„Pečat“ u Moskvi na obeležavanju Dana pobede

Fotografije Milan Timotić

O paradi pobede na Crvenom trgu, o novom ruskom oružju, o pokušajima revizije rezultata Drugog svetskog rata, o razlozima izostanka vojske Srbije na paradi govori Miroslav Lazanski

Nekada su vojne parade u Sovjetskom Savezu održavane u jesen, povodom dana velike Oktobarske revolucije. Miroslav Lazanski pratio je na Crvenom trgu skoro sve parade od 1980. godine do 1989. godine. Bio je i sada, pre nekoliko dana, na Crvenom trgu u Moskvi. To je glavni povod za razgovor sa našim najpoznatijim vojnim analitičarem.

Kakva je razlika između parada u bivšem SSSR-u i ove najnovije parade, povodom 65 godina od pobede u Drugom svetskom ratu?
U ona vremena „hladnog rata“ svi dežurni „kremljolozi“ prvo su gledali gde ko od vodećih ličnosti iz Politbiroa stoji na Lenjinovom mauzoleju, ko je pored koga, a posebno u odnosu na Generalnog sekretara KPSS-a. Iz toga su se kasnije izvlačile analize o trenutnom odnosu snaga unutar sovjetske partijske elite, analize i zaključci o „golubovima“ i „jastrebovima“. Drugi aspekt vizuelne analize onoga što se moglo videti na Crvenom trgu, u vreme tih nekadašnjih parada, svakako je prikaz nove borbene tehnike, pre svega raketnih balističkih interkontinentalnih sistema. Sovjeti su neke od novih raketa prikazali, neke ne, a o njima su obaveštajne službe na Zapadu imale tek delimične informacije, pa bi onda usledila prava pomama da se dokuči zašto ta i ta raketa nije bila na Crvenom trgu. Ako je prikazan projektil sa srednjim dometom, onda je zaključak bio da je to borbena poruka Moskve i Varšavskog pakta Zapadnoj Evropi, no ako je Crvenim trgom prošla velika interkontinentalna raketa, zaključak analitičara obično bi bio da je to signal za SAD. Sovjeti su u godinama „hladnog rata“ bili jako zatvoreni za posete svojim vojnim objektima i jedinicama oružanih snaga tako da je vojna parada u Moskvi bila jedinstvena „izložba“ trenutnog dometa njihove vojne tehnologije. Naravno, i mesto određenih političkih poruka drugoj strani.
Sa dolaskom Mihaila Gorbačova na čelo SSSR-a i vojne parade postaju sve više „miroljubive“, sve manje interkontinentalnih raketa prolazi Crvenim trgom, nekada je bilo po pet, šest tipova projektila, u vreme Gorbačova broj tipova projektila sveden je na jedan, obično bi „prošetao“ interkontinentalni projektil SS-18 „satana“. Gorbačov je u društvo uveo „perestrojku“, a u vojsku tzv. „peredišku“, koja je trebalo da bude pandan „perestrojci“, ali nikada nije uhvatila i zamah. Sovjetski generali i maršali nisu bili u nekim idealnim odnosima sa Gorbačovom, i parada na Crvenom trgu vremenom se pretvorila u defile radnika i pionira. Baloni, cveće i razdragane narodne mase koje su klicale Gorbačovu i namrgođenim liderima KPSS-a. Generali i maršali bili su na Lenjinovom mauzoleju pomereni daleko od Gorbačova i bilo je jasno da vojni faktor u SSSR-u ima sve manji značaj.

Da li onda ova parada u Moskvi znači da je Rusija svesna da u današnjem svetu vojni faktor i dalje igra prvorazrednu ulogu?
Pa, moglo bi se reći da je tako. Moskva je posle raspada Sovjetskog Saveza skoro deset godina, u vreme Borisa Jeljcina, bila izložena velikom pritisku Zapada da uništi sve svoje nuklearne kapacitete u ime mira, da se jednostavno sama razoruža. Skoro da se to, tada, i zbog posrnule ruske ekonomije, i dogodilo. Raspad SSSR-a bio je težak udarac za sovjetske oružane snage. U novim državama bivšeg SSSR-a ostale su ogromne količine vojne tehnike, u kapacitetima konvencionalnog naoružanja Rusija je izgubila mnogo najmodernijeg oružja, jer ništa iz tih novih država nije povučeno na vreme. Istina, rakete sa nuklearnim bojevim glavama, koje su bile raspoređene u Belorusiji, Ukrajini i Kazahstanu, bile su povučene u Rusiju, ili su ih nove države kasnije dobrovoljno isporučile Rusiji. Tako da je nuklearni potencijal Rusije ostao praktično sačuvan u odnosu na onaj iz vremena SSSR-a. Sa dolaskom Vladimira Putina na čelo Rusije i sa širenjem NATO-a na istok, stratezi u Moskvi uvideli su da Zapad na Rusiju i dalje gleda kao na potencijalnog protivnika, da su priče o širenju demokratije na istok kroz NATO samo prikrivanje vojnog i političkog opkoljavanja Rusije, pa se i krenulo u modernizaciju i jačanje kako konvencionalnih borbenih snaga, tako i nuklearnih strateških jedinica današnje ruske vojske. Rusija iz godine u godinu jača vojni budžeti svoju vojnu industriju, izvozi sve više modernog oružja na sve strane sveta, od Indije i Kine do Venecuele, Kuvajta i Grčke. Parada na Crvenom trgu tako postaje i „izložba“ moderne vojne tehnologije za sve zainteresovane kupce. Mislim, pre svega, na oklopna borbena vozila i sisteme PVO. Ujedno, ta je parada opet poruka Moskve da neće dozvoliti vojni primat Amerike, niti da se bilo koja forma vojnog pritiska primenjuje prema Rusiji. Dobri odnosi sa EU i SAD-om da, ali i vojna spremnost ruske armije da u svakom trenutku zaštiti ruske nacionalne interese.
Upravo je prolazak vojnih ešalona iz skoro svih bivših republika SSSR-a pokazao da Rusija ne odustaje od svog političkog i vojnog Komonvelta, naravno i kroz Zajednicu nezavisnih država. Nove armije novih država bivšeg SSSR-a imaju rusko oružje, rusku taktiku, pa i način obuke, uniforme iste ili slične ruskim, oficire školovane u ruskim školama i, konačno, mnogo Rusa oficira koji su ostali u tim državama. Moskva vrlo pažljivo gaji odnose sa tim zemljama, sa njihovom političkom i vojnom elitom i nastoji da taj postsovjetski prostor ostane i dalje ruska zona interesa, kako vojnih, tako i ekonomskih i političkih. S druge strane, vojnici iz tih bivših sovjetskih republika ratovali su za SSSR tokom Drugog svetskog rata, branili su i Moskvu i Lenjingrad i Staljingrad, jurišali na Berlin, pa je bilo i logično da na paradi budu i vojnici naslednici tih boraca. Posebna pažnja ove godine bila je posvećena veteranima, starinama sa odelima prepunih ordenja. Mnogi od njih imali su pored sebe unuke i praunuke čime je manifestovana ta veza između generacija. Ruska omladina drži do sećanja na Drugi svetski rat i to se ogleda na razne načine.

Kakve su se političke poruke mogle čuti na Crvenom trgu ove godine?
Na tribini podno zidina Kremlja sedeli su predsednici ili premijeri iz 21 države sveta. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev najviše je u svom obraćanju na početku svečanosti spominjao veterane, značaj pobede sovjetskog naroda i sovjetskog oružja, jer na Istočnom frontu nacistička Nemačka izgubila je 75 odsto svoje vojne moći. Ruski je predsednik ukazao i na opasnost od pokušaja revizije rezultata Drugog svetskog rata i naglasio na potrebu saradnje i solidarnosti u suprotstavljanju svetskim izazovima. Upravo zbog pokušaja nekih krugova na Zapadu da se sovjetski doprinos pobedi nad nacizmom i fašizmom danas umanji, poruke sa Crvenog trga više su nego jasne, Rusija je podnela glavni teret u slamanju nacističke Nemačke i ne dozvoljava da se to zaboravi. Inače, na svečanoj tribini moglo se uočiti da je nemačka kancelarka Angela Merkel sedela pored Vladimira Putina, a da je pored predsednika Medvedeva bio predsednik Kine Hu Đintao. Pored predsednika Srbije Borisa Tadića sedeo je predsednik Slovačke Ivan Gašparovič, tako da su novi dežurni „kremljolozi“ opet mogli da prave analize.

Šta je od vojne tehnike ove godine viđeno na Crvenom trgu?
Na čelu defilea borbene tehnike prvi su bili legendarni tenkovi T-34, pa samohotke Su-100. Zatim su usledili najnoviji modeli sovjetskog naoružanja: izviđački automobili „tigar“ i „dozor“, oklopni transporteri BTR-80, borbena vozila pešadije BMP-3, tenkovi T-90, samohodne haubice „msta“, artiljerijski raketni sistemi „buratino“ i „smerč“, PVO sistemi „pancir“, „buk“ i S-400 „trijumf“, taktičke balističke rakete „iskander“ i balistički interkontinentalni projektili „topolj“.
Helikopterski i avio-ešaloni predstavili su manje-više sve poznate ruske borbene, transportne i avione za elektronsko izviđanje: Mig-29, Mig-31, Su-24, Su-27, Su-34, Su-25, Jak-130, Tu-160, Tu-95, Tu-22, An-124, A-50, Iljušin-80… Od helikoptera leteli su Mi-8, Mi-26, Mi-28, Mi-24, Ka-50, Ka-52, Ka-27…
Većina borbene tehnike koja je sada nastupila bila je i na paradi pre pet godina uključujući i strateške rakete „topolj“. No, ono što je prvi put prikazano na Crvenom trgu svakako je PVO sistem S-400 „trijumf“ i specijalno leteće komandno mesto ruskog predsednika i premijera, avion Iljušin-80. Taj bi avion za slučaj nuklearne krize poslužio ruskom predsedniku i premijeru da iz njega komanduju uzvratnim nuklearnim udarom, pod pretpostavkom da je njihovo kopneno komandno mesto nuklearnim napadom prethodno već uništeno. Inače, na paradi na Crvenom trgu učestvovalo je ukupno 10.500 vojnika, podoficira i oficira, 160 borbenih i neborbenih vozila te 127 aviona i helikoptera, 50 orkestara i 1200 muzičara. Istovremeno sa paradom u Moskvi održane su i vojne parade u još 72 grada u Rusiji, tako da je proslava 65 godina od pobede u Drugom svetskom ratu imala najmasovniji karakter od 1945. godine.

Na paradi na Crvenom trgu nije bilo vojnika iz Srbije. Zašto?
Rusi verovatno smatraju da je saveznička vojska bila nekadašnja Jugoslovenska armija, a Jugoslavije i JNA više nema. Osim toga, pravni naslednici bivše SFRJ su sve republike, danas samostalne države, pa bi onda morali da pozovu sve. Mi sada kažemo da smo povređeni što Srbija nije pozvana na paradu, a zaboravljamo da službeno nismo ni tražili da dođemo. Srbija nije Amerika ni Francuska pa da očekuje poziv, a da sama nije zatražila da učestvuje na paradi. Mi kao da nemamo ni kulturu odnosa na međunarodnom planu, da znamo šta i kada treba pokrenuti na vreme. Tačno je da je srpski narod podneo najveće žrtve u borbi protiv okupatora u vreme Drugog svetskog rata, tim je neodgovornije bilo skidanje tabli ulica sa imenima ruskih generala koji su učestvovali u borbama za oslobođenje Beograda 1944. godine. Ne možete ni da zamislite kako je to ukidanje imena ulica po ruskim generalima iz bitke za Beograd odjeknulo u Rusiji? Oni su ginuli za naš glavni grad, oko 1.700 boraca Crvene armije poginulo je u operaciji oslobađanja Beograda, Crvena armija je onda izašla iz Jugoslavije, mi nismo bili ni u Varšavskom paktu niti smo bili iza „železne zavese“, a neki naš pametnjaković ukida imena ulica po tim ruskim generalima. A spomenik vojnicima Crvene armije postoji usred Beča. Ako je nama trebalo godinu dana da posle posete predsednika Medvedeva Beogradu vratimo imena nekim ulicama, da to vratimo praktično na dan parade na Crvenom trgu, onda nema čuđenja što nismo pozvani na paradu. Morali bi već jednom da prestanemo sa provincijskim ponašanjem na međunarodnom planu. Ne možemo stalno da izvozimo unutrašnje ideološke sukobe u svet. Jer, ovi u svetu nisu ni naivni ni blesavi da to ne primete. Pa smo mi onda kao iznenađeni što nam se događa to što nam se događa…