ALEKSANDAR ĐAJA Tri Palme na otoku sreće

Direktnim prenosom skupštinske rasprave o rezoluciji o Srebrenici, umesto predviđene utakmice Lige šampiona, RTS je prekršio ugovor s UEFA, zbog čega će odštetu, po svemu sudeći, morati da plate građani Srbije. Aleksandar Tijanić, direktor javnog servisa, potvrdio je da ga je tokom tog „istorijskog dana“, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, dva puta zamolila da ne prekida direktan prenos zasedanja uprkos obavezama prema UEFA, uz obrazloženje da bi sednica u tom slučaju ostala bez kvoruma, te da rezolucija o Srebrenici ne bi bila usvojena. Ali, kako bi rekao naš narod: „Džaba vam bilo!“… „Istorijskom rezolucijom“ o Srebrenici, sem, možda, predsednika Srbije, Borisa Tadića i premijera Republike Srpske, Milorada Dodika, koji su zagrljeni u beogradskoj „Areni“ dočekali, ali, ovoga puta, stvarnu „istorijsku pobedu“ Partizana nad Makabijem – retko ko da je bio zadovoljan!

ZBUNJENI KACIN
Predsednik Republike Srpske, Rajko Kuzmanović, na primer, izjavio je da je Deklaracija o Srebrenici usvojena u parlamentu Srbije neprihvatljiva i apsolutno kontraproduktivna za interese Republike Srpske i srpskog naroda u celini. „Nije korektno izdvajati Srebrenicu i zločin koji se tamo desio od ostalih zločina i stradanja kojih je bilo na svim stranama u tragičnom sukobu na prostoru bivše Jugoslavije“.
Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić, odbacio je kao „neadekvatnu, nesvrsishodnu i nipodaštavajuću“ Deklaraciju srpskog parlamenta o osudi zločina u Srebrenici. „U ime Bošnjaka i svih humanih ljudi odbacujem Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici koju je usvojila Skupština Srbije“, rekao je Zukorlić novinarima u mešihatu Islamske zajednice u Srbiji u Novom Pazaru.
Verovali ili ne, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Slovenac (a ko bi drugi) Jelko Kacin, za sarajevski „Dnevni avaz“ rekao je „da među vladajućim strankama u Srbiji nije bilo političke hrabrosti da direktno kažu ono što je suština svega […] i da je zbunjujuća poruka da će biti usvojena i druga rezolucija“. Prethodno je Kacin podsetio i na „pionirske napore Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, i šireg civilnog društva u Srbiji, da uvedu pitanje odgovornosti za zločin u Srebrenici u srpski politički diskurs“?!
Kacin se, naravno, nije setio da u „slovenački politički diskurs“ uvede pitanje odgovornosti svojih sunarodnika, koji su krajem juna 1991. godine pobili četrdesetak golobradih mladića iz Srbije, pripadnika JNA, naoružanih manevarskom municijom – a koji su se prethodno predali! Takođe, ne znam kakva je to poruka koja je „zbunila“ Kacina – ali, nemoguće je, a da se svaki pošten i moralan čovek na ovim prostorima ne zapita: a šta je sa „Olujom“ i „Bljeskom“, sa hiljadama pobijenih i stotinama hiljada prognanih Srba iz Hrvatske, sa deset hiljada pobijenih Srba u Sarajevu, sa pobijenim i masakriranim vojnicima JNA iz „tuzlanske kolone“? Šta je sa Mostarom, u kojem su zajedničkim snagama Hrvati i muslimani taj grad prvo „očistili“ od Srba, a zatim se međusobno potamanili do poslednjeg metka? Šta je sa „žutom kućom“ u Albaniji, gde su zarobljeni kosovski Srbi odvlačeni 1998. i 1999. godine, da bi bili ubijeni nakon što su im izvađeni telesni organi radi prodaje na crnom tržištu u svetu?.. Konačno, šta je sa NDH? Šta je sa Jasenovcem, Jastrebarskom? Šta je sa „Jamama“ Ivana Gorana Kovačića?… Ali, nije, valjda, da će ova druga Rezolucija, koju „pakuje“ vladajuća koalicija (a u kojoj, zamislite, ne postoji termin „NATO agresija“, već samo bombardovanje, kao da je u pitanju video-igrica), zaobići poimenično sva ova srpska stratišta i ponuditi sramno uopštenu formulaciju – o osudi „svih zločina“ nad Srbima?!

KADA JE GUSTO – PALMA
Jer, kad god je „gusto“, jedna politička stranka, članica vladajuće koalicije, koja obožava tigrove i ima „sva tri poslanika“ u srpskom parlamentu, a koja je nekada podizala tri prsta zaklinjući se u svog pokojnog Komandanta, velikog srpskog patriotu – sada rutinski uvek obezbeđuje svoja tri glasa za izglasavanje bilo kog zakona u Skupštini Srbije, koji predlože predsednik, Vlada, ili neki njihov „prijatelj“ iz inostranstva. Ali, razume se, tek nakon što „isfingiraju“ određeno nezadovoljstvo, zatraže da im se usvoji neki besmislen amandman, ili da se promeni poneka reč u predlogu zakona: na primer, „krava“, umesto „govedo“! I sve to, bilo da je reč o proširenju vodovoda i kanalizacije, izvinjavanju Amerikancima zato što su ubili jedno dete u Batajnici, koje je sedelo na svojoj noši, ili o Rezoluciji o Srebrenici. S toga se s velikom zebnjom pitam: ako je žirafa stigla, a pomenuta Rezolucija usvojena, šta je sledeće: nosorog… i nova, takođe „istorijska rezolucija“ o osudi, ovoga puta, „svih zločina“ nad Srbima (u koju bi, po toj formulaciji, mogle da se svrstaju i međusobne žrtve gangsterskih okršaja na ulicama naših gradova)?
I, šta nam onda drugo preostaje, no da zapevamo:
„Tri Palme na otoku sreće,
gde oblaci kruže svu noć,
gde lađa ka sreći se kreće
i skoro u luku će doć…!“