Hajduk – ekstra šampion

Piše Marko Marković

Te 1950. godine delovao je toliko superiorno da je okršaje sa još devet klubova završio bez izgubljenog duela!

Od kada se održavaju naša fudbalska prvenstva, a prvo smo imali 1923. godine, samo tri kluba osvajala su titulu, bez poraza.
Po osnivanju nacionalnog saveza, šampionati su organizovani kad i kako. Prvo, po Kup sistemu, a onda su formirane lige.
U takmičenju za 1930/1931. Beogradski sportski klub /BSK/, nadmoćno je trijumfovao, u konkurenciji ukupno šest ekipa. Bilans: 10 utakmica isto toliko pobeda, uz gol-razliku 32:6.
Boje ovog tima branili su, između ostalih, tadašnji velikani: MOŠA MARJANOVIĆ, njegov brat NIKOLA, pa TIRNANIĆ, ARSENIJEVIĆ, VUJADINOVIĆ, TOŠIĆ – sve sami reprezentativci.
Zbog Drugog svetskog rata nastao je prekid i, onda, 1947. imali smo novu Ligu, sa 14 članova i titula je pripala Partizanu.
Ali, u sve jačoj i kvalitetnijoj konkurenciji, poseban domet zabeležio je HAJDUK, čiji su igrači, bili bez premca, u nadmetanju za 1950.
Zbog učešća na Svetskom prvenstvu, u Brazilu, način takmičenja je utoliko promenjen, što se šampionat održao u toku jedne godine, a ne u polusezonama jesen-zima.
„Majstor mora – pobediti mora“, glasila je još u ono vreme poznata krilatica, vezana za popularne „BILE“.
Splićani su delovali toliko superiorno, da su okršaje sa još 9 klubova završili bez izgubljenog duela! A rivali su im bili: Crvena zvezda, Partizan, Dinamo, Sarajevo, Naša krila, BSK, Lokomotiva/Zagreb/, Spartak iz Subotice i Titogradska Budućnost.
Deset utakmica Splićani su rešili, u svoju korist, 8 je završeno nerešeno. Sakupljeno bodova – 28.
Tadašnji sastav izgledao je ovako:
BEARA – KOKEZA, BROKETA – MRČIĆ, KATNIĆ, RADOVNIKOVIĆ – DRVODELIĆ, LUŠTICA, MATOŠIĆ, VUKAS, ŠENAUER.
Prolazile su godine i godine, menjali su se osvajači titula, u novoj Jugoslaviji, ali niko nije na ovakav način, bez izgubljenog meča, stigao do počasnog trona – kao HAJDUK!

POSEBAN STATUS ZA SPLIĆANE
Gde god bi se pojavio ovaj tim – izazivao je veliko interesovanje. A  prilikom susreta sa Zvezdom, Partizanom, Dinamom – stadioni su bili krcati.
Po oceni ondašnjeg rukovodstva Fudbalskog saveza Jugoslavije HAJDUK SE NALAZIO U NERAVNOPRAVNOM POLOŽAJU!?
Kad gostuje, domaćini trljaju ruke: tribine su krcate, prihod izuzetan, a posebne zasluge za to, upravo imaju „BILI“.
I šta se dogodilo?
Doneta je odluka da Hajduk sa svakog gostovanja u Beogradu i
Zagrebu, pošto se tu nalaze veliki stadioni, a mečeve ne prati manje od 50-ak hiljada gledalaca – DA SE DEO PRIHODA PROSLEĐUJE NA RAČUN  SPLIĆANA!
Rečeno – urađeno.
I trajalo je to dugo, dugo – Zvezda, Partizan i Dinamo, morali su da odvoje pozamašna sredstva da bi ispunili ono što je odlučeno.
A, opet, zaista, fudbaleri Hajduka predstavljali su i posebno osveženje.
Kad bi, recimo, pristigli u naš glavni grad, pa onako preplanuli, snažni, u belim majicama, izmamljivali su, ti kršni momci, uzdahe i devojaka i veliku znatiželju nas, klinaca. Pošto-poto želeli smo da ih vidimo izbliza, trudili se da prepoznamo Bearu, Matošića, Kokezu. Broketu i ostale. Mogućnost da pogodimo ko je ko davale su nam sličice u čokoladicama i  neka fotografija, u ondašnjim, skromnim izdanjima novina.
Na terenu ekipa je delovala moćno. I važilo je pravilo – trener je trener i neka radi on svoj posao!
A glavne „gazde“ u timu su Frane Matošič i Vukas. Oni određuju i sastav i taktiku!?
Tako se, na primer, pričalo prilikom gostovanja u Skoplju, pre početka susreta Frane i Bajdo /tako su zvali Vukasa/, rekli su: MI SMO BOLJI OD VARDARA. Ukoliko rezultat ne bude povoljan – znači da niste dovoljno trčali!
Poluvreme je završeno 0:0.
„Gazde“ su reagovale munjevito. Oni koji su ostavili bled utisak – popili su nekoliko žestokih šamara!?
U nastavku, jurnula je BILA mašina i konačni ishod – 5:0 za Hajduk.
U TREĆOJ FAZI ŠAMPIONATA I PARTIZAN BEZ PORAZA Prvenstva koja su se održavala u Jugoslaviji od 1948, pa sve dok nas u CRNO nije zavio novi ratni vihor devedesetih – imala su izuzetnu težinu. A posle, nastao je haos, prazne tribine, blokada i zabrana izlaska na internacionalnu scenu. Šta nas sve još nije snašlo?
U takvoj situaciji opao je interes za najpopularniji sport i uopšte prvoligaško nadmetanje.
Titule su pripadale jedino Zvezdi i Partizanu, osim kada je jednom titulu uzeo beogradski OBILIĆ!
Partizan je trijumfovao u šampionatu za 2004/2005, u konkurenciji 16 klubova /tada smo bili jedna država Srbija i Crna Gora/ sa 27 pobeda, uz tri nerešena ishoda.
Tako su i Beograđani, ipak, ušli u istoriju našeg fudbala, kao treći osvajači titule, bez poraza – posle BSK-a i Hajduka.
I, ako se pažljivije analizira – ko je, na putu do konačnog cilja, u najvažnijem domaćem fudbalskom takmičenju – prvenstvu imao i najteži put – ostaje da još jednom zaključimo:
HAJDUK JE – EKSTRA ŠAMPION…