Grci, nema vam pomoći

Piše Miroslav Stojanović

U raspravama o solidarnosti i pomoći Grčkoj Angela Merkel je stavila do znanja da su joj preči pokrajinski izbori u Severnoj Rajni Vestfaliji (9. maj) od jedinstva Evrope i da je svojim držanjem produbila dramatičnu krizu u ovoj zemlji

Treba gasiti vatru dok se ne pretvori u požar. Ovo upozorenje je, s pogledom na grčku finansijsku dramu, koja se sve više pretvara u socijalnu i političku – zemlju počinju da parališu štrajkovi – izrekao čovek čija opsesija je stvaranje novca, a ne solidarnost, velikodušnost i humanizam.
Reč je o Jozefu Akermanu, šefu Dojče banke, koji je govorio iz vizure jednog bankara, zabrinutog za sudbinu ranije datih kredita prezaduženoj zemlji. Bio je pri tom, očigledno, svesniji nego vlada u Berlinu i kancelarka Angela Merkel surove činjenice da „život kažnjava onoga ko kasni“.
Široko je, naime, uverenje u Evropi, a s tom činjenicom barata i jedan broj uticajnih nemačkih eksperata, da je kancelarka Merkel, u suočavanju sa grčkom krizom, svojim tvrdim stavovima i uslovljavanjima potrebne, i neizbežne, finansijske pomoći Atini, zbog čega je zaradila nadimak „Madam NO“, i u sopstvenoj zemlji snažne aplauze, produbila ionako duboku grčku krizu i učinila je alarmantnom.

POGUBNO OTEZANJE
U autorskom tekstu za elektronsko izdanje „Špigla“ (27. april) Gustav A. Horn  direktno optužuje kancelarku za pogoršavanje izvorne „grčke tragedije“ i smatra je odgovornom što će tek, i na kraju, nemački poreski obveznici morati da „krvare“. Horn je ekonomista od ugleda i formata. Vodi Institut za makroekonomiju i konjukturu pri nezavisnoj fondaciji „Hans Bekler“. Proglašen je od strane „Fajnešel tajmsa“ za najboljeg prognozera 2008. Njegova predskazanja koja su se ticala svetske finansijske krize, njenih razmera i posledica,  umnogome su se ostvarila.
I Horn je jedan od onih koji su duboko uvereni da su se među akterima grčke krize našle grčke vlasti, s falsifikovanim statističkim podacima o budžetskom deficitu i dugovima, i vlada u Berlinu koja je osujetila „brz i nedvosmislen evropski odgovor“ na tu krizu. Time je cena njenog rešenja „otišla u nebo“.
Greške samih Grka i otezanje nemačke vlade da im se priskoči u pomoć, uprkos činjenici da je Merkelova poručivala da ih „neće ostaviti na cedilu“, značili su upravo poziv špekulantima da se „klade“ na propast mediteranske države. Oglašena za „zemlju visokog rizika“, Grčka je postala Eldorado za razne profitere i uvek problematične hedž fondove, čiji šićar raste u srazmeri s rastom nesigurnosti, haosa i panike u nekoj zemlji.
Vrednost grčkih državnih obveznica i hartija od vrednosti dramatično padaju i vlada se suočila sa činjenicom da više nije u stanju, uprkos rigoroznim merama štednje i povećanju poreza, da refinansira svoje dugove zbog astronomskih kamata.
U pokušaju da se spasi od totalnog bankrota, Atina je bila prinuđena da od EU i MMF-a, bez odlaganja i urgentno, zatraži finansijsku pomoć od 45 milijardi evra.
Taj gotovo davljenički poziv upomoć, stigao je za Merkelovu preuranjeno. Iako je „čelična ledi“ na briselskim skupovima, iza javne scene, suočena sa tvrdim argumentima, i razmerama grčke krize, u poslednje vreme sve uočljivije „smekšavala“ (osnov za paket pomoći Grčkoj, uz njen blagoslov, utanačen je na samitu EU 25. marta), u Berlinu se i dalje držala tvrdo. I, očigledno populistički: većina Nemaca, u času kada se tek nazire izlazak iz finansijske krize koja je uzdrmala i najjaču privredu Starog kontinenta, nije spremna da „plaća za Grke“. To raspoloženje, koje kancelarka u ovom času osluškuje s naglašenom pažnjom i neskrivenom zabrinutošću – 9. maja održavaju se za vladajuću koaliciju konzervativaca i liberala izuzetno važni izbori u  pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji – izrazio je, uvek spreman na dramatizaciju i ne tako retko bukvalno huškanje, bulevarski, visokotiražni „Bild“, porukom u tekstu (krupno) naslovljenom: „Grci, ništa nećete dobiti od nas“.

NAPOLJE IZ EVRO ZONE
Da nevolja bude veća, Merkelova se, kad je reč o grčkoj krizi, sve više suočava sa oštrim podelama i sukobljavanjima unutar ionako nesložne vladajuće koalicije. Dok je njen ministar finansija, najiskusniji političar u vladi, Volfgang Šojble, od početka, i izričito, bio da se pomogne Grcima, tvrdeći da je upravo Nemačka obavezna da „preuzme odgovornost“ i pokaže solidarnost sa članicom evropske familije i evro zone, liberali i bavarski (ultra)konzervativci su se opredelili za „oštar kurs“.
Istaknuti predstavnici bavarske Hrrišćansko socijalne unije (CSU) poslednjih dana veoma su radikalizovali svoj odnos prema ovoj temi: prvi su javno izašli sa idejom da se Grčka isključi iz monetarne unije, kruga zemalja koje imaju jedinstvenu valutu, evro.
Liberali su osuli paljbu na ministra finansija, na koga su, inače, odranije kivni, zbog protivljenja njihovom konceptu poreske reforme, zahvaljujući kojem su dobili na poslednjim izborima neočekivano veliki broj glasova dobrostojećih, bogatih građana. Optužuju ga da je „olako i prerano“ obećao finansijski pomoć Grcima.
Lider liberala, vicekancelar i šef diplomatije, Gvido Vestervele, kritikovao je, tim povodom, otvoreno Šojblea i na jednom skupu evropskih kolega u Luksemburgu, što u nemačkim političkim odnosima nije praksa. Ko prerano stavi novac u izlog, učiniće samo da Grci svoj „domaći zadatak“ ne urade s neophodnim trudom i disciplinom, upozorio je Vestervele. On bi bio spreman, kaže, da odreši kesu, samo pod uslovom da ta ekspertiza Evropske komisije i MMF-a pokaže da bi grčka kriza mogla da ugrozi – evro.

OFANZIVA UBEĐIVANJA
Iz straha da bi nemačko kolebanje i odugovlačenje moglo da dodatno dramatizuje situaciju s grčkom krizom, direktor MMF-a Dominik Štraus Kan i predsednik Centralne evropske banke Žan Klod Triše (oba Francuzi) krenuli su u ofanzivu neposrednog ubeđivanja poslanika Bundestaga, pošto vladina odluka o tome mora da prođe kroz parlament.
Brisel u ovom trenutku grozničavo radi zajedno sa MMF-om na sanacionom programu za Grčku. Taj program, koji bi trebalo da bude predstavljen početkom maja, uslov je da zemlje EU i MMF daju već obećane kredite Atini kako bi zemlja izbegla bankrot. Program treba da predvidi radikalne reforme u rasponu od tri godine, kako bi zemlja finansijski i ekonomski ponovo mogla da „stane na noge“. Najavljuje se kao „veoma, veoma ozbiljan, uverljiv i ambiciozan program“, a komesar za monetarnu politiku u evropskoj „vladi“ (Komisiji) Oli Ren kaže da posao na izradi programa „teče dobro“.
Svojim finansijskim delom (trideset evropski milijardi evra i petnaest iz kase MMF), on bi, prema proceni stručnjaka, zaista mogao da doprinese neophodnoj stabilizaciji unutrašnje situacije u grčkom haosu i vraćanju poverenja stranih investitora i bankara. Veliko je, međutim, pitanje kako će oštre reformske rezove primiti građani Grčke. Oni su se već digli na noge, i potpuno paralisali javni saobraćaj na nekoliko sati, u prestonici, reagujući oštro i odbojno i na samu ideju o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju sa 61 na 63 godine!
Uvereni da sami nisu krivi za ulazak u duboku krizu, nespremni da plate njen ceh kroz rigoroznu štednju i velika odricanja, Grci reaguju impulsivno i gnevno na strance koji treba da im „kroje kapu“. Na nedavnim masovnim demonstracijama, dominirale su parole poput one „ Napolje Međunarodni monetarni fond“. Njihov gnev bi, međutim, mogao da se usmeri i prema vladi socijaliste Jorgosa Papandreua, lidera kome su njegovi zemljaci na izborima ukazali veliko poverenje i podršku: politički kapital se najlakše i najbrže troši u socijalnim previranjima i lomovima.

POKAZALA EVROPI ZUBE
Držanje nemačke kancelarke u grčkoj krizi izazvalo je, inače, uočljivu zabrinutost u jednom broju evropskih prestonica. Mnoge su iznenadili i njen odsečni ton i rigorozan kurs. Merkelova je, glasnije i otvorenije, od njenih prethodnika stavila nedvosmisleno do znanja partnerima i sagovornicima da su joj nemački interesi (daleko) preči od evropskih.
Njeni prethodnici su pokušavali, i uspevali, da bez velike buke, tiho i uporno, uz pomoć  važnih partnera (najčešće Francuza) i Evropske komisije, ostvare ono što žele, izbegavajući po svaku cenu da budu u usamljeni i izolovani. Njen politički „otac“ Helmut Kol je ostao upamćen kao nacionalni lider koji je solidarnost sa partnerima u evropskoj kući pokazivao i izdašnim potpisivanjem čekova. U spoljnoj politici Evropa je za njega imala primat nad unutrašnjim motivima.
Merkelova je prva na politički najvažnijem položaju u zemlji koja je dovela u pitanje neprikosnoveni princip evropske solidarnosti u spoljnoj politici. Jasno je stavila do znanja da postoje evropski i postoje nemački interesi i da se oni ne poklapaju uvek. Taj zaokret u nemačkoj evropskoj politici, uključio je alarm u Briselu. Nastala je strepnja, prenosi „Špigl“, da su nemačkoj kancelarki važniji izbori u Severnoj Rajni Vestfaliji od jedinstva Evrope.
Već spomenuti „Bild“ je likovao: naša kancelarka je „pokazala Evropi zube“, Nemačka nikad više neće biti „evropski platiša“. Kao posledica tog „novog kursa“ počinje da se budi „antinemački resentiman“. Razočarani i uvređeni Grci su najžučnije reagovali. Udruženje potrošača tražilo je bojkot nemačkih proizvoda, a grčke novine „To vima“ su Merkelovu predstavili kao „vampira“, uz konstataciju da su Nemci „naši najveći neprijatelji u Evropi“.
Da li je zaista u pitanju zaokret u spoljnoj politici nemačke kancelarke? To će, po običaju, pokazati samo vreme. Dosta je, međutim, onih koji u svemu tome vide političko taktiziranje za „domaću upotrebu“. Merkelovoj je, jednostavno, bila potrebna tema koja će učiniti da se, makar za izvesno vreme, potisne u drugi plan koalicioni haos koji prati početak njenog drugog mandata, u predvečerje već spomenutih izbora u Severnoj Rajni Vestfaliji.