Retko čitam dnevne novine i nedeljnike. Čini mi se da svi objavljuju iste tekstove, govore o istim događajima, daju ista uputstva i opomene, beleže iste krađe i ubistva, smanjuju prostor za kulturu, imaju pristrasnu književnu kritiku ili je uopšte nemaju, ne podstiču na čitanje. A opet, često ih prelistam – da vidim „šta ima“, pa se pokajem. „Pečat“ ostavlja svoj pečat u tom metežu. Zato što je drukčiji i što je to drukčije „uz dlaku“. Danas biti različit u novinarstvu nije mali mamac. „Pečat“ je različit po dugim razgovorima. Omogućiti nekome da slobodno govori znači poštovati i sagovornika i čitaoca. To je izdvajanje jednog glasa iz horske priče. To je pravo na izdvojeno mišljenje. I to je demokratski redosled.