Budžet Grčke u rukama komesara EU

Piše Karl Miler

Iza novih mera Evropske unije protiv Grčke stoji i želja jednog dela evropskih političara da u bitnoj meri ugroze suverenitet Atine i stave je pod određeni vid tutorstva

U intervjuu objavljenom 5. februara u Dojčlandfunku, Jorge Čacimarkakis, nemački poslanik grčkog porekla u Evropskom parlamentu i saradnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u trenutku uvođenja evra, ovako tumači nove mere EU protiv Grčke:
„To je zapravo postupak za vanredne situacije kojim ćemo ograničiti suverenitet Grčke u domenu budžeta, privrede i finansija. […] Ako postupak uskoro bude sproveden u delo, drugim rečima, ako Grčka, suverena država, bude stavljena pod tutorstvo […] Duboko sam ubeđen u valjanost postupka kao i da ćemo uz malu podršku uspeti da Grčku vratimo na ispravan put. Pa ako ćemo pošteno, Grci su navikli kroz svoju istoriju da imaju strane upravljače. Veoma dugo, tokom preko 300 godina, Grci su bili u sastavu Otomanskog carstva, te znaju šta znači biti pod tuđinskom vlašću. Nije da ja sad oduševljeno kličem! Samo konstatujem da nije reč o nečemu što je Grčkoj duši nepoznato. Nema tu ničeg što bi Grke moglo začuditi.“

MERE NA DUŽI ROK
Kada je pušten u opticaj evro, shodno čl. 119 i 120 novog Upravnog sporazuma EU, sve zemlje članice, a naročito one iz evro-zone, bile su prinuđene da bez pogovora i na brzinu hvataju korak sa „ekonomijom slobodnog tržišta“. A što je najvažnije, trebalo je da potpuno iskorene i najmanji trag svakog drugog ekonomskog poretka, pre svega onog u kojem država brine o finansijama i privredi. Drugim rečima, trebalo je bezrezervno da raščiste sa idejama na kojima je počivala država socijalnog staranja, konkretno idejom o opštem dobru zajednice i nacionalnoj privredi, koja štiti opšti interes, i koja je i sama zaštićena na opštu dobrobit. U isto vreme, kao posledica pomenutih mera drastično je ugrožena sloboda političkog odlučivanja na nacionalnom nivou.
Sada evro-komesari i evro-vrhuška, a pre svih Nemci, otkrivajući pri tom svoje pravo lice, koriste finansijsku i ekonomsku krizu za sopstvene interese. Uostalom, to su i predvideli Sporazumom iz Lisabona gde je postignut delimičan dogovor o upravljanju Evropskom unijom. Reč je konkretno o delu VIII Sporazuma posvećenog monetarnoj i ekonomskoj politici.
Evropska komisija je 3. februara odredila tretman za Grčku, a sredinom meseca Evropski savet ministara finansija treba detaljno da ga usaglasi. U objavljenom saopštenju za štampu, tim povodom kao i obično, vrlo nejasno sročenom, Komisija nagoveštava mere koje su bez svake sumnje „na duži rok“ u interesu Grčke, ali, prvo i nadasve, „koje su neposredno u opštem interesu evrozone i Evropske unije u celosti. Biće to prva praktična sinhronizovana i paralelna primena odredaba iz Upravnog sporazuma o stavljanju pod nadzor budžeta i privrede jedne zemlje“.
Ukratko, Grčku treba prisiliti na „mere koje zadiru u domen penzija, zdravstvenog osiguranja, državne službe, tržišta robe i radne snage, budžeta za izgradnju privredne strukture, kontrole finansijskog sektora i reforme u cilju povećanja konkurentnosti domaće privrede. Sprovođenje svih pomenutih mera biće rigorozno kontrolisano pošto će Grčka ubuduće morati da podnosi redovne izveštaje Komisiji“.
Konkretno, to znači da, pomoću šok-terapije, Grčka treba da do 2012. godine smanji svoj deficit budžeta od 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda koliko je iznosio 2009. na manje od 3 odsto, što ne traže ni od jedne druge članice! Treba da smanji plate ogromnog broja zaposlenih, ukine radna mesta u državnom sektoru i poveća porez velikoj većini građana.

EVRO-FAJTERI
Kada čitate taj spisak Evropske komisije, pada vam na pamet knjiga Naomi Klajn „Šok-terapija ili najezda kapitalizma pošasti“ iz 2007. godine u kojoj ona do tančina opisuje mere divljačkog kapitalizma koje su neoliberali pogibeljno sprovodili po zemljama Latinske Amerike, Istočne Evrope, Azije i u Rusiji. „Wall Street Journal“, glasilo blisko berzanskim krugovima, objavio je 2. februara da predviđene mere mogu povećati stopu nezaposlenosti sa 9,3 na 16 odsto. Razumljivo je zašto je bio dovoljan tek njihov nagoveštaj da izazove talas protesta u Grčkoj. Ono što nije razumljivo, jeste groteskno navaljivanje Nemačke na Grčku da u tako teškoj ekonomskoj situaciji kupi skupoceni lovački avion „evro-fajter“, u čijoj proizvodnji, jasno, učestvuje Nemačka.
Dvojica Nemaca su u svojim oholim izjavama najdalje otišli u toj EU nadmenosti. Predsednik Specijalne komisije za ekonomsku i finansijsku krizu pri Evropskom parlamentu, poslanik Volf Klinc u intervju za Dojčlandfunk 4. februara predlaže da u Grčku upute „visokog predstavnika EU, komesara za privredu koji će na licu mesta kontrolisati Grčku te kao kakav briselski nadzornik svojim prisustvom jemčiti izvesnost uspeha. Radničke demonstracije nisu ništa drugo do potvrda da Grci još uvek ništa ne shvataju“, kaže vrli Klinc.

POD ČIZMOM VELIKIH SILA
Najgore je što to kaže Nemac. Bezmalo da nikom nije poznato da Nemačka još uvek odbija da obešteti grčke žrtve zločina nacističke Nemačke. Poslanik Jorge Čacimarkakis, kojeg smo preneli na početku ovog članka, govori o gubitku suvereniteta i stavljanju pod tutorstvo.
Oni previđaju opštepoznate činjenice. Grčka je poslednjih sedamdesetih godina iskrvarila pod čizmom velikih sila. U prvom redu podnela je brutalnu nemačku okupaciju u Drugom Svetskom ratu i odmah zatim „građanski rat“ koji je Zapad prouzrokovao da bi osujetio rešenost Grčke da ne bude kapitalistička. SAD je šezdesetih zaveo vojnu diktaturu. A danas? Danas od takvih ugnjetača EU preuzima štafetnu palicu.
Zašto su se okomili baš na Grčku? Nije mali broj EU zemalja koje vode politiku zaduživanja i krivotvore budžet. Nije to grčka specijalnost! Na ekonomskom planu Grčka ne igra neku za EU naročito značajnu ulogu. To je i EU poslanik Klinc spomenuo. Zašto dakle, Grčka mora i dalje da ispašta? Hajde da se otisnemo korak dalje i postavimo sledeće pitanje: Zašto pojedini mediji i političari smišljeno koriste rasistički izraz „pigs“ što prevedeno sa engleskog znači „svinje“, kada misle na zemlje Juga, na Španiju, Portugaliju, Italiju i Grčku, koje sve bez razlike imaju velike deficite? Zašto, kad nisu jedine u EU!
Zato što su Grci narod sa viševekovnom tradicijom i istorijom, dosledan u svojoj borbi za nezavisnost i samostalnost. Grčka je jedna od retkih EU zemalja koja se suprotstavila zločinačkoj agresiji Nato-a na Jugoslaviju. Grčka nije priznala nezakonito proglašenje nezavisnosti Kosmeta.
Da li  je posredi želja da se na primeru Grčke pokaže kako se slama narod koji suvereno vlada svojom voljom?
Ili možda Komisija EU pokušava dokazati svetu da je kadra diktatorskim metodama spasiti evropsku monetu? Zar je moguće da smo zaboravili da je sloboda odlučivanja o budžetu zemlje neprikosnoveno pravo svake predstavničke vlasti kakva je Skupština? Listom treba ustati svakog puta kada neku državu vreba opasnost da bude uskraćena za to svoje pravo ili kada neki politički komesar preti da uzme pod svoje njen budžet.
Na sajtu Bundestaga može se nađi informacija o tome kako se Nemački parlament kroz svoju istoriju borio i izborio za svoje pravo da odlučuje o budžetu. Tako ćete pročitati kako mu je Hitler oduzeo to pravo i prigrabio ga sebi. Evropska moneta nije nikad bila niti je izbor evropskih naroda. Ona je produkt slobodnog protoka roba i kapitala, multinacionalnih kompanija i, pre svega, produkt krupnog kapitala i njihovih slugu u EU i režimima velikih sila Evrope, Nemačke u prvom redu i u najvećoj meri. Kada budemo shvatili da je celokupna propaganda oko evra samo bacanje prašine u oči, prazno zavaravanje, oslobodićemo se i evra i EU!