ALEKSANDAR ĐAJA Sve je poskupelo, samo je život zabadava

Piše Aleksandar Đaja

Da li je za Srbe odlazak u svemir jedina nada da prežive vladavinu sadašnjih srpskih vlastodržaca?

Čuveni naučnik Stiven Hoking je upozorio da će ljudi, ukoliko ne započnu kolonizaciju drugih planeta u naredna dva veka, zauvek nestati. „Ljudska populacija sve više raste, kao i korišćenje ograničenih resursa, a povećava se i naša tehnološka sposobnost da menjamo svoju okolinu. Ali naši geni i dalje sadrže sebičnost i agresivne instinkte koji su nam nekada omogućavali da preživimo. Zbog tih osobina će biti teško izbeći katastrofu u narednih 100 godina, a kamoli u hiljadu ili milion godina. Zato je za naš dugotrajni opstanak neophodan odlazak u svemir“, rekao je Stiven Hoking.

NAŠI MESARI PRATE RAD UN
Ne znam kako stoji stvar sa drugim narodima, ali za Srbe je odlazak u svemir jedina nada da prežive vladavinu sadašnjih srpskih vlastodržaca. Jer, talas poskupljenja koji je počeo 1. avgusta, a kraj mu se ne nazire, ozbiljno preti da građane Srbije zbriše sa lica planete Zemlje! I, to ne za 100 godina, već do kraja ovog meseca!
Na listi novih cenovnika nalaze se skoro sve vrste prehrambenih proizvoda, od brašna, hleba i peciva, preko mesa i mesnih prerađevina, ulja, pirinča, supa, gotovih jela i ostale konzervirane hrane, kafe, vode, sokova, alkoholnih pića, pa sve do kućne hemije. Tokom prvih petnaest dana avgusta poskupele su sve vrsta osnovnih životnih namirnica. Žika Stevanović iz kragujevačke klanice „Budućnost“ kaže da je zbog rasta cena tovljenika njegova klanica cene svežeg svinjskog mesa juče ponovo korigovala za 10 do 15 odsto. A sličan potez povukle su i ostale mesare, što znači da je od prošle nedelje svinjetina poskupela za 20 do 30 odsto!
Nesumnjivo da naši mesari prate najnovije izveštaje Ujedinjenih nacija koji kažu da „svet mora da se prebaci na vegeterijansku ishranu, kako bi imao šanse da izdrži klimatske promene!“ Aćim Stajner, izvršni direktor Programa za okolinu UN, kaže da prosečni potrošači mogu da pomognu u borbi protiv klimatskih promena tako što će jesti manje mesa. „Dve velike oblasti trenutno imaju nesrazmerno visoki udar na ljude i sisteme za održavanje života na planeti, odnosno energiju u obliku fosilnih goriva i poljoprivredu, posebno uzgoj stoke za meso i mlečne proizvode“, rekao je Stajner. On je istakao da vlade mogu da podstaknu ljude da jedu manje mesa, reformom poreskih sistema i povlasticama, kako bi vegeterijanska hrana bila jeftinija.
Jong Cui iz Kine nema problem s vegeterijanskom hranom, a pogotovu ga nije potrebno podsticati da jede manje mesa!… Pogođen siromaštvom, zavezao je lancem svog osmogodišnjeg sina Faija za banderu u Vuhanu, u centralnoj Kini, i uzimao ponude od stranaca kako bi prodao dete. Jong je pored dečaka postavio tablu sa njegovim imenom, godinama i sposobnošću za težak rad. Međutim, kada su zainteresovani za kupovinu počeli da ispituju koliko dečak jede, gnevni prolaznici napali su oca kako bi sprečili prodaju. Policija, koja je preuzela dečaka, navela je da im je Jong rekao da je njegova žena umrla pre tri godine i da nije imao sredstava da podiže dete. „On nema posao, kuću ni novac. Kaže da nije zainteresovan za novac, već da dečaku pronađe dom“, rekao je jedan policajac.

POTROŠAČKA KORPA OD 2.000 EVRA
Međutim, pre no što u Srbiji počnemo da vezujemo svoju decu za bandere, ili ona nas, svejedno – moramo da konstatujemo sledeće neumoljive činjenice: Za život bez trzavica, sa mogućnošću da sebi i deci obezbedimo ono najosnovnije: stan, auto i školovanje, prosečna srpska porodica bi trebalo da ima oko 2.000 do 2.500 evra redovnih primanja. A da ta primanja nisu neki luksuz, već je ta suma dovoljna tek za pristojan život četvoročlane porodice, potvrđuje i Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa: „Pre nekoliko godina u Centru smo radili istraživanje koje se tiče pristojnog života četvoročlane porodice. Suma od 2.000 evra sasvim odgovara i rezultatima do kojih smo mi došli. Osim potrošačkih korpi, kojima se manipuliše, uključili smo i plaćanje svakodnevnih putnih troškova, pripremu dece za školu, odlazak u pozorište ili bioskop i još mnogo toga što pristojan život podrazumeva. Važno je pomenuti i da 2.000 evra nikako nije dovoljno, ako u kući postoji teško bolesna osoba, ili ako porodica nema svoj stan, već plaća rentu.“
S obzirom da je u Srbiji prosečna plata 330 evra, čovek bi zaključio da je polovina stanovništva već vezana za bandere, a da ona druga visi odozgo. Pogotovo što sadašnji srpski političari i njihovi trabanti, tzv. objektivni analitičari, umesto pravih rešenja, nude izanđale konstatacije, koje napamet znaju čak i đaci prvaci. A, to su – da Srbija ima sve manje hrane iz sopstvene proizvodnje. Da zbog loše vođene agrarne politike broj tovljenika i junadi svake godina pada za dva do tri odsto. Da će, kako stvari stoje, tako biti i ove godine, pa ćemo na tržištu imati manje mesa i mleka domaće proizvodnje. Da nam na ruku ne idu ni vremenske prilike. Da će zbog poplava, kiša, klizišta i grada, rod voća i povrća ove godine u odnosu na lane, biti manji za oko 30 odsto. I da, kada se sve to sabere, Srbija će, da bi zadovoljila potrebe stanovništva, i ove godine morati da izdvoji oko 1,4 milijarde dolara.
Ali,  kako smo došli do toga da postanemo zemlja koja sve više zavisi od uvoza hrane? Zašto pasulj moramo da uvozimo iz Kirgistana, beli luk iz Kine, paradajz ili meso iz Makedonije? Nije, valjda, da su klizišta, kiša i grad svih ovih deset godina od dolaska „petooktobarskih revolucionara“ na vlast, baš svake godine pustošile srpske njive?!… Ili su oni baš svake od tih deset godine bili toliko zauzeti „pljuvanjem“ po prethodnom „diktatorskom režimu“ Slobodana Miloševića i svojim ličnim bogaćenjem, da su totalno smetnuli s uma, da od pljuvačke – ne raste žito, već samo korov!