U Hitlerovu kuću za džabe, u konclogor za dva evra

Piše Milan Timotić

Reporter „Pečata“ obišao je Braunau, rodno mesto Adolfa Hitlera i koncentracioni logor Mauthauzen u Austriji. Danas je broj onih koji obilaze Hitlerovu rodnu kuću tek neznatno manji od posetilaca koji nameravaju da se poklone žrtvama nacističkog terora u najvećem gubilištu u prošlom veku

Gornja Austrija, federalna jedinica Savezne Republike Austrije čije je sedište Linc, grad koji je 2009. godine bio proglašen evropskim gradom kulture, u svojim nedrima krije i druga mesta, a među njima i ona koja podsećaju na najmračnije godine 20. veka. Jedno od njih svakako je Braunau, prelepa varoš na reci In, rodno mesto Adolfa Hitlera. Malo je rastojanje od kuće u kojoj se rodio ozloglašeni firer do strahota koje su počinjene, u njegovo ime, u koncetracionom logoru Mathauzen, jednom od najvećih gubilišta u prošlom veku.

ROM POD HITLEROVIM KROVOM
Rodna kuća Adolfa Hitlera i posle 150 godina izgleda kao nova. Na vratima jednog stana u tom zdanju velikim slovima ispisano je ime Danijela Markovića. Na zvono, vrata otvara krupan crnoput muškarac, koji, saznavši da se ispred njega nalazi reporter „Pečata“, uz osmeh prozbori: „Gde si bre brate Srbine, ja mislio da si iz policiju i da ćeš da me vrćeš za moju Kuršumliju. Znaš, nas Cigane ovde niko ne voli. Onaj ludak Hitler, koji se u ovu kuću rodio, sigurno se od muke prevrće i skače po grobu što mu Cigani stanuju u kući de se rodio. Jebo nam je majku za vreme drugog rata, ali mu mi sada ne

damo mira, ima bre da crkava svaki dan sa nas Cigani.Sudbina je to brate novinar, čistio sam klozete u Srbiji, to radim i ovde u Austriju, ceo život mi je u govnima. Ovi, neki naši ovde, kad čuju da živim u Hitlersku kuću begaju od mene kao da sam ja, kako se ono kaže sesesovac, esecesovac, ma nije ni bitno oni su nas tepali gde nas vide i nađu. Setio sam se, oni su bili u oni kožni mantili, to su ti Esesovaci…. Šta se smeješ, tebe oni nisu jurili da uvatu, idi bre u onaj logor kod Linca, nemoj da mi se smeješ, mislim da se zove Mauthauzen, ja ne smem tamo da idem, sve mislim da će da me zadrže u onu sobu sa otrovni gas i udave a posle uguraju u onu furunu i ispeku pepeo od mene“.
Gledamo se u oči, Danijel Marković, Rom iz okoline Kuršumlije, ekspert za klozete u Srbiji i Evropi, za posao za koji neki kažu da nema alternativu, izvodi me na Salcburger štrase. Guram mu deset evra u ruku, kaže kupiće nešto za slavu. Put vodi ka konclogoru Mauthauzenu udaljenom 135km od rodnog doma firera.

KROZ PAKAO LOGORA
Sneg i minus 11 stepeni Celzijusa stežu misli i dah. Razmišljanje šta me čeka u logoru, jednom od najvećih gubilišta prošlog veka, potire hladnoću, a unosi zebnju. Koncetracioni logor Mauthauzen nalazi se iznad istoimenog sela  idealnog da se nađe na razglednici koja pokazuje sliku zimske planinske idile, a postalo je poznato po neviđenim zločinima počinjenim nad ratnim zarobljenicima i deportovanim građanima Evrope u periodu od 1938. do 1945. godine. Ulazak u sablasno zdanje plaća se dva evra, a kažu da godišnje ovuda prođe oko 200.000 posetilaca. Kroz pakao logora za sedam godina prošlo je više od 200.000 mučenika od kojih je njih 122.766 na najsuroviji način ubijeno i spaljeno u krematorijumu. Među tim nesrećnicima našlo se i 12.870 vojnika i građana

bivše Kraljevine Jugoslavije. Samo iz logora Banjica u Beogradu 1941.godine deportovano je oko 2.000 sužnjeva koji su odmah po dolasku usmrćeni u gasnoj komori smrtonosnim gasom Ciklon B. Užas koji su trpeli zatočenici vidi se na svakom pedlju Memorijalnog centra. Način na koji su stražari Uprave logora mučili i likvidirali logoraše prevazilazi metode srednjovekovne inkvizicije. Vešanja čeličnim sajlama koje su otkidale glave, gušenja u gasnim komorama, medicinska istraživanja na živim ljudima, seciranje poluživih, surova premlaćivanja, izgladnjivanja do smrti uz težak fizički rad u kamenolomu. Suočeni sa užasom koji su zatekli u logoru smrti, veliki broj očajnika izvršavao je samoubistva skakanjem i bacanjem na logorsku ogradu od bodljikave žice koja je bila pod visokim električnim naponom. Konclogor Mauthauzen, kao matični, u svom sastavu imao je još 46 manjih, a među njima i logor Ljubelj kod Tržica u Sloveniji gde je likvidirano preko 2.000 osoba, većinom iz Srbije.