MARKO JAKŠIĆ Režim u Beogradu smenio vladiku Artemija

Razgovarala Biljana Živković

U vreme kada je život i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji zadobio obrise tragedije, dešavanja u Raško-prizrenskoj eparhiji, koja polako prerastaju u agoniju, mogla bi biti i fatalna za srpski narod u južnoj srpskoj pokrajini. Tako bar smenjivanje vladike Artemija i sukobe ovim činom izazvane vidi dr Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije.
„Akt smenjivanja dugogodišnjeg Raško-prizrenog crkvenog velikodostojnika jeste političke prirode, a pouzdano znam da je njoj prethodila višemesečna, podmukla, žestoka medijska kampanja. U pojedinim medijima, pre svega u ‘Blicu’, danima je pripreman teren. Ovakva hajka na jednog duhovnika SPC nije zabeležena u istoriji srpske  štampe! U tome prednjači novinarka ‘Blica’, Željka Jeftić koja je u serijskim člancima prljala vladiku. Iz pouzdanih izvora saznao sam i to da su ova dešavanja pokrenuta iz kabineta predsednika Republike Srbije. Srpskoj javnosti „servirano“ je mnoštvo gnusnih laži, uz sijaset paušalnih diskvalifikacija, neargumentovanih optužbi, iskonstruisanih priča o kriminalu, a sve to u nameri da se bez imalo savesti i ljudskosti okalja ugled i ime prosvećenog Artemija. Pitam se samo, šta će ti isti  reći, kada istina u celosti ispliva na površinu, a to će se desiti kad-tad“, kaže za „Pečat“ dr Marko Jakšić.

Kažete da je na vladiku Artemija vođena medijska hajka. Kada je medijski pritisak kulminirao?
Žestoka propaganda protiv vladike Artemija krenula je još uoči izbora za novog patrijarha, jer se, iz samo njima znanih razloga, predsednički kabinet plašio da eventualno za kandidate ne budu predloženi vladika Zvorničko-tuzlanski, gospodin Vasilije Kačavenda, ili vladika Artemije. Ako ste pratili štampu, u to vreme, Kačavendu su pokušali da diskvalifikuju, i to upravo u člancima koje je potpisivala pomenuta novinarka „Blica“. U tim tekstovima bilo je navođeno kako, Kačavenda živi raskošno, pominjane su  nekakve malverzacije. Pri tome, nijednog trenutka niko se nije zapitao koliki je doprinos vladika Kačavenda dao očuvanju pravoslavlja na prostorima BiH, u vreme nedavog, ali i kasnije, koliko je manastira podigao iz pelela, koliko je svetinja obnovio i koliko sveštenstva sačuvao, naroda u crkve sabirao.

Tvrdite da su obojica „na tapetu“ srpskih vlasti još od  vremena posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji?
Indikativno je to što su obojica vladika, i Kačavenda i Artemije, na Saboru SPC bili izričito protiv posete Bajdena manastiru Visoki Dečani, rekavši da onaj ko je bombardovao, uništavao srpske svetinje i bogomolje na Kosovu i Metohiji, ubijao našu nevinu decu, mlade, starce, žene – nema šta da traži u Dečanima! Interesantno je i to što je „Blic“ već sada  najavio kako je smenjivanje vladike Artemija početak „sređivanja“ stanja u SPC i da se, u tom kontekstu, očekuju smenjivanja „i nekih drugih“ vladika. Najveći bes srpskih vlasti izazvao je govor koji je 4. februara na crkvenom Narodnom saboru u Kosovskoj Mitorvici održao vladika Artemije, koji je aktuelnog predsednika Srbije otvoreno optužio za neiskrenu, izdajničku politiku prema srpskom narodu na KiM, smatrajući da Boris Tadić ovaj naš vekovni prostor svesno žrtvuje na račun ulaska Srbije u EU.

Činjenica je da u SPC postoje delovi sveštenstva koji ne dele mišljenje vladike Artemija. Da li su tako disonantni tonovi dopustivi, s obzirom na teške okolnosti. Podsećamo, prema brojnim anketama srpski narod još jedino veruje u Srpsku crkvu. Zašto je uopšte došlo do drastičnog razlaza SPC sa vladikom Artemijem?
Užasno mi je teško da govorim o ovome, jer me boli srpska nesloga. Sada nam se smeju naši neprijatelji koji su upravo ovo i režirali. Trebalo je, dakle, „udariti“ i po SPC! Do razlaza je došlo zbog potpuno različitog stava u vezi sa obnavljanjem porušenih i uništenih srpskih svetinja na KiM, ali i o podeljenom odnosu prema institucijama „samoproglašene države“ Kosovo. Pa, ljudi moji, zbog toga smo bombardovani, mnogi su pobijeni, kuće su spaljene, trgovalo se srspkim organima, pa sad ih treba još i priznati! Prosvećeni Artemije jasno je pokazao da oni koji su rušili srpske svetinje, groblja, kidali, čupali i bacali krstove manastirske u plamen, pljačkali, odnosili, skrnavili – nemaju pravo da obnavljaju. Vladika Artemije je, takođe, opravdano sumnjao da će rušitelji srpske manastire da obnove na kvalitetan način. Formirao je posebnu komisiju koja ima zadatak da se bavi procenom verodostojnosti obnove naših svetinja. Na čelu ove komisije je Gordana Marković, poznati srpski istoričar umetnosti. Sa druge strane, deo SPC bio je za to da tzv. nove vlasti Kosova treba da obnavljaju srpske svetinje, jer je to navodno mudro.

Pominjete, ako sam dobro razumela, potuno različit odnos velikodostojnika SPC prema institucijama „samoproglašene države“ Kosovo!
U tome je koren dubokog razlaza. Ako se sećate, u početku agonije samoproglašenja, svi su apelovali, od političara, sveštenstva, umetnika, javnih ličnosti, da sa tom, kako su je tada mnogi političari nazivali, ja ih sada samo citiram, „fantomsko državom“, nikad i nikako ne treba da sarađuje. Čak su se i zaklinjali! Pa su se ućutali. Ali, postoje ljudi koji su dosledni, odgovorni i prema narodu, i prema pokolenjima koja će doći. Vladika Artemije je ostao dosledan do kraja i nije želeo da potpiše bilo kakav sporazum sa „nazovi“ institucijama, jer je svakom normalnom čoveku jasno da se tim činom zvanično priznaje lažna država! Primera radi, evo kako se kažnjavaju „neposlušni“. Naime, Manastir Visoki Dečani i Pećka Patrijaršija pre šest meseci potisali su ugovor o snabdevanju strujom sa Kosovskom energetskom korporacijom i javnim preduzećem vlade Kosova. Zato danas neizostavno imaju struju i Dečani i Patrijaršija, a svi ostali manastiri, crkve, južno od Ibra, do Gračanice – čame u tami!

Međutim, i sam vladika Artemije svojevremeno je putovao u SAD, a neki su mu to zamerali, sumnjajući u njegovu iskrenost.
Prosvećeni vladika Artemije je celim svojim bićem godinama, mesecima, pokušavao da spasi  naš Kosmet, znam koliko je snage i energije i zdravlja potrošio u borbi da se KiM ne otcepi od Centralne Srbije. Isključivo u tom smislu treba posmatrati putovanja, koja su za njegove godine – vrlo naporna. Sve što je činio – činio je za srpski narod na KiM. Trčao je angažujući se da pronađe što veći broj ljudi od visokog ugleda, lobista, naših iskrenih prijatelja, koji imaju uticaj u američkom Senatu, kongresu, od  Grka, pa nadalje, da ne nabrajam. Uostalom, o angažovanju vladike Artemija najbolje može da posvedoči uvaženi srpski analitičar dr Srđa Trifković koji živi u Americi.

Vladici Artemiju prebacuju u medijima i to da je luksuzno živeo.
Po duhovnom i svetovnom životu vladika Artemije u skromnosti, požrtvovanosti, daleko prednjači u odnosu na svoje kolege, arhijereje. Ono što ceo srpski narod posmatra sa zgražavanjem, jesu frapantno luksuzni automobili, limuzine nekih drugih arhijereja, ali na sramotu i nekih sveštenika. Sve bi to trebalo podrobno da se preispita. Ko, šta, gde, kolikio i kako, od čijeg novca? Artemiju zameraju na automobilu! Pa, upravo je njemu neophodno sigurno, ispravno, kvalitetno vozilo, jer on danima putuje, svakodnevno posećuje srpske enklave, koje su, izgleda, svi drugi zaboravili. Ide u svoj narod! Naravno  da je to potrebno zbog njegove lične bezbednosti, jer ne znam kako bi prošao da mu se kojim slučajem dogodilo da mu vozilo ostane u kvaru u Ljutoj Drenici, kada je išao da poseti manastir Devič. Vladika je redovno obilazio Štrpce, Kosovsko pomoravlje, Metohiju, sve do Gračanice.

U javnosti je poznato i to da se vladika Artemije zalagao za formiranje narodnih kuhinja.
Organizovao je rad pet narodnih kuhinja: u Novom Brdu, Gračanici, okolini Gnjilana. Zahvaljujući njemu do sada se prehranjivalo preko deset hiljada staraca, žena i dece. To, vidite, nije palo na pamet nijednom drugom vladici na KiM, mada su po svoti koju su dobijali od vlade Srbije i Evropske agencije za rekonstrukciju mogli to sa lakoćom i drugi da urade. A ne da gledaju kako im gladuje sopstveni narod! Primera radi, ako grešim neka me isprave, samo u 2009. godini Fond Visokih Dečana dobio je donacije u vrednosti od oko četiri miliona evra. Niko ne piše kako se ta sredstva troše! Poznato mi je da je prilikom lokalnih izbora za opštinu Peć onaj ko je glasao za SPS ili DS dobijao ovcu ili kravu, a sve iz fonda. Dunić je to javno rekao na sednici Skupštine zajednica opština KiM.

Da li imate informaciju gde je sada smešten  vladika Artemije?
Informacije koje dobijamo, a verujte narod je ovde prilično uznemiren,  je da se nalazi u Gračanici u kućnom pritvoru. Pokušao sam nebrojeno puta da stupim u kontakt sa njim, ali uzalud. Prema saopštenju administratora episkopa Atanasija Jeftića, vladika Artemije se može kretati po srpskim crkvama i manastirima samo uz njegov blagoslov.  Dakle, do Artemija se ne može doći. Onda je poštenije reći da je vladika Artemije zatočen. Spremamo se organizovano i u većem broju da krenemo u Gračanicu kod vladike Artemija, a na kakav ćemo doček naići – videćemo. Ono što je, sramno, udvornički jedna od prvih odluka novog administratora jeste da majku vikarnog vladike Teodosija postavi za igumaniju ženskog manastira Gorioč kod Istoka. Eto, stigao je nepotizam i u SPC! Ono što sve češće čujem u razgovoru sa našim ljudima, jeste to da će se Srbi sa KiM žestoko boriti da se na saboru SPC u aprilu kaže puna istina o stanju u Raško-prizrenskoj eparhiji, i da prosvećeni vladika Artemije posle sve ove golgote doživi apsolutnu ljudsku, duhovnu, moralnu i političku rehabilitaciju. Strašno je do koje mere se sprovodi tortura. Artemiju je uskraćen svaki kontakt sa sveštenstvom, monaštvom, vernicima, narodom, prijateljima iz celog sveta. Po nalogu administratora ukinut je zvanični sajt i bilo kakva prepiska takve vrste, da ne bi ni jednog trenutka osetio bilo čiju podršku u najtežim trenucima. Zar to treba da radi jedan duhovnik, da muči čoveka! Takve neljudskosti, surovosti, beskrupuloznosti nije bilo u novijoj srpskoj istoriji!