Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Rado čitam „Pečat” zato što je veoma dobro uređivan, ima odlične analitičke tekstove o međunarodnoj i domaćoj geopolitičkoj situaciji. Okupio je veliku ekipu stručnih saradnika i dobrih poznavalaca ukupne političke i društvene scene. Raduje me posebno što, prema mojim saznanjima, vaš nedeljnik čita, i o njemu govori, sve širi krug čitalaca, među njima, svakako, i onih upućenijih u događanja. Definitivno, to je jedan od najboljih listova u Srbiji, a upravo zato povremeno i rado sarađujem u njemu.
Удружење грађана Рас Нови Пазар
Омладинска 44
бр 1-1/12
26.01.2012. године
Нови Пазар
Председнику Републике Србије,
Влади Републике Србије,
Синоду Српске православне цркве,
Српској акдемији наука и уметности,
Скупштинама Општина Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Грачаница, Лепосавић, Зубин Поток, Звечан и
Косовска Митровица
Удружењу књижевника Србије
Удружењу новинара Србије
СТО ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА СТАРЕ СРБИЈЕ И
РАШКЕ ОБАСТИ ОД ТУРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ
Ове године, 2012., 23. октобра навршиће се 100 година ослобођења Старе Србије и Рашке области од турске окупације, када је и цела Србија коначно ослобођена од Турака окупатора. Централна Србија се ослободила од Турака 1830. године, а Стара Србија и Рашка област 1912. , 82 година касније.
Рашку област, Немањину Рашку, Турци су коначно окупрали 1455. године, када је освојена и тврђава у Бихору.
Турски војсковођа Исабег Исаковић је окупирао Рашку, спалио Рас и променио му име у Јени Базар, дaнашањи Нови Пазар. Рас је био на ушћу река Јошанице, Пноуке (Дежевске Реке), Трнавице и Бањске Реке у Реку Рашку, ту где се и данас налази под именом Нови Пазар. Рас је био престоница Рашке све до почетка 14. века, када је краљ Милутин преселио престоницу Рашке на Косово у Пауне код Приштине.
Турци су завели страховит окупаторски режим над Србима да би присилили Србе на општу исламизацију како би безбедно трајно остали на Балкану. Турци су Србима укинули сва људска и национална права: слободу кретања, слободу одевања – ношење нове, свечане одеће, накита и украса, чак одређених боја, право на изградњу и поправку кућа и цркава од тврдог материјала, забранили су српске обичаје, гласно певање, звоњаву црквених звона, јахање оседланих коња, укинули су право на непокретну имовину, увели су главарину, порез на мртве, на димњак, на стоку, пчеле, при сусрету са Турцима Срби су морали да сјашу да се склоне с пута и погнуте главе стану у понизној пози, нису смели да гледају Турке у лице, обавезали их на кулук без надоканаде са својом храном, својом стоком и својим алатом… Што је дуже трајала турска окупација то су биле све бројнији и нови турски намети, Турци су настојали да што више понизе Србе, да им убију душу и присиле на исл. Потурчавањем Србма су престајале све дажбине и намети, добијали су некретнине, читлуке, на којима су радили православни Срби уз надокнаду само колико да се прехране и не помру од глади, да одржа голи живот, а често нису имали ни толико. Најстрташнији је био порез на потомство, данак у крви, којим су Турци сваке чњетврте године одводили у Турску најбоље српске дечаке и девојчице, потурчавали их, од дечака стварали јаничаре, а девојчице делили турским харемима. Срби су се турчили или бежали са породицама у планине. Исламизиране Србе Турци су назвали бошњаци, према турској речи ,,бош”, да би се разкиковали од Турака азиата.( Караџић и Иво Андрић) .
Страховит окупаторски режим је разлог масовних сеоба Срба у прекодунавске хришћанске земље, Угарску, Русију, где су оснивали српске градове. Сентандреја, Темишвар и неки други градови су били чисто српски градови. Ови Срби временом су се претопили у домицилно становништво и нестали као народ.
Турска окупација је српском народу нанела огромну ненадокнадиву штету, зауставила цивилизацијски напредак Србије за неколико векова, поделила српски народ на православне и ислмизиране Србе и тиме их супроставила до физичких сукоба. Физичким истребљењем и данком у крви направљена је генетска пустош српског народа.
Невероватна је чињеница да је под таквим вишевековним геноцидним условима део српсгога народа ипак сачувао свој национални идентите – језик, српску културу и обичаје, православну веру. То је успео само захваљујући снажној српској нациоаналној свести која је створена за време Немањића. Доба Немањићке државе Србије је златно доба српске историје јер је очувало српски народ од тоталне исламизације и нестајања српске нације.
Немерљива је величина и значај дана ослобођења Србије од турске окупације и 23. октобар је најзначајнији дан Рашке области. Злобно подсећање антисрпских националиста на турску окупацију је злонамерно, срамно и бестидно, а слављење чињеница и времена турске окупавције је кривично дело велеиздаје.
Зато:
1. Захтевамо од Владе Републике Србије и локалних самоуправа општина Рашке области и Старе Србије да организују свечану прославу овог великог датума српске историје и на републичком нивоу и у свим градовима Рашке области и Старе Србије.
2. Захтевамо да се на дан прославе стоте годишњице ослобођења Рашке области од турске окупације, 23. октобра 2012. године, открије Споменик Стефану Немањи у Новом Пазару.
3. Захтевамо од Градске скупштине Новог Пазара да донесе одлуку да се градски трг у Новом Пазру зове Трг Стефана Немање.
4. Захтевамо од Градске скупштине Новог Пазара да се 23. октобар прогласи даном НовогПазара.
5. Захтевано од Републике Србије да забрани јавну употребу турске окупаторске речи ,,санџак” која има поруку ратне пароле, сецесије, подривања и рушења Републике Србије.
6. Захтевамо од свих медија да не употребљавају окупаторску реч ,,анаџак” у билом контексту.
др Добросав Никодиновић