RADOVAN KARADŽIĆ Odbrana i poslednji dani Haga

Piše Uglješa Mrdić

Dr Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, počeo je sa izlaganjem svoje odbrane iznoseći činjenice da su Srbi i Vojska Republike Srpske samo branili srpska ognjišta od naleta muslimanskih i hrtvatskih hordi pod kontrolom SDA i HDZ, potpomognute NATO-om

Prvi predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić na početku ove nedelje u ponedeljak i utorak počeo je da iznosi svoju odbranu od optužbi Haškog tužilaštva, negirajući krivicu srpske strane za početak rata u Bosni i Hercegovini podsetivši da su pre početka rata ubijani samo Srbi. „Do 1. aprila (1992. godine) širom BiH ubijani su samo Srbi“, istakao je Karadžić, odbacujući navode tužilaštva koji ga terete za ratnohuškačku politiku i navodne ratne zločine i genocid.

SDA HTEO RAT
Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-1992, Karadžić je u nastavku uvodne reči odbrane, naglasio da su sve političke odluke Srpske demokratske stranke (SDS) – poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba – bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile Stranka demokratske akcije (SDA) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BIH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje. Kao dokaz da je srpsko političko vođstvo u BIH bilo posvećeno traženju mirnog političkog rešenja, Karadžić je istakao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje „tri Bosne u jednoj Bosni“, odnosno da BIH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.
„Mi smo tada rekli, u redu, napustićemo Jugoslaviju, to je bila najbolnija koncesija, ako u BIH budemo imali svoju konstitutivnu jedinicu“, napomenuo je Karadžić. Naznačio je i da je to bila suština plana portugalskog posrednika Žozea Kutiljera, koje su sve strane prihvatile 18. marta 1992, ali je potom lider SDA  Alija Izetbegović povukao svoj potpis na sporazumu. Karadžić je citirao Kutiljerove reči, posle rata u BIH, da su tim sporazumom mogli biti sačuvani mnogo životi, naročito muslimanski, ali da je Izetbegović bio „ohrabren“ iz inostranstva da povuče potpis, od zemalja koje su mislile da znaju šta je najbolje.
„Srbi i Karadžić sve prihvataju, ali nemaju šansu da sačuvaju mir“, naglasio je Karadžić, koji je detaljno objasnio sudskom veću kako je izbio rat u BiH, navodeći da Srbima rat nije bio potreban, već muslimanima i Hrvatima koji su želeli da izađu iz Jugoslavije.
„Kako je moguće da tužilaštvo ne vidi da je srpski narod najgore prošao u ratu, da je prema njemu učinjena nepravda?“, zapitao je Karadžić i podsetio da su Srbi u vreme Turaka menjali veru u Islam da bi „jedan brat štito drugu braću“ i zapitao da li sada ponovo treba da dođe do te situacije.
Optužbe za nezakonito pritvaranje hiljada nesrba u logore, Karadžić je negirao na primeru Trnopolja kod Prijedora, koje je nazvao „prihvatnim centrom“.
„Dokazaćemo da to nije bio logor, nego prihvatni centar za ljude koji zbog borbi nisu imali gde i kojim su oni sami upravljali“, rekao je Karadžić, podsećajući da je rat u BiH bio suprotan interesima Srba.
„Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli – Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu“, naglasio je Karadžić. Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika SDA i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se „rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH“.
„Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški… Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo“, tvrdi Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka „suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova“.
Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio „četiri od pet“ mirovnih predloga koje su međunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH. „Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova“, upitao je Karadžić.
„SDA koja je sa nama delila vlast vršila je nezakonitu mobilizaciju pripadnika MUP-a, a nama svojim partnerima u vlasti nezakonito prisluškivala telefonske razgovore“, naveo je Karadžić, koji je detaljno objasnio događaje u vrhu tadašnjih bosanskih vlasti i napore da se SDA odgovori od rata. Karadžić je naglasio da tužilaštvo ne može da pronađe nijedan dokument, zakon ili odredbu koju je potpisao kao predsednik skupštine kojim bi moglo da mu stavi na teret kršenje međunarodnog prava. On je najavio da će tokom procesa pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991. godine.

NEMAČKO RAZBIJANJE SFRJ
„Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, posle izbora, formirana vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne. Tužilaštvo nije u pravu kada kaže da smo u decembru 1992. formirali Srpsku Republiku BiH da bismo postigli ciljeve. Mi smo je osnovali da bismo sprečili Stranku demokratske akcije da postigne svoje ciljeve, suprotno našoj volji“, naveo je Karadžić.
Rekavši da je u aprilu 1992. godine Izetbegović „bio ohrabren“ da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vođenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH.“ Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita… Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni“, zapitao je Karadžić.
Svoj govor u kojem je u oktobru 1991. u Skupštini BiH upozorio da bi u ratu mogao nestati muslimanski narod, Karadžić je nazvao „izrazito antiratnim“, sugerišući da je tužilaštvo samo navedene reči istrglo iz konteksta govora. „Srpska strana tu nudi sve varijante koje donose mir i koncesije“, prokomentarisao je Karadžić, koji je u sudnici pustio snimak tog govora. Deklaraciju o nezavisnosti BiH koja je na tom skupštinskom zasedanju usvojila muslimansko-hrvatska većina, bez prisustva srpskih poslanika, Karadžić je nazvao nelegalnom i protivustavnom.Tezu tužilaštva da Srbi nisu želeli da žive sa muslimanima i Hrvatima, Karadžić je odbacio rečima: „Srbi su želeli da žive sa muslimanima, ali nisu i nikada neće pristati da žive pod muslimanima“.

LAŽNE ŽRTVE U SREBRENICI
Karadžić je pred Haškim tribunalom nazvao „lažnim mitovima“ i „lažnim žrtvama“ optužbe o masovnim ubistvima nesrba u Sarajevu i Srebrenici 1992-1995. negirajući svoju odgovornost i opovrgavao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, Vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga. Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu „muslimanske“.
„Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljeno“, rekao je Karadžić. Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata – poput škola, vrtića, muzeja – otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera.
„Ako su pucali na nas, a mi uzvraćali, oni su to prikazivali kao neselektivno granatiranje grada. Nikada nije bilo namernog granatiranja, nikad“, rekao je Karadžić. „To je taj opsednuti i nevini grad u kojem je bila tri puta brojnija vojska od naše“.
Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na „Velušiće zato što tamo nema Srba“, Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi „legitimni vojni ciljevi“. Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju. Naglasio je da je „uveren da na Markalama 1 i Markalama 2 možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta“. Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta Unprofora Majkla Rouza o postojanju takvih rezultata istraga. Rouz će, inače, na suđenju svedočiti kao jedan od prvih svedoka optužbe.
„Ko ima imalo razuma, videće da to Srbi nisu uradili“, rekao je Karadžić.
Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci Markale 1994-1995. i u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miskina 1992, Karadžić je nazvao „neverovatnim primerima ratnog lukavstva“ vlasti u Sarajevu „koje je dovelo do kažnjavanja Srba“.
„Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogođeno… Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja“, rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije. Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili „posejani“ leševi muslimanskih boraca. U dve eksplozije na toj pijaci, u februaru 1994. i avgustu 1995. ubijeno je više od 200 ljudi. Ciljanje „sopstvenog naroda“ bilo je deo „ideologije“ muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić.
Upozorio je Tribunal da „kodifikujući lažne mitove i lažne žrtve“ u Sarajevu i Srebrenici, kod naroda u BiH „seje seme budućih pokolja“.
Upozorio je Tribunal da „kodifikujući lažne mitove i lažne žrtve“ u Sarajevu i Srebrenici, kod naroda u BiH „seje seme budućih pokolja“. Napominjući da je „Sarajevo bilo i srpski grad, takođe“, zato što je bilo „izgrađeno na srpskoj zemlji“ i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata. Karadžić je najavio da će dokazati da „Srbi nikada nisu započinjali borbe“ i da im je cilj bio političko rešenje kao i da „sačuvaju stanovništvo“. Bivši predsednik RS rekao je i da Sarajevo nikada nije bilo u blokadi ni za civilne, ni za vojne potrebe, nego da je, nasuprot tome, „sve dobijalo preko srpske teritorije“.
„Kakvo je to terorisanje grada, kad smo i malo vode koju smo imali delili s njima… Bilo je 10.000 humanitarnih letova i nijedan incident sa srpske strane, a oni su ponekad pucali na te avione da bi nas optužili. Zar je to terorisanje grada?“, upitao je Karadžić. On je rekao da je „voleo i još uvek voli“ Sarajevo i da „nikada od njega nećemo odustati“.
„Da je Sarajevo bilo pretvoreno u otvoreni grad, kao što smo mi predlagali, ne bi bilo žrtava… Ali, politika Stranke demokratske akcije koja je htela 100 odsto vlasti u 100 odsto BiH želela je drugačije“, rekao je Karadžić. On navodi da su Srbi 1992. prihvatili nezavisnu BIH, pod uslovom da imaju konstitutivnu jedinicu, kao i da su Srebrenica i Sarajevo „lažni mitovi“.

NIJE BILO OPSADE SARAJEVA
Bivši predsednik RS osporio je navode optužbe da je Sarajevo bilo pod srpskom opsadom i istakao da je ono bilo podeljeni grad.
Najavljujući da će tokom procesa precizno biti utvrđeno šta se dešavalo u Sarajevu, Karadžić je istakao da će zvaničnici UN potvrditi da Srbi nikada u Sarajevu nisu započinjali borbe, već su uvek pozivali da se sačeka na mirovno rešenje.
„Nije bilo masovnog granatiranja, nikad. Sva masovna stradanja su rezultat ratnih lukavstava, sa ciljem da se postigne strana intervencija“, rekao je Karadžić.
On je sudskom veću na mapi Sarajeva pokazao gde su se nalazile snage Hrvatskog veća odbrane i muslimanske snage, ukazujući da su Srbi bili u okruženju i u opsadi.
„Srbi su kontrolisali svoje delove grada, a tamo gde su bili manjina, kontrolisali su samo srpski deo, kao u delu Hadžića. Gde god piše da su Srbi preuzeli teritorije gde su bili manjina, to nije tačno. Srbi nisu kontrolisali nijedno muslimansko naselje, a muslimani su kontrolisali znatne srpske prostore“, naveo je Karadžić.
On je ukazao da su „bolnice, škole i obdaništa zloupotrebljeni tako što su pretvarani u vojne objekte, a da je srpska vojska, kada bi uzvratila na pucnjavu, bila optuživana za neselektivno gađanje“.
„Sarajevo je u celini izgrađeno na srpskoj zemlji i dugo je bilo većinski srpski grad. Sva naselja su bila većinski srpska, a do Drugog svetskog rata, celo Sarajevo, naročito neki kvartovi, bili su sto odsto srpski“, rekao je Karadžić, koji je podsetio da je srpska strana predlagala ne podelu, već transformaciju Sarajeva, po ugledu na Brisel, gde od 17 opština nijedna nije mešovita, već je ili samo flamanska ili samo valonska.
„Tako je trebalo da se transformiše i Sarajevo, što isključuje terorisanje stanovništva i, da je rat izbegnut, ono bi bilo transformisano. Umesto toga, bilo je primenjeno džerimanderisanje, po Džeriju Manderu, majstoru za izborne prevare, koji uspeva da obezbedi da slabija partija izgubi“, rekao je Karadžić i kao primer naveo da je opština Rajlovac, iz koje je i bivši predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, pripojena sarajevskom Novom Gradu, gde su Srbi bili manjina.
Ovim prevarama, kako ističe Karadžić, „opustošene su srpske opštine“.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Karadžić je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi. Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
Ovim izlaganjem dr Radovan Karadžić je nastavio sa iznošenjem istine o sudbini srpskog naroda u BiH.