ЉУБОМИР КЉАКИЋ: КРИЗА – КОРИСНИ ИДИОТИ И КОЛАПС СРБИЈЕ

Чињеница што данашња Србија нема своју стратегију, али се зато у њој доследно спроводи стратегија за Србију, у овом раду осветљава се као системска последица базичног концепта унутар кога су развијене и од кога не одступају све (унутрашње и спољашње) стратегије које су на снази у данашњој Србији. Тај базични концепт јесте Велика Корпоративна Стратегија (империјална “визија” о 21. столећу као још једном “америчком веку” и САД које “делују као светска влада”) и светска корпоративна револуција.

Са својом политиком глобалне “контролисане дезинтеграције”, ова светска револуција покренута је 1979 – 1981. Главни њен циљ био је и остао да оствари Велику Корпоративну Стратегију, суспендује нововековну републику са њеним конститутивним начелом сувереног и слободног грађанина и демократским установама које на том начелу почивају, и да успостави светски корпоративни поредак, односно империјални поредак новог феудализма. Резултати постигнути током четрдесетогодишње историје идеолошког, теоријског и практичног успостављања тог поретка упозоравају да се са остварењем Велике Корпоративне Стратегије далеко стигло. Носилац империјалног суверенитета у корпоративном поретку јесте светски савез корпоративне моћи у коме америчка либерална олигархија (Билдерберг, Савет за иностране односе и Пројекат осамдесете, Трилатерална комисија, друго) има одлучујућу улогу.