Advokatura: Bez prava i pravde

Piše Uglješa Mrdić

Da li bi svođenje advokature na kompanije, odnosno na društva kapitala, bio, posle reforme pravosuđa, novi, odlučujući korak ka potpunom razbijanju pravne države? Da li je moguće obezbediti nezavisnosz sudstvu ukoliko ono sa jedne strane sluša nalog izvršne vlasti, a sa druge strane dozvoljava da društva kapitala utiče velikim novcem na sud? Na ova pitanja potražili smo odgovore od Slobodana Šoškića i Vojislava Nedića, nekašanjeg i sadašnjeg predsednika Advokatske komore Beograda

Srbiji je ugrožen položaj pravosudnih institucija, vlast ne čini ništa da u našoj državi zavlada pravo i pravda, a sledeći na udaru su advokati, zajednička je ocena Slobodana Šoškića i Vojislava Nedića, novoizabranog i dojučerašnjeg predsednika Advokatske komore Beograda (AKB).
„Pečat“ je kroz niz razgovora i analitičkih autorskih tekstova stručnjaka za pravo, upozoravao na loš položaj pravosuđa u Srbiji, ukazivao na to da je „sudstvo Ahilova peta naše države“.

DRUŠTVA KAPITALA
Slobodan Šoškić, predsednik AKB, koji je na tu funkciju izabran 22. maja u Centru „Sava“ na Skupštini AKB, u potpunosti se slaže sa tom ocenom. U prilog toj oceni, navodi da su odmah pošto je izabran za predsednika, usledili napadi od strane dela vladajućih struktura i manjinskog dela AKB, uz neosnovane optužbe da su izbori bili neregularni.
„Pojedine, dobro organizovane grupe, želele su da ponište izbor novog rukovodstva. Nisu uspeli da ostvare svoje interese, da dobiju neku funkciju ili članstvo u jednom od upravnih odbora. Sadržina njihovih prigovora bila je apsolutno neargumentovana, tako da nisu ostvarili svoj cilj. Jedini propust bio je taj što je štamparskom greškom izostavljeno jedno ime na listiću. Taj propust nije bio od uticaja na rezultate izbora. Skupština je ta koja će eventualno ponoviti izbore za članove UO, ističe za „Pečat“ Šoškić.
Prema mišljenju Slobodana Šoškića, sa kojim se takođe slaže i njegov kolega Vojislav Nedić, dojučerašnji predsednik, beogradska advokatska komora bori se za bolju budućnost advokature, ali mnogima od onih koji bi želeli da zauzmu položaje u AKB, to nije prvenstveni cilj.

„Advokatura se sada bori oko toga da li treba dozvoliti manjini da napravi društvo kapitala i da se izgubi osnovna sloboda, pa da advokatima upravljaju samo oni koji imaju monopol. Tada bi stranci u neograničenom broju dolazili da se bave advokaturom u Srbiji. Većina advokata to ne želi. Zašto? Zato što tada advokatura u Srbiji više ne bi bila slobodna, ne bi mogla da ponese atribute hrabrosti, intelektualnog angažmana, kreativnosti, požrtvovanosti i posvećenosti interesima klijenata. Samim tim izgubila bi se i individulanost advokature. Svaki advokat radi individualno, bez obzira na to da li ih je u zajedničkoj kancelariji nekoliko. U protivnom advokati postaju službenici kompanija. Oni koji bi hteli da prave društva kapitala imali bi veliku ulogu u srozavanju ugleda advokature. Naizgled, društva kapitala stvorila bi privid udruženja advokata. Ali, tu postoji opasnost da pojedini kriminalci koji su zaštićeni svedoci dobiju mogućnost da postanu vlasnici tog društva, da ‚kupe‘ 100, 200 ili hiljadu advokata koji rade u toj kancelariji. A kada sve to kupe, onda su kupili i određeni društveni uticaj. To onda loše utiče i na samo sudstvo. Kapital bi u tom slučaju pomirio ono što ne može da se pomiri – interes i kriminal, posle čega bi pravda prestala da postoji. Onda ne bi bilo vladavine prava, niti pravne države. Takve ideje nastaju po ugledu na američki sistem“, napominje Slobodan Šoškić, ali odmah dodaje da je Srbija daleko od SAD-a. Osim toga, Šoškić primećuje da društva kapitala nisu dobra ni za američko društvo, koje mora da se izbori sa sopstvenim unutrašnjim problemima.
Po njegovom mišljenju, razlog sukoba u AKB postoji upravo zahvaljujući manjem broju advokata koji se zalažu za kvaziadvokaturu kroz stvaranje društva kapitala.
„Ti kvaziadvokati čine jednu grupu za pritisak koja je zajedno sa delom izvršne vlasti  najodgovornija za lošu reformu pravosuđa. Ideologija tih struktura jeste ta da se čitavo pravosuđe podredi izvršnoj vlasti, kao što je sada slučaj. Moja je procena da je trenutno situacija gora nego što je bila ranije. Prvi korak uništenja pravde jeste refoma pravosuđa, a drugi svođenje advokature na kompanije. Posle toga sledi krah. Razbijanje advokature samo je korak ka razbijanju pravne države. S jedne strane imamo sud koji sluša nalog izvršne vlasti, a sa druge strane društva kapitala koja utiču sa velikim novcem na sud. Tu nema mesta za pravdu. EU uopšte ne traži ovakvo pravosuđe. Niko nas ne tera da to radimo, već to žele unutrašnji centri moći u Srbiji“, zaključuje Šoškić.

ADVOKATI BEZ POSLA
Vojislav Nedić podseća da je zbog intervjua koji je svojevremeno dao našem listu, bio izložen napadima Advokatske komore Srbije (AKS).
„Posledica intervjua koji sam dao ‘Pečatu’ bila je ta da je Upravni odbor AKS, kojim je rukovodio predsednik Đorđević, doneo odluku da se protiv mene podnese disciplinska prijava jer sam navodno intervjuom ugrozio ugled advokature. Ostavljam da javnost, i advokatska i svaka druga, proceni da li je to tačno. Po mom mišljenju to govori u prilog činjenici da postoji tendecija da se hrabrost i iskrenost advokata satre i uništi, da advokati ne smeju da kažu ono što misle i što je istina. Ako advokatura zaćuti to neće biti dobro ni za nju, ni za čitavo društvo, jer smo mi u izvesnom smislu uvek bili savest čitavog društva. Kada niko nije smeo da progovori, pravi advokati iznosili su i neprijatne stvari u javnost. I često su imali negativne posledice zbog toga, neki su završavali i u zatvorima, neki umirali. Šoškić i ja godinama vodimo bitku za očuvanje interesa advokature. Šoškić je pokrenuo ispitivanje legalnosti izbora sudija. Posle tog, izuzetno lošeg izbora novih sudija, i izuzetno lošeg stanja sudstva nakon sprovedene reforme, došlo se do toga da advokati nemaju posla, jer sudovi ne rade. A ukoliko nemamo posla, naša egzistencija je ugrožena. Odgovorno tvrdim da to što advokati nemaju posla jeste prevashodno posledica loše sprovedene reforme sudstva, a ne pogoršanog materijalnog položaja našeg građanstva“, smatra Vojislav Nedić.
Po njegovom mišljenju, prelomni za situaciju u advokaturi bili su upravo izbori u Advokatskoj komori Beograda.
„Izborom Šoškića advokati Beograda prepoznali su ličnost koja je u stanju da u ovom teškom trenutku brani interese advokature. Izbor je nesporan, ali mogu da vam kažem, kao doskorašnji predsednik, koji se nije kandidovao ni za jednu funkciju, da su izbori protekli bez i jedne neregularnosti. To što je predsednica izborne komisije podnela ostavku njen je lični, ali neodgovoran čin, pa bi ona zbog toga trebalo disciplinski da odgovara. Nedopustivo je da se neko prihvati funkcije, a da onda, pod raznim izgovorima, odbije da je obavlja. Sva sreća je da su preostalih pet članova radili kao jedan tim i da su obavili zadatak časno. Izbori su pokazali da advokatura Beograda shvata trenutak u kome se nalazi, i da na pravi način vrednuje rad upravnih organa u AKB“, kaže za „Pečat“ Nedić.
Prema njegovim rečima, dosadašnji predsednik AKS nije dobio dovoljan broj glasova da bi mogao da se kandiduje za sledeće izbore u AKS, i time je advokatura u Beogradu dovoljno rekla šta misli o njegovom radu.
„Dušanka Subotić Homen koja je konkurisala za UO AKB takođe nije dobila dovoljan broj glasova, jer advokatura prepoznaje one advokate koji su spremni da rade u upravnim organima u interesu advokature i one koji ne žele dobro advokaturi, već im je cilj samo lična promocija i interes“.
Naš sagovornik podseća i na to da je u građanskim predmetima često slučaj da se zakazuju dva ročišta godišnje, što dovodi u pitanje vreme njihovog okončavanja.
„Kada sporovi dugo traju, normalno je da građani gube veru u sudove, advokaturu i pravdu. Naša obaveza u advokatskim komorama jeste da štitimo interese advokature, i da iznosimo predloge kako da se popravi stanje u sudstvu. Potrebno je pratiti svetske tendencije, ali ne ići ispred njih. Ako bi težili opštoj liberalizaciji advokature, onda bi to doprinelo apsolutnoj šteti naše profesije. Moramo sačuvati ugled i materijalni položaj naše advokature i prihvatiti samo dobre stvari iz sveta.
FISKALNE KASE Još jedan važan zadatak za poboljšanje ugleda AKB jeste taj da se u okviru AKS ostvari adekvatan položaj AKB, jer beogradska advokatura čini preko polovine srpske advokature, ali nema adekvatan položaj u upravljanju srpskom komorom, pošto je često nadglasavana od strane nekih drugih komora, čiji se predstavnici udružuju.
„Beogradska advokatura i materijalno u najvećoj meri podržava rad AKS. Mora se izmeniti personalni sastav AKS. Međutim, postoji jedna tendecija kod uprave AKS, a to je da što duže prolongira zakazivanje nove skupštine AKS u prisustvu novinara. Protestni odbor AKS nije obavio svoj posao zbog kojeg je i bio osnovan,  i advokatura opet dolazi u jednu vrlo opasnu situaciju, a to je da nam se uvedu fiskalne kase. Ako se ne bude na vreme reagovalo biće opasno, jer njihovo uvođenje je pogubno po nezavisnost advokature“, zaključuje Nedić.
Cilj koji vlast želi da ostvari, prema Šoškićevoj oceni, uvođenjem fiskalnih kasa, nije poreska disciplina i veći prihod, nego ugrožavanje advokature koju treba, kako kaže, „načeti i dovršiti“.
„Počinje se sa jednim banalnim problemom, kao što je naizgled uvođenje fiskalnih kasa, a suštinski je reč o nečem drugom. Zato se krenulo linijom dva fronta – jedna je poreski front kroz pokušaj uvođenja fiskalnih kasa, a drugi kroz usvajanje Zakona o advokaturi. Oni advokati koji se nalaze u tim radnim telima ne štite interese advokature, već svoje lične interese i interese političkih grupacija kojima pripadaju. Advokatura im to neće oprostiti. Izborićemo se za svoja prava, i nećemo dozvoliti kapitalizaciju advokature“, zaključuje Šoškić.
Naši sagovornici jedinstveni su u uverenju da će dobiti podršku u borbi za prava advokata u Srbiji, i to ne samo od domaće, već i od međunarodne advokatske javnosti, jer svi zajedno, kažu, imaju samo jedan cilj – poštovanje prava i pravde.