Piše Bogdan Đurović
U novom spoljnopolitičkom programu, RF ukazuje na to da se zaljuljala materijalna osnova dominacije Zapada u globalnoj politici, privredi i finansijama, a Srbija je svrstana u grupu zemalja pod međunarodnom izolacijom
Ministarstvo inostranih poslova Rusije završilo je pre tri meseca novi spoljnopolitički program, zasnovan na smernicama koje je jesenas izneo predsednik Dmitrij Medvedev u svojoj poslanici parlamentu. Opširni dokument ovih dana se pojavio u ruskom izdanju magazina „Njuzvik“, čiji su novinari ocenili da je reč o „tajnoj spoljnopolitičkoj doktrini“. Analitičari su, pak, skloniji da veruju kako je posredi planirano „curenje“ u javnost. U svakom slučaju, objavljeni materijal ne sadrži nikakve tajne podatke i strategije, ali na prilično celovit način prezentuje spoljnopolitički dnevni red Moskve, razvrstan po regionima i pojedinačnim državama. Pre svega kada je reč o ekonomskim koracima i podršci „modernizacijskoj politici“ Medvedeva.
Ono što može privući pažnju, jesu veoma konkretne i, pre svega, realistične procene trenutne situacije u svetu, rasporeda i uloge igrača na globalnom terenu, kao svojevrsnih signala drugim zemljama kakva su očekivanja Moskve od njih. U ovom ključu ocenjena je i Srbija, ali će se mnogi osetiti razočarano: pitanje Kosova i Metohije ne pominje se nijednom rečju, a više prostora dato je čak i zemljama poput Katara, Bahreina ili Omana. Za očekivati je da će vlasti u Beogradu napraviti analizu zašto je to tako i gde su, ako ih je bilo, načinjeni propusti. No, kada je o Srbiji reč, ima u ovom dokumentu nešto što više zabrinjava…
UTOPIJA LIBERALIZMA
Kako prenosi „Njuzvik“, pozivajući se na visoke izvore iz ruske diplomatije, objavljenu radnu verziju dokumenta već je odobrio Dmitrij Medvedev, i ona je sada upućena na usaglašavanje u Vladi RF, kod Vladimira Putina, odnosno zamenika premijera Igora Šuvalova. Ovaj dokument ne samo što je pisan na drugačiji način od prethodnih, nego i njegov sadržaj ukazuje na novu ulogu Rusije u svetu. Oni koji ne prate pažljivo aktivnosti Moskve poslednjih godina, i koji nisu uočili trendove politike koju sprovode Medvedev i Putin, verovatno bi se zapanjili širinom i dubinom ruskih ekonomskih, vojnih i političkih interesa u više desetina država, na svim kontinentima, uključujući Južni i Severni pol, sve okeane i kosmos.
Suštinu novog programa, u uvodnom delu, izložio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. I iz njegovog izlaganja i iz celine dokumenta, jasno se naziru osnovni prioriteti i stavovi ruske diplomatije. Glavne partnere Rusija vidi u evropskim državama – Nemačkoj i Francuskoj – a za njima slede Brazil, Indija i Kina. Rusija bi želela strateški savez sa EU, ali samo na čelu Zajednice nezavisnih država (a u okviru nje su Evroazijska ekonomska zajednica, Carinski savez i Jedinstveni ekonomski prostor, kao i vojni blok Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti) i da to bude alijansa između dve naddržavne strukture. Moskva ističe i strateški karakter odnosa sa Kinom, Indijom i Brazilom (BRIK i Šangajska organizacija za saradnju), kao i drugim azijskim i latinoameričkim državama.
Na početku Lavrov kaže da je „svetska finansijko-ekonomska kriza odraz krize zapadnocentričnog sistema globalnog upravljanja pri dominaciji SAD-a, kao i odgovarajuće etape globalizacije“. „Snažan izvor nestabilnosti jeste jednopolarna konfiguracija savremenog svetskog finansijskog sistema sa centrom u SAD-u, koja je, kao i utopijski pokušaj povratka liberalizmu, dokazala svoju urođenu neuravnoteženost. […] Kriza je dala ubrzanje važnim dubinskim procesima, čiji će ishod formirati novi oblik globalnog upravljanja. Pred nama je prelomna etapa svetskog razvoja, materijalizacija procesa nastanka multipolarne realnosti. […] U uslovima kada se zaljuljala sama materijalna osnova dominacija Zapada u globalnoj politici, privredi i finansijama, uključujući i ulogu dolara kao vodeće svetske valute, napori Vašingtona i njegovih najbližih saveznika skoncentrisani su na pokušaje `mekog ateriranja` postojećeg sistema, na putu reformisanja sa ciljem njegovog održanja pod zapadnom kontrolom“, piše Lavrov.
OPREZ PREMA PEKINGU
Među najvećim faktorima rizika „u vezi bolne adaptacije Zapada na kardinalno izmenjenu situaciju“, ruski šef diplomatije vidi „problem otvaranja transformacionog potencijala administracije Baraka Obame“. „Njegov deklarisani dnevni red izaziva ’progresirajuću’ polarizaciju u američkoj političkoj eliti i društvu. Vidimo pokušaje povratka konfrontacionoj politici prethodne administracije – kao sredstvu rešavanja sadašnjih problema Amerike, pre svega finansijsko-ekonomskih. Na to ukazuju napori desnokonzervativnih snaga, uključujući vojni, obaveštajni i spoljnopolitički establišment. […] Globalna kriza je u određenoj meri izjednačila startne pozicije država na etapi postkriznog razvoja, lišivši grupu vodećih razvijenih zemalja značajnog dela njihove prednosti i stvorivši za njih veliki problem opterećujućih budžetskih deficita i porasta zaduženosti. Upravo moguću krizu državnih finansija SAD-a, Velike Britanije i drugih zemalja Zapada, eksperti vide kao najverovatniji izvor `drugog talasa` potresa u globalnoj ekonomiji i finansijama“, upozorava ruski ministar.
Zato se Lavrov zalaže za „modernizacijske alijanse“ sa „našim glavnim zapadnoevropskim partnerima i EU u celini“, kao i za „tehnološka partnerstva sa nizom drugih država koje se dinamično razvijaju – Brazilom, Indijom, Južnom Korejom, Singapurom i, moguće, Kinom“.
Ne može da se ne primeti oprezan stav ruskog diplomate prema Pekingu. Lavrov dodaje: „Posebnu pažnju treba udeliti praćenju narastajuće uloge Kine u međunarodnim poslovima, uključujući i ugao posledica aktivnosti Pekinga po naše globalne i regionalne interese. Pri tome treba polaziti od principijelne važnosti učvršćivanja Kine na pozicijama zajedničkih aktivnosti sa nama – uz obavezno uračunavanje evoluirajuće situacije – u G20, BRIK-u i ŠOS-u, kao i u SBUN (gde je u današnjim uslovima naša podrška često važnija Kinezima, nego nama njihova)“!
ŠTURO O SRBIJI
Ako u odnosima sa moćnom Kinom ima dosta nepoznanica, mnogo je jasnija pozicija Moskve kada je reč o najbližem okruženju, odnosno zemljama ZND-a (bivšeg SSSR-a). Sada treba „aktivno iskoristiti imperativ prevazilaženja posledica globalne krize za konsolidaciju prostora ZND-a“ i „aktivno se suprotstaviti pokušajima vanregionalnih sila da `razvedu` naše zemlje“, kaže Lavrov. Zaista, u poslednje vreme svedoci smo porasta uticaja Rusije u Ukrajini, Kazahstanu, Kirgiziji, Uzbekistanu, Azerbejdžanu. Kako se navodi u dokumentu, sada predstoji rad sa zemljama Baltika koje je Zapad ostavio na cedilu. Rusija namerava da kupi njihova vodeća preduzeća u oblasti energetike i realnog sektora, čime bi ove političke i vojne „dezertere“ počela da vraća u stroj.
Osim nove arhitekture evropske bezbednosti, od koje Rusija neće odustati, novina je i predlog za formiranje nove arhitekture bezbednosti u Azijsko-Tihookeanskom regionu, koju Moskva želi da razvija sa Kinom, Indijom i Vijetnamom. Takođe, sprečavaće se i svaki pokušaj stvaranja vojno-političkih alijansi i sistema protivraketne odbrane, pod izgovorom zaštite od raketnih napada iz Severne Koreje.
Ali, šta Rusija kaže o Srbiji? Nju, na žalost, svrstava u grupu sa zemljama-otpadnicima, što su posebno naglasili i komentatori „Njuzvika“. „Obezbediti ekonomske efekte, uključujući povlašćene uslove (režim najpovlašćenije nacije za robu, investicije, povlastice u transportu i drugo) iz dosledne podrške RF nizu država (konkretno Jermenije, Uzbekistana, Irana, Kube, Sirije, Srbije) u meri njihovog izlaska iz međunarodne izolacije“, piše u spoljnopolitičkom programu. A u posebnom delu o Srbiji, stoji šturo: „Aktivizirati saradnju sa Srbijom u naftno-gasnom sektoru, u prvom redu izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok, kao i bilateralnih veza po liniji vojno-tehničke saradnje“.
Šta se iz ovog može saznati i zaključiti? Prvo, za razliku od zvaničnog Beograda, Rusija vidi Srbiju kao izolovanu zemlju, bezmalo u rangu Irana, Kube i Sirije i želi da pomogne u izlasku iz izolacije, nudeći investicije. Ali, ruski biznis dosta teško ulazi u Srbiju. Pun prepreka je i put do povoljnog kredita za srpsku infrastrukturu, ali nije isključeno da ćemo ga ipak dobiti. Drugo, Moskva želi vojno-tehničku saradnju, odnosno, po svemu sudeći, orijentaciju („aktiviziranje“) Beograda na nabavke ruskog naoružanja i vojne opreme. Ovo je pitanje strateškog usmerenja i još je teži ispit za zvanični Beograd, koji upravo ovih dana najavljuje otvaranje kancelarije pri NATO-u. U njemu je suštinski deo odgovora – zašto nije bilo „Marša na Drinu“ 9. maja na Crvenom trgu.
Postovani, pratim redovno vas list i mislim da je to valjda jedini list u Srbiji, koji vredi citati. Jedino sto mi smeta i iznenadjuje me da neki vasi autori koriste napr. germanizme poput “za ocekivati” i sl. Odakle predlog pred glagolom? U nemackom je to moguce, jer tamo se infinitiv sustantivizuje i ponasa se kao svaka imenica, ali ne u slovenskim jezicima. Neka to rade oni sto pisu novokompanovanim srpskim, koji nazivaju hrvatskim, ali nemojmo mi! S postovanjem S.K.
u reci supstantivizuje mi je ispalo p. izvinjavam se
Мада сам присталица војне и сваке друге неутралности, не могу да не приметим да ни много даровитијим генерацијама српских дипломата, пре свега оних са почетка прошлог века, није пошло за руком да државу задрже изван интересних орбита великих сила… Питање је да ли то уопште могуће. За малу земљу попут наше, кључно је лавирање између супротстављених ставова великих. Нажалост, у тој игри правила су простачки једноставна – ко није са нама, против нас је… Нације означене као агресори и поражене у светским ратовима, лако су се и успешно рехабилитовале, политички и економски, захваљујући традиционалној наклоњености Западу и безрезервном сврставању у новонасталим међународним приликама. Србија, у ратовима на победничким странама, у миру некако увек бива закинута и скрајнута, чини ми се и због тога што не уме да се определи, не зна шта хоће или хоће нешто готово неизводљиво…
Москва није ”заборавила” Србе, већ квислиншку, антируску власт која влада Србијом.
Jermenija, Sirija, Srbija..
Zašto toliko iznenađuje što smo u svrstani u red ovih zemalja?
Sa čije to pozicije gledano, ne pripadamo tu?
Dobro je da bar neko vidi realnost u Srbiji, jer Srbi neće skoro
Pozdrav redakciji!