Dodikov spomenik papi

Piše Anja Vujević

Premijer Republike Srpske priznao je da je sa liderom HDZ-a Draganom Čovićem i banjalučkim biskupom Franjom Komaricom dogovorio da spomenik papi Jovanu Pavlu Drugom bude izgrađen u Banjaluci, na Petrićevcu

Pre osamnaest godina, sredinom juna 1992. godine, izvedena je najznačajnija i najhumanija vojna operacija „Koridor života“ kojom je deblokiran zapadni deo RS i RSK. Spaseni su životi milion i po Srba, koji su bili u okruženju 16 hrvatskih i muslimanskih brigada. Spasena je Banjaluka u kojoj su, zbog nedostatka kiseonika, umirale bebe. Bez ove najbrilijantnije vojne operacije u Odbrambeno-otadžbinskom ratu Banjaluka danas verovatno ne bi bila zapadna srpska prestonica.

ZAGRLJAJ TUĐMANOVE HRVATSKE
Očekivano je bilo da Banjaluka, kao glavni grad RS, do 18. rođendana RS i 18. godišnjice od proboja koridora, vrati makar deo duga onima zahvaljujući kojima je to što jeste. Do danas u Banjaluci nema spomenika srpskim vojskovođama koji su spasli milione života. Banjaluka je jedini grad u RS u kojem nije podignut spomenik onima koji su svoje živote ugradili u temelje Srpske. Na obeležavanju 18.-te godišnjice od proboja koridora rukovodstvo RS udostojilo se tek toliko da po pomoćnicima savetnika pošalju vence.
Ali, zato, na 18.-tu godišnjicu od proboja „Koridora života“, akcije u kojoj je milion i po Srba spaseno iz smrtonosnog sinergijskoj zagrljaja Tuđmanove Hrvatske i Vatikana, premijer RS Milorad Dodik priznao je da je sa liderom HDZ-a Draganom Čovićem i banjalučkim biskupom Franjom Komaricom dogovorio da spomenik papi Jovanu Pavlu Drugom bude izgrađen u Banjaluci, na Petrićevcu. Prema prvim planovima, spomenik je trebalo da bude izgrađen u Sarajevu što je zdušno podržao i Haris Silajdžić naglašavajući „značajnu papinu ulogu u BiH“, ali su i pored toga stigle pretnje iz bošnjačkih krugova da će spomenik biti srušen.

SDS PROTIV SPOMENIKA
Protiv gradnje spomenika papi među prvima se pobunio bivši gradonačelnik Banjaluke, funkcioner SDS-a, Đorđe Umićević koji je Dodika optužio za „kroatizaciju Banjaluke“, te da je „lične i stranačke interese nadredio nacionalnim“, i podsetio na papinu ulogu u skorijoj istoriji.
„Papa Jovan Pavle Drugi u vreme konflikta na prostoru bivše Jugoslavije nije učinio ništa dobro za srpski narod. Svi svetski mediji preneli su njegovu izjavu u Denveru u kojoj poziva američkog predsednika Bila Klintona da bombarduje Srbe. Trebam li podsećati da je papa Jovan Pavle Drugi za blaženog proglasio Alojza Stepinca, te na zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom u sinergiji katoličke crkve i NDH u Drugom svetskom ratu“, rekao je Umićević.
Umesto svom sveštenomučeniku, episkopu banjalučkom Platonu, Banjaluka spomenik podiže papi. Istom onom papi koji je za blaženog proglasio Stepinca u čije doba je, u saradnji katoličke crkve i NDH, ubijen episkop Platon. Kada mu je 1941. saopšteno da kao rođeni Srbin iz Srbije mora da napusti NDH, Platon je odgovorio: „Ja sam kanonski i zakonito od nadležnih vlasti postavljen za episkopa banjalučkog i kao takav obavezao sam se pred Bogom, Crkvom i narodom da ću voditi brigu o svojoj duhovnoj pastvi trajno i postojano, bez obzira na ma kakve prilike i događaje, vezujući nerazdvojno život i sudbinu svoju sa životom i sudbinom svoga duhovnog stada i ostajući u sredini njegovoj na duhovnoj straži za sve vreme dok me Gospod u životu podrži, ostajući uz svoje stado kao dobar pastir koji dušu svoju polaže za svoje ovce“.
Zaštitu je zatražio od biskupa banjalučkog Joze Garića, ali je nije dobio. 5. maja 1941. odvele su ga ustaše, a njegovo unakaženo telo pronađeno je 23. maja 1941. Uprkos ovim činjenicama Dodik je ponovio da ne odustaje od svog obećanja, optužujući svoje neistomišljenike da su fundamentalisti. „Većina građana Srpske su pravoslavni hrišćani, a netolerancija i isključivost nisu primerene pravoslavnom hrišćanstvu. Fundamentalizam i pravoslavlje naprosto ne idu jedno s drugim. Uz to, mi znamo ko smo, odakle smo i čiji smo… Ne želim da verujem da iz SDS-a nisu sigurni ko su i čiji su, i da se plaše jednog spomenika. Ako je to tako – onda nisu ono za šta se izdaju, pravoslavni Srbi“, rekao je Dodik čija partija inače na opšte izbore izlazi u koaliciji sa HDZ-om BiH.

ODRICANJE PALIH BORACA
Čitav spektar događaja ukazuje na čudan, neobjašnjiv, odnos Banjaluke ka Zagrebu. Sve je počelo Dodikovim zalaganjem za treći, hrvatski, entitet u BiH, koji znači napuštanje Dejtonskog sporazuma. Od ove ideje ni do danas nije odustao što potvrđuje prilično samouverena Čovićeva izjava da će Hrvati odmah nakon izbora dobiti svoj entitet. Možda su bezazleni, ali su upozoravajući simptomi, i polutajne Dodikove posete Zagrebu, kao i nedavni sastanak Saveta ministara BiH i hrvatske Vlade, koji je organizovan na inicijativu predsedavajućeg Saveta ministara Nikole Špirića, funkcionera SNSD-a. Glasovi Hrvata koji bi, prema dogovoru SNSD-a i HDZ-a, u RS trebalo da podrže kandidate SNSD-a u RS, nikako ne mogu biti opravdanje da Vlada RS ne pomene hrvatskom predsedniku Ivi Josipoviću problem Srba proteranih iz Hrvatske koji danas žive u RS, a kojima je u Hrvatskoj oteta imovina. Nedopustivo je da ti glasovi budu razlog da se Banjaluka odrekne episkopa Platona, a veliča papu Jovana Pavla Drugog. Ako se odreknemo Platona, odrekli smo se i Drakulića i Gradine i Prebilovaca. Ako uzdignemo Jovana Pavla Drugog, ponovo smo ubili 300 srpskih palih boraca koji su svoje živote ugradili u „koridor života“, braneći Banjaluku od ideologije i sledbenika Alojza Stepinca. Odričući se njih, odrekli smo se sebe, ali i nepopravljivo potkopali temelje onog što su oni stvorili – Republike Srpske.