Велики брат Барака Обаме

„Викиликс“ је америчку Централну обавештајну агенцију, њеним документима, разоткрио као монструозног и апдејтованог мутанта злогласног источнонемачког Штазија и румунске Секуритате. Кога је све ЦИА уценила?

Пише Никола Врзић

Иако су се договорили и ако нису, а могли су да се договоре само телепатијом јер би сваки други начин њихове комуникације већ био откривен, оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп нису боље могли да ускладе своје потезе. Усред хистеричних покушаја вашингтонског естаблишмента и америчке „дубоке државе“ да докажу да је Русија хаковала америчке председничке изборе у Трампову корист, и Трампове контраоптужбе (овог викенда) да га је његов претходник Барак Обама прислушкивао током предизборне кампање користећи Русију као изговор, „Викиликс“ је овог уторка објавио први део најављене серије експлозивних открића под загонетним именом „Крипта 7“, који је показао и да америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) на располагању има хакерске инструменте којима ће сопствене нападе у сајбер-простору приказати као туђе, укључујући и руске, и да је приде имала сва потребна средства за прислушкивање самог Трампа и чланова његовог изборног штаба.
[restrict]

 ШИФРА КЕНЕДИ „Викиликс“ је, почетком фебруара, почео да голица машту заинтересоване јавности, објављујући на свом твитер налогу енигматичне поруке попут „шта је ’Крипта 7’“, „где је ’Крипта 7’“, „ко је ’Крипта 7’“… Нешто касније објавили су документе о ЦИА шпијунирању кандидата на француским председничким изборима 2012, наводећи да је реч о контексту за „Крипту 7“, међутим, све до овог уторка, осим што је могло да се закључи да јесте реч о ЦИА, није могло да се наслути у чему ће се тачно састојати најављено откриће.

Занимљив детаљ, нимало неважан. Када је откриће коначно публиковано, фајл с проваљеним документима ЦИА био је заштићен шифром, коју је „Викиликс“ недуго потом и објавио: „Растури је у хиљаду делова и распи у ветар.“ Зашто су ове речи нарочито значајне? Зато што се оне, објављене први пут у „Њујорк тајмсу“ 25. априла 1966, приписују Џону Фицџералду Кенедију. „Растурићу ЦИА у хиљаду делова и расути их у ветар“, пренео је Кенедијеве речи званичник његове администрације три године после његове смрти, а можда није неважно ни што је „Викиликс“, на свом твитер налогу, објавио текст у коме се, поред осталог, подсећа и на сумњу да је управо ЦИА убила овог америчког председника…

КРИПТА 7 Шта је, дакле, открило преко осам хиљада докумената из „Крипте 7“? Иначе, како је саопштио сам „Викиликс“ ове среде, тих осам хиљада докумената, објављених у првом таласу открића, представљају „мање од једног процента“ материјала прибављеног у оквиру „Крипте 7“.

Појединости откривених докумената мање су атрактивне од њиховог укупног значења. Зашто? Зато што је реч, углавном, о сувим подацима стручне, техничке природе који су просечном кориснику рачунара прилично неразумљиви и бескрајно досадни.

Па ипак, они (раз)откривају оружја америчке Централне обавештајне агенције за хаковање и сајбер-шпијунажу.

У најкраћем, откривена је – документована – моћ ЦИА да компјутерским вирусима и сличним средствима компликованијег назива претвори „паметне“ телефоне и телевизоре („Самсунгове“) у класичне прислушне уређаје. ЦИА је способна, открио је „Викиликс“, да у било који телефон било којег произвођача и оперативног система, притиском на једно дугме, убаци вирус захваљујући коме ће моћи да слуша све ваше разговоре и чита све текстуалне поруке. Све што се чује у микрофону вашег телефона, чуће и агент ЦИА, све што види камера вашег телефона, видеће и агент ЦИА.

И разговори преко „Скајпа“, за које се досад веровало да су потпуно заштићени од електронског пресретања, у реалном се времену слушају и, истовремено, претварају у текст.

„Самсунгови“ паметни телевизори, чак и када су искључени, гледају и слушају све што се изговори, и преносе то у централу ЦИА.

Нарочито озбиљно откриће састоји се у сазнању да је ЦИА у стању да, из даљине, безмало као даљинским управљачем, преузме контролу над системима за управљање у савременијим аутомобилима. „Сврха такве контроле није образложена“, препричава „Викиликс“ садржину докумената које је објавио, „али она би“ – контрола над возилима – „ЦИА омогућила да изврши убиства која је скоро немогуће разоткрити“.

С тим у вези, скептичнији део америчке јавности – а тај је све већи што поверење у медије главног тока тоне све дубље – моментално је указао на смрт новинара Мајкла Хејстингса 2013. године, који је истраживао ЦИА и настрадао у саобраћајној несрећи тако што је његов аутомобил изненада изгубио контролу, слетео с пута и експлодирао…

Документа која је сада разоткрио „Викиликс“ – а треба рећи и да се оцењује да је реч о открићима која превазилазе значај открића Едварда Сноудена о Националној безбедносној агенцији (НСА) – показују и да ЦИА, у свом арсеналу сајбер-оружја, поседује и хакерска оружја других тајних служби, што ће рећи да је способна да сопствене хакерске нападе маскира као туђе. Изузетно значајно откриће, с обзиром на оптужбе да је Русија хаковала сервере Демократске партије и Џона Подесте, шефа изборног штаба Хилари Клинтон, како би изборе наместила у Трампову корист.

Најзад, додајмо и да смо, захваљујући „Крипти 7“, сазнали и да је амерички конзулат у Франкфурту највећа америчка шпијунска база у овом делу света. И биће занимљиво да се види како ће одреаговати Немци, а судећи по њиховој реакцији на сазнања да је НСА прислушкивала и телефон канцеларке Ангеле Меркел, реакција ће бити блага, али зато никаква.

ПОУКЕ Многи ће рећи да ова „Викиликсова“ открића, заправо, не представљају ништа ново, ништа што већ нисмо знали. Није тачно. Оно што смо претпостављали, у шта смо сумњали и што су многи, скептичнији, проглашавали за теорије завере – термин који је сама ЦИА сковала у шездесетим годинама прошлог века, иначе, да би се отарасила неугодних пропитивања – сада је и дефинитивно документовано. Да, ЦИА јесте Велики брат Џорџа Орвела, коме је администрација Барака Обаме омогућила да постане још и већи, толики да може да прислушкује и надгледа све и свакога.

Многи ће рећи и да их се све то не тиче јер, забога, нису интересантни и немају шта да крију. Да, али размислимо само мало дубље од сопствене безначајности. Откривени арсенал ЦИА оруђа значи и да је ова агенција у могућности да прислушкује и све политичаре, бизнисмене, новинаре… И да у том прислушкивању открије разноразне тајне које би они да сакрију, и да те тајне искористи да их уцени, да их уцени да спроводе политику која ће бити у њеном, ЦИА интересу. Другим речима, кад видите политичара који спроводи евроатлантистичку агенду, велика је могућност да гледате уцењеног човека. А то се онда, јел’, ипак тиче и свих нас.

Ово „Викиликсово“ откриће баца ново светло и на текућа превирања у Америци. Сада је, наиме, сасвим замисливо да је ЦИА, користећи све ове инструменте који су јој на располагању, уз мало до нимало цивилне контроле и надзора јер је немогуће надзирати оно што и не знате да постоји, нелегално прислушкивала Трампа и његове сараднике, и те податке онда достављала послушним медијима у настојању да осујети најављену промену досадашње америчке политике, од спољне до економске, промену која од почетка није по вољи власницима досадашњег, (нео)либералног америчког и глобалног поретка. Уверљивог доказа да се баш то десило, истини за вољу, (још?) нема, али докази да је ЦИА за то способна више су него уверљиви.

Најзад, шта све ово говори о Америци, том светионику демократије по сопственом признању? Полицијска држава, термин је који користе амерички коментатори и слева и здесна. Нема се тој дијагнози много шта додати, осим да је заиста дошло крајње време да престану са извозом демократије и људских права, јер сад је сва та прича и дефинитивно раскринкана као бедна маска која само служи за спровођење интереса оних који управљају, или су досад управљали, Сједињеним Државама и њеном Централном обавештајном агенцијом.

А „Крипта 7“ наставиће да се отвара…            

[/restrict]