ALEKSANDAR ĐAJA Mirotvorci

Šiptarski monteri su, uz jaku podršku šiptarske policije, a uz prećutnu saglasnost UNMIK-a i EULEKS-a, isključili krajem prošle nedelje signale operatera mobilne telefonije iz Srbije i uništili predajnik srpske regionalne radio-televizije „Herc“ iz Štrpca. Bez telefonske mreže tako je ostalo čitavo Kosovsko Pomoravlje, u kojem živi oko 40.000 Srba. U prekidu je i fiksna telefonija, tako da su srpska sela u tom delu Kosova i Metohije komunikacijski odsečena jedna od drugih. Na centralnom Kosovu, Metohiji i Kosovskom Pomoravlju, isključeno je 14 stanica mobilne telefonije 064 i 063 mreže, a najavljeno je isključene i 10 preostalih. I tako je posle nasilnog uklanjanja predajnika srpskih provajdera mobilne telefonije, južno od reke Ibar na Kosovu i Metohiji, više od 100 hiljada korisnika Srba ostalo u potpunoj „radijskoj tišini“.

„OŠTRO, SAMO OŠTRO“
Država Srbija je na ovaj vandalizam, po običaju, reagovala oštro i beskompromisno: Premijer Srbije Mirko Cvetković je naglasio da prekidanje veza srpskih sredina u Pokrajini sa svetom, predstavlja pokušaj nove izolacije kosovskih Srba (kakvo otkriće!). Vlada Srbije insistira da mirovne misije Ujedinjenih nacija, UNMIK i EULEKS (dakle, oni isti koji su u vreme rušenja predajnika bili na „popodnevnoj dremki“), preduzmu hitne mere na sprečavanju incidenata i doprinesu uspostavljanju trajnog mira na području južne srpske pokrajine. Premijer je, dakle, samo nastavio svoju „miroljubivu retoriku“ sa tribine Đačkog parlamenta Prve kragujevačke gimnazije, gde je potvrdio da je „ova vlada prihvatila da dijalogom i miroljubivim diplomatskim aktivnostima pokuša da reši i najveće probleme!“ Istovremeno, misija EULEKS podržala je akcije kosovskog Regulatornog tela za telekomunikacije usmerene protiv srpskih operatera mobilne telefonije, a predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je zaprepašćenje takvim stavom i najavio pokretanje „najveće moguće međunarodne akcije“. „Podići ćemo najveću moguću međunarodnu uzbunu!“, rekao je Tadić. Zaista, od tih reči mora da su se celokupnoj „međunarodnoj zajednici“ čije su misije na Kosovu, UNMIK I EULEKS, svojim besmislenim postojanjem, „de facto“ i podstakle ovaj najnoviji šiptarski teroristički akt rušenja legalnih predajnika Republike Srbije – „zatresle gaće“ od straha! Jer, za očekivati je bilo nešto sasvim drugo: da država Srbije, ako već nije zaštitila svoju imovinu na centralnom Kosovu, odmah zaštiti svoje predajnike u severnom delu Kosova i Metohije. Na koji način, to se u normalnim država oduvek znalo.
Ali, ne može biti normalna država čiji je predsednik, ničim izazvan, svoju „miroljubivost“ od koje bi i budistički sveštenici dobili „herpes zoster“, do sada već uveliko jednosmerno demonstrirao po celom regionu. Koliko su u tome imali udela njegovi najbliži saradnici „Idoli“, na čelu sa Srđanom Šaperom, ne znam. Ipak, činjenice jesu da je tokom prve godine svog mandata, predsednik Tadić posetio Bosnu i izvinio se svima kojima su Srbi naneli bol. Zatim je išao u Srebrenicu i izvinio se za zločine koji su tamo počinjeni u ime Srbije. Godine 2007. javno se izvinio građanima Hrvatske za patnje koje su im naneli pripadnici njegovog naroda, a poslednjeg dana marta ove godine, posle ponoći, Skupština Srbije je donela rezoluciju kojom su osuđeni zločini u Srebrenici. Što se Šiptara tiče, naći će se, valjda, i za njih nekakvo izvinjenje… Jer, kako stvari stoje, za predsednika Tadića, najveći „neprijatelji“ nisu šiptarski secesionisti, nego – srpska opozicija!? Naime, predsednik Srbije i lider Demokratske stranke ukazao je, povodom Izborne skupštine Srpske naredne stranke, da koalicija najavljena na tom skupu ne može doneti dobro i prosperitet Srbiji i poručio da nema te energije koju neće uložiti da bi je sprečio da dođe na vlast, ali i da izbora neće biti pre 2012. godine…!
„Sprečio da dođe na vlast?!“… Demokratski i transparentno, nema šta!

KO ŠIRI BEZNAĐE
Nakon ovako nepobitnih pokazatelja nezadrživog hoda Srbije u „svetlu budućnost“, za očekivati je i bilo da predsednik Tadić u Nišu izjavi kako neće dozvoliti da se u Srbiji stvara atmosfera beznađa, jer ona ne može doprineti izlasku iz krize i ne može da donese nova radna mesta i investicije. Prema njegovim rečima, pojedine političke stranke pokušavaju da iskoriste ekonomsku krizu za svoje ciljeve. „Građane Srbije želim da obavestim da imamo potpuno jasan plan za izlazak iz krize. To je plan do 2020. godine (!?), koji će biti završen u narednim mesecima. Mi ćemo pred građane da izađemo s tim planom i tražićemo podršku za njegovu realizaciju“… Impresivno! Plan je na stolu – jedino što moramo da sačekamo zanemarljivih deset godina, ne bi li oni preživeli osetili njegove fascinantne rezultate!
Ko, onda, širi „beznađe“ u Srbiji: „Pojedine političke stranke koje pokušavaju da iskoriste ekonomsku krizu za svoje ciljeve“ – ili, stranke na vlasti, koje odsustvo svojih bilo kakvih političkih i ekonomskih ciljeva, očajnički nastoje da zamaskiraju tzv. ekonomskom krizom, kao poštapalicom za svoju nesposobnost? I sme li iko, u situaciji kada se vrši novi pogrom nad preostalim srpskim stanovništvom Kosova i Metohije, sakaćenjem predajnika i odsecanjem svake veze tog stanovništva sa drugim delovima Srbije, veze sa svetom, pa čak i sa službom Hitne pomoći (!) i dalje da „glumi“ –  Hari Krišnu?!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.