Kako je istorijska i duhovna kolevka srpskog naroda osvanula kao obogaljena i iskrvavljena „ničija zemlja“, sa kojom ne znaju šta će, ni Zapad ni Istok, a ni današnji srpski vlastodršci
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je u petak da je odziv Srba na lokalnim izborima na Kosovu pokazatelj da Vlada Srbije treba da analizira i eventualno preispita politiku koju vodi prema Pokrajini. „To što su Srbi odlučili da poslušaju i poveruju Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice čije su zemlje priznale nezavisnost Kosova momenat je koji mora da nas zabrine. On je, takođe, upozorio da je opasno to što je u Gračanici glasalo 23 odsto Srba jer njihov odziv pokazuje da ugled Vlade nije dovoljan, da su ljudi iz nekog razloga poslušali nekog drugog, a ne svoju vladu u Beogradu.“
ROG ZA SVEĆU
Mislim da je zabrinutost gospodina Ivanovića preterana… Zar predsednik i premijer Srbije, kao i svi ministri, gotovo svakodnevno ne „metanišu“ o tome – da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova?!… Istina, oni, pri tom, manje ili više nevešto, zamagljuju oči „širokim narodnim masama“, ili, što bi se kazalo, „prodaju rog za sveću“, jer je po Ustavu Republike Srbije takva „radnja“ jednostavno nemoguća i predstavlja bi akt veleizdaje! Uostalom, čak i Nigerija i Gana, nama toliko udaljene zemlje, ali čiju podršku prihvatamo s dubokom zahvalnošću, govore to isto. Zašto se onda naši vlastodršci toliko diče tim svojim otkrićem „tople vode“? Jer, reći: „mi smo odlučni da nikada ne priznamo Kosovo“, ili „borićemo se za suverenitet Srbije isključivo miroljubivim, pravnim i diplomatskim sredstvima“, ima za Šiptare i njihove sponzore podjednaku težinu kao i tvrdnja da ne živimo na Marsu!
Zatim, da li je naša Vlada uopšte reagovala (ili, uopšte bila obaveštena) da je, na primer, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova u Prištini osnovalo prema predlogu Ahtisarijevog plana, Komisiju za pregled udžbenika na srpskom jeziku, čiji će zadatak biti razmatranje nastavnog programa za srpsku decu, ili, prevedeno na naš jezik: cenzura udžbenika za srpsku decu! Šta mislite: koliko će listova u tim udžbenicima dobiti šiptarski „nacionalni junak“, Adem Jašari?
Ili, što je pod nazivom Dečanski manastir, pošta Kosova pustila u promet 10.000 poštanskih markica u vrednosti od 1 i 2 evra, predstavljajući srpsku srednjovekovnu svetinju kao albansku baštinu. Zamenik direktora PTK-a Mendu Abazi izjavio je kako nisu smatrali za potrebnim da od nekog traže dozvolu za ovakav postupak. U Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi kažu da ih o izdavanju takvih poštanskih markica niko nije kontaktirao. Šef EULEKS-a Iv De Kermabon rekao je da to nije u njihovoj nadležnosti jer, kako je objasnio, on ne vodi „agenciju za zaštitu kulturnih spomenika“! Iako u Kancelariji međunarodnog civilnog predstavnika u Prištini tvrde da rade na očuvanju kulturne baštine na Kosmetu, portparol ove misije Endi Mek Gafi smatra da je za ovaj problem nadležna kosovska Pošta. Bilo kako bilo, koverte sa markicom koja sadrži „informaciju“ o tome da je Dečanski manastir albanska kulturna baština, obilaziće ceo svet!
SAČI I SAČI
Najzad, iako mi Srbi dovoljno radimo sami protiv sebe, šiptarska vlast na Kosovu je za svaki slučaj, započela medijsku kampanju na najvećim svetskim TV stanicama. Koristeći ga kao neku vrstu „radarske senke“ za svoje uobičajene kriminalne aktivnosti, tzv. Vlada Kosova prikazuje jednominutni spot „Kosovo – mladi Evropljani“, izraelske kompanije „Sači i Sači“, na Si-En-En-u na turskom jeziku, Evronjuzu, Blumberg TV-u i Evrosportu, a može se videti i na: http://www.youtube.com/watch?v=gqEUDeZJSCE. Kampanja košta 5,7 miliona evra, a u Prištini je saopšteno da su se kosovske vlasti na taj korak odlučile, jer je, kako su naveli, „Srbija propagandom iskrivila lice Kosova, što je oštetilo imidž zemlje.“ Ta, nemojte kaz’ti…!
Pre tačno deset godina, nekako u ovo isto vreme, očevici su potvrdili kako je grupa vojnika izvesnog poručnika Fica Patrika iz okupacionog američkog kontigenta KFOR-a, u dvorištu crkve Sveti Dimitrije u kosmetskom selu Vrbovac, motkama i lopatama, ali i zavrtanjem šije, pobila dvadesetak crkvenih kokošaka. Crkveno-narodni odbor iz ovog srpskog sela tada je tada je zvanično zatražio naknadu štete, a komandi KFOR-a preporučio da pomenutog oficira uputi na psihijatrijsko posmatranje. Ali, kada bi se nekim čudom ispred odgovarajuće psihijatrijske ustanove poređali svi oni, od umobolnog poručnika-davitelja kokošaka, preko NATO generala i američkih političara onoga vremena, pa sve do nevidljivih vrhova Saveta za spoljne odnose SAD, „Bilderberg grupe“ i Trilaterale u njihovom krvavom pohodu na Istok – a koji su, u manjoj ili većoj meri odgovorni za svekoliko zlo koje nas snalazi u proteklih dvadeset godina – koliki bi to red bio?! Pa, ipak, iako oni predstavljaju samo jedan procenat ljudske populacije na Zemlji, proizilazi kako su jedino oni slobodni, dok ostatak čovečanstva svoje, manje ili više uboge dane, provodi u ludačkim košuljama!
Kosovo i Metohija je, zapravo, postala „kolateralna šteta“ ove, danas je to sasvim jasno, neuspele „invazije“ zapadnih zemalja na gotovo neiscrpne izvore sirovina i energije Dalekog Istoka. Na žalost, pri tome je istorijska i duhovna kolevka srpskog naroda osvanula kao obogaljena i iskrvavljena „ničija zemlja“, sa kojom ne znaju šta će, ni Zapad ni Istok, a bojim se, ni današnji srpski vlastodršci!