SA D1 NA H2

Kako je pitanje Čarlijeve tetke dramatično nadjačalo sećanje na krvarenje srpskih vojnika, te kako je italijanski premijer Berluskoni zaigrao jedno neobično šahovsko „otvaranje“ sa srpskim vlastodršcima

Svečana akademija povodom ulaska srpske vojske u Suboticu 1918. godine, u četvrtak uveče, 12. novembra, prekinuta je posle 28 minuta programa, a gosti su zamoljeni da napuste salu pozorišta „Jadran“, kako bi mogla da uđe pozorišna publika i da odgleda predstavu „Čarlijeva tetka“, drame na mađarskom jeziku. „U 19 sati odsvirana je himna, nekoliko svečanih pesama i izašao je folklor, nakon čega je program prekinut. Ne razumem zbog čega nismo mogli da pogledamo celu Svečanu akademiju?“, pitao se jedan od posetilaca. U Subotici se, inače, već duže od decenije Svečanom akademijom i postavljanjem venaca na spomenploču na Željezničkoj stanici, obeležava 13. novembar, u znak sećanja na 1918. godinu kada je srpska vojska ušla u ovaj grad, da bi nekoliko dana kasnije 25. novembra, na Svečanoj skupštini u Novom Sadu doneta odluka o prisajedinjenju ovih krajeva Kraljevini Srbiji.

I ONAKO SVI IDEMO U EVROPU

Još se mastilo na Predlog novog Statuta Vojvodine nije osušilo, a država Srbija kao da više „ne stanuje“ u Subotici. Da ne bude zabune: ne sporim da je poznati mjuzikl Tomasa Brendona „Čarlijeva tetka“, nešto što građani Subotice u svakom slučaju treba da vide. Ali, da li je priča „o mladićima Čarliju i Džeku, koji tokom studiranja žele da osvoje srca mladih dama, ali to ne mogu bez pomoći Čarlijeve tetke koje nema, ali se zato pojavljuje njihov prijatelj Beberli, koji će, pripremajući se za maskenbal, preobući u Čarlijevu tetku i…“, zaista, baš tog dana, bila važnija od krvarenja srpskih vojnika od Soluna do Subotice?

Mnogo pre nego što su stigli na dnevni red Skupštine Srbije, predlozi Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine, izazvali su u javnosti oprečne ocene o tome da li su u saglasnosti sa Ustavom i drugim zakonima Srbije. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Oliver Antić, na primer, smatra da „ovo nije tako naivno, jer nije pitanje da li imate poverenje u nekoga ko kaže ‘mi ne tražimo državu u državi’. U Ustavu, recimo, piše da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, po članu osam, stav 1, a u Statutu piše da postoje granice Vojvodine o kojima se odlučuje samo referendumom u Vojvodini!“

Funkcioner Demokratske stranke Srbije, Slobodan Vuksanović izjavio je da je „krajnje vreme da narod sa dva veka državnosti zaustavi separatističku epidemiju“, jer, kako je istakao, rasparčavanje Srbije neprekidno traje. „Danas separatisti u Srbiji govore da nije važna celovitost države, jer ćemo i onako svi zajedno u Evropu. Tačno je da se evropske države udružuju, ali svaka od njih i te kako čuva svoje teritorije i identitet, bez toga ne bi ni bile u prilici da se udružuju!“ U kolikoj tajnosti je popravljan Statut Vojvodine, možda najbolje ilustruje i to što konačnu verziju ovog akta, pre dolaska u Skupštinu Srbije, nije video ni član Vladine radne grupe za usaglašavanje Predloga zakona o nadležnostima, ministar iz Socijalističke partije, Srbije Žarko Obradović!Međutim, „vojvođanska strana“ uverava nas da nikakvih razloga za zabrinutost nema. Razume se da „nema“, jedino što bi u njihovu argumentaciju posumnjala i vila Zvončica, iz bajke o Petru Panu. Ali, zato, crnog humora ima na pretek. Na primer… Šef poslaničkog kluba manjina u Skupštini Srbije i funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara, Balint Pastor ocenio je da će potvrđivanjem novog Statuta Vojvodine i usvajanjem Zakona o utvrđivanju nadležnosti „konačno biti ispoštovan Ustav Srbije, jer države koje ne poštuju svoj osnovni akt nemaju šta da traže u EU“!… Ili, još „crnje“: predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je da je sadašnji Predlog Statuta najviše što je Vojvodina mogla dobiti u aktuelnoj političkoj situaciji i ocenio da je neophodna promena Ustava Srbije, kako bi Vojvodina dobila sve što joj pripada!

ŠAHOVSKIM JEZIKOM REČENO

Nije valjda da neki vojvođanski funkcioneri misle da bi im u njihovim separatističkim planovima danas mogao da pomogne, recimo, opet neki Marti Ahtisari, onaj koji je pretio da će NATO avioni Beograd izravnati kao tepih! Koji i danas govori kako „sve zemlje koje žele da postanu članice Evropske unije, a posebno one na Balkanu, moraju priznati da je Kosovo nezavisno“. Kao i da Srbi „moraju da shvate takvu neopozivu činjenicu, jer smo u 21. veku i ako se neka vlada ponaša kao ona Miloševićeva u ’90-im godinama, gubi pravo na vladavinu“… Zapravo, možda je samo pitanje vremena kada će ovaj „nobelovac“ istu ovakvu malignu analizu primeniti i na odnose između „Srbije i Vojvodine u 21. veku“?!

Međutim, sve to baš i nije mnogo za čuđenje kada je reč o sadašnjim srpskim vlastodršcima. Jer, oni su prema Zapadu poslovično poslušni, kooperativni i krajnje „transparentno“ reaguju na ono što bi za političare neke druge zemlje, najblaže rečeno, bio težak politički gaf. Italijanski premijer Silvio Berluskoni, na primer, uz smeh i na veselje cele naše delegacije, pa i predsednika „Klunija“, pardon, Tadića, premestio je srpskog ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je za grupnu fotografiju sa nedavno održanog „Samita Italija – Srbija“ stao iza njega, a na to mesto postavio ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića.

Šahovskim jezikom, to bi, sa pozicije belih figura, odnosno, naše delegacije, otprilike značilo: „Šutanovac sa D1 na H2!“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.