Pokrajinske vojvode

Piše Marko Keković

Ono što radi SANU i njen ogranak u Novom Sadu čista je politika, to jest političko nasilje. Članovima SANU je strogo zabranjeno da potpisuju referate za izbor članova VANU, pa smo morali da od akademika iz susednih zemalja tražimo potpise

Ako niste znali, 17 članova „reosnovane“ Vojvođanske akademije nauka su „bolji deo mislećih ljudi“, „nova šansa“ i zato „treba da budu brend Srbije“. To su „ljudi koji misle sopstvenom glavom, neće da budu poslušnici centara političke moći u Beogradu“. Iskovani na vrelu znanja, istine, časti i naučnog poštenja, „oni donose novi sistem vrednosti, nov način razumevanja, bez političkog balasta iz poslednjih dvadesetak godina“. Srbija mora da zgrabi „novu šansu“, jer  „SANU (u pitanju novinara bio je i SPC), neke državne institucije, a pogotovu političke stranke ništa nisu naučili za ovih 20 godina“.
Bolje ikad nego nikad, jer „pametan uči na sopstvenim greškama“. Autor neće da se konzument njegovih citata zaustavi na „pametnim“ i da podrazumeva zaključak, već ga saopštava: „Na sopstvenim greškama ne uči samo budala“. „Ništa nisu naučili“ akademici SANU, sveštenici direktno nepomenute SPC, institucije, partije. Da li je nešto ostalo?

POLITIČKA MANIPULACIJA
Ovo i još mnogo drugog rečeno je u razgovoru nostrifikovanog akademika prof. dr Julijana Tamaša, osnivača i prvog predsednika „reosnovane“ VANU i novopečenog novinara Miroslava Vislavskog, jednog od tvoraca čuda koji se zove srpska odbojka. Pošto petooktobarce nisu zanimale te njegove nesumljive sposobnosti, Vislavski se prebacio u uvek potrebne novinarske redove, pa je u emisiji „Aktuelnosti“ novosadske TV „Jesenjin“, inače dobre i gledane televizije, pozvao dr Tamaša da njih dvojica naprave inventar 100 dana od kada je Statut Vojvodine potvrđen u Skupštini Srbije. Tamaševo mudrovanje značajno je zbog toga što govori ono što misle pokrajinske vojvode, ali neće da kažu.
Kao što se novoj vladi daje taj rok da pokaže kako će i šta raditi, tako su i dvojica svojeglavo mislećih stavili na tapet pitanje da li je Statut boljitak za Vojvodinu ili „odvlačenje pažnje od želja Evrope i interesa i potreba građana Vojvodine“, zapravo da li je „reč o političkoj manipulaciji“.
Za dr Tamaša nema nikakve dileme. Vojvodina je i dalje „unutrašnja kolonija“, a „u vreme formiranja Kraljevine SHS, u vreme formiranja prve Jugoslavije, između dva svetska rata, pa i Titove Jugoslavije, živela je u prirodnijim i normalnijim uslovima. Šta to znači? To znači da je čak i u okviru Mađarske, odnosno Austrougarske bio ne statut nego ustav Vojvodine, unutar Mađarske“. Koliko Srbi znaju o sebi, u svim smutnim vremenima Mađari su ih napadali, progonili, ubijali, palili im sela i neprestano podvrgavali mađarizaciji. A, evo, zahvaljujući dr Tamašu, nove, do sada nepoznate, činjenice da su Srbi živeli u Mađarskoj kao sav normalan svet.
Danas govorimo, jada se dr Tamaš, o Vojvodini kao regionu Srbije. S obzirom da je Vojvodina imala promenljiv status, objašnjava dalje, da su se menjale države i granice unutar kojih je postojala (pa što ne bi još jednom), „pitanje Vojvodine danas se ne može izvoditi niti iz mađarske niti iz srpske državnosti, nego se mora izvoditi iz elementarnih ljudskih i građanskih prava. To je suština“.
Srbija tu suštinu ne razume, jer je „našla svoje međunarodno opredeljenje u drugim vremenima, u drugim dokumentima“.

NAZAD – DO BERLINSKOG KONGRESA
U ovoj emisiji dr Tamaš ne govori o tim „drugim dokumentima“, ali ranijom prilikom jeste, pa znamo da misli na Berlinski kongres 1878. godine. Kada je pre nešto više od dve godine promovisao svoju političku organizaciju „Vojvođanski otvoreni klub“, nezavisni mislilac je rekao da je iz „naučnih izvora“ i još nekih saznao da će se vojvođanskog pitanja otvoriti po principu da se međunarodni akti zbog raspada Jugoslavije vraćaju na pređašnje stanje. „A pređašnje stanje“, tumači tada samo nauci odan dr Tamaš, „to je Berlinski kongres na kome država Srbija sada temelji svoju državnost. A u vreme Berlinskog kongresa Vojvodina nije deo Srbije.“
U „bitno izmenjenim“ okolnostima, nastavlja danas dr Tamaš, njegovoj „reosnovanoj“ akademiji nemoguće je da sarađuje sa SANU, jer „ono što radi SANU i njen ogranak u Novom Sadu čista je politika, to jest političko nasilje. Članovima SANU je strogo zabranjeno da potpisuju referate za izbor članova VANU, pa smo morali da od akademika iz susednih zemalja tražimo potpise.“
Pošto su akademici Čedomir Popov, Vasilije Krestić, Matija Bećković i ostali, po tumačenju dr Tamaša, političke prišipetlje, sertifikovani akademik kaže: „mi ćemo unutar Dunavske regionalne inicijative naći svoje mesto u međunarodnoj naučnoj javnosti“.
Znači, imamo akademiju čiji članovi se biraju i ona deluje izvan Srbije. Ništa neobično, ako se zna da je prof. dr Julijan Tamaš ukrajinski akademik i da je za članstvo u „reosnovanoj“ akademiji ta bumaška prevedena i overena pečatom. Neobično je to što je Ukrajina, u kojoj živi pozamašan broj Rusina, jedina država koja ne priznaje rusinsku nacionalnu manjinu, a prof dr Julijan Tamaš je osnivač i šef Katedre za rusinski jezik i književnost. Kompetentni oponenti optužuju dr Tamaša da vrši ukrajinizaciju Rusina. Prvo je, kažu oni, u nazivu udruženja kojeg je osnovao slovo i stavljeno u zagradu, a zatim je nestalo i sada se zove – Savez Rusina Ukrajinaca. Dalje kažu da dr Tamaš na Katedru za rusinski jezik prima samo završene studente ukrajinistike.
„Moja je dužnost da branim sistem vrednosti VANU i autonomije Vojvodine, kao nešto što je prostor čistote koji zaslužuje odbranu“, kaže dr Julijan Tamaš Vislavskom i gledaocima TV „Jesenjin“. Pre toga će na sudu morati da odbrani čistotu pred dvostrukim kumom Slavkom Salontaji Drobnjakom. Pravno je nesumnjivo da je kum dao 3.000 maraka da mu kum upiše kćerku na fakultet. Salontaji hoće da zna da li je morao toliko da plati i gde su završile te pare.