Почетна / Претрага по кључној речи

Претрага по кључној речи

Излог књиге

Љубомир Ерић СИГМУНД ФРОЈД: ЖИВОТ СА СТРАХОМ ОД СМРТИ „Архипелаг“ и „New Moment“, Београд, 2016 Ова књига представља живот и дело великог мислиоца (2016. обележава се 160 година од његовог рођења) и узбудљиве тренутке његове …

Више

Како је „Ферал“ васкрснуо у „Новостима“ и шта с тим има „друга Србија“

Пише Ратко Дмитровић Звучи нелогично и чудно, али је истина; једино гласило Срба у Хрватској, недељник „Новости“ о Србији пише горе и грђе него већина хрватских штампаних медија што, сложићемо се, не иде руку подруку …

Више

Зашто Хрватска 1991. није  имала Назора и И. Г. Ковачића

Пише Ратко Дмитровић Нико се још озбиљно није позабавио понашањем тзв. либералне хрватске интелигенције у време распада Југославије, а то понашање је испод нивоа хуманости и интелектуалне позиције хрватске интелигенције из времена успоставе усташке Независне …

Више

Комунизам је Хрватима дао што никоме није

Деценијама се и у Београду и у Загребу избегава отворена расправа о томе шта је комунизам донео народима бивше Југославије, пре свега Хрватима и Србима, какве је трагове и дарове ту оставио, а разлог бежања …

Више

Керум је, господо, у праву

Пише Ратко Дмитровић Пре три године и пре неколико дана, на државној телевизији, градоначелник Сплита, другог града по величини у Хрватској, ширио је мржњу и нетрпељивост према Србима, али ни онда, ни данас хрватска држава …

Више

„Заборавна“ Борка на Кули Стојана Јанковића

Пише Ратко Дмитровић Ових врелих летњих дана, Борка Павићевић, перјаница „друге Србије“, затекла се на једном од изворишта српске историје и културе у Далмацији, у Исламу Грчком, и очекивано, уместо сведочења о рањеним остацима једног …

Више

Последње време за нову српску политику

Пише Ратко Дмитровић Како је могућа сарадња две државе када се у једној од њих, у овом случају Хрватској, јавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и најтежу увреду, и шта у том …

Више

Лијепа наша Србијо

Пише Милорад Вучелић Када чујете неког политичара, аналитичара, телевизијског  водитеља, новинара или  бриселског функционера да каже како би Срби требало да гледају, не осврћући се, искључиво у будућност, и када на то још додају неопходност …

Више

Оставите на миру Стјепана, ено вам Слободана Ланга

Пише Ратко Дмитровић Добро је што су ставови о Јасеновцу и убијању Срба, иако познати одраније, које је изнео анонимни католички свештеник, у Хрватској изазвали бурне и жустре реакције, али није добро, и свакако је …

Више

Печати хрватске Удбе на телу терористе Барешића

Пише Ратко Дмитровић Један локални догађај, полагање венца испод спомен-плоче у знак сећања на погибију четворице хрватских драговољаца, 1991. године, подигао је ових дана у Хрватској скраму са већ помало заборављене приче о томе ко …

Више

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

Пише Ратко Дмитровић У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева …

Више

Дефиниција рата је највећи изазов за Вучића и Дачића

Пише Ратко Дмитровић Што год да покушају, како год да се поставе према међународној заједници и суседним државама, Александар Вучић и Ивица Дачић имаће нерешиве проблеме и наставак понижавања и стагнирања Србије све док не …

Више

Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену

Пише Ратко Дмитровић Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих Улупао сам …

Више

Додикова подвала Јавном сервису европске Србије

Пише Ратко Дмитровић После дуго година, у којима је владало правило да се о геноциду над Србима и уопште страдањима тог народа не сме говорити јавно, да се други народи не би узнемиравали и вређали, …

Више

Нунсовци, Владимир и Бруно у потери за „ратним хушкачима“

Пише Ратко Дмитровић Две деценије траје константан притисак београдских „независних новинара“ да се на суд изведу новинари, углавном ратни извештачи разних српских редакција, које та „независна“ братија сматра одговорнима за неке ратне злочине, а ових …

Више

Ногомет је Хрватима оно што Србима фудбал није

Пише Ратко Дмитровић У потрази за одговорима на питања због чега је фудбалска репрезентација Хрватске неупоредиво успешнија од српске и због чега Хрвати, за разлику од Срба, „гину“ у дресу са националним грбом, неопходно је …

Више

Зашто Пуповац није био на инаугурацији

Пише Ратко Дмитровић Упадљиво одсуство неприкосновеног лидера Срба из Хрватске Милорада Пуповца са инаугурације председника Николића, наговештава, бар се сада тако чини, за Србе у Хрватској нову и рационалнију политику, ону у којој обе стране …

Више

Победа као увод у нове процесе

Пише Ратко Дмитровић Један од најуспешнијих привредника бивше Југославије Борислав Микелић – ослобођен је оптужби у Хрватској, укинута му је казна затвора изречена 1993. године – најављује процесе који ће, нема сумње, побудити велику пажњу …

Више

Нови председник за обнову старе мржње

Пише Ратко Дмитровић Хрватска демократска заједница одбацила је Јадранку Косор и довела на чело бившег обавештајца Томислава Карамарка, који тврди да ће у странку вратити национализам, тражи опрост хрватске јавности због коалирања ХДЗ-а и СДСС-а …

Више

Хрвати Клименти из села Хртковци

Пише Ратко Дмитровић Почетком деведесетих, у познатим околностима, неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце, тај случај је доспео и до Хага, експлоатишу га многи српски непријатељи, али нико се не упушта, а требало …

Више

Храброст је споменути Србе у Јасеновцу

Пише Ратко Дмитровић Када је Сабор Хрватске под притиском из иностранства укинуо вишегодишње покровитељство над усташким дернеком у Блајбургу, и после Јосиповићевог говора у Јасеновцу, узбуркала се „десна Хрватска“ и новим подметањима, злоупотребљавајући Јевреје, кренула …

Више

Смрдљиво кукавичје јаје „Хрватске телевизије“

Пише Ратко Дмитровић Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, појави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу тврдње да …

Више

Фалсификат на позицији првог погинулог бранитеља

Пише Ратко Дмитровић Двадесет година Хрватска слави Јосипа Јовића, полицајца који је 1991. године изгубио живот у рано ускршње јутро на Плитвицама, проглашавајући га „првим погинулим бранитељем Домовинског рата“, иако се зна да је то …

Више

Заборављена улога „Телевизије Загреб“ и недељника „Данас“

Пише Ратко Дмитровић Готово да је заборављено ко је и на какав начин медијски припремао догађаје који ће разбити Титову Југославију, ко је први сатанизовао и Србе и Србију, отварајући простор за све оно што …

Више

Хрватски антифашизам преко Дражине кокарде

Пише Ратко Дмитровић Жестоко, као да се ради о нападу на њихову државу, јединствено и без изузетка, хрватска јавност – од простих гласача ХДЗ-а и СДП-а, до председника Јосиповића и свих водећих интелектуалаца – устала …

Више

Где је рођен Ј. Дамјанић, претеча Јована Дивјака

Пише Ратко Дмитровић Чекало се када ће се Хрвати укључити у српско-мађарски спор од пре годину дана, изазван постављањем споменика једном од војсковођа Мађарске револуције у Ади, и то се догодило ових дана, постављањем једне …

Више

Усташе ће вам опростити што су вас убијале

Пише Ратко Дмитровић „Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола …

Више

Неподобно порекло великих мајстора „Загреб филма“

Пише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ није помогло тројици легендарних цртача, мајстора филма, да живе мирно у новој хрватској држави, па су …

Више

Кистање, село које је уважавао и цар Фрањо Јосип

Пише Ратко Дмитровић Највеће село у Далматинској Загори, Кистање, српско пребивалиште од давног времена, изузетно богате историје, опет је у центру пажње, али не због Јове Опачића, као пре 22 године, већ зарад српско-српског сукоба …

Више

Монструми из мирних сокака

Пише Ратко Дмитровић Различите околности избациле су поново у жижу јавности двојицу људи чији се крвави трагови из деведесетих година виде и данас, а који су пре рата живели мирно, за друге готово неприметно, ничим …

Више

Јевреји у новијој историји Срба и Хрвата

Пише Ратко Дмитровић Од бројних феномена које налазимо у политичком и друштвеном животу ових простора, однос загребачких Јевреја према новој Туђмановој држави свакако спада међу најинтересантније, тим пре што такав однос није забележен у Београду …

Више

Муке са гурањем Митровића у Хрвате

Пише Ратко Дмитровић У данашњој Хрватској није мала невоља проносити и величати хрватство и католичанство, а презивати се Митровић. У тој муци чак се и књигама покушава доказати да су славне харамбаше и сердари далматинских …

Више

Председниче, џаба сте се извињавали

Пише Ратко Дмитровић Догађаји на и око Европског првенства у рукомету, одржаног у Србији, натерали су нову хрватску владу да покаже какву ће политику водити према Србији и Србима уопште, а оно што је виђено …

Више

Чедност пред вратима Европске уније

Пише Ратко Дмитровић Пошто са службених српских адреса није дошла ниједна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску унију као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних …

Више

Лоцирање Бога од стране бискупа Језеринца

Пише Ратко Дмитровић Због чега је високорангирани службеник Католичке цркве у Хрватској, државни војни ординаријус, безбожницима приписао рат и шта о томе „кажу“ две значајне, капиталне књиге, написане руком Хрвата, а незванично забрањене у Хрватској …

Више

Шта боли Николу Плећаша, а не тиче се Миланке Опачић

Пише Ратко Дмитровић Док су у центру Загреба, у цркви Преображења Господњег, Јосиповић и Милановић са Србима прослављали Бадњак, недалеко одатле легендарни кошаркаш, један од најбољих у бившој Југославији, Никола Плећаш, чекао је Божић уз …

Више

Последњи хрватски борац против усташтва

Пише Ратко Дмитровић Само једном човеку, у новијој хрватској историји, идеолошко и политичко питање било је важније од националног, хрватског, а меру људског и моралног кредибилитета одређивао је и кроз однос према Србима у Хрватској …

Више

Мала слатка освета Зорана Шпрајца

Пише Ратко Дмитровић Примопредају власти у Хрватској обележио је чин освете најбољег и најпопуларнијег уредника Другог дневника „ХРТ“-а, партији која га је почетком деведесетих довела у позицију да се одрекне свог српског порекла и тако …

Више

Време је за Томпсона у „Београдској арени“

Пише Ратко Дмитровић Ако Србија и службени Београд заиста имају потребу да виде праву, већинску Хрватску, Хрватску са којом ће се сусретати на свим пољима друштвеног и политичког деловања, онда у „Београдску арену“ што пре …

Више

Шта Србима и Србији доносе Милановић и Пусић?

Пише Ратко Дмитровић Ако и кад Срби буду тражили више од онога што данас имају у Хрватској, а немају ништа, наследник Јадранке Косор може да их упита што то нису тражили, односно узели, док су …

Више

Избледели трагови сигнала над градом

Пише Ратко Дмитровић Све је у Хрватској могуће, па и то да једна заиста херојска акција српских партизана са Кордуна, предвођених Хрватом, Већеславом Хољевцем, овековечена у форми играног филма, после деценијске славе буде обележена као …

Више

Заборављена дела великог Јосифа Рајачића

Пише Ратко Дмитровић Мало је данас у Србији оних који знају шта је све за свој народ, посебно у Војводини, урадио патријарх Рајачић, а међу Хрватима тешко ће се наћи иједан да исприча детаље устоличења …

Више

Последњи ексер у лијес Срба из Хрватске

Пише Ратко Дмитровић Ових дана, на Конференцији о избеглицама, одржаној у Београду, дефинитивно је решено питање једног дела српског народа и то на начин да Срби по ко зна који пут губе све, а њихови …

Више

Последњи усташки ударац у живо тело партизана

Пише Ратко Дмитровић Спектакуларно хапшење бившег партизана и првог министра унутрашњих послова хадезеовске Хрватске Јосипа Бољковца може се тумачити на разне начине, али најближе истини је оно које каже да се овде ради о старом …

Више

Како је Фрљић урадио оно што Срби нису смели

Пише Ратко Дмитровић Страшну и тешко појмљиву мржњу, коју је деведесетих година према Србима јавно ширио сарајевски глумац Емир Хаџихафизбеговић, Срби су заборавили, али није заборавио један травнички Хрват, казалишни стваралац, који је за ту …

Више

(Ne)svesno podsećanje na Četvrti kongres KPJ

TAJNA ILI POLITIČKA SENZACIJA? Naime, Bilandžić je godinama održavao lične kontakte sa ključnim akterima jugoslovenske državne zajednice i jugoslovenske drame, u završnoj fazi. Sa nekima je bio i kućni prijatelj, sa Tuđmanom, na primer, i nema sumnje da je svedok značajnih procesa koji su doveli do jugoslavenske krize, a potom i njenog krvavog raspada. Internetsko čitanje i objavljeni delovi knjige „Tito i kraj druge Jugoslavije“ navode na zaključak da je Bilandžić, onakav kakav jeste, jeguljast i prilagodljiv svakoj situaciji, u značajnoj meri pomutio čistoću hrvatske službene istorije i postavki o raspadu Jugoslavije. Njegova tvrdnja da je Tito bio svestan crne budućnosti Jugoslavije - a da su Hrvati i Slovenci, predvođeni Bakarićem i Kardeljom, Jugoslaviju doživljavali kao nužno zlo - predstavlja snažan udarac teoriji koja kaže da je Jugoslaviju razbio Slobodan Milošević i težnja službenog Beograda da napravi nekakvu veliku Srbiju. Da li je Bilandžić ovo uredio svesno? Teško pitanje. Dušan Bilandžić je vrlo intrigantna i složena ličnost. Služio je idejama i ljudima, bio interesantan predstavnicima raznih uticajnih sila iz Evrope, sa nekima je održavao stalne kontakte i zauvek će ostati tajna šta je sve ovaj čovek radio u svom dugom i interesantnom životu. Među tim enigmama je i odgovor na gornje pitanje. Realno, Bilandžić nije otkrio tajnu, njegove tvrdnje ne predstavljaju istorijsko-političku senzaciju, odnos Hrvata i Slovenaca prema Jugoslaviji odavno je poznat, kao i odnos njihovih političkih elita, ali ono što je u ovom slučaju interesantno bez sumnje je činjenica da sve to iznosi jedan posmatrač i kreator tih događaja sa hrvatske strane. Bilandžić je uz ostalo bio i Tuđmanov savetnik i saradnik početkom devedesetih. ŠTA SE DOGODILO 1928? Ovde je Dušan dragocen jer je, svesno ili nesvesno, na površinu izvukao jedan događaj iz 1928. godine. Taj događaj hrvatski istoričari iz vrlo razumljivih razloga potpuno ignorišu, a srpski mu ne pridaju dovoljnu pažnju. Taj događaj je ključan u analizi uzroka raspada Titove Jugoslavije i jednostavno je neobjašnjivo zbog čega se u svakoj (ali bukvalno svakoj) raspravi o jugoslovenskom građanskom ratu devedesetih godina ne polazi od 1928. godine. Šta se tada dogodilo? Dogodio se Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije. Održan je u Nemačkoj (Drezden) i objašnjava sve ono što se već od 1945. godine zbivalo u Jugoslaviji. Četvrti kongres KPJ bez ostatka i bez rezerve postavio je Komunističku partiju Jugoslavije na antisrpsku poziciju, a kao njene osnovne zadatke utvrdio razbijanje Jugoslavije i stvaranje novih samostalnih država, pre svega Slovenije i Hrvatske, kao i „nezavisne ujedinjene Albanije“. Podsećam, to se događa 1928. godine. Nikada kasnije, ni na jednom od kongresa koji su zatim sledili Komunistička partija Jugoslavije nije menjala program iz Drezdena. Razbijanje Jugoslavije i stalna borba protiv Srbije i Srba kao „hegemonističkog naroda“ bila je okosnica delovanja KPJ, kasnije SKJ. Zbog čega je onda 1945. godine Jugoslavija opstala, doduše ne više kao kraljevina, već kao socijalistička federacija, pošto su iz građanskog rata komunisti uspeli da izađu kao pobednici? Odgovor je vrlo jednostavan; Tito je shvatio da drugačije rešenje u novonastalim okolnostima nije moguće iz više razloga, a jedan od njih su interesi velikih sila i nova konfiguracija Evrope posle Hitlera. To je bilo jasno već 1943. godine, posebno kada je Italija kapitulirala. U tim okolnostima zaključci iz Drezdena nisu mogli da se sprovedu, o tome se nije moglo ni razmišljati pošto je Hrvatska - 1928. godine na Četvrtom kongresu zamišljena kao samostalna i nezavisna država - ceo Drugi svetski rat bila najverniji Hitlerov saveznik. Dakle, rukovodstvo KPJ uoči Jajca modifikuje ciljeve iz Drezdena, formira okvir nove države, federalnog tipa, ali i to kao međufazu koja će se okončati Ustavom iz 1974. godine. Taj akt bio je poslednji čavao u poklopac sanduka, u kojem je već polumrtva ležala jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao jedinstvena država. KOME JE KOMUNIZAM DONEO DOBRO? Današnje mlađe istoričare, sklone upornom i pedantnom istraživanju komunističke istorije Jugoslavije, uz pretraživanje tona autentičnih dokumenata, fascinira otvorenost slovenačkih i hrvatskih kadrova u pogledu upitnosti postojanja Jugoslavije. Tako je pre možda desetak godina pronađen dokument koji kazuje da je Edvard Kardelj još krajem šezdesetih, na jednom skupu užeg kruga rukovodstva slovenačkih komunista, rekao da Slovenci Jugoslaviju shvataju kao haustor u koji su se sklonili dok ne prođe nevreme. Isto tako bezbroj je pisanih tragova istupa hrvatskih komunista, oni su tvrdili da hrvatski narod nikada nije bio za jugoslovensku državu, da su Hrvati i Prvu i Drugu Jugoslaviju prihvatali kao jedino moguće rešenje u datom vremenu ili kao manje zlo. Svestan da bi njegova knjiga, u kojoj se hrvatska strana predstavlja kao antijugoslovenska, mogla nauditi Zagrebu, Dušan Bilandžić neke istorijske događaje tumači suprotno od njihove suštine i daje im potpuno drugi predznak. Tako smenjivanje Aleksandra Rankovića predstavlja kao obračun sa srpskim nacionalizmom, što je notorna glupost i za površne poznavaoce ovog događaja. Ranković je bio sve samo ne srpski nacionalista, naprotiv, a uklonjen je zbog otpora decentralizaciji i razvodnjavanju saveznih institucija, prenošenju njihovih nadležnosti na republički nivo. Tražeći opravdanje za ponašanje hrvatskog i slovenačkog rukovodstva, za njihovo antijugoslovensko delovanje, Bilandžić, a šta bi drugo, navodi strah od srpskog hegemonizma. Posebno je to, tvrdi on, došlo do izražaja kada su srpski komunisti sklonili Marka Nikezića i Latinku Perović. Njih dvoje Bilandžić predstavlja kao istinske srpske liberale, pregaoce u nastojanjima da se stvori „nova Srbija široko demokratizovana“. I žalosno i smešno. U vreme tih liberala u Srbiji je zabranjeno više novina, knjiga, predstava, filmova...nego u bilo kojem drugom vremenu. Dušan Bilandžić, ponoviću, nije u svojoj knjizi doneo ništa novo, samo je opomenuo Hrvate kako imaju krupne razloge da poštuju i hrvatske i srpske komuniste bez kojih, valjda je sada to jasno, ne bi imali državu. Etnički čistu, bez Srba. Onim Srbima koji i dalje veruju da im je komunizam doneo nešto dobro neće pomoći ni knjiga „Tito i kraj druge Jugoslavije“. Takvima pomoći nema.

Више