviti vladu s radikalima, jer bi to značilo da prelazi preko svega što je činilo njegov dotadašnji politički život!“
    Vojislav Koštunica juče nije bio dostupan za komentar. Kako su nam rekli u DSS, on se i dalje nalazi na odmoru u Belanovici, odakle bi trebalo da se vrati danas ili sutra.

  26. U američkim depešama iz aprila 2006. Majkl Polt piše o suparništvu tadašnjih radikala Nikolića i Vučića

    BEOGRAD – Rivali.
    U poverljivom izveštaju koji je nekadašnji ambasador SAD Majkl Polt sastavio u aprilu 2006, a koji je upravo objavljen na sajtu Vikiliks, piše da je između nekadašnjih radikala Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića postojalo trvenje oko vodećeg mesta u SRS. U tekstu koji Polt šalje kolegama u Americi piše da stanje u SRS dodatno komplikuju unutrašnja razilaženja između Nikolića i Vučića u vezi sa liderstvom u stranci i navode se namere radikala koje kontaktu u američkoj ambasadi prenosi Vučić.

    „SRS planira da podigne nivo napada na Vladu, ali neće je obarati do jeseni. Strategija SRS je da deluju posle referenduma u Crnoj Gori, posle Mladićevog izručenja Hagu i posle razrešenja finalnih razgovora o statusu Kosova“, prenosi reči Aleksandra Vučića američki ambasador i dodaje da je Vučić „zabrinut zbog nemogućnosti partije da nađe koalicionog partnera“.

    Zanimljivo da u ovom delu američki ambasador piše da Šešelj sve više ima poverenja u Stevu Todorovića (?!)

    „On je počeo da favorizuje Stevu Todorovića (Dragana Todorovića, prim.aut.), šefa poslaničkog kluba u parlamentu državne zajednice, što je novi izazov za liderstvo Nikolića i Vučića“, navodi Polt.

    Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić kaže da se s Majklom Poltom nikad nije ni video ni čuo.

    – Ne znam ni za tog zvaničnika UN. To su gluposti! Ni sa kim od njih ja nisam razgovarao – kategoričan je Vučić.

  27. Ameri sumnjali u Vuka

    Kako se navodi u ovom dokumentu, Drašković je, nakon što je objavio partijski program „Evropska srpska desnica“, bio uveren da će njegova stranka privući 90 procenata glasača NS Velimira Ilića i DSS Vojislava Koštunice, kao i mnoge neimenovane intelektualce….(hm,hmm.. dunuo je u levak, pa ide okolo i ogovara)

    „Uprkos njegovom uverenju, Drašković izgleda nije imao razvijenu političku strategiju da ridobije te glasače, piše u dokumentu iz američke ambasade.

    Vučić: Samo nas još nisu optužili da smo serijske ubice

    Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić, komentarišući navode lidera SPO, za Kurir je rekao:
    – To jasno govori da bi svi mi trebalo da budemo srećni što smo živi pod ovakvom vlašću. Ako ovakvi ljudi vode državu, blago svi nama. Ovo nisu jedine neistine koje iznose predstavnici vlasti. Ne bi me čudilo da nas optuže i da smo serijske ubice ili da je Toma Nikolić Džek Trbosek – ističe Vučić. Predsednik SPO Vuk Drašković juče nije želeo da komentariše ovu depešu.

  28. 353. конференција Комитета; 18. септембар 2011.

    Зоран Красић: Даме и господо, данас причамо о суђењу Војиславу Шешељу. Судећи према интернет страници Хашког трибунала могло би се рећи да ништа није планирано за следећу недељу и да се ништа ново не дешава у том предмету, да добијају јавну верзију неке одлуке и документи Судског већа и тужилаштва од пре неколико месеци. Рекло би се да нема ничега новог, да чекамо октобар месеци и статусну конференцију.

    Међутим, у позадини, далеко од јавности, трибунал је прилично активан у предмету против Војислава Шешеља. Покушавају да среде неке детаље из досадашњег тока поступка, проверавају и покушавају да по неком свом приручнику уклопе будући рад. И интензивно размишљају како да прикрију то што је Војиславу прекршено право на експедитивно суђење.

    Мора да се констатује и да су Шешеља потпуно оголили. Сам је у Хашком трибуналу. Практично нема ни правне саветнике ни помоћнике, јер се против саветника иницирају поступци, да би се ставило до знања, и Шешељу и јавности, да трибунал не бира средства.

    Стручна јавност се згражава над укупним радом трибунала. Али, има и оних што се радују. У јавности више немате оне фанове трибунала, да славодобитнички коментаришу епохалне резултате трибунала, већ је то добило нову форму: то је званична, државна форма, коју спроводи власт у Републици Србији.

    Ових дана смо у Народној скупштини разматрали предлог Законика о кривичном поступку. То је уствари трибунализација нашег кривичног поступка. И све оно над чим се стручна јавност згражава, ова петоколонашка влада прихвата. Ево неколико примера, који су упечатљиви и тичу се суђења Шешељу, те све оно над чиме су се људи већ згражавали, сада је постало саставни део процесног законодавства Републике Србије.

    Само је неки блистави ум у Хашком трибуналу морао да смисли активну улогу тужиоца у одређивању браниоца по службеној дужности некоме ко је оптужен. Ево примера: 28. фебруара 2003. године, тужилаштво је тражило од Судског већа да се Војиславу на силу наметне бранилац. Каква веза постоји између одбране и тужилаштва? Па не сме да постоји! Мора да постоји граница, море као граница, јер су то две супротне стране. У Хагу се прихвата да тужилаштво може да предложи браниоца. Имали смо ситуацију да је у мају 2003. донета прва одлука о одређивању браниоца у приправности, па октобра и новембра 2006, када је Судко веће, по други пут на силу наметнуло браниоца са пуним овлашћењима. Једва се Војислав одбранио. Како је могуће да браниоца по службеној дужности одређује јавни тужилац или председник Суда? Како је могуће да јавни тужилац одреди ко ће да буде његова супротна страна? То би било као када би репрезентација САД имала ексклузивно право да одреди састав репрезентације Србије. У екипи Србије би били сви неспособни. Тамо би била прва постава НБА, а код нас Тадић, Ђилас, Дачић. Онда ми треба да навијамо да победи Србија, а знамо у старту да је инвалидна по саставу. То је исто као закон о лустрацији у режији Ненада Чанка. Изгледа отприлике овако: избор за најлепше дете, али Ненадова мајка схватила да Неша баш није леп, па се доноси закон о лустрацији како лепа деца не би могла ни да учествују. Ако лепа деца не учествују, онда њен Неша може да буде најлепши.

    Тако, постоји Римски статут сталног суда за ратне злочине, који готово да нема додирних тачака са статутом Хашког трибунала. Писци Римског статута трудили су се да убаце све што је међународно хуманитарно право и све оно што је достигло ниво међународног обичајног права. Направили су један озбиљан кривично-правни пропис. Уколико то представља тековину међународног права, и уколико су тамо заступљена сва доказна начела, дате гаранције, обезбеђен коректан поступак, зашто се то није узело као модел када се радио Законик о кривичном поступку Републике Србије?

    Иза Римског статута стоје скоро све државе света, сем Америке која никада није предала инструменте о ратификацији Римског статута. Али, не! Код нас је друго: Американци плаћају реформу правосуђа и траже од ових сатрапа најгора могућа решења. Писање овог Законика се не разликује од онога што је нуђено Србији у Рамбујеу. Само, оно што су нудили у Рамбујеу нису частили парама, него су брутално ставили на сто. Шта су написали? Оно што нико на свету не би прихватио. Сами кажу да су то намерно урадили. И Бил Клинтон је рекао – да је био председник Србије, не би прихватио то што је нуђено у Рамбујеу.

    А сада, у кривично-процесном законодавству нам се намеће најгори текст, најгора решења, и они пролазе, јер је неко узео паре да то прогура. Трагикомично делује када се у скупштинској расправи госпођа Маловић позове на неко начело међународног права!

    Причају о суђењу о разумном року. А, ево Војислав Шешељ девету годину у притвору. Колико је пута пробијен тај разумни рок? Прича се о назависности свих органа који учествују у кривичниом поступку. Како може бранилац по службеној дужности, кога одреди јавни тужилац, да буде самосталан? Па, плаћаће га тај јавни тужилац.

    То вам је ово што данас имамо у Србији. Под Америчком контролом, под контролом НАТО пакта, Велике Британије и Европске уније налазе се све странке, и власти и опозиције, сем Српске радикалне странке. Значи, глуми се на политичкој сцени. Они све то контролишу и подмећу да би преварили грађане.

    Тако вам је и са разумним роком. Шта он значи у новом законику? Он ће у крајњем, у неким случајевима, имати за последицу све ово што се дешава Војиславу Шешељу. Јел то тековина међународног права и да ли је досегло ниво међународног обичајног права? Није.

    За неке ствари чак и они онакви у Хагу, за неке институте, кажу да нема елемената да се каже да је та пракса део међународног обичајног права. Овде су писани хвалоспеви о неком говору мржње као о инкриминацији. Онај и онакав трибунал је закључио да говор не може бити инкриминација, по Статуту Хашког трибунала. То су закључили још у првом предмету где се појавио говор, а то је предмет Дарија Кордића. Евентуално, каже, говор може да буде само подстицање. Значи, облик извршења, облик одговорности. А у Хашком трибуналу је Војислав Шешељ за три локације оптужен да је његов говор био непосредно извршење злочина. Правно, теоријски, ментално, логички немогућа тврдња тужилаштва Хашког трибунала.

    Идентична ситуација је и са удруженим злочиначким подухватом. За многе локације, у до сада правоснажно окончаним предметима, ове и овакве судије су утврдиле да није било удруженог злочиначког подухвата. Како онда тужилаштво може да даље прича о удруженом злочиначком подухвату код Војислава Шешеља.

    Сада се налазе пред великим зидом, како да реше тај проблем. Имамо и тортуру, мучење и мрцварење Војислава Шешеља. Сам, у Хашком трибуналу, без помоћи стучног тима, јер су сад комплетно забранили све, елиминисали су све правне саветнике. Шта очекују? Да ће у Србији, захваљујући Тадићу и његовим сателитима, да завладају тишина и мрак и да ће Војислав Шешељ да падне у заборав. А људи у Србији су већ навикли да је велики успех ако неко остане жив у Хашком трибуналу.

    На другој страни завршавају прљаве послове. Још нису ни затворили ову страницу везану за Косово и Метохију, а јавља се железница Војводине и други захтеви. Онда је потребно да се јави један Конузин и да пита: „Има ли у овој сали Срба? Зар је могуће, Америка и Европска унија вам уништавају виталне интересе, а ви ћутите?“ . Ћути власт, да би даље била власт и да можда не би одговарали за оно што су узели из иностранства, јер су пристали да се на овако прљав начин завршавају послови за српски народ.

    И, имамо Војислава Шешеља који је сметња за све те насртаје и за све те штетнике, који делују према Србији и српском народу. Најгоре што постоји, ова власт мора да прихвати и да прича да је најбоље.

    Да не идем у друге детаље око Законика о кривичном поступку. Везе која постоји између тог текста и овога што се дешава у Хашком трибуналу, нема толико у Статуту и Правилнику, колико има у пракси. Пракса Хашког трибунала је постала обавезујућа. Власт је рекла да је решила све хашке проблеме, више нас не прозивају, немају кога више да траже да испоручимо. Али, Брамерц долази као да ниједан Србин није испоручен. Вероватно постоји још неки списак од неколико милиона Срба. Или је, можда, Брамерц дошао да се пипне за ногу са Владимиром Вукчевићем, пошто је то била главна ствар током њиховог прошлог сусрета. Какве везе има пипкање за ноге са национлним интересима?

    Онда имамо Викиликс који нам објшњава све. Нико није демантовао депеше, оне су потпуно аутентичне. У њима стоји тачно шта мисле о политичкој сцени у Србији, ко кога тамо цинкари, ко продаје информације. Председник суда иде у америчку амбасаду да се жали на министра полиције. Где то може, у којој држави? У нормалним државама, комуникација са амбасадорима се обавља само преко министарства спољних послова дотичне државе. Овде су редови пред британском и америчком амбасадом, да се дође у апанажу и поднесе шпијунски извештај шта се дешава. Сви трљају руке, може, Шешељ није ту, неће бити великих проблема.

    У којој то држави постоји правило да јавни тужилац ради како му власт каже? Овде имамо доказе да тужилаштво ради по налозима политике из земље и иностранства.

    Сама чињеница да је Зоран Ђинђић приморао два сведока да уђу у процес разговора са Хашким трибуналом, и рекао им да истина није битна и да само оцрне Војислава Шешеља, па сама чињеница да је Карла дел Понте у својој књизи написала да јој је 17. фебуара 2003. године Ђинђић рекао: „Водите Шешеља, и не враћајте га више“, указују да оптужница мора да се одбаци, јер тужилаштво не може да ради по налозима са стране.

    А ми, поред тога имамо и други доказ, књигу Флоренс Артман, која тачно наводи који судија, који тужилац ради за обавештајну службу које државе, док обавља функцију у наводно међународном трибуналу.

    Сада се поставља питање како је то могуће. Ма могуће је, само ако је усмерно против Срба! И још ће дуго тако бити. Лов на Србе је отворен. Није сезонски, отворен је. Докле ће да траје? Докле год пета колона хара у Србији. Ако неко не верује, нека направи ретроспективу онога што је видео путем телевизије, у одложеним преносима суђења Војиславу Шешељу. Све ће бити јасно.

    Дакле, у Хагу су закључили да Шешељ мора да буде потпуно сам. Како ће да изгледа одбрана, да ли ће бити завршне речи, уводне речи, још се не изјашњавју. Очекујемо у октобру статусну конференцију. Не могу ничим да оправдају овако дуг притвор и то што не постоји пресуда. Имају жељу да тек 2012. заврше суђење Шешељу. У тој својеврсној дијалектици неких интереса, газе се људска права, а Комитет за одбарну Војислава Шешеља, стручни тим који помаже одбрани и Српска радикална странка са бројним пријатељима из иностранства, из света интелектуалаца, не само из Русије него и других држава, подижу глас и упозоравају светску јавност шта се дешава са човеком који невин седи у Хашком трибуналу. Да није невин, одавно би била донета нека пресуда. Али, они немају елементе за осуђујућу пресуду, а очигледно је да нису пројектовани да буду трибунал где би тужилаштво могло да изгуби неки поступак. Зато ми подижемо глас и сваке недеље држимо ове конференције за штампу.

    Надам се да ћемо за наредну конференцију имати неку опипљивију информацију и да ћемо имати јавно неку информацију о ономе што се сада ради по неким бункерима.

    Има ли питања? Хвала, видимо се следеће недеље.

  29. Na suđenju Radovanu Karadžiću danas je svedok optužbe Petko Panić potvrdio da su se u Kamenici i u drugim muslimanskim koncentracionim logorima kasapili poginuli srpski borci, da su im muslimani nabijali glave na kolac, vršili obrezivanje polnih organa i slično
    Panić, bivši pomocnik komandira policije u Zvorniku, rekao je da je čuo da je pokojni policajac Slavko Erić paljen, da su mu nedostajali delovi tela kao i da zna da je na Glođanskom brdu ubijeno 60 Srba, od kojih su mnogi nađeni bez delova tela, a neki ni nisu nađeni, ali je naglasio da to nije lično video.
    Panić je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da su se u Zvorniku i okolini, u proleće 1992. godine, muslimani plašili paravojnih snaga, a ne srpske vojske i policije.
    Prema Paniću, bezbednost muslimana bila je ugrožena samo od paravojske koja je maltretirala sve građane Zvornika, bez obzira na veroispovest.
    Panić je ispričao incident kada je “jedan ‘šešeljevac’ tukao srpske policajce, jer su skinuli orlove, a stavili stare šapke sa petokrakom”.
    Paravojska je, takođe, oformila zatvore i hvatale ljude “i niko ni od nas, a verujem ni od vojne policije, nije mogao ući u te zatvore”, ukazao je Panić.
    Policija je oterala paravojnu formaciju nazvanu po njihovom vođi – “Gogićevce” preko Drine, 28. jula 1992. godine, a nakon dan, dva su pohapšeni i vođa paravojne formacije zvani Žuća i njegovi ljudi i od tih dana je počela da se upostavlja regularna vlast, potvrdio je Panić.
    “Hapšenjem Žuće i proterivanjem paravojski, u Zvorniku je zaživeo pravni sistem”, dodao je svedok.
    Svedok je rekao da o Srebrenici ne zna ništa, jer u julu 1995. godine nije bio tamo, mada je bila prisutna prva četa policijske stanice Zvornik.
    Međutim, sve radnje u Zvorniku u vezi Srebrenice preuzimala je vojska, naglasio je Panić.
    Svedok je potvrdio da su se skoro svi muslimani izbegli iz Kozluka vratili godinu dana nakon rata u Kozluk i da je i dan – danas to mesto sa pretežno muslimanskim stanovništvom u Republici Srpskoj.
    Izbeglice koje su koristile muslimanske kuće u Kozluku vratile su ih, a kuće su sve sačuvane, dodao je svedok.
    Karadžić je tvrdio i da su se opštine na početku rata ponašale kao država u državi, što je bio slučaj i sa Zvornikom, što je Panić potvrdio.
    “Sve opštine su uzele za pravo da donose akte koje nisu u njihovoj nadležnosti na početku ratnih dejstava, da li zbog otežane komunikacije ili nečeg drugog, ne znam”, rekao Panić.
    Posle Panića, iskaz je dao zaštićeni svedok na zatvorenoj sednici za javnost.
    Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske, Haški tribunal tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene od 1992. do 1995. godine u BiH.

  30. Haski sud i Narodni sud,o *Djekni*
    …………………….
    jedan komentar,

    Velika je laz pominjati nekakve Bosnjake u Njegosevo vrijeme, a i pominjati ih uopste dok ih Izetbegovic nije izmislio. Njegos divno zbori o poturicama, o Crnogorcima koji su poceli “lazne vjere primat poslastice”. Nikakve Bosnjake Crnogorci ne trijebe, nikakav drugi narod ne napadaju, nego svoju rodjenu bracu, kumove i komsije koji su primili islam. Otkud danas pravo nekom muslimanu npr. iz Tuzle, porijeklom Hrvatu, ili iz N.Pazara, porijeklom Srbinu, ili iz Skoplja, porijeklom Makedoncu, da kritikuje Njegosa zbog ciscenja zemlje od poturcenih Crnogoraca? To niti su bili Bosnjaci, ni Hrvati, ni Srbi, ni Makedonci, no Njegosev bivsi narod koji je pljunuo na vjeru pradjedovsku i za to je kaznjen od svoje rodjene brace. Nemaju ti poturcenjaci nikakve veze sa vama poturcenjacima iz Sarajeva i N.Pazara i nemozete ih svrstavati u svoje samo zato sto su islamisti. Crnogorci ce izmedju sebe trijebiti gubu iz torine, to su njihova unutrasnja posla. E,to je Gorski vijenac. A za vas tamo treba da se pobrinu oni koje ste vi izdali i prevjerili: Srbi i Hrvati.

  31. Tomsonovanje u Rvata,

    Koncert je nista za ono sto svakodnevno svako srpsko dete prozivljava u Vukovaru.. Drago mi je da se vamo bar naso delic istine kakvi su oni ljudi .. nebi zelio da ih nazivam Hrvatima .. jer ja ih vidim kao ustase .. i dali neko mari za nas Srbe iz Vukovara?? osobno mogu da kazem da sam prosao kroz mnogo slucajeva diskriminacija u ovom gradu..puno puta sam dosao kuci ubijen od batina ni kriv ni duzan samo zato sto sam Srbin i mnogo mojih kolega .. dok se hrvatski kafici sa unutrasnjim slikama ante pavelica i ostale bande otvaraju .. srpski lokali bivaju zatvoreni .. Dali neko moze da svati kako se jedan 16 godisnjak oseca u ovom gradu?? gde ti kazu necu da igram sa ovim srbinom, dok stariji od mene u izlazku koji me znaju prodju pokraj mene pljune na pod i kaze pu Srbine?? dok me je vijalo 30 ustasa meni za ledjima i psuju sta stignu samo zato sto sam Srbin?jednom kolegi su polomili vilicu i pobegli i zato niko nije kriv …. boli vas kurac ,znam ja ovaj moj komentar je bezvredan ali bilo bi mi jako drago da bar znate kako se mi osecamo vamo …kad na teliviziji vidite srpska deca su razbila dom u vukovar ili neko napali … dali se pitate sta je prethodilo tome ili koji je povod .. al ne nije bitno to nego da su SRPSKA deca razbila ili napala … zato BRACO SRBI velika vam hvala sto ste nas sve zaboravili…

  32. Zaštićeni svedok pod oznakom X (iks) u slučaju za počinjene ratne zločine u selu Klečka, koji se vodi protiv poslanika kosovske skupštine Fatmira Ljimaja pronađen je mrtav, potvrdila je Tanjugu Irina Gudeljević portparol Euleksa
    Po navodima Gudeljevićeve zaštićeni svedok “X” pronađen je mrtav u jednom parku u Nemačkoj.
    Nemačke vlasti istražuju slučaj. Zaštićeni svedok “X” je bio Agim Zogaj sa Kosova. Suđenje protiv Fatmira Limaja i drugih optuženih za ratne zločine u Klečki očekuje se da počne do kraja oktobra.
    Fatmir Ljimaj, koji je od prošle nedelje u kućnom pritvoru, će odgovarati za teške optužbe koje je protiv njega podigao italijanski tužilac za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i za ratne zločine protiv zarobljenika.
    Postoje najave da je mogući datum početka suđenja 17. oktobra.
    Veće Okružnog suda u Prištini, na čelu sa sudijom Euleksa, je grupi od devetoro optuženih za zločine u Klečkoj produžio pritvor za jos dva meseca.
    Optužbe Ljimaja i grupu terete za ubistva, mučenje i ugrožavanje zdravlja albanskih i srpskih civila sa Kosova i ratnih zarobljenika.

  33. Del Ponte: Zatečena sam, nisu me zvali u istraživački tim

    Bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte izjavila je da je niko nije kontaktirao u vezi sa formiranjem novog sedmočlanog tima koji će pod okriljem Euleksa ispitivati navode o trgovini ljudskim organima na Kosovu
    Del Ponteova je, bila zatečena informacijom o formiranju i konkursu za izbor novog sedmočlanog tima.
    ”Ništa ne znam o tome, ali treba da sačekamo da vidimo šta će se dešavati narednih dana”, rekla je Del Ponteova i naglasila da je ona ”uvek” spremna da preuzme tu istragu.
    ”Blic” nezvanično saznaje da je konkurs za izbor sedmočlanog tima završen i da bi ove sedmice mogla biti poznata imena sudija i tužilaca koji bi trebalo da ispitaju sistem otmica, ubistava i preprodaje organa, kao i umešanost vrha OVK u ove operacije.
    Novi tim tužilaca i sudija, piše ”Blic”, pridružiće se već formiranom timu Euleksa koji od januara sprovodi preliminarnu istragu. Deo tima biće smešten u Briselu, a deo u Prištini.
    Portparol Euleksa Irina Gudeljević rekla je da će proces biti vođen pod jurisdikcijom Prištinskog okružnog suda jer Brisel ne može da ima jurisdikciju na Kosovu.

  34. Ratni zločinci i ratni profiteri PDF Print E-mail

    „Znaš Marga, ja sam prevaren. Svi smo mi prevareni! I ja sam branitelj, branio sam ovu zemlju, danas jedva preživaljavam borim se za svoju djecu i unuke. A generali koji su bili u istom ratu kao i ja danas su multimilijunaši, imaju dvorce, vile, stanove, milijune i osigurali su budućnost i svojim praunucima“, rekao mi je Božo za šankom prije nekoliko tjedana, kada smo u sitne sate započeli još jedan kasnonoćni razgovor o herojima, lopovima, zločincima i profiterima koji su opljačkali ovu zemlju. Što veći heroj, to veći profiter, što veći profiter to veći zločinac, i tako to nekako ide u krug. Začarani, krvavi, blatni, prljavi krug ratačiju su cijenu platili opet oni najmanji ljudi, a oni veliki, oni heroji, oni su se u tom ratu poprilično dobro naplatili. Naplatili su se za svakog mrtvog i poginulog u tom ratu, naplatili su se za svaku tuđu uništenu kuću, naplatili su se za svako spaljeno ognjište, na grobovima koji su se umnožavali iz dana u dan u tim krvavim godinama, naši su heroji gradili svoju tranzicijsku karizmu. Ti prljavi, i krvavi jahači tranzicije. A ja, sada uoči izricanja haaške presude trojici takvih, zapravo razmišljam o Božinim riječima.

    Bio je branitelj, nekoliko je godina proveo u Domovinskom ratu, ali on danas nije niti general, nije niti zastavnik, nema predsjedničku generalsku, povlaštenu mirovinu, nije dobio dvorce, vile, stanove i milijune, njegovu obranu pred sudom ako ga netko tuži neće platiti država višemilijunskim iznosima iz proračunskih sredstava, za Božu nitko neće reći da je heroj. Ali smo zato ove druge, profitere krvi spremni veličati kao heroje, kao nekakve tobožnje nacionalne spasitelje, kao ratne i poratne junake i onda im pridavati kojekakve quasibožanske osobine i o njima pisati kojekakva apologetska sranja, dok se natječemo tko će o njima napisati što ljepši tekst i u čijem će tekstu ti likovi ispasti veći heroji. A zapravo se radi o običnim moralnim nulama, ljudskim kurvama, kurvišima, potrošenim jebivjetrima, koji su stjecajem okolnosti u ovom poremećenom društvu i ovoj poremećenoj zemlji, u ovim izvrnutim vrijednostima postali heroji. Heroji?! Ti likovi, a ja ih i osobno poznajem, nemojte to zaboraviti dok čitate ovaj moj izdajnički komentar, ti tipovi ne mogu biti ništa nego: ili ratni zločinci, ili ratni profiteri. Za njih treće opcije, jednostavno, nema, ma koliko vama bilo teško prihvatiti tu istinu o njima. Jer, iskreno, nemate pojma od kakvih ste govana godinama radili pitu. I usput sve zasmrdili.

    Dakle, kakvi su to heroji?

    Čermak je kao nekadašnji instalater centralnog grijanja postao preko noći (zapravo preko rata i preko poginulih u tom ratu, preko vaših mrtvih i preko vaših spaljenih kuća) naftni tajkun. Znate kako? Pa tako što je cijelo vrijeme rata cijelim Balkanom, uzduž i poprijeko sa svojim prijateljem i ratnim drugom Željkom Ražnjatovićem Arkanom švercao naftu, naravno uz znanje i blagoslov političkih elita u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, i nekim drugim državama. Dakle, dok su ljudi ginuli, ubijali se, palili jedni drugima kuće, i klali se u ime kojekakvih ideologija, Ivan Čermak je na tome poprilično dobro zarađivao tako što je taj isti rat njemu i sličnima bio idealna situacija za međunarodni šverc nafte.

    Osim toga, davno je dokazano i da je Čermak bio jedan od onih koji su organizirali šverc droge, posebno kokaina preko Hrvatske. O tomu je svojevremeno svjedočio i izvjesni Mile Parać, iz okolice Zadra, koji je u videosnimci koju sam objavio prije nekoliko godina, vrlo detaljno opisao kako je osobno krijumčario 20 kilograma kokaina za Čermaka i tko je sve s Čermakom bio umiješan u tu kokainsku mafijašku mrežu. Snimka video izjave Mile Paraća o tomu kako je za Čermaka švercao kokain i danas je dostupna na internetu. Dakle, jedan notorni ratni profiter, postao je general, a potom je, nakon što su u zoni njegove odgovornosti nesporno stradali civili nakon Oluje, proglašen i nacionalnim herojem, kojeg treba braniti i obraniti pod svaku cijenu. Iako, moram priznati i sam sam u iskušenju da navijam za to da Haag Čermaka pusti natrag u Hrvatsku, jer bi mu onda mi mogli suditi kao ratnom profiteru, mafijašu i kriminalcu, kao narkobosu i međunarodnom krijumčaru nafte i dosuditi mu vjerojatno znatno veću kaznu nego što će je dobiti u Haagu. Smeće! Hoćete moju iskrenu, najiskreniju vrijednosnu ocjenu tog tipa? Jedno obično smeće!

    Čermak je jedno smeće, a ne heroj, on je i ratni zločinac i ratni profiter. Jedan nimalo običan kriminalac, kriminalac koji je devedesetih u ovoj zemlji odrađivao neke od najprljavijih poslova za kriminalnu političku elitu. Pa je upravo za te svoje prljave poslove i nagrađen povlaštenim generalskim statusom i silom HDZ-ove političke moći upao u Tuđmanov krug 200 najbogatijih obitelji u Hrvatskoj. A sada bi svi trebali braniti upravo njega. Kao jer je lik tobože tamo neki heroj. Iskreno, jebo vas takav heroj! Ako vama Čermak može biti heroj, onda ću takvima vama ja vrlo rado biti izdajnik, jer gdje su Čermaci heroji, svatko sa imalo ljudske savjesti i poštenja mora biti izdajnik. I to je trenutno moj izbor savjesti.

    Dok kličete Čermaku kao heroju, ja vam moram u oči reći da je on kriminalac, ratni profiter i ratni zločinac. Dok mu kličete kao generalu, ja vam u oči moram reći da je to smeće preko leševa vaše djece steklo multimilijunsko bogatstvo u ratu na kojem će živjeti i uživati i njegovi praunuci, dok vaša djeca možda jedva da imaju što doručkovati. Priznajem, dakle, strašno je to što ja sada pišem, ali netko vam naprosto mora reći kakvi su i tko su, zapravo, ti vaši heroji.

    Od čega su ti vaši heroji? Samo im vi kličite, zavijajte za njima, kao psi na mjesec, mašite njihovim slikama i mašite za njih zastavama. O, kako ste naivni! Kakvi ste vi to idioti, vi koji im kličete, vi koji ih slavite! Vi sa trgova prozivate one koji su tobože izdali te heroje, prozivate izdajnike i slavite neke tobože izdane, napadate neku tobožnju izdaju. Relativno je, zapravo, u ovoj priči tko je izdan, a tko izdajnik.

    Što je to u ovoj priči točno izdaja? I koja je izdaja bila prije, kao i u onoj priči o kokoši i jajetu. Nije li izdaja kada u rat dođete kao siromašak, a iz rata izađete kao milijunskim bogatstvom okrunjeni ratnoprofiterski general? Je li to izdaja? Ili ste vi jednostavno toliko glupi i udareni u te svoje ograničene mozgove da to ne možete shvatiti?!

    Dakle, zastanite malo, kada krenete prozivati one koji su tobože nekoga izdali. Jer izdajnici su ovi koji su sada optuženici. Njihova je izdaja bila prva. Njihova je izdaja onaj prvi, početni prljavi čin koji je otvorio ovaj tranzicijski ponor u kojem bez prekida samo padamo već godinama, a nikako da konačno barem tresnemo o njegovo blatno dno, pa „tko preživi pričat će“, kad se uspne ponovno na vrh te crne rupe.

    Vama je Čermak heroj. Ma nemojte! Dajte mi to još koji put ponovite, jer tu lekciju nikako da naučim. Nikako da mi to njegovo herojstvo uđe u uho, niti da ga prevalim preko usta. Dajte vi to meni ponavljajte stalno molim vas, a ja ću vama lijepo ovako vulgarno sa strane u mojim izdajničkim komentarima ponavljati da ste idioti, kreteni, da „ne treba svakom kretenu tepati da je idiot“, pa tako niti vama koji danas kličete nekoj Čermakovoj ratnoj slavi. Ajde, lijepo vas molim, prestanite srati! Jebo’ vas Čermak u te vaše lude glave. On uživa na ratnoprofiterskim milijunima, a vi ne možete svojoj djeci kupiti niti ono najnužnije. I on je vaš heroj. Oprostite, ali vi ste onda kreteni. On je na ratu zaradio milijune, a vama su stradali najbliži, spaljene su vam i uništene kuće i stanovi. I on je vaš heroj? Oprostite, vi ste onda kreteni! On je na ratu stvorio naftno carstvo, vi ste ostali bez posla, zatvorena su i propala poduzeća u kojima ste radili. On je vaš heroj? Oprostite na izrazu, ali onda ste stvarno kreteni!

    Kada je 2004. godine odlazio u Haag, da bi dobrovoljno pristao na odlazak u Haag bez izazivanja nekakvih problema, HDZ-ova Vlada je Čermaku preko noći potpisala koncesije za benzinske crpke uz sve nove trase autocesta, i na taj način je Čermak još jednom potvrdio kakav je ratni profiter. Naplatio je, vrlo uspješno i skupo doduše, od Vlade čak i taj svoj odlazak u Haag. A vi ste ga zbog toga nastavili slaviti kao nacionalnog heroja. Stvarno ste kreteni, i za to i ne postoji neki puno pristojniji izraz, koji bi ja mogao napisati, a da vi možete razumjeti što sam vam ja to točno želio reći. Nadam se da vam je riječ kreten dovoljno jasna.

    No, za razliku od Čermaka, sa Gotovinom je stvar neznatno drugačija. Međutim, i on je na krilima svojeg višegodišnjeg skrivanja, bez pokrića proglašen velikim herojem, iako je također na svojoj ratnoj karijeri izgradio pozamašno bogatstvo, postao vlasnikom brojnih nekretnina, višemilijunske vrijednosti što u Zagrebu, što u svom rodnom mjestu, a najzanimljivije je njegovo suvlasništvo, tajno naravno, u poduzeću Hidroelektra, gdje su ga godinama za njegov tajni vlasnički udio zastupali Ljubo Grepo i Ante Roso.

    O toj epizodi postoje brojni dokazi pa ne može biti špekulacija o tome jesu li Roso, Grepo i Gotovina tajni suvlasnici Hidroelektre ili nisu.

    Jesu!

    HDZ-ova Vlada im je prepustila udjele u Hidroelektri, a da nikome zapravo do danas nije jasno kako su to oni stekli to suvlasništvo. Naplatnim putem, teško, jer niti jedan od te trojice (Grepo, Roso, Gotovina) nisu raspolagali tolikim novcem da bi kupili to veliko građevinsko poduzeće. Dakle, radilo se opet o nekakvoj ratnoprofiterskoj povlastici koju je tom trojcu osigurala politička moć HDZ-ove Vlade. Za razliku od tihog Gotovine, Ante Roso o tome i nije baš pretjerano šutio.

    Onako pričljiv po prirodi, nejednom je pričao o njihovom poduzetničkom poduhvatu zvanom Hidroelektra. Kasnije, kada se Gotovina našao u bijegu, Vlada je, iako se o tome šutjelo, posredno financirala Gotovinin bijeg i skrivanje upravo preko Hidroelektre s kojom su ugovarani multimilijunski poslovi za državu ili državna poduzeća, kao primjerice Hrvatske autoceste (HAC), pa se zapravo plaćanjem usluga Hidroelektri financiralo bijeg Ante Gotovine, o čemu hrvatska javnost nikada nije dovoljno upoznata. Radilo se o desecima milijuna kuna, doslovno. Da ne govorimo o samoj vrijednosti poduzeća. Ili o vrijednosti radova koje je Hidroelektra dobila kroz ugovore samo za Hrvatske autoceste. Dakle, i Gotovina je namiren sa državnih jasla.

    Dobio je državno poduzeće u suvlasništvo, a potom je kroz to poduzeće dobio još desetke milijuna proračunskih kuna. Bome, na takvom herojstvu mu stvarno treba pozavidjeti. Heroj i pol! A i košta to njegovo herojstvo, što jest jest! Zato tako volim vidjeti kada vi mašete njegovim slikama i transparentima s njegovim imenom. Baš lijepo od vas. Na sebi nosite istrošenu odjeću i raspadnute cipele, jer za drugo nemate novca, ali zato ne date vi svojeg heroja milijunaša nikome. On je vaš, vi ste njegovi! Kakva predstava. Kakva manipulacija. Konačno, kakva obmana.

    Kratak je, nešto, taj put od profitera do heroja. Ili je to u vašim glavama sve skupa povezano, pa nitko tko nije profiter ne može biti niti heroj?! Ne razumijem ja taj vaš kratki, prekinuti fitilj u glavi kojem je očito davno prekinuta svaka komunikacija sa zdravom pameću. No, nije Gotovina zaradio samo na ovome što sam napisao. Kao i Čermak i Gotovina je naplatio svoju predaju. Sad ste sigurno zastali pa čitate što pišem. Predaju?! Da, predaju.

    Od veljače 2005. Godine Ante Roso koordinirao je pregovorima o predaji Ante Gotovine Haaškom sudu, a glavni dio tih pregovora bili su financijski uvjeti koje je postavio sam Gotovina, odnosno njegovi pregovarači.

    Dakle, na tim pregovorima, koji su započeli u kabinetu ministrice pravosuđa Vesne Škare Ožbolt (gdje se nije razgovaralo o financijskim uvjetima o čemu Vesna i nije imala nikakvih spoznaja), a kasnije su vođeni sa Sanaderom izravno, a vodio ih je dobrim dijelom Roso, Ožbolticu su zapravo htjeli izložiti i kompromitirati kroz neuspjele pregovore, dok su se na stvarnim pregovorima, zapravo, samo dogovarali financijski uvjeti Gotovinine predaje, kao i to da se ne smije predati u Hrvatskoj, i niti jednoj od susjednih država, kako se ne bi stekao (inače potpuno ispravan) dojam da se Gotovina cijelo vrijeme (barem veći) dio svojeg bijega skrivao zapravo u Hrvatskoj, sa znanjem i pod zaštitom hrvatskih obavještajno sigurnosnih službi i političkig vrha.

    O tomu je vrlo opširno u svojem svjedočenju međunarodnim institucijama govorio i bivši kriminalistički službenik Policijske uprave zagrebačke, Salih Fazlić, inače optužen da je posredovao u pribavljanju lažne hrvatske putovnice za Gotovinu na ime Kristijan Horvat.

    „Najfrapantnija činjenica glede vještačenja navedenih dokumenata po zahtjevu sutkine Sande Bramberger Ostojić, leži u činjenici da svjesno i namjerno u zahtjevu nije tražila vještačenje veše od 50 pečata o graničnim prijelazima i navodnom putovanju Gotovine s navedenim dokumentima, koji pečati su fiktivni.

    Time je dokazano da ona ne sudi niti postupa neovisno, a ni u cilju utvrđivanja istine, jer time svjesno i namjerno po nalogu autoriteta iz DORH-a, SUD-a i politike prikriva istinu da s tim dokumentima Gotovina nikada nije putovao niti ih je koristio, a time štiti i odvjetnika Luku Mišetića i prave pomagače u skrivanju Ante Gotovine u RH, od tadašnjeg premijera sanadera, glavnog državnog odvjetnika Bajića, ministra kalmete i odvjetnika pred haškim sudom Luke Mišetića i drugih u vrhu vlasti. Notorna je činjenica, a u dosadašnjem dijelu postupka, to je nedvojbeno, potpuno i bez imalo sumnje dokazano, da sam ja u travnju 2004.g., Vladi RH, preko ravnatelja Obavještajne agencije, Damira Lončarića, što je bez dvojbe i sam decidirano potvrdio u svjedočenju na sudu, dostavio informaciju o krivotvorenim dokumentima koje posjeduje Ante Gotovina, dok je bio skrivan u RH, čak i od Vlade RH i vrha politike, a po Zakonu o sigurnosnim službama RH, u Čl. 32 imao sam kao donositelj informacije apsolutnu i potpunu zaštitu, što je bez dvojbe potvrdio i sam Lončarić u iskazu, a tu zaštitu su imale i sve osobe koje sam naveo u bilo kojem smislu u informaciji.

    Ravnatelj agencije Lončarić je po odredbi čl.33 o mojoj inormaciji izvijestio: premijera Sanadera, predsjednika države, Hrvatskog sabora, Državnog odvjetnika Bajića, MUP, tajne službe, a u odredbi Čl. 32 jamči mi se tajnost i čuvanje mog identiteta kao donositelja informacije Vladi RH i garaancija i imunitet od progona za sve osobe navedene u informaciji, ponuđen preko Lončarića i od samog premijera Sanadera. Svjedok, Lončarić, bivši ravnatelj OA, u iskazu navodi da je moja informacija, koju sam preko njega dao Vladi RH, označena državnom tajnom i da je za to znalo malo osoba u državi, a o sadržaju moje informacije i opisu lika Gotovine i izgledu fotografija u dokumentima, državni odvjetnik Bajić je izvijestio haški sud. Obzirom da je godinu dana kasnije, u medijim otkriven moj identitet, a bio sam zaštićen Čl. 32 Zakona o sigurnosnim službama, Lonačrić u iskazu navodi da su od nekoga procurili tajni podaci o tome, a sutkinja Čošić mu nije dozvolila da imenuje osobu. Nije mi bilo dozvoljeno od strane sutkinje Čošić iskazivati, a jasno je da je moj identitet medijima razotkrio državni odvjetnik Mladen Bajić, jer upravo mi je Bajić u prisutnosti Lončarića i Karamarka prijetio, ako ne pristanem ući u postupak, i ako ne pristanem teretiti sebe i druge osobe, da će me “razbucati” u medijima, da je sustav opasan i da će me uništiti.

    Ovo dokazuje i da svjedok Lončarić laže u navodu da u proslijeđenoj informaciji navodno nije navedeno moje ime. Kroz svoju obranu, nikada u dosadašnjem periodu nisam se koristio bilo kojim saznanjem ili činjenicom koja bi u bilo kojem smislu naštetila obrani Ante Gotovine, a od Gotovininog odvjetnika Marijana Pedišića dobio sam sve informacije koje bi mi mogle pomoći u mojoj obrani, kao da je i sam Pedišić još uvijek živ, jer u ovom postupku koriste upravo činjenicu da se on nemože mrtav braniti. DORH, SUD i branitelj Katavića Slobodan Budak, dogovorno od početka postupka mene žele prikazati kao neprijatelja ove države, što ja osobno ničim nisam doprinijeo, već suprotno u svakoj državi, gdje bi Vladi donio ovakvu informaciju, nosili bi me na ramenima, osim u ovoj državi.

    Međutim, kako je sada potupno razvidno da se DORH i Sud ne ustručavaju ovoreno montirati dokaze, uzimam si za moralno pravo da se nadalje branim svim mogućim sredstvima koja imam na raspolaganju, svim znanjem, stučnošći i svim informacijama koje posjedujem, pa i svim informacijama koje mi je prenio prije smrti Gotovinin odvjetnik Pedišić, koji je u potupnosti bio upućen u sva događanja, oko skrivanja Gotovine i njegov dogovoreni odlazak u Haag i svim uvjetima u tajnom ugovoru s vladom RH. Po ideji i igorkazu Gotovininog odvjetnika Luke Mišetića i vlade RH, paralelno sa započinjanjem javne parade o ovom posupku, neposredno s prvim ročištem kod istražnog suca, 12.05.2005.g., Tomislav Karamarko, kao tadašnji ravnatelj POE, preko svojih “agenata”, organizirao je, u Cisti del Provo u blizini Napulja u Italiji, da iz jurećem BMW-a na očigled karabinjera, izbace torbu u kojoj su se nalazile maskrine vojne hlače koje su izuzeli u fingiranoj pretrazi stana Gotovine, za koje su znali da imaju DNK koji pripada Gotovini, te krivotvorena Slovenska putovnica i Talijanska osobna iskaznica, čije krivotvorenje su sami organizriali i članci iz novina i s interneta, kako bi uz Mišetićev igorkaz i moj i Pedišićev progon kao pomagača u “bijegu” Gotovine, nakon počinjenja kaznenog djela, pokušali obmanuti međunarodnu zajednicu i Haaški sud, kako je Gotovina tobože pobjegao s krivotvorenim dokumentima koje smo mu navodno od Katavića pribavili ja i njegov odvjetnik Pedišić.

    Kao član odvjetničkog tima Gotovine do same smrti, odvjetnik Pedišić je bio upoznat sa svim detaljima skrivanja i financiranja bijega i kretanja Gotovine, a znao je i da je žrtvovan od Mišetića, Gotovine i vlade RH. Znao je također i osobno mi je prenio sva saznanja da je ideja o Vladinom Akcijskom planu za pronalazak i uhićenje Gotovine, koji je između ostalog obuhvaćao i moj i Pedišićev sudski progon kao pomagača Gotovine u navodnom bijegu, što je u slučaju Luke Mišetića, potpuno suprotno odvjetničkoj etici, Zakonu o odvjetništvu i svim drugim propisima RH i međunarodnim propisima i pravilima Haaškog suda i Mišetić je u totalnom sukobu interesa.

    Na pitanje Lončariću, u vrijeme svjedočenja, od moje braniteljice da li je informaciju koju sam mu dao u svezi s krivotvorenim dokumentima Gotovine, proslijedio premijeru Sanaderu, odnosno s njim o tome ragovarao, Lončarić je to u iskazu kao svjedok decidirano potvrdio, no međutim, sutkinja Čošić je tada na spomen imena premijera Sanadera glasno počela vikati na svjedoka Lončarića, što vjerujem da je rijetka pojava u bilo kojoj sudnici i nastavila prijetiti svjedoku da ne smije odgovarati na pitanja koja ona zabrani. Istom svjedoku je prijetila i kažnjavanjem”, navodi Salih Fazlić u svojem iskazu.

    “Pedišić mi je osobno potvrdio da je bio prisutan kada je rađen intervju s Gotovinom, a to je potvrdio i sada pokojni Pukanić u svojim tekstovima, nakon smrti Pedišića, kojeg on oslovljavao bratom, da je Pedišić bio prisutan kada je Pukanić radio intervju s Gotovinom, objavljen u “Nacionalu” 12.06.2003.g.

    Pedišić mi je potvrdio da je Gotovina dva dana nakon intervjua u “Nacionalu” bio na sastanku s tadašnjim predsjednikom Mesićem, na istoj adresi gdje je rađen intervju u Zagrebu Bosanska 30, u kući Hrvoja Petrača, a bili su prisutni uz Pedišića i Pukanić i Petrač. Ured predsjednika Mesića je u to vrijeme prikupljao dokumentaciju koja ide u korist Gotovine i predao je Vladi RH, 15.06.2003.g., tri dana nakon njihovog susreta, kako bi ta dokumentacija bila dostavljena Haaškom sudu. Mesić je upravo preko prijatelja, sada pokojnog Pukanića, cijelo vrijeme znao gdje je Gotivina bio.

    Pedišić je naveo i da je osobno uz Pukanića, Petrača i generala Rosu bio prisutan i da je navedeni intervju s Gotovinom rađen u Zagrebu, u Bosanskoj ulici u kući vlasništvo Hrvoja Petrača. Iste osobe su bile prisutne i pri susretu Mesića i Gotovine.

    Isto tako, Pedišić mi je naveo da se Gotovina u to vrijeme skrivao u Zagrebu i okolici, u kući generala Ljube Ćesića Rojsa, te kući generala Filipovića i Rose, Petrača, te više drugih lokacija koje sam naveo umojim prijavama Haškom sudu.

    Upravo zato što je znao gdje je tada bio Gotovina, u vrijeme objavljenog intervjua u “Nacionalu”, Mesić ga je javno pozivao da dođe kod njega u ured, a da stvarno Gotovina nije bio u RH, Mesić ga sigurno ne bio pozivao u ured. Ovo zorno potvrđuje činjenicu da su pečati o navodnom putovanju Gotovine lažni i fiktivni.

    Glavna haaška tužiteljica, Carla del Ponte, je u to vrijeme imalo potpuno vjerodostojne i provjerene infomacije gdje se Gotovina nalazi.

    Po kazivanju Pedišića, Gotovina se nije odazvao pozivu Mesića da se preda, isključivo iz razloga što je to spriječio vođa odvjertničkog tima, Luka Mišetić, koji je već bio u ozbiljnim pregovorima preko generala ROse s tadašnjim premijerom Sanaderom, nakon događanja na Rivi u Splitu, koji je još i prije dolaska na tu funkciju organizirao finsnciranje skrivanja, a potom i kao premijer iz proračuna nastavio financiranje.

    Kako bi prikrili činjenicu da se Gotovina skriva u RH, Sanader i Mišetić, su upravo osmislili navedeni Akcijski plan, po kojem tobože RH i njene institucije poduzimaju sve kako bi pronašli i uhitili Gotovinu, što je potpuna laž, s ciljem obmanjivanja i laganja domaće i međunarodne javnosti, domaćih i međunarodnih institucija i Haaškog suda, a po akcijskom planu su prikazivali kako tobože progone pomagače Gotovine, koji su mu napravili lažne gokumente s kojima je otputovao i pobjegao iz RH, kako RH nebi imalo odgovornost i razlog da traži i uhiti Gotovinu

    Ante Gotovina i tadašnji premijer Sanader su osobno dogovorili da Gotovinino poduzeće, Mediteran union tuneli, fiktivno vrši radove na gradnji tunela na autocesti Zagreb-Rijeka, iako navedeno poduzeće nije imalo nikakve strojeve i bilo kakve reference za gradnju tunela. Javno se kroz medije razglasilo kako navedeno poduzeće, koje je prikazano da je u vlasništvu generala Rose, finacira bijeg Gotovine.

    Navedene informacije, je po dogovoru s Vladom RH i odvjetnikom Mišetićem, osobno Haškom sudu dostavio suvlasnik poduzeća general Ante Roso.

    Vlada RH je znala da će nakon takve dojave haaški sud vršiti pritisak na Vladu RH, kako bi progonila financijere Gotovininog bijega. To se i dogodilo, te je Vlada RH otkazala ugovor o ugovorenim radovima proboja tunela.

    Po kazivanju pokojnog Gotovininog odvjetnika Pedišića, koji je potupno bio upućen u događanja, a koji je znao da će ubrzo umrijeti i zato je meni prenio sve navedene informacije kako bih se mogao braniti na sudu i zastupati i njegove interese kao okrivljenika zajedno samnom, upravo je bit u činjnici da se znalo što će Vlada RH, po traženju Haaškog suda morati poduzeti i da će morati otkazati ugovorene poslove, Vlada je s Gotovinom i Rosom dogovorila klauzule, po kojima će u slučaju otkazivanja poslova i raskida ugovora morati isplatiti „penale“ i veliko obeštećenje. Upravo se to i dogodilo pa je Gotovinino poduzeće, bez izvođenja radova obeštećeno velikim novčanim iznosom, uvjetovanim tajnim ugovorom, što se može provjeriti kroz poslovanje poduzeća i provedenom revizijom u Ministarstvu gospodarstva u koji spada resor autocesta.

    Da je Gotovina bio osobno akter ovih dogovaranja tijekom 2004. i 2005.g., pokojni odvjetnik Pedišić me uputio na pojedine dokumente koje je potpisivao osobno Gotovina u javnobilježničkom uredu u Ilici 29. Upravo i ove činjenice dokazuju da je Gotovina cijelo vrijeme bio u RH i dostupan organima gonjenja, zaštićen od strane vrha državne vlasti, što je i grubo nepoštivanje Haaškog suda.

    Naime, vlasništvo nad poduzećem Mediteran union tuneli, imali su 15% general Lubo Ćesić Rojs, 15% general Ante Roso, 15% Ljubo Grepo i 15% general Ante Gotovina, a udio je posjedovao i Ćesićev brat. Sve detalje oko potpisivanja i ovjeravanja dokumenata može potvrditi Ćesić Rojs, kojeg su Gotovina i Rososo prevarili i oteli njegove dionice.

    Navedene dokumente posjeduje i Ćesić Rojs, i kroz te dokumente Haški sud može provjeriti moje navode. Po dogovoru s vladom RH i osobno učešće tadašnjeg premijera Sanadera, navedeno poduzeće je potom za 15 milijuna kuna, isplaćenih od vlade kao ugovorene penale, Gotovinino poduzeće Mediteran union tuneli, kupuje poduzeće Hidroelektra građenje. Nakon kupnje kao predsjednik nadzornog odbora Hidroelektre bio je general Ljubo Ćesić Rojs, kojeg su na prijevaru ostali suvlasnici istisnuli iz poduzeća. Udjeli Ante Gotovine bili su fiktivno pokriveni preko imena Ljube Grepo, a stvarni vlasnik udjela od 30% bio je Ante Gotovina.

    Po osobnom odobrenju tadašnjeg premijera Sanadera i po dogovoru s Antom Gotovinom, poduzeće Hidroelektra, od njegove dogovorene predaje Haškom sudu 2005.g., preko ministra Kalmete povlašteno dobiva najkvalitetnije poslove na izgradnji autocesta i Pelješkog mosta. Samo 2009.g., poduzeće je imalo s vladinim poduzećima promet veći od 2 milijarde kuna.

    Da bi se dobrovoljno predao haškom sudu Vlada RH je slično postupila i u slučaju Čermak, koji je po direktnom dogovoru s tadašnjim premijerom Sanaderom na autocesti Zagreb-Spliti, čiju izgradnju je dobilo na namjeeštenom natječaju Gotovinino poduzeće Hidroelktra, Čermak je namještenim natječajem, što je čista koruptivna djelatnost, dobio koncesije za izgradnju više od 10 benzinskih pumpi „TIFON“ koje je kasnije prodao. To mu je bilo obeštećenje što će otići dobrovoljnno u Haag.

    I nadalje, po kazivanju pokojnog odvjetnika Pedišića, Ante Gotovina je na ime osobe Milana Mandića iz Biograda n/m, osnovao poduzeće Agram internacional d.d., što je samo fiktivno bila na njegovo ime, a to poduzeće je potom kupilo poduzeće „Mediteran union tuneli“. Prije dogovorene predaje u Haag, u rujnu 2005.g., Ante Gotovina je upravljanje tim poduzećem prenio na odvjetznike Ivu Farčića i Luku Mišetića. Sve vezano uz prijenos upravljačkih prava u poduzeću Ante Gotovina je ovjerio kod javnog bilježnika, što samo potvrđuje da je cijelo vrijeme bio u RH i da je imao pomagače u skrivanju u samom vrhu vlasti.

    Jedan dio dokumentacije od poduzeća vodio je osobno i odvjetnik Pedišić i 2003.g., s Antom Gotovivnom ovjeravao kod javnog bilježnika u Zagrebu, u Ilici.

    Nakon što su Vlada RH i tadašnji premijer Sanader ispoštivali dogovore uz navedene poslove i nakon što je Gotovinino poduzeće obeštećeno za navodni “gubitak posla i raskid ugovora”, pristupilo se drugom dijelu dogovora između odvjetnika Luke Mišetića i premijera Sanadera.

    Naime, pokojni odvjetnik Pedišića, koji je znao da je “žrtvovan i prodan” od Gotovine i Mišetića, prenio mi je da o svemu postoji tajni pisani ugovor, između Vlade RH i Gotovine, zastupanog po odvjetničkom timu na čelu s Lukom Mišetićem, u kojem se nalazi opisano, a u ugovoru su postojala i obveze koje je prema Vladi RH morao ispoštivati i Gotovina i Luka Mišetić. U svemu je aktivno učestvovao i glavni državni odvjetnik Mladen Bajić, tada glavni koordinator za suradnju s Haškim sudom. Tajni ugovor je pohranjen u Vladi RH, u sefu tadašnjeg premijera Sanadera.

    Glavna obveza Gotovine prema Vladi RH odnosila se na njegov dobrovoljni odlazak u Haag, kako nebi morao biti uhvaćen od institucija RH, što je on kroz osobne pregovore u nazočnosti Mišetića i poslovnog partnera generala Rose i pristao.

    Drugi dio ugovora se odnosi da se Gotovina nesmije predati i biti uhićen u RH, zbog možebitne reakcije i ozbijnih prosvjeda i otpora javnosti i braniteljskih udruga što bi ugrozilo stabilnost vlade i njene vjerodostojnosti.

    Upravo naglasak na vjerodostojnosti vlade i zaštite pravih pomagača, odnosila se činjenica da je Vlada cijelo vrijeme haaškom sudu i međunarodnoj zajednici tvrdila da Gotovina nije u Hrvatskoj i da RH nije odgovorna što nije ranije uhićen.

    Kako bi Vlada RH dokazala vjerodostojnost, po tom pisanom ugovoru, Gotovina je morao pristati, a što je i ispoštivao, da ne bude uhićen u RH, te je pristao da ga se odveze i da bude uhićen na dogovorenom mjestu na Tenerifima.

    Zbog činjenice da je njegov lik s fotografija iz svih svjetskih medija, bio poznat na svim dijelovima svijeta i da bi ga svi mogli prepoznati, po dogovoru i odobrenju osobno od strane tadašnjeg primijera Sanadera, Vlada RH je Gotovini izdala originalnu diplomatsku putovnicu serijskog broja 07225520 na ime Stjepan Seničić, koji je umro 28.06.1996.g., a čija kćerka radi u Obavještajnoj zajednici na čijem je čelu bio Tomislav Karamarko, sadašnji ministaru unutanjih poslova. Jedino ime i prezime ne odgovaraju pravom identitetu Gotovine.

    S navedenom diplomatskom putovnicom, u pratnji osoba koje su također imale diplomatski status, Gotovina je neposredno prije uhićenja dobrovoljno otputovao u Španjolsku, nakon čega su po dogovoru Vlade RH i odvjetnka Mišetića, koji je uz tajne službe i Ministarstvo inozemnih poslova, osobno učestvovao u organizaciji prijevoza i boravka Gotovine u Španjolskoj, gdje su potom tajne službe u koordinaciji Tomislava Karamarka i Mladena Bajića, glavnog koordinatora za suradnju s Haškim sudom, fingirali i snimili teleonski kontakt Gotovine i supruge Dunje Zloić i o tome izvijestili Haško tužiteljstvo,jer više nije imala prostora za laganje i obmanjivanje Haškog suda..

    Po pisanom tajnom ugovoru, Gotovina je morao pristati da u hotelu bude prijavljen pod imenom iz krivotvorenih dokumenata, kao Kristijan Horavat, za koje su znali da će ga tako otkriti španjolska policija, dok je istodobno u džepu imao originalnu diploomatsku putovnicu izdanu od Vlade RH za čije podatke nitko ne zna. Da nije tako zašto bi onda čuvao novinarsku iskaznicu čija je valjanost istekla dvije godine ranije i čuvao je s ostalim dokumentima.

    Pedišić je naveo, da je Gotovina pristao da bude prijavljen s lažnim dokumentima, pod imenom Kristian Horvat, koje, sigurno znam nije krivotvorio optuženi zajedno samnom, krivotvoritelj Katavić, već su izradu organizirale službene osobe vlade RH, uključene u predaju Gotovine, te odvjetnik Mišetić, glavni državni odvjetnik Mladen Bajić, tadašnji ravnatelj POE Tomislav Karamarko i njegov zamjernik Buljević, a izradu je odobrio osobno tadašnji premijer Sanader. Gotovina je znao i da s ovim dokumentima nema nikakve veze odvjetnik Pedišić i ja, nego upravo odvjetnik Mišetić.

    Ovakvim činom, po tajnom ugovoru, da Gotovina bude prijavljen kao Kristian Horvat, po kojem se identitetu potraživao, Vlada RH je željela potvrditi svoju navodnu vjerodostojnost, da je navodno cijelo vrijeme tvrdila da Gotovina nije u RH, što je narovno laž, te da se to ovako obistinilo i vlada ostaje čista i međunarodna zajednica nemože optuživati ni vladu, ni njene institucije i pojedine državne dužnosnike i prave pomagače u skrivanju.

    Zbog ovih uvjeta u tajnom ugovoru s vladom, Gotovina je imao obvezu nakon uhićenja, pred sudom u Haagu, kada se bude izjašnjavo o krivnji, kada ga sudac upita o boravku u navodnom bijegu, da kao zadnju adresu navede onu iz hotela na Tenerifima, što se i dogodilo, Gotovina je naveo tu adresu i po pravilima za koja je znao Mišetić i vlada RH, nemože ga se siliti i pitati, nakon takve izjave gdje je boravio. Dakle Gotovina je ispoštivao dio tog ugovora prema Vladi RH.

    Gotovina je dva puta formalno uhićivan, što je potvrdila i navela u svojoj objavljenoj knjizi tadašnja glavna haška tužiteljica Carla del Ponte. Prvo uhićenje koje je snimljeno, za stolom je Gotovina sjedio s Grgićem i dvije ženske osobe, a nakon intervencije naših službenika, zbog navodne obzirnosti prema obitelji Gotovine, ponovno je snimano uhićenje Gotovine koje je i javno objavljeno na televiziji gdje je Gotovina uhićen u društvu Grgića za stolom, a iz Gotovininog društva maknute su dvije ženske osobe upravo kako bi njih Vlada RH zaštitila, a ne obzirnost prema obitelji Ante Gotovine. Ovo upravo potvrđuje da je Gotovina odvezen iz RH u navedeni hotel kako bi se provelo njegovo dogovoreno uhićenje van RH. Vidljivo je da je tu bio vjerojatno i dogovor s Španjolskim vlastima, kako bi oni pobrali slavu uhićenja, a da bi RH bila čista i kako ju se nebi teretilo da je skrivala Gotovinu“, zaključuje Fazlić.

    Sve je, dakle, bila predstava, pa i ovo manipuliranje braniteljima koje se po potrebi izvlači na razne demonstracije potpore ovakvim ratnim profiterima ili ratnim zločincima, što god vam bilo draže i prihvatljivije. Jer i ratno profiterstvo je ratni zločin. Ili vi niti to ne možete shvatiti?!

    Dakle, iskreno, mene baš briga kakva će biti presuda iz Haaga. Meni ne možete prodati demagogiju da je to presuda svima nama. Jer ona to nije. Neće to biti niti presuda Hrvatskoj, niti presuda svim hrvatskim braniteljima, niti presuda svim građanima Hrvatske, niti svašta nešto čime plašite javnost zadnjih mjeseci. To će biti presuda trojici ljudi, kao i brojne druge presude koje se dnevno donose a za koje javnost niti ne čuje. I ništa više. Presuda trojici ljudi za koje će sud odlučiti jesu li ili nisu krivi i koliko su ili nisu krivi. A ako ih proglase nevinima, tada nažalost to postaje naš problem. Jer ako se vrate u Hrvatsku, mi ćemo im morati suditi zbog ratnog profiterstva, mi ćemo morati provjeriti kako su u ratu stekli svoju multimilijunsku imovinu, kako su stekli milijunske iznose na računima, kako su od siromašnih ili prosječnih građana ove zemlje, ušli u krug najbogatijih ljudi u Hrvatskoj, pa čak i na Balkanu. E to objašnjenje nam ti vaši „heroji“ duguju u svakom slučaju, bez obzira hoće li ih Haag osuditi ili ne.

    Jer oni su, ili ratni zločinci ili ratni profiteri, i ništa više.

    I molim vas, nemojte biti kreteni. Ili, barem pokušajte biti manji kreteni. To ćete najbolje postići tako da konačno počnete misliti svojom glavom. Za početak.

    Domagoj Margetić

  35. Nisam simpatizer RADIKALNE STRANKE,da se neki ne naljute elektroinzenjer sam ali pravo kao nauku nesto ne i uvazavam ako ne celo pravo ono barem medjunarodno.Negde davno sam procitao izjavu nekog pravnika medjunarodnog prava koji kaze,citiram “MEDJUNARODNO PRAVO JE PALO NA KURTU VALTHAJMU A SAHRANJENO NA SRBIJI”zavrsen citat,aludirajuci na HASKI TRIBUNAL.
    U slucaju Voislva Seselja stvari su jasne cak i za nas laike prava i pravnih normi a o istinskim pravnicima koje uvazavam da i ne govorim.Mene POSEBNO zanima misljenje nekih ljudi koji se zaklinju u LJUCKA PRAVA iza kojih se kriju i primaju dobre pare,od koga,e o tom necemo ovom prilikoma koji su neizosavni milje svih emisija o ljudskim pravima i slobodama.Sta kaze nase pravosudje a pogotovu ono za saradnju sa H.T.sta je sa VLADOM SRBIJE koja je cini mi se jamcila svaku pomoc za one koji se dobrovoljno predaju,sta je sa nekim plitickim strankama a pogotovu sa nekim vodjama stranaka koji su ovih dana prepoznatljivi po novopustenim bradicama.Svedoci smo nedavne podrske u cetiri zida LGP populaciji od strane velikog broja uglednih licnosti Beograda i Srbije STA JE SA NJIMA,i na kraju sta je sa predsednikom Srbije da se makar malo raspita sta se to radi sa njegovim narodom i kako se sa njima postupa ako ih uopste smatra njegovim?????????

  36. Koliko haski kazamat ubija dr. Seselja jos ga vise ubija danasnja vlast u Srbiji , koji jako strepe od povratka dr. Seselja i kojim je jasno da ce dr. Seselj da otkrije javnost u Srbiji i Svetu sto su radili od Srbije i njenih narod. Misle idu izbori da ce opet pobediti , (ali malo sutra) i nastaviti po starome rasturanje Srbije do tz. beogradskog pasaluka. Ovdje su najsumnjivuji Nikolic i njegova SNS koji imaju duboko umesane prste i saradnju sa zutima da dr. Seselj ni izadje ziv iz haskog kazamata . Ali nisu ni svesni da su procitani i da moraju kad tada da odgovaraju za ovo mucenje i ubijanje lidera SRS . Ako ih ne kazni srpski narod Bog da ih kazni , Bozja kazna je najteza , doce vreme kada ce se stidjeti svojih postupaka protiv svoga nekadasnjeg lidera , koji ih je podigao iz anonimnih . Oni za zahvalnost pokusali da pocepaju SRS , tu su se ljuto prevarili , sledi im kazna . Sa verom u Boga i SRS !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *