Mišljenje MSP u ogledalu svetskih medija

Piše Aleksandar Pavić

Mediji realno opisuju situaciju posle mišljenja MSP o Kosovu – s jedne strane imamo vrlo pro-aktivnu stranu, čije jezgro čine kosovski Arbanasi, koja zna šta hoće i ne bira sredstva u postizanju svojih ciljeva, dok s druge strane imamo činioca koji se unapred odrekao, i uporno se, deklarativno odriče svih sredstava koja jednoj državi stoje na raspolaganju u odbrani teritorijalnog integriteta

Jasno je da je od samog početka sponzorima i izvršiocima kosovske „nezavisnosti“ nešto što bi se zvalo međunarodnim pravom bilo poslednja rupa na svirali. Još otkako se sadašnja vlast u Srbiji obratila Međunarodnom sudu pravde za savetodavno mišljenje, oni su isticali da je, kakvo god mišljenje MSP-a bilo, „kosovska nezavisnost nepovratna“. Po kom osnovu „nepovratna“? Pa po osnovu sile, agresije i svršenog čina. To je bila njihova rezervna varijanta, Plan B, u slučaju da MSP donese mišljenje koje bi po njih bilo nepovoljno. Dakle, u najgorem slučaju, imali bi ono što već imaju danas, i imali bi moć oružja da to zaštite.

LAZAREVA ZEMLJA I „SPIN“ ZAPADA
Jasno je da, za razliku od njih, vlast u Srbiji nije bila u mogućnosti da ni sebi ni javnosti ponudi istu vrstu rezervne varijante, po kojoj bi bar bili u stanju da ostanemo tu gde smo, u pat-poziciji. Dakle, da smo dobili najpovoljnije po nas mišljenje, tj. da je MSP doneo mišljenje da je jednostrano proglašenje „nezavisnosti“ KiM protivno međunarodnom pravu, velike sile koje su i organizovale arbanaški secesionizam samo bi se oglušile o to, samo po sebi neobavezujuće mišljenje i nastavile istu politiku a Srbija bi, s obzirom na svoju izabranu politiku nezameranja i polaganja oružja pred svima, samo mogla da kleči, kao Tadić u Srebrenici (ali, naravno, ne i u Bratuncu), i moli da neko pregovara s njom, čak ne ni tigrom već samoproizvedenom koalom od papira, za koju su, kako nam je g. Milorad Vučelić otkrio u prethodnom izdanju „Pečata“, i lovačka društva susednih zemalja respektabilna sila. A, u najgorem slučaju? Pogledajmo samo neke od naslova iz strane štampe, kako ih je preneo Gugl, najposećeniji svetski internet portal.
Glas Amerike: „MSP: Kosovska nezavisnost je legalna“, ABC News (Australija): „Sud odlučio da je kosovska nezavisnost legalna“, The Hindu (Indija): „Kosovska nezavisnost legalna, odlučio MSP“, Reuters (Indija): „Srbija pretrpela ozbiljan udarac u odluci svetskog suda“, New York Times (SAD): „Vrhovni sud Ujedinjenih Nacija kaže da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije iz 2008. u skladu sa međunarodnim pravom“, Euronews: „MSP presudio da je kosovska nezavisnost ‘legalna’“, Associated Press: „Svetski sud: Nezavisnost Kosova bila je legalna“, Washington Times: „Sud presudio u korist Kosova u otcepljenju od Srbije“, Sky News (V. Britanija): „Sud UN: Kosovska nezavisnost zakonita“, ABC News International (SAD): „Haška presuda potvrđuje nezavisnost Kosova“, Time (SAD): „Sud potvrdio nezavisnost Kosova: Šta sad?“, Irish Times (Irska): „Sud podržao Kosovo“, Wall Street Journal (SAD): „Nezavisnost Kosova“, National Post (Kanada): „Nezavisnost proglašena legalnom“, Business Week (SAD): „Svetski sud: Kosovska nezavisnost je bila legalna“. Los Angeles Times (SAD): „Sud UN podržao nezavisnost Kosova“, The Guardian (V. Britanija): „Otcepljenje Kosova od Srbije bilo je legalno, presudio Svetski sud“, BBC News (V. Britanija): „Kosovska nezavisnost nije nelegalna, kaže sud UN“, Financial Times (V. Britanija): „Presuđeno da je kosovska nezavisnost zakonita“
Ovakav tip naslova je dominirao u zapadnom medijskom prostoru 22. juna 2010, u prvim satima posle objave mišljenja Međunarodnog suda pravde. Razume se, to nije bio jedini tip naslova koji je pušten u etar svetskog medijskog prostora, ali zasigurno oslikava ton koji su zapadni centri moći koji stoje iza projekta otimanja Kosova i Metohije želeli da nametnu, i na kom će insistirati u vremenu koje je pred nama. To je, zapravo, taj „spin“ kojim će zapadne „demokratije“ podupirati nastavak svoje međunarodne politike u odnosu na Lazarevu zemlju, kojim će pokušati ili da osiguraju podršku sopstvenog javnog i drugih mnjenja na koje mogu da utiču, ili da ih u dovoljnoj meri pasiviziraju da bi mogle da nastave sa svojom agresijom na srpski (ali ne i samo srpski) državni prostor.

KAKO KLINTONOVA KAŽE
Ovde je lako primetiti da u ovim naslovima, zapravo medijskim „šok-trupama“ koje su imale zadatak da zadaju početni udarac u sledećoj fazi medijskog rata protiv Srbije, nije bilo mesta za finese, tj. za bilo kakvo dvoumljenje o tumačenju odluke. Štaviše, usko ograničena odluka MSP, koja je faktički samo saopštila da svako, bilo gde u svetu, ne krši međunarodno pravo ako „u ime naroda“ proglasi nezavisnost, bez ulaženja u meritum da li je otcepljenje koje sledi u skladu sa međunarodnim pravom, namerno je, bezobrazno netačno protumačena. Ali to u medijskom ratu, koji je, kao što je Klauzevic rekao za politiku, samo nastavak vođenja rata drugim sredstvima, nije ono što je bitno. Bitno je da se napravi podloga za politiku koja se želi sprovesti. A ta politika je jasno izrečena u sledećem naslovu agencijske vesti koju je prenela američka mreža Bloomberg: „Klintonova kaže da sve države treba da priznaju Kosovo posle mišljenja UN“.
Svakako, bilo je i drugih i drugačijih naslova, koji su, međutim, imali snagu demantija – ali, kao što je u novinarstvu poznato, njihov efekat je višestruko slabiji od prvobitno objavljene „vesti“ (tj. laži ili propagandne tvrdnje). Njihova dodatna slabost, bar što se tiče naše stvari, leži u tome što oni nisu ni približno tako jasni i nedvosmisleni kao oni iz prve kategorije, tj. u najboljem slučaju upućuju na neizvesnost i maglovitost, a nikako na jasnu akciju:
Swissinfo (Švajcarska): „Haška presuda ima ograničeni pravni uticaj“, The Associated Press (SAD): „Posle presude suda UN, strah od globalnog separatizma“, Irish Times (Irska): „Bosanski Srbi bi mogli da krenu putem Kosova“, Aljazeera (Katar): „Neizvesna budućnost Kosova“, Xinhua (Kina): „Srbija odbacila odluku suda“, Reuters (SAD): „Odluka suda u vezi Kosova mogla bi da odjekne širom sveta“, Xinhua (Kina): „Kosovski Srbi nezadovoljni presudom MSP“, BBC News (V. Britanija): „Srbija odbacila pravnu odluku UN o secesiji Kosova“, Christian Science Monitor (SAD): „Sud rešio pravno pitanje kosovske nezavisnosti, ali ne i političko“, Sofia Echo (Bugarska): „Reakcije na mišljenje MSP o Kosovu: duboke podele kao i pre“, The Guardian (V. Britanija): „Svojevrsna pobeda za Kosovo“, Reuters India: „Rusija: presuda neće ozakoniti nezavisnost Kosova“, Sydney Morning Herald (Australija): „Srbija ‘nikad neće priznati’ nastojanje Kosova“, Russia Today (Rusija): „Hag pristrasan? Nezavisnost Kosova ‘legalna’“. Euronews: „Čižov [ambasador Rusije pri EU] kaže Euronews-u da odluka suda predstavlja ‘presedan’“, Xinhua (Kina): „Presuda Svetskog suda nije priznanje kosovske državnosti kaže pravni stručnjak“.
Dakle, naslovi u svetskim medijima prilično verno oslikavaju realnu situaciju: s jedne strane imamo vrlo pro-aktivnu stranu, čije jezgro čine kosovski Arbanasi, koja zna šta hoće i ne bira sredstva u postizanju svojih ciljeva, dok s druge strane imamo činioca koji se unapred odrekao, i uporno se, deklarativno odriče svih sredstava koja jednoj državi stoje na raspolaganju u odbrani teritorijalnog integriteta („Srbija nikada više neće ratovati za Kosovo“ ponovio je, po ko zna koji put, Boris Tadić na kraju vanrednog skupštinskog zasedanja posvećenog mišljenju MSP, predano usađujući zadatu mantru srpskoj javnosti, na dan Sv. Arhangela Gavrila, što je bila još jedna „blagovest“ „prijateljima“ koji sponzorišu otcepljenje dela teritorije Srbije), tako svesno pasivizirajući svoje stvarne i potencijalne saveznike.
Dakle, kako prenosi specijalizovani američki sajt Balkan Insight, s jedne strane imamo euforičnog Hašima Tačija, koji lepo i otvoreno izjavljuje: „Znali smo kako da dobijemo rat, znali smo kako da izgradimo demokratsku vlast [!] i postignemo deklaraciju Kosova kao nezavisne i suverene zemlje“. A sa druge? Evo šta kaže poznata i uticajna američka analitička agencija Stratfor: „Kosovska vlada će upotrebiti odluku kao mandat za jačanje svog suvereniteta nad celom zemljom, dok će vlada u Beogradu pokušati da nastavi svoju diplomatsku bitku za Kosovo u Ujedinjenim Nacijama kao način da pridobije nacionalista u glasačkom telu zemlje.“ Dakle, dok jedni imaju ozbiljne namere prema Kosovu, drugi ga koriste kao puki instrument za pridobijanje glasova.

„Pravni“ argumenti sile, agresije i – ruganja (začikavanja): naslovna strana prištinskog nedeljnika „Ekspres“

STALNI USTUPCI – ZA „MAČKU U DŽAKU“
Ova beskompromisna analiza konstatuje još jedan važan momenat: „Zapad se i dalje ne osvrće na negodovanja Beograda u vezi Kosova zbog javno proklamovanog cilja Srbije da se pridruži Evropskoj uniji. Dok god Srbija bude tražila članstvo u EU, njena dalja indignacija u vezi ove stvari neće imati nikakve stvarne posledice, i biće nešto što će Zapad moći da nastavi da ignoriše“.  Međutim, primećuje autor, „iz Evropske unije dolaze nagoveštaji da bi Srbija na pridruživanje mogla da čeka znatno iza 2020“. Naravno, ovaj analitičar nije prvi koji nam ovaj „novi momenat“ saopštava – zapadni vetrovi već neko vreme donose takve tonove onima u Srbiji koji imaju uši da čuju. Ali to vredi ponoviti da bi se dodatno razjasnilo šta se zapravo želi postići sa proklamovanom politikom sadašnje vlasti u Srbiji. Ukratko, imamo politiku konstantnih ustupaka oko suštinskih stvari za mačku u džaku. To bi ukratko bio opis sadašnje politike vlasti u Srbiji, na koju je pisanje američke obaveštajno-analitičke agencije bacilo vrlo lepo svetlo. Jer, ako je realno da od ulaska u EU nema ništa, logično je zaključiti da je reč o pukom načinu opstanka na vlasti, nepriznavanjem da je politika „EU nema alternativu“ zapravo besperspektivna. Ili, još jednom, prema Stratfor-u: „Dakle, bez obzira na to da li će napori Beograda da se nastavi rasprava o Kosovu biti uspešni, vlada Srbije ima domaću političku logiku da nastavi sa borbom, pošto srpske vođe gledaju na stalne diplomatske napore vezane za Kosovo kao način da se steknu pozicije kod nacionalističkog dela glasačkog tela“.
Kao što su vlasti u Srbiji „provaljene“ na Zapadu, tako su „provaljene“ i od strane upućenih Rusa. Tako, pišući za Fond strateške kulture, stručnjak instituta Ruske akademije nauka, Ana Filimonova, ističe: „Međutim, u vreme dok se Tadić poziva na međunarodno pravo, nacionalne interese i na stabilnost na Balkanu, srpska opozicija ističe, da su se nakon proglašenja nezavisnosti Kosova srpske vlasti u toku dve godine samo povlačile i napuštale pozicije u tom pitanju. Niko drugi do Tadić nije, proklamovavši „borbu za Kosovo diplomatskim sredstvima“, ubrzo vratio srpske ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, i bez protivljenja priznao misiju EULEKS na Kosovu, koja je doprinosila jačanju „kosovskih institucija vlasti“… Govoreći o „nacionalnim interesima“, srpske vlasti za dve godine nisu održale ni jednu sednicu parlamenta, specijalno posvećenu Kosovu i Metohiji, a uoči iznošenja zaključka MS zvanični Beograd je na insistiranje Zapada proturio usvajanje rezolucije o Srebrenici, kojom je nanet kolosalni udarac po nacionalno-državnim interesima Srbije.“
Mora se napomenuti da je podsećanje na katastrofalnu rezoluciju o Srebrenici sasvim suvislo jer je ona dodatno ojačala efekat zapadnog medijskog tretmana odluke MSP – em su Srbi genocidni, još su imali pretenzije na tuđe teritorije. U tom svetlu, njihovom prosečnom konzumentu odluka MSP deluje još „ispravnije“.
Naravno, strani mediji su se bavili i mogućim negativnim posledicama presude MSP. Između ostalih, Reuters citira premijera Republike Srpske, Milorada Dodika, da je presuda „poslala novu poruku Srbima, da je politika nasilja uspešna“ i da „dodatna borba za status koji nije protivan međunarodnom pravu, u skladu sa odlukom MSP, nije isključena“. (Naravno, odmah zatim je usledila i izjava američkog ambasadora u BiH, Čarlsa Ingliša: „Bilo kakva podela zemlje je de facto i de jure neprihvatljiva. Jedini prihvatljiv put je stvaranje funkcionalnije države koja može da ispuni zahteve EU i NATO“. Tek da ne bude zabune.) Indijski Reuters, pak, citira Marka Elisa, izvršnog direktora Međunarodne advokatske komore: „Sud je otvorio vrata nedržavnim činiocima da zakonito razmotre davanje jednostranih proglašenja nezavisnosti. Ovo će biti nov i problematičan izazov za međunarodnu zajednicu“.

SRBIJA NEMA VOLJU!
Međutim, stvari je ipak, na najneposredniji način postavio na svoje mesto profesor Dejvid Bosko, sa Fakulteta za diplomatiju Američkog univerziteta u Vašingtonu, takođe član uredništva uticajnog američkog spoljnopolitičkog časopisa Foreign Policy. Prvo, govoreći za američki državni radio, NPR, o samom MSP, Bosko kaže: „Mali je broj zemalja koje još uvek prihvataju nadležnost suda u svim slučajevima. On nema mnogo predmeta na dnevnom redu, a njegov primat ugrožavaju nove institucije poput Međunarodnog krivičnog suda…“ Zatim o Srbiji: „Uz svu svoju ljutnju, Srbija nema volju da fizički dovede u pitanje status Kosova… Srbija ima ambicije priključivanja Evropskoj uniji, koja bi se strogo namrštila na bilo kakve agresivne poteze. Odluka koja bi dovela u pitanje nezavisnost Kosova bi ih naterala da zauzmu više nacionalističku pozu, dok će sada moći da prevaziđu pitanje koje je predstavljalo stalnu prepreku za priključivanje Evropskoj uniji“. I, na kraju, o „potencijalnim opasnostima“ koje nosi mišljenje MSP: „Srbija i njen saveznik Rusija su često prizivale litiju strašila, koja bi započela priznanjem nezavisnosti Kosova a završila se globalnim haosom fragmentacije država. Taj strah je oduvek bio prenaglašen, ali bi odluka o Kosovu mogla da ohrabri neke separatiste. Bilo bi im mudro da ne okušavaju svoju sreću. Kao što i svedoči Tačijevo prisustvo u Vašingtonu, snaga supersile a ne snaga međunarodnog prava je ta koja je od gerilskog komandanta načinila premijera. Pobunjenici koji nemaju tako jake prijatelje imaće manje sreće, šta god sudije u Hagu budu rekle.“
Naravno, Rusija je već pokazala da ume da se stara o sopstvenim interesima. Njen problem u ovoj situaciji je taj što sadašnja Srbija od nje pravi mnogo impotentnijeg saveznika nego što bi ona to mogla da bude. I to je onima koji kontrolišu veći deo globalnog medijskog diskursa, kao i potencijalnim srpskim saveznicima, savršeno jasno.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.