DANIJEL CVJETIĆANIN Razumeti vlast

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Cilj evroatlantista je da Srbija ostane područje siromaštva i besposličenja, sa malobrojnom, ali izuzetno bogatom „liderskom grupom“ na vrhu piramide

Za razliku od velikog broja analitičara koji smatraju da su kolosalni porazi Srbije, uključujući, uzgred, i ekonomsko zaostajanje, rezultat nesposobnosti, trapavosti i gluposti likova na vlasti, ja sam sklon verovanju da je na vlasti, najvećim delom, skup inteligentnih, dobro obrazovanih i prodornih  funkcionera, veoma posvećenih poverenom zadatku, zbog kojeg su ih evroatlantski prijatelji doveli na kormilo Srbije, da od nje naprave industrijski zaostalu, nekonkurentnu, prezaduženu i kriminalizovanu zemlju, u kojoj caruju nered, nezaposlenost, teror i korupcija.

FANTOMKE I ŠAJKAČE
Nećete verovati, ali potrebno je mnogo domišljatosti i energije domaće „elite“ (uobraženih, upornih i beskrupuloznih „talenata“, podignutih sa moralnog dna na vrhove vlasti), kao i znatna propagandna (nekad i vojna), podrška iz inostranstva, da bi se od jedne države napravila banana-republika.
Deo planiranih aktivnosti već je obavljen, a mapu celog puta ima u glavi (bio u vlasti ili u opoziciji), svaki aktivista koji drži do sebe i evroatlantskih vrednosti. Cilj je da, za nekoliko godina, Srbija ostane/postane područje siromaštva i besposličenja, sa malobrojnom, ali izuzetno bogatom „liderskom grupom“ na vrhu piramide. A takođe i zemlja velikih socijalnih napetosti i terora (u ovoj oblasti predviđen je i privatni i državni sektor). Brend Srbije moglo bi da postane lice pod fantomkom, sa šajkačom na glavi i srpskim znamenjima na šajkači. Uostalom, takve slike Srbije evroatlantski aktivisti najradije i pokazuju svojim zapadnim pokroviteljima, znajući da oni (ruku na srce) te vrste „mladih demokratija“ najviše cene i štite. Zar primeri Kosova, Crne Gore, BiH, Bugarske ili Turske ne govore u prilog ovoj tezi?

ZAŠTO BANANE
Ne verujem da je istinita vest da je jedan ugledni biznismen (pri tom i zaštićeni svedok), prilikom nekog nesporazuma zviznuo šamar jednom od ministara srpske vlade. Žuta štampa svašta izmišlja! Ali, oni koji prate društvene i političke prilike takav događaj ocenjuju ne samo kao moguć, nego i očekivan. Kao što mnogi očekuju da će, u ne tako dalekoj budućnosti, među predsedničkim kandidatima biti bar nekoliko zaštićenih svedoka.
Zanimljivo je pitanje zašto je u visokorazvijenom evroatlantskom svetu toliko naglašena ljubav prema banana – zemljama, u kojima su kocka, droga, prostitucija i druge vrste „ludih“ razonoda – glavne privredne grane? Dobro, prirodni resursi, tržište i finansijski sistem tih zemalja su u rukama imperijalnih gospodara, ali bi to moglo da se ostvari i u uslovima uljuđenijeg poretka. Mada teže! Nastojanje lidera najrazvijenijih zemalja da podrže režime u brojnim banana – republikama, u kojima caruje teror bezvlašće i samovlašće, dugo ostati u grupi „nerazjašnjenih“ pitanja ekonomije i politike.
Zajedno sa pitanjem zašto Sjedinjene Države decenijama održavaju blokadu Kube (blokada je drugo ime za ekonomski genocid)? Zašto ratuju u Iraku i Avganistanu? Kao što i u Latinskoj Americi (a bogme i u Rusiji) vode iscrpljujući propagandni rat protiv svake vlasti koja nije spremna da bespogovorno prihvati prioritet evroatlantskih interesa?

INTERESI POBEDNIKA
Niko ne može da optuži našu vlast da nije hiperaktivna, ili da sputava evroatlantske interese na bilo kom segmentu. Rezultati su tu: domaći sektor privrede sasvim je onemoćao, finansijski sistem je gotovo sav u rukama evroatlantskog kapitala, nezaposlenost raste, a konkurentnost privrede monotono teži dnu. Resursi neviđenom lakoćom prelaze u vlasništvo subjekata iz Imperije, a državna teritorija je jednim delom već raskomadana.
Pravni sistem (sudovi i tužilaštvo), koji je i ranije bio slaba karika države, doveden je „reformom“ do rasula. Istovremeno, bombardovanje stotinama novih (pa makar i „evropskih“) zakona doprinosi dodatnom neredu i otežanoj primeni zakona. Osim nekoliko područja dobre organizacije (primeri: neke gradske i komunalne službe, fond PIO itd), glomazan administrativni sistem i mučne procedure doprinose haosu, u kojem stranački aktivisti svih boja i nivoa arbitriraju, uz brojne zloupotrebe. Ali se u svim arbitražama strogo vodi računa o ekonomskim (i političkim) interesima sila pobednica, koje su uspešno intervenisale (protiv Srba) u jugoslovenskim građanskim ratovima.
Uvek nedorečeni i nejasni svojinski odnosi i mogućnost „legitimnog“ sporenja vlasništva u privredi, o čemu stranački plenumi donose zaključke oslonjene na ekspertske kafanske razgovore (do zore), doprinose odvraćanju domaćih investitora od ulaganja. Ali i do povlačenja domaćeg kapitala, koji će svoju sreću morati da potraži u inostranstvu, aktivirajući, na taj način, inostrane resurse i inostranu radnu snagu. I konkurišući, na svetskom tržištu, domaćoj radnoj snazi i domaćim firmama (ako ih bude). Naši će poreski obveznici, zato, morati da pomažu (stimulišu) strane industrijalce – bilo da im besplatno ustupaju građevinsko zemljište i radnu snagu, bilo da im subvencionišu troškove kamata, što će takođe doprineti urušavanju snage privrede.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.