Italija neće predvoditi KFOR

Piše Milica Ostojić

Vlada u Rimu definitivno je odlučila da smanji broj vojnika na Kosovu, ali će preostali kontingent italijanskih snaga zadržati upravljanje obukom albanskih snaga bezbednosti, kako se navodi u saopštenju u „bivšoj srpskoj provinciji“

Sjedinjene Države su se nekoliko meseci udvarale Italiji, nagovarajući je da preuzme centralnu komandu KFOR-a na Kosovu, ali italijanska Vlada definitivno je odlučila da „reorganizuje ambicije na međunarodnom planu“. Ili, možda, iza ove njene odluke stoji saglasnost sa saveznicima da je „Kosovo završena stvar“? Možda su potrebne nove snage za Avganistan?
U svakom slučaju Italija drastično smanjuje broj vojnika na Kosovu, ali uz obećanje da neće napustiti srpske manastire, te podsećanje na prisustvo njenih snaga u okviru Euleksa.

ODBRANA MANASTIRA
Krajem maja već je bilo sve izvesno, ali skepticizam u pogledu preuzimanja komande nije najavljen iz Italije, već iz SAD. Italija se tek posle napisa u štampi oglasila kratkim saopštenjem ministra za Odbranu, Ignacija la Rusa, odmah posle najave Grčke da će od novembra znatno smanjiti vojni kontingent na Kosovu (za 600 vojnika od ukupno 650, koliko ih se nalaze na Kosovu). Italija je tako priznala da je saglasna da redukuje svoje međunarodne vojne snage na Kosovu – od 10.000 na samo 2.250, u tri tranše.
Međutim, 1. juna ove godine italijanski ministar Odbrane naglasio je da redukcija vojnika neće uslediti zbog nedostatka resursa, već po odluci međunarodnih organizacija čiji je član i Italija. „Kada bi imali potrebe da ostanemo još tamo mi ne bismo nikada prihvatili jednu takvu unilateralnu odluku“, izjavio je tada La Rusa. Ali nije, naravno, najavio da sve to ima i te kako veze sa potrebom NATO-a (odnosno Amerike), za novim snagama u Avganistanu (10.000 novih vojnika). Kako drugačije objasniti „veliko zadovoljstvo NATO-a zbog progresa postignutog u poslednjih 12 meseci na Kosovu“, izrečeno iz usta generalnog sekretara NATO-a Andersa Fog Rasmusen, koji je podvukao da se misija KFOR-a na Kosovu transformiše u „lakšu i fleksibilniju strukturu“. Prevedeno na razumljiviji jezik, to znači: neznatniju ili nevažniju strukturu; svakako bolju za sve ono što još malo ometa Kosovo da ostane prava, kako ih zove ne mali broj italijanskih novinara, „zemlja ološa“. Ali „nema sumnje“, dodao je Rasmusen, da će „KFOR ostati potpuno sposoban u svom delu garantovanja razvoja u uslovima sigurnosti“.
Stvari, dakle, stoje ovako: na Kosovu se nalazi još oko 1.200 italijanskih vojnika, ali je iz „budžetskih razloga“ Italija donela odluku da odbije poziv SAD i Srbije da predvodi centralnu komandu KFOR-a (trenutno je u rukama Nemačke, i ostaće još godinu dana). Ovu vest o stanju italijanske misije na Kosovu potvrdio je podsekretar Ministarstva odbrane Đuzepe Kosiga, odgovarajući na poslaničko pitanje člana Komisije za Odbranu, uz obrazloženje da bi Italija uzela u razmatranje ponuđenu komandu ukoliko ova ne bi podrazumevala porast finansijskog opterećenja, što je neostvarivo budući da prisustvo na Kosovu znači neophodnost garanatovanja jednog pozamašnijeg broja ljudstva i sredstava na terenu.

OBUKA ALBANACA
U suštini Italija će, dok se NATO priprema da veoma ubrzano redukuje snage na Kosovu, ostati „u limitiranom stavljanju na raspolaganje“ snaga na severoistoku Kosova „jer ima dobre odnose sa Srbijom“ (Franko Fratini ministar spoljnih poslova). Kada je u pitanju ušteda na Kosovu, sve se odvija u saglasnosti između dva italijanska ministarstva: odbrane i spoljnih poslova. Štedi se čak i u informacijama, tako da italijanski izvori ne pominju koliko će vojnika ostati na severoistoku Kosova. Ipak, iz SAD stiže podatak da će se od sadašnjih 1.200 italijanskih vojnika broj smanjiti na 650, zajedno sa civilnom misijom Euleksa, kao i da ostaje „van svake diskusije angažman u stabilizaciji regiona i strateškog prioriteta Italije“ (Đuzepe Kosiga).
A koliko Italija čini Srbiji svedoči i najava iz Rima da će italijanski kontingent zadržati upravljanje „organizmom koji se bavi obukom budućih snaga za bezbednost u ovoj bivšoj srpskoj provinciji“! Uostalom, Italija je priznala tu srpsku provinciju kao državu među prvima. Zanimljivo je to da italijanska kasa može da podnese obuku albanskih snaga bezbednosti.
Italijanski Levi centar (opozicija) smatra da izbor Vlade predstavlja „značajnu grešku“, „koja vređa strateške interese Italije“ zbog njene politike „susedstva i saradnje sa čitavim balkanskim regionom“. Ali, koga je za to briga u vladajućoj većini desnice. Konačno, i sama levica je bila ta koja je dala zeleno svetlo za bombardovanje Srbije i priznavanje nezavisnosti Kosova.