Narod hoće promene

Obraćanje predsednika DSS Vojislava Koštunice Desetoj Skupštini DSS

Poštovani prijatelji,

Desetu Skupštinu Demokratske stranke Srbije sazvali smo vanredno ne samo zato što su prilike u zemlji teške i nepodnošljive, već i zato što se zbog pogubne politike sadašnje vlasti zemlja nalazi u velikoj opasnosti. Domaćoj privredi preti potpuno urušavanje. Socijalna beda i beznađe šire se Srbijom, a bespomoćni ljudi ostaju na ulici bez posla i mogućnosti da prehrane sebe i svoje najbliže. Ugrožena je teritorijalna celovitost zemlje i prete nam novi separatizmi. Ozbiljno se dovode u pitanje i opšte moralne vrednosti na kojima je počivalo i počiva naše društvo. Republika Srpska je ostavljena od režima u Srbiji da sama vodi bitku za opstanak, a pojedinim potezima režima ta bitka se dodatno otežava. A na sve ovo svekoliko pustošenje zemlje sadašnji vlastodršci odgovaraju da je Srbija na pravom putu, da beleži uspeh za uspehom, podvig za podvigom, da svetla budućnost samo što nije započela.
Nikada u Srbiji nije bilo više obmana i laži i to od Vlade koja se samozvano nazvala socijalno odgovornom Vladom. Dok ljudi masovno ostaju bez posla, vlast im obećava, kako kaže, nove megainvesticije. Dok satire domaću proizvodnju, uništava poljoprivredu, neobuzdano zadužuje zemlju, sadašnja vlast obmanjuje narod kako Srbija izlazi iz krize i kako će koliko već sutra Srbiju premrežiti novim autoputevima. Dok su zbog kursa dinara penzije prepolovljene, vlast obećava da se penzije neće smanjivati. Dok se tajno dogovara o ulasku u NATO, vlast javno obećava vojnu neutralnost. Dok se zaklinje da nikada neće priznati Kosovo, ista vlast priznaje Euleks i potpisuje sporazume kojima priznaje granicu Kosova. Dok se navodno zalaže za celovitost zemlje i poštovanje Ustava, sadašnji režim gazeći Ustav pravi od Vojvodine državu u državi.
Ali šta drugo i možemo da očekujemo od vlasti koja je nastala na prevari građana prekrajanjem njihove izborne volje. Takva vlast može samo da nastavi da upropašćava Srbiju i ona to svakoga dana neprestano i čini. Zato je važno da javno i glasno kažemo da vlast koju su napravili domaći tajkuni i strani ambasadori pustoši našu zemlju, da to mora što pre da se zaustavi i nikada više ne sme da se ponovi. Vladu Srbije moraju da biraju isključivo i samo građani Srbije.
Svaki građanin Srbije sam svojim očima vidi i oseća da je zemlja ugrožena ekonomski, socijalno, politički i moralno. To samo neće da vide odnosno ne usuđuju se da vide režimski mediji u kojima je svaka reč strogo kontrolisana. Zato svakoga dana mora da se izveštava o novoj diplomatskoj pobedi, novom značajnom strateškom partnerstvu sa nekom od velikih država ili o našem nespornom liderstvu u regionu. Tako i ide red diplomatskih pobeda, red domaćih uspeha.
Ali na našu veliku nesreću Srbija je zbog pogubne politike vlasti lider u širenju bede, beznađa i štrajkova. Strašna slika samopovređivanja radnika i iznemoglih štrajkača glađu nikada se pre se u takvom obliku nije videla u Srbiji. Vlast misli da time što u medijima krije ove strahovite razmere socijalne bede koja potresa Srbiju, može da i od naroda sakrije istinu da  jednostavno celu zemlju gura u bezdan.
Danas se zato postavlja pitanje kome narod treba da veruje: da li vlastima koje ga lažu kako Srbija neprestano i u svakom pogledu napreduje, ili pak treba da veruje onome što u svakodnevnom životu doživljava i gleda svojim očima, a to je sveopšte nemaština i propadanje. Zašto najviši predstavnici vlasti ne odu kod gladnih radnika da im objasne da nisu gladni i da Srbija svakog dana napreduje i da je na pravom putu?
Pošto se Demokratska stranka Srbije od svog osnivanja podjednako uporno i dosledno zalagala i za odbranu nacionalnih interesa i za odbranu demokratskih načela, naša je velika obaveza da i danas ukažemo da vlast bezobzirno krši neprikosnovena demokratska načela i povrh toga im se još i izruguje.
U Srbiji se ponovo uspostavlja partijska država, što je najsigurniji put da se potpuno uruši država i obesmisli ideja pravne države. Vlastima nije bilo dovoljno što su sve uticajne medije stavili pod svoju bespogovornu kontrolu, već su da bi dodatno disciplinovali javnost nametnuli svoj antidemokratski i antievropski zakon protiv slobode medija. Zarad zaštite interesa vladajućeg konglomerata partija demokratija se baca pod noge, omalovažava Narodna skupština i prava poslanika, a najšira javnost se tretira kao da je maloletna i nedorasla. Pod vidom opšeg reizbora sudija dovodi se u pitanje načelo nezavisnosti sudstva, a pri tome se uopšte ne obazire ni na ozbiljna kritička upozorenja koja dolaze iz nadležnih evropskih institucija. Preostaje još da se svaka opština i svaka, pa i najmanja mesna zajednica, privede svetloj budućnosti tako što će dobiti novu evropsku vlast. Pa koliko košta da košta. Ništa od ovoga nije novo, sve je to već davno viđeno i na silu sprovođeno u Srbiji.
Srbija je danas retka ako ne i jedina država u svetu koja se sa međunarodnim faktorima dogovora kako da prevari sopstveni narod. Verovatno smo jedina država koja tajno sklapa međunarodne sporazume i onda ih ilegalno primenjuje. Jer kako drugačije, ako ne tajnim, nazvati međunarodni sporazum između vlasti Srbije i Euleksa o uspostavljanju granice između Srbije i Kosova. Osim što građani znaju da je ovaj sporazum potpisan, niko osim vlasti ne zna šta taj sporazum sadrži. Iako svi međunarodni sporazumi da bi stupili na snagu i da bi se primenjivali moraju biti objavljeni u Službenom glasniku Srbije, vlast je odlučila da ovaj sporazum ostane tajna i da ga samim tim ilegalno primenjuje.
A šta tek reći o prošlogodišnjoj deklaraciji i zaključku poslednjeg samita šefova država NATO pakta koji se odnosi na Srbiju? Od naših građana se brižljivo krije da su šefovi država članica NATO pakta zvanično podržali opredeljenje sadašnje vlasti u Srbiji da naša zemlja postane članica NATO. Umesto da šefovi država ovog jedino preostalog vojnog saveza podrže zvanično proglašenu vojnu neutralnost Srbije, oni su od sadašnje vlasti dobili uveravanja da je Srbija zapravo opredeljena da uđe u NATO pakt, a da vojna neutralnost ovoj vlasti služi samo za trenutnu domaću upotrebu. Više je nego jasno da ih je sadašnja vlast uverila da će zakulisnim i tajnim radnjama uvući Srbiju u NATO.
Na nama je obaveza da učinimo sve što možemo kako bi se narod na slobodnom referendumu izjasnio da li je Srbiji mesto u NATO paktu. Reč je o sudbonosnoj odluci za budućnost naroda i država i samim tim ova odluka pripada isključivo građanima Srbije.
Pošto smo se u prethodne dve godine naslušali tolikih silnih lažnih obećanja i videli toliko bezobzirnih obmana i pošto je ovakva politika vlasti potpuno unizila dostojanstvo srpske države i naroda, opustošila srpsku privredu i razgradila državu, danas se svaki čovek u Srbiji pita kako da se zaustavi dalje propadanje zemlje. Kako da se iščupa Srbija iz teške ekonomske, socijalne, političke i moralne krize, kako da se državi i narodu vrati i nada i dostojanstvo.
Mi danas na našoj Desetoj Skupštini poručujemo građanima Srbije da je Demokratska stranka Srbije proverena u najtežim iskušenjima i da je uvek gledajući narod u oči govorila istinu i nepokolebljivo branila nacionalne ciljeve i interese građana. Proverena i pouzdana Demokratska stranka Srbije svojom državotvornom i demokratskom politikom može da preporodi i obnovi Srbiju. Mi smo jedina stranka koja je uvek i najodlučnije vodila računa i o državnim i nacionalnim interesima, kao i o demokratiji i vladavini prava. Samo je Demokratska stranka Srbije utemeljila politiku koja objedinjava državotvorna i demokratska načela. Zato je i naša obaveza i naš cilj da se zajedno sa građanima najpre izborimo za što hitnije raspisivanje izbora, a onda da se na načelima državotvorne i demokratske politike formira srpska vlada koja će započeti veoma težak put izvlačenja zemlje iz sveopšte i duboke krize.
Rekao sam da pošto je proverena i pouzdana, Demokratska stranka Srbije svojom državotvornom i demokratskom politikom može i ima snage da obnovi i preporodi Srbiju. Pravo je mesto i pravo je vreme da građanima saopštimo koji to program i koju politiku na sledećim izborima mi nudimo Srbiji kao alternativu pogubnoj politici sadašnje vlasti. I zato današnja vanredna Skupština DSS razmatra i usvaja dva programska dokumenta Naš put – Načela nacionalne politike za budućnost Srbije i Deklaraciju o ekonomskoj budućnosti Srbije. Ova dva dokumenta predstavljaju osnovu našeg izbornog programa. Mi danas biramo i ljude za novi sastav stranačkih organa kako bi na najbolji način mogli da sprovedemo ovu politiku na dobrobit Srbije i svih njenih građana.
Uveren sam da Načela nacionalne politike za budućnost Srbije predstavljaju najbolji i sveobuhvatni programski dokument za utvrđivanje i vođenje državne i nacionalne politike. U njemu je sadržano dvanaest načela. Početno i prvo načelo s pravom ističe Ustav Srbije kao branu dezintegraciji države. Od neprocenjivog je značaja što je Ustav donet jednoglasno u Skupštini Srbije i što je potvrđen na slobodnom referendumu voljom naroda. Ustav je jednom zauvek zapečatio da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Videli smo i da su separatisti morali poduže da se dovijaju kako da prekrše Ustav da bi u Statut Vojvodine uneli elemente državnosti naše severne pokrajine. Ali i oni su svesni da se svako kršenje Ustava legalnim sredstvima može otkloniti.

Drugo načelo nacionalne politike utvrđuje da je očuvanje srpske državnosti osnov i merilo državotvorne politike. Time smo jasno odredili odnos između Srbije i EU. Pošto je Srbija još ranije istakla svoje opredeljenje za ulazak u EU i godinama učestvuje u procesu evropskih integracija, posle protivpravnog proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova osnovno pitanje predstavlja stav Brisela o pristupanju celovite Srbije u EU. Na Srbiji je odgovornost da se zalaže za otvaranje dijaloga sa Briselom o pitanju poštovanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Posebno važno načelo, koje se odnosi na razvoj ekonomski jake i socijalno pravedne Srbije, zbog svog je značaja razrađeno u Deklaraciji o ekonomskoj budućnosti Srbije i o tome ću kasnije posebno govoriti.
Svima je poznato da je načelo vojne neutralnosti Srbije utemeljila Demokratska stranka Srbije i da je potom i Skupština Srbije krajem 2007. usvojila deklaraciju koja utvrđuje da je Srbija vojno neutralna država. Ovo načelo nacionalne politike je od presudne važnosti za sudbinu i budućnost zemlje. Ono omogućuje da Srbija u skladu sa svojom istorijom i državnim interesima bude u krugu onih evropskih država koje sprovode politiku aktivne vojne neutralnosti, ne konfrontirajući se sa jedinim preostalim vojnim savezom u svetu. Da ne govorim da načelo vojne neutralnosti sprečava da naši građani ginu po ratištima širom sveta zarad tuđih interesa.
U načelima nacionalne politike ističe se i podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je kao najstarija institucija srpskog naroda kroz dugu istoriju čuvala i sačuvala njegov identitet i opstanak.
Mora se rešiti suštinsko pitanje demografske obnove pošto je ugrožen opstanak i naroda i Srbije. Jasno je da se ovo načelo odnosi na obezbeđivanje samog života i postojanja srpskog naroda. Da bi sa ekonomske i socijalne strane pomogli demografskoj obnovi neophodno je dugoročnim merama u poreskom sistemu pronaći način za povoljno rešavanje zaposlenja i stambenog pitanja porodica koje imaju više dece.
Postoje sasvim jasni razlozi zašto smo kao posebno načelo nacionalne politike izdvojili podršku Republici Srpskoj. Očuvanje i prosperitet Republike Srpske je strateški nacionalni interes Srbije i srpskog naroda. Svaka odgovorna vlast u Beogradu treba stalnim i sistematičnim sprovođenjem Sporazuma o paralelnim specijalnim vezama da u najvećoj mogućoj meri ubrzava povezivanje naših privreda i da stalno jača jedinstveni kulturni prostor. Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma ima legitimno pravo da se zalaže za očuvanje ustavnog položaja Republike Srpske koji je garantovan Ustavom BiH kao integralnim delom Dejtonskog sporazuma. Danas kada se Republika Srpska bori da utvrdi svoje pravo da na referendumima rešava svoja najvažnija pitanja, a tu svakako spada i pitanje ulaska u NATO, sadašnja vlast u Srbiji svojom antinacionalnom politikom i diskriminacijom nevinih žrtava u vezi sa tekućom raspravom o skupštinskoj deklaraciji direktno podriva Republiku Srpsku.
Četiri načela nacionalne politike koja se odnose na nacionalnu i kulturnu samobitnost, prosvetu, obrazovanje i nauku, zatim patriotizam i nacionalnu solidarnost čvrsto su međusobno povezana. Duga istorija srpske države, srpske kulture, prosvete i nacionalnog identiteta predstavljaju iskustvo koje treba da nam omogući da Srbija čuva svoju samobitnost tako što će ostati istok zapadu i zapad istoku. Od ovog hiljadugodišnjeg iskustva nema dubljeg, boljeg i trajnijeg izvora istinskog patriotizma.
Dvanaesto načelo nacionalne politike predstavlja nacionalno jedinstvo. Čvrsto smo uvereni da je ostvarivanje najvažnijih načela nacionalne politike moguće jedino ukoliko se uspostavi osnovna saglasnost oko suštinskih nacionalnih i državnih interesa. Jer sva iskušenja kroz koja danas prolazi Srbija mogu se prevazići ukoliko postoji čvrst temelj nacionalnog jedinstva koji neće zavisiti od promenljivih opredeljenja aktuelne politike.
Izložena načela nacionalne politike predstavljaju okosnicu izbornog programa Demokratske stranke Srbije i mi ćemo od građana tražiti podršku za ovu državotvornu politiku. Čvrsto smo uvereni ukoliko bi buduća Vlada Srbije vodila politiku zasnovanu na ovim načelima nacionalne politike, da bi uspeli da povratimo i stabilnost i snagu Srbije i da bi uspeli da povratimo neophodno dostojanstvo naroda i države.
Drugi dokument koji predstavlja osnovu izbornog programa DSS jeste Deklaracija o ekonomskoj budućnosti Srbije. Mi smo polazeći od ekonomskog programa DSS izradili ovu Deklaraciju, koja na sažet način utvrđuje realnu i održivu ekonomsku politiku za izlazak zemlje iz duboke i teške ekonomske krize. Svojom Deklaracijom o ekonomskoj budućnosti Srbije Demokratska stranka Srbije ne obećava lažno kule i gradove. Naprotiv, reč je o ekonomskoj politici koja polazi od istine da nas čeka mukotrpan, dug i postupan put ekonomskog oporavka, koji možemo ostvariti pre svega ako se uzdamo u sopstvene snage i ako zajedno sa svim građanima pokažemo čvrstu volju i uložimo veliki trud u obnovu i preporod nacionalne privrede.
Srbiji su preko potrebne investicije i zato je neophodno podsticanje i usmeravanje novih investicija u ključne privredne grane: poljoprivredu, građevinarstvo, infrastrukturu i energetiku. Jasno je da ove grane lančano pokreću delatnost u svim ostalim privrednim granama i u najvećoj meri doprinose zaposlenosti i podsticanju potrošnje građana.
Posebna pažnja mora se obratiti na one grane privrede koje su najznačajnije doprinosile i zapošljavanju ljudi i ekonomskoj efikasnosti srpske privrede. To su poljoprivreda, metalurgija, mašinogradnja, elektro-mašinogradnja, hemijska i metalska industrija, građevinarstvo, energetika, saobraćaj i namenska industrija. Pošto ove grane privrede učestvuju u tri četvrtine prihoda celokupne naše privrede, potrebno je da se u budućoj realnoj ekonomskoj politici adekvatno podrži njihov razvoj kroz modernizaciju kapaciteta i ulaganje u razvojne programe i inovacije.
U uslovima ekonomske krize, gotovo sve zemlje su promenile svoju poresku politiku u korist što većeg rasterećenja privrede i građana. Poreska politika za koju se mi zalažemo ima za cilj podsticanje investicija u privredi i otvaranje novih radnih mesta.
Deklaracija utvrđuje vođenje restriktivne i realne monetarne politike, koja će obezbediti stabilnost kursa dinara, ali ne na štetu izvozne konkurentnosti naših preduzeća i smanjenja investicionih aktivnosti, jer su to dva ključna cilja ekonomske politike u uslovima ekonomske krize.
Politika zaduživanja će sadržati jasna ograničenja u vezi sa ukupnim zaduživanjem države i privrede, kako bi se obezbedila dugoročna finansijska stabilnost zemlje. Pri donošenju odluka o novom zaduživanju neophodno je rukovoditi se principom da ni jedan kredit nije skup ako je uložen u domaću proizvodnju i zapošljavanje, a da ni jedan nije povoljan ako je namenjen državnoj potrošnji.
Mora se pružiti konkretna finansijska i administrativna pomoć kompanijama koje imaju izvozne programe, u vidu povoljnih kredita, sa dužim rokovima otplate i putem snižavanja troškova garancija za izvozne poslove, pošto je izvoz glavni izvor dugoročne monetarne stabilnosti i privrednog rasta.
Veliki privredni sistemi javnog ili privatnog sektora su okosnica tehnološkog i industrijskog razvoja svih zemalja. Ekonomska kriza je pokazala da privrede čija je snaga zasnovana na konkurentnosti velikih privrednih sistema imaju veću stabilnost. Rad velikih sistema vezuje zaposlenost i konkurentnost najvećeg dela malih i srednjih preduzeća, ponekad i čitavih regiona, obezbeđuje usavršavanje tehničke i kadrovske osnove privrede, presudno utiče na izvozne rezultate zemlje. Zbog toga njihovu ulogu treba shvatiti mnogo šire od tumačenja zasnovanog isključivo na broju zaposlenih i ekonomskoj efikasnosti.
Razvoj poljoprivredne proizvodnje i očuvanje agrarnih resursa Srbije predstavlja jedan od naših najvažnijih ciljeva. Ekonomski potencijali poljoprivrede, imajući u vidu njen značaj za prerađivačku industriju, trgovinu i turizam, predstavljaju najveću razvojnu šansu Srbije u bližoj budućnosti i način da se smanji uvoz brojnih prehrambenih proizvoda, ali i poveća ekonomski kapacitet izvoza zasnovanog na poljoprivrednim proizvodima. Od najveće je zato važnosti obezbediti organizovani i konkurentni otkup uz garantovane cene, kao i dvostruko veći agrarni budžet od onoga koji Srbija ima danas.
Sve ove mere ekonomske politike, koje su utvrđene u Deklaraciji ekonomske budućnosti Srbije, imaju za svoj najvažniji cilj najpre zaustavljanje propadanja i uništavanja domaće privrede i zaustavljanje pada životnog standarda građana koji se pretvara u sve veću nemaštinu, siromaštvo i bedu. Zato nam je neophodna realna ekonomska politika koja će postupno uspeti da poveća zaposlenost, pokrene privredu i dovede do povećanja zarada. Potrebna nam je i vera i nada da Srbija ima unutrašnju snagu potrebnu da obnovimo zemlju i da ostvarimo cilj da naši građani žive normalno od svog poštenog rada.
Vreme je za izbore, vreme je da se zaustavi agonija i uništavanje Srbije. Vreme je da Srbija dobije novu Vladu koja će čuti glas naroda, koja će čuti da narod pre svega hoće posao, da hoće da živi od poštenog rada. Srbiju je zahvatila velika nesigurnost, a narod hoće red u državi i hoće sigurnost za svoju porodicu. Sadašnja vlast je sve više prošlost. Od nje će ostati samo gomila praznih reči i pregršt praznih obećanja i bezobzirnih obmana.
Dolazi vreme nove srpske vlade koja mora da radi, a ne da praznoslovi. Vreme je za novu vladu koja će pokrenuti privredu, obezbediti ljudima posao. Vreme je za novu vladu koja će ponovo graditi pravnu državu i državu zasnovanu na socijalnoj pravdi i solidarnosti. Vreme je za novu srpsku vladu koja će zaustaviti separatizam i dalje rastakanje države. Vreme je za vladu koja će sačuvati jedinstvenu i celovitu zemlju i graditi snažnu državu Srbiju.
Ko može da ostvari ovaj veliki cilj? Za velike ciljeve potrebni su ljudi, ozbiljni ljudi čvrstih uverenja, jasnih političkih načela i, što je posebno važno, ljudi koje krasi lično poštenje. Samo takvi ljudi mogu ponovo pokrenuti i podići Srbiju. A ko je u Srbiji ako ne Demokratska stranka Srbije pokazala da je uvek spremna sve da žrtvuje zarad državnih i nacionalnih interesa, zarad Srbije? Zato možemo građane da pogledamo pravo u oči i zato možemo i imamo pravo da tražimo od naroda da podrži našu državnu i nacionalnu politiku u najboljem interesu Srbije i njenih građana .
Nas je ovde na Skupštini DSS pre i iznad svega okupila zajednička politička ideja i zajednički cilj o napretku Srbije, napretku srpskog naroda i napretku svih građana Srbije. Današnja Skupština treba da osnaži našu Stranku, da unese novu energiju i novu snagu da zajednički i jedinstveno još jače radimo za Srbiju.
Narod hoće promene i zato je naš prvi cilj da se najpre raspišu vanredni izbori. Svaki dan opstanka na vlasti sadašnje naopake pogubne vlade je na štetu građana i Srbije. Građani Srbije hoće promene, hoće izbore i hoće novu srpsku vladu. Demokratska stranka Srbije zajedno sa građanima traži vanredne izbore i verujemo da će na tim izborima ovaj put pobediti Srbija. Snažna i jaka Srbija nema i ne sme imati alternativu. Vreme je da probudimo veru i nadu u bolju budućnost Srbije i da zajedno sa narodom koji hoće promene započnemo unutrašnju obnovu zemlje. Vreme je da se širom Srbije, u svakom njenom delu, ponovo čuje: Živela Srbija!
Beograd, 14. februara 2010.