VOJISLAV KOŠTUNICA Poraz bez presedana

Razgovarala Ljiljana Bogdanović

Znajući da se ova vlast rukovodi politikom obmana, ona može i da krene takvim putem da u Generalnoj skupštini UN sama Srbija predloži takav zaključak kojim bi se otvorio dijalog o dobrosusedskim odnosima između Kosova i Srbije. Tako bi vlast Srbije u Generalnoj skupštini bila glavni nosilac ideje da je Kosovo sused Srbije

Kako komentarišete mišljenje Međunarodnog suda pravde kojim je Deklaracija o nezavisnosti privremenih institucija samouprave Kosova ocenjena kao „dokument  u skladu sa međunarodnim pravom“?
Srbija će zahvaljujući sadašnjoj vlasti biti zabeležena kao jedina država koja je pitala MSP za mišljenje da li je njen deo teritorije stvarno njen. To je i jedina vlast u našoj istoriji koja je Međunarodni sud pitala za mišljenje da li je Kosovo Srbija ili nije. Teško je zamisliti da takva dilema i zahtev za sličnim mišljenjem padne na pamet još nekoj državi. Pod očiglednim pritiskom velikih zapadnih sila MSP je iskoristio besmislenost i lakomislenost u postavljenom pitanju sadašnje vlasti i usledila je surova kazna. Uzaludno smo javno upozoravali da je pogrešno tražiti mišljenje i da se mora ići drugim putem, putem tužbe kojim bi sigurno išle u sličnim situacijama sve države, ako su uopšte države. Makedonija je tužila Grčku u neuporedivo manje važnom sporu oko imena. Ali površna logika politike da EU nema alternativu, nametnula je da se umesto tužbe ide na mišljenje i ta lakomislenost je uzrok ovakvog poraza.

Da li je Odluka o politici srpske Vlade o Kosovu, koja je upravo usvojena u Skupštini Srbije, put i mogućnost ne samo da se prethodne greške isprave, već da se – u nastavku – postigne  uspeh u odbrani interesa naše države?
Dve godine sadašnja vlast samovoljno vodi pogrešnu politiku prema Kosovu i dve godine osiono odbija da u Skupštini na dnevni red razmotri šta je najbolje raditi u odbrani Kosova. Na svoju ruku, iza leđa Skupštine, vlast je prihvatila Euleks, potpisala tajni sporazum o granici između Srbije i Kosova sa Euleksom i bez znanja Skupštine uputila zahtev MSP-u za mišljenje da li je Kosovo Srbija. A onda kada je došao težak poraz preko noći, sazvana je Skupština da pokrije pogrešnu politiku i što je još gore da odobri nastavak te pogubne politike koja nas može odvesti u pravi slom i veliku nesreću. Sada se posle nepovoljnog mišljenja MSP-a ide u Generalnu skupštinu UN čime se Srbija izlaže velikom riziku da bude preglasana, poražena i ponižena. Ako doživimo poraz u UN može se desiti da na duži rok bude onemogućen svaki pokušaj da se na ozbiljan način u međunarodnoj zajednici brani Kosovo. Zato se samo po sebi nameće pitanje da li je predvidljiv neuspeh u UN spremanje alibija i obesmišljavanje svake borbe za Kosovo. Veliki uspeh srpske državotvorne politike bio je što smo uspeli da pitanje Kosova držimo u SB UN, gde je uz veliku i principijelnu  podršku Rusije obezbeđeno da se ne dira u Rezoluciju 1244. A pošto ova Rezolucija garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, samim tim je nemoguće da Kosovo postane članica UN. Sadašnja vlast napušta SB koji je za nas sigurno mesto za odbranu Kosova i raspravu seli u Generalnu skupštinu u kojoj nema prava veta i odlučuje se prostom većinom. I sve to radi posle negativne odluke MSP-a. Unapred ih neprestano upozoravamo da je to politika svesnog samouništenja i potpunog razoružavanja Srbije da smislenim argumentima dugoročno brani Kosovo. Mogući poraz u Generalnoj skupštini potkopava Rezoluciju 1244 i ulogu SB. To je toliko rizična politika da je zapravo potpuno nerazumna. Ali, znajući da se ova vlast rukovodi politikom obmana, ona može i da krene takvim putem da u Generalnoj skupštini UN sama Srbija predloži takav zaključak kojim bi se otvorio dijalog o dobrosusedskim odnosima između Kosova i Srbije. Tako bi vlast Srbije u Generalnoj skupštini bila glavni nosilac ideje da je Kosovo sused Srbije.

Šta bi sada, u situaciji nastaloj posle ovako za srpsku stranu nepovoljne odluke MSP-a, bilo najcelishodnije i najmudrije da se uradi?
Dve su bile ključne tačke razlaza u Vladi Srbije posle proglašenja jednostrane nezavisnosti. Jedna se odnosila na naš zahtev da se podnese tužba MSP-a protiv nekih država koje su priznale Kosovo. Druga tačka razlaza je bila predlog rezolucije o Kosovu, gde smo tražili da se odmah sa EU razgovara i utvrdi da samo celovita Srbija može da uđe u EU. Po oba ova skupštinska pitanja smo na početku 2008. godine bili preglasani i zbog toga sam narodu vratio mandat. I danas kao i tada su ovo dva ključna pitanja i od njih zavisi sudbina zemlje. Rešenje je podnošenje tužbe pred MSP-om, a ne otvaranje rasprave u Generalnoj skupštini. I rešenje je da odmah pokrenemo otvoreni dijalog sa EU u kojem bi raspravili da li je interes Brisela da primi celovitu Srbiju u EU i ako nije  kako da sarađujemo u onim oblastima koje su u obostranom interesu. Suviše su jaki signali da je EU prezasićena proširivanjem i da će zbog svojih problema na duži rok zamrznuti pitanje ulaska Srbije u EU. Verovatno Brisel čeka da sadašnja vlast uđe u proces dobrosusedske saradnje sa Kosovom, kako bi posle toga saopštila da se pitanje daljeg proširivanja novim članicama zamrzava.

Smatrate li da će aktuelna vlast ostvariti ikakav uspeh u svojoj politici programski definisanoj kao „i Kosovo i EU“?
Mislim da pravi rezultat politike da EU nema alternativu neće biti ni EU ni odbrana Kosova, već će se ispostaviti, kako oni vole da kažu, da moramo prihvatiti realnost da najpre treba da uđemo u NATO. Za nagradu dobićemo poput Turske status večitog kandidata. Pošto se ova politika zasniva na političkim obmanama ona će po Srbiju imati dalekosežne posledice. Mišljenje MSP-a je možda samo prvi u nizu sve većih poraza koji treba da obesmisle svaku nacionalnu ideju o suverenoj i slobodnoj Srbiji i posebno da unište politiku da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Srbije. Već jasno može da se vidi kuda vodi i kuda će odvesti Srbiju politika da EU nema alternativu. DSS će istrajno i odlučno zastupati državotvornu politiku zaštite suštinskih nacionalnih interesa. Naravno narod je sudija i on odlučuje koja politika treba da upravlja Srbijom i od njegove odluke zavisi sudbina Srbije.

Oko čega smo se to preksinoć, u Skupštini, nacionalno „ujedinili“? Zašto se vi niste „ujedinili“, i prevazišli partijsko u sebi?
Smatram da je nacionalno jedinstvo moguće ostvariti samo na istinitim i nespornim načelima nacionalne politike za odbranu državnih interesa. Pored nacionalnog  jedinstva postoje i partijska jedinstva koje je vlast preko noći uspostavila za opravdanje teškog poraza u MSP do kojeg je dovela njihova politika. Takva vrsta partijskog jedinstva nas ne interesuje i mi ćemo samostalno zastupati državotvornu politiku za koju verujemo da je u stvarnom interesu Srbije. Na žalost, ovo partijsko jedinstvo nije samo opravdanje politike koja je nepotrebno dovela do poražavajuće odluke MSP-a, već ono ima za cilj da unapred obezbedi amnestiju od mogućih i predvidljivih poraza u Generalnoj skupštini UN. A da je uspostavljeno pravo nacionalno jedinstvo iz njega ne bi mogla da proizađe politika koja zemlju vodi u gotovo siguran dugoročni poraz, već bi to bila osmišljena i razumna politika koja bi čuvala naše nacionalne interese. Takvom politikom smo i ostvarili veliki uspeh kada smo u SB sprečili ukidanje Rezolucije 1244 i usvajanje rezolucije koja bi legalizovala Ahtisarijev plan. DSS može biti samo za pravo nacionalno jedinstvo.