Тајкунска предомишљања

Продаја ПКБ-а

Пише Слободан Иконић

Нови круг продаје највећег српског произвођача хране ПКБ-а личи на претходни. Нижу се, наводно, заинтересовани који, у ствари, чекају да му вредност још падне и купе га у бесцење

Пољопривредни комбинат Београд је исувише добра прилика да би се од њега тако лако одустало. Са истеком рока (17. фебруар) за јавни позив инвеститорима за приватизацију највећег српског произвођача хране, мање се говори о томе колико је сама приватизација ове корпорације лоша за Србију, већ публицитет добијају заинтересовани инвеститори и могући купци.

[restrict]

КОСТИЋ И МАТИЈЕВИЋ Тако су писмо о намерама послала и два велика српска тајкуна, Миодраг Костић, власник „МК групе“, и Петар Матијевић, власник компаније „Матијевић“, упркос томе што су најављивали да одустају од трке за ПКБ. Иако су раније најављивали и да ће писмо о заинтересованости послати заједно, Матијевић сада каже да је његова компанија послала одвојено писмо, јер је љубав са Костићем „пукла“.
„Писмо је послала свака фирма посебно, Костић је бизнисмен, ја сам сељак“, рекао је Матијевић, ваљда алудирајући на Костићево окретање банкарству и хотелијерству. Да ли због све скоријег доласка немачког „Тениса“ у Србију, који за Матијевића не представља само конкуренцију већ и опасност од „потапања“, тек, Матијевић се, наводно, јавио на позив за ПКБ јер има највећу кланичну индустрију у Србији и требају му земљиште и фарме.
Без обзира на начин наступања, двојица српских бизнисмена вуку и сумњиве бизнис репове, због којих и имају епитет тајкуна. Костић је помињан у медијима као носилац афере са извозом препакованог увезеног шећера (због чега је ЕУ својевремено увела ембарго Србији на извоз шећера), док се о Матијевићу у медијима говорило као о носиоцу афере увоза и продаје у Србији одбаченог замрзнутог меса из Латинске Америке. Костић је, осим тога, заступник америчке корпорације „Монсанто“, контроверзне по производњи и продаји ГМО семена.
ИНОСТРАНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ Медији већ спекулишу да су се међу потенцијалним иностраним инвеститорима пријавиле компаније из Кине, Сингапура и Велике Британије. Иако се у моменту објављивања јавног позива највише говорило о „Ал Дахри“ из Уједињених Арапских Емирата, она за сада није показала заинтересованост, што не значио да неће конкурисати када јавни позив буде званично расписан. Министарство привреде тврди да је интересовање страних инвеститора за приватизацију ПКБ велико, али још не излази са информацијом колико је тачно писама о заинтересованости стигло до 17. фебруара, када је био последњи рок за њихово подношење.
До сада су помињани разни модели трансформације овог предузећа, а један од могућих је и стратешко партнерство, које би омогућило да се настави производња, очувају радна места и омогуће инвестиције и технолошко унапређење производње. Како кажу у министарству, избор модела приватизације зависиће највише од понуде коју ће на сто ставити инвеститори, од цене коју нуде, предложеног модела приватизације, инвестиционог програма, као и оквирног плана пословања и броја радника које би упослили. Србија се, иначе, и у меморандуму са ММФ-ом обавезала да ће ове године поново расписати тендер за приватизацију ПКБ-а.
Све до окончања наведених процедура не може се озбиљно говорити да ли ће приватизација ПКБ-а овога пута бити успешна. У прошлом покушају, док је ова фирма још била градско предузеће, градоначелник Београда Синиша Мали објавио је да је чак 11 фирми стало у ред за ПКБ. Тај тендер је пропао јер се није пријавио ниједан од толиких озбиљних кандидата.
Писма о намерама свакако нису обавезујућа. Агенција за приватизацију објавила је 31. децембра 2015. јавни позив за продају имовине ПКБ, а почетна цена била је 51 одсто процењене вредности сталне имовине, односно око 154 милиона евра. На отварању понуда, 2. марта 2016, није било заинтересованих, после чега је продаја обустављена и наложена је нова процена вредности капитала.
Мало ко се од званичника осврнуо на сумње да се ПКБ продаје зато што наводно није профитабилан, иако се зна да је овај комбинат највећи произвођач млека у Србији са учешћем од 10 до 12 одсто млека у укупној преради, да храни целу престоницу, да се продајом ПКБ-а гаси један од највећих носилаца пољопривредног развоја у Србији, а пољопривредно земљиште као највеће богатство сваке земље даје у бесцење.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *