Почетна / Претрага по кључној речи

Претрага по кључној речи

Ажурирање Срба

Перфидна акција хрватске полиције у наводном ажурирању бирачких спискова, за циљ, у ствари, има својеврсну оверу етничког чишћења Срба и њихово свођење на три одсто популације, како је то још Туђман захтевао Срби опет немају …

Више

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ: Како сам постао „издајник хрватског народа”

РЕДИТЕЉ КОЈИ ЈЕ ДОКУМЕНТАРЦЕМ ПОКУШАО ДА СКИНЕ СЕНКУ ФАШИЗМА И ЗЛА Разговарао Јово Бајић Фотографије Милан Тимотић Одједном се испоставило да је та монтажа филма о злу фашизма и усташтва, то везивање кадрова, опасно по …

Више

Медијски С-300

Завист и комплекси не познају границе, па хрватски медији и политичари, у покушају да угрозе српско-руску сарадњу у наоружању, занемарују чињенице које су и сами својевремено износили, све тврдећи да су Руси деведесетих њима били …

Више

ЕВРОПСКИ КОЛАПС У ПЕТОЈ БРЗИНИ

Када је Словенија 2004. постала чланица ЕУ, а 2007. део Шенгенског споразума, нико ни у најгорем могућем сценарију није могао да претпостави да ће само неколико година касније због погрешне спољне политике ЕУ на њеним …

Више

КАКО СУ ДЕКЛАРАТОРИ СРБИМА НАМЕНИЛИ ТЕК ЈЕДНУ ВАРИЈАНТУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ТРАГОМ САРАЈЕВСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Припремио Јово Бајић Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, допловила је на таласима широко заснованог и вешто вођеног процеса чији је крајњи циљ брисање и српског …

Више

Зона сумрака – УЈЕДИЊЕНИ У МРЖЊИ

Пише ФИЛИП РОДИЋ Танка је, кажу, линија између љубави и мржње. У нашем случају протеже се негде од Бездана преко Батроваца до Јамене. Што се Руса тиче, та линија је у последњих неколико година постала …

Више

Срђа Трифковић – ИЗМЕЂУ КЛАЊА И ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

Разговарао Владимир Димитријевић  Да ли Павелићев фокус на хрватској националној посебности и стварању националне државе усташку идеологију ставља ван матице европског фашизма? Већ после првог сусрета с Павелићем, Степинац је у свој дневник записао: „Ако …

Више

Колапс гиганта транзиције

Пише Слободан Иконић Суноврат једног од највећих регионалних привредних система показује сву погубност тајкунског пословања никлог на распаду Југославије и у мутним водама транзиционе приватизације. И док светски играчи воде економско-политичку игру око посрнулог гиганта, …

Више

Повратак британске резолуције – али на многа мала врата

Пише Стефан Каргановић Проглашавање Србије кривом за Сребреницу, а истовремено и за наводне злочине сличне природе у Македонији, на Косову и у Хрватској, важна је компонента у кампањи да се Србија морално онеспособи не само …

Више

МОЛИМО СЕ, БОРИМО СЕ

Драгомир Антонић  Не би ме зачудило да се појави наградна игра: Сви српски злочини од Лепенског вира до изласка Енглеске из евроунијатског злочиначког удружења. Мало маште, видео-материјала и уз благонаклони жири невладиних организација – награда …

Више

ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Усташки тегови Као да већ довољан скандал – да не употребимо неку тежу, примеренију реч – није представљало недавно постављање спомен-плоче с натписом „За дом спремни“ надомак Јасеновца, у коме су уз тај поклич у …

Више

Правила по мери колоније

Драгомир Антонић  Они који би да осуде Србе за све и свашта уз помоћ заштитника грађана увек се позивају на изузетност Америке и њеног система. Неважно је што њихов правни систем не познаје институцију заштитника …

Више

Страх од руских канти

Пише Слободан Иконић Набавком војних авиона и другог наоружања из Русије, Војска Србије постаје респектабилан фактор у окружењу, што показује и узнемиреност неких суседа, попут Хрватске, која и поред чланства у НАТО-у сада креће у …

Више

ХОЋЕ ИКОНЕ, НЕЋЕ ЧОКОЛАДУ

Пише Никола Кусовац У часу када Хрвaтска лицемерно, али и промишљено, у духу своје (геноцидне) политике што је вековима води против Срба у целини, захтева повраћај културног блага, односно споменика материјалне културе и уметности који …

Више

ШТО СЕ ГРБО РОДИ…

МУЧНА ПОДЕЛА НАСЛЕЂА ИЗМЕЂУ БИВШЕ БРАЋЕ Пише Слободан Иконић И поред потписаног Споразума о питањима сукцесије некадашње СФРЈ, већ 15 година траје овај мукотрпан процес, пун политичких опструкција, с тенденцијом да не буде никада до …

Више

Новинарство у Хрватској – опасно по живот

Зa „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић Мекина Да је Хрватска поштено истражила позадину саобраћајне „несреће“ која је пре 15 година угасила живот новинара Боже Кнежевића, онда данас његове колеге не би биле тако немоћне због …

Више

Непријатељска прича о државном пријатељу број 1

ОД СЈАЈА ДО ШУТЊЕ: Филм о балканском Баји Патку број један Пише Владислав Панов У филму Хрвата Дарија Јуричана „Газда: транзиција, приватизација, корпорације“, који је овај снимао три године, недавно премијерно приказаном у Загребу, публика …

Више

Слободан Зуровац – Убице са крижом

Разговарала Наташа Јовановић Сви ти млади, кратко ошишани и уредно избријани људи, који су зверски мучили Србе у логору Лора, имали су око врата бројаницу и криж, а неки од њих уз себе су носили …

Више

Амерички клин између Русије и Европе

ИНИЦИЈАТИВА ТРИ МОРА Пише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ Атлантистички пројекат за стварање енергетског кордона у односу на Русију предводе Пољска и Хрватска. Камен темељац за овај план постављен је на састанку у Дубровнику крајем августа Децембра 2015. …

Више

Заокрет од 360 степени

Пише Слободан Иконић Без обзира на популистичку и националистичку реторику две водеће странке, најновији хрватски избори, одржани у недељу, показали су да ХДЗ и СДП више нису политички господари земље јер власт више не може …

Више

Балкански шпијун из суседства

„Печат“ је, од извора из обавештајних кругова којима верује и за које верује да су веома упућени у операцију идентификације и хапшења хрватског шпијуна Чеда Чоловића, дошао до информација које бацају додатно светло на овај …

Више

„Прајд“ усташа и београдских НАТО лобиста

Пише Никола Мартић Реаговања на хапшење хрватског шпијуна последња су коцкица у мозаику који дефинитивно показује да је поново активирана стратегија из деведесетих година прошлог века, када је рушење Србије објашњавано потребом уклањања диктатора Председница …

Више

Европско потапање словеначких лађица

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Количина уловљене рибе само током последње деценије, откако је Словенија 1. маја 2004. године ушла у Европску унију – смањила се за 80 одсто. Није, међутим, проблем у …

Више

Обесхрабривање антисрпске агресије

Драгомир Анђелковић  Да нам се у неком тренутку ипак не би догодила „Олуја 2“ и „Олуја 3“, јер Загреб и Сарајево не желе опстанак РС и тамошњих Срба, а Албанци прижељкују да свој барјак забију …

Више

Милановићева плава крв

РАЂАЊЕ НОВЕ ХРВАТСКЕ АРИСТОКРАТИЈЕ Пише  ФИЛИП РОДИЋ У тренутку када се антисрпска хистерија у суседној Хрватској приближава врхунцу, раније достигнутом само у два наврата – током Другог светског рата и за време Домовинског рата, бивши …

Више

ШЕРБЕЏИЈА ИЛИ КИЧ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА

Пише Љиљана Богдановић Шта то глумац говори у Београду, за београдске новине, а не рецимо у Загребу и за тамошње новине? Дан уочи посете америчког потпредседника Београду, усред догађајима прегрејане медијске температуре, и високо вибрантних …

Више

ДА ЛИ СУ ХРВАТИ СПРЕМНИ ЗА ДОМ ИЛИ ЗА НОВИ СТАЉИНГРАД?

Усташко дивљање у Книну и Загребу и нереаговање Европе Пише Никола Мартић Порука из Книна Србији истовремено је и бриселска порука Москви. Злослутни дефиле усташа у Книну боље се разуме када се посматра као једна …

Више

Државотворни светац

Пише Владимир Димитријевић Папини Хрвати би се љутили кад њихов духовни отац не би постао свеопшти светац римокатолицизма, а они су папи и даље „предзиђе кршћанства“ Академик Дејан Медаковић, потомак старе српске породице из Загреба, …

Више

Василије Крестић – Храбри у бестидности

Разговарала Наташа Јовановић Рехабилитујући Алојзија Степинца Хрватска покушава да се ослободи кривице за почињени геноцид Пресуда Жупанијског суда у Загребу којом је Алојзије Степинац ослобођен сваке кривице још један је показатељ, опомена и упозорење да …

Више

Политички театар апсурда

Пише Слободан Иконић Уместо обећаним реформама, владајућа десна коалиција више се бавила „домољубљем“ и „националном освешћеношћу“, излажући Хрватску подсмеху, критици и револту, са могућношћу да само после шест месеци изгуби власт и изазове ванредне парламентарне …

Више

Добар тек, госпон Пуховски!

Пише Љиљана Богдановић Како Жарко Пуховски, угледни хрватски политички аналитичар и интелектуалац, садо-мазо мерачењем поводом Срба и Србије, заправо инсинуира да је његова земља пакао у којем се као део стратегије и делатне политичке тактике …

Више

Хрватски пуцањ у сопствену ногу

Пише Слободан Иконић За отварање преговарачког Поглавља 23 Србија неће морати да промени ниједан од закона, што је Хрватска тражила Стара источњачка пословица каже: „Кад се са неким свађаш, остави места и за помирење.“ Мало …

Више

Прослава турске „Oлује“

ПАД КОНСТАНТИНОПОЉА Пише ФИЛИП РОДИЋ Ниједан народ на свету, осим Хрвата и Турака, не слави освајање једног града, иако многи, скоро сви, славе неке победе. Углавном оне које су им донеле ослобођење. Прослава пада Книна, …

Више

Биљег Jасеновца и хрватска „блокада“

Пише Слободан Орловић Јасеновац треба ваљда да постане, поред усташког логора смрти (1941–1945), и комунистички логор одмазде (1945–1951). Историја јесте море података и различитих углова гледања на исте догађаје, али не на штету здравог разума …

Више

Посребрена „Олуја“ и митологизација муслиманских жртава

Слављење великог злочина (3) Пише Бојан Јовановић Зато што у Хрватској и у Хрвата никада није извршен процес лустрације, злочини над Србима су се могли некажњиво понављати Упркос чињеници да је над Србима извршен геноцид …

Више

Како су жртве постале кривци

Слављење великог злочина (2) Пише Бојан Јовановић Градећи свој идентитет на миту о сопственој жртви коју је поднела супротстављајући се великосрпској агресији, Хрватска прикрива стварну одговорност за почињене злочине над Србима као ондашњој својој конститутивној …

Више

Слављење великог злочина

Пише Бојан Јовановић Национално самопотврђивање Хрвата праћено је демонизацијом Срба који се означавају као сметња успостављању етнички чисте државе. Зато се масовним злочином, који је подразумевао убијање, протеривање и покрштавање Срба, настоји да се они …

Више

Истина и помирење

Милорад Вучелић / главни уредник Последњих четврт века из свих западних престоница и владајућих медија говори се како је неопходно да се народи са подручја бивше Југославије суоче са својом прошлошћу и однегују нову културу …

Више

Романса у Мостару

Пише Никола Врзић Шта стоји иза хрватске одлуке да блокира наставак српских ЕУ интеграција? Драган Марковић звани Палма, председник Јединствене Србије, ако и када (икада) остане без власти, ухлебљење би могао да пронађе као политички …

Више

Саву натерали да тече узводно

Због Јасеновца у Загребу кољу „Вјесник“ и истину Пише Никола Мартић „Крунски доказ“ у бомбастично најављеној премијери документарца „Јасеновац – истина“, уз чије поруке се сврстала хрватска држава – да је истина о страдању стотина …

Више

Лажне истине и истините лажи

Пише Владислав Панов У актуелном документарном филму хрватског „домољуба“ Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ – који се на најбезочнији начин бави прекрајањем историје и података о зверском учинку рада концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата …

Више

Хрватска маска евроатлантских господара

Драгомир Анђелковић  Шта се крије иза најновије хрватске антисрпске хистерије? Пред 10. април – дан када је под заштитом немачких окупационих снага у Загребу проглашено „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ – ако уистину верују у Бога, …

Више

Ћирилица у хрватским школама и српским медијима

Пише Александар Милановић Како смо у пролеће 2016. дошли у ситуацију да нас више занима стање са ћирилицом у Хрватској него у Србији? Зашто је то тако? Како се тумаче културолошке тенденције у вези са …

Више

Постхумно шамарање Tадићеве политике

Хрватска рампа на евроинтеграције Србије Пише Никола Мартић Тек је данас постало сасвим очигледно колико је отужна била званична државна политика Србије током процеса приступања Хрватске Европској унији, када је тадашњи председник Србије Борис Тадић …

Више

ЕКСКЛУЗИВНО! Белешке са јеловника Ворена Кристофера

ЖЕНЕВСКИ САСТАНАК – ПРИМЕНА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА Пише Живадин Јовановић Примена Општег оквирног споразума о миру у Босни и Херцеговини, познатијег као Дејтонски споразум, представљала је важан сегмент спољне политике СР Југославије, почев од 1995. године …

Више

Избеглице између чекића и наковња

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина После вишемесечне политике „раширених руку“ и „отворених врата“ за избеглице са Блиског истока, коју је августа лане својом де факто суспензијом Даблинских правила у Европску унију увео службени …

Више

Бацање новчића

Милорад Вучелић / главни уредник Узалудна је наша трка да достигнемо високе демократске стандарде евроатлантских држава и држава Европске уније. Ти цивилизацијски висови ће нам заувек остати недоступни. Заостали смо безнадежно. Делови опозиције у Србији …

Више

Мост за ћорсокак

Пише ВИКТОР МАТИЋ Иако се дан после парламентарних избора у Хрватској 8. новембра чинило да је та држава у коалицији Мост независних листа добила нову политичку звезду, односно такозвани трећи пут између ХДЗ и СДП, …

Више

Хрватска после избора – Куда води овај Мост?

Пише ВИКТОР МАТИЋ Док су се у предизборној трци Хрватска демократска заједница и Социјалдемократска партија утркивале у негативним порукама према Србији, коалиција Мост схватила је да грађани Хрватске заправо траже корените реформе, те је сада …

Више

Словеначки зид по мери берлинског

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Словенија би да зидом задржи „вишак“ избеглица на тлу Хрватске и Србије како и сама не би (п)остала „избегличко слепо црево“, где би могло остати „заробљено 50 или …

Више

МИЛОШ ВУЧЕВИЋ – О Србији треба да се одлучује у Србији

Разговарао Никола Врзић Србија треба да води политику која је у интересу наших грађана, а не у интересу других центара моћи Са Милошем Вучевићем, чланом Председништва Српске напредне странке и градоначелником Новог Сада, разговарамо о …

Више

МиГ из Москве

Балканска трка у наоружавању Пише ФИЛИП РОДИЋ После одлуке Хрватске да од САД затражи испоруке новог оружја за своје оружане снаге, сасвим логичан, али неочекиван корак Србије био је да исту ствар тражи од Русије. …

Више

Странпутице регионалне политике

Драгомир Анђелковић  Какав приступ регионалној сарадњи, од става према актуелним дешавањима у Подгорици до мигрантске кризе, треба Србији, односно зашто је овај садашњи штетан? Од када смо, после 5. октобра 2000. године, упали у замку …

Више

Блокада на Бајакову

Пише ВИКТОР МАТИЋ Одлука Хрватске да затвори своје границе са Србијом није само део борбе да се ограничи улазак избеглица и миграната, већ се чини и као покушај да се ослаби српска економија и поништи …

Више

Сумрак Европе

Пише Никола Врзић Док Европска унија, под притиском таласа избеглица из Сирије, пуца по шавовима одумирућег Шенгена и ограђује се бодљикавом жицом чак  и од саме себе, Србија је избеглице почела организовано да преусмерава на …

Више

Тенкови и бомбардери за избеглице у ЕУ

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина Да су за „коначно решење“ избегличке кризе спремни и до зуба наоружани војници, открила је вежба чланица НАТО-а и њихових партнера која је почела у Словенији а одвија се …

Више

Легализација чекића!

ПОСЛЕ ЗАБРАНЕ ЋИРИЛИЦЕ У ВУКОВАРУ Пише Виктор Матић Немогуће је не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је тренутно …

Више

Олуја – два погледа

Пише Филип Родић Обележавање 20. година од „Олује“ у Хрватској и Србији још једном је показало колико је дубок и, изгледа, непремостив јаз између две државе и два народа. Док је у Загребу парадирала војска, …

Више

Култура сећања

Милорад Вучелић / главни уредник Опростити можемо, али заборавити нећемо и не смемо. Ваља напоменути да је праштање превасходно лични чин онога над којим је злочин почињен. Не може се праштати у туђе име. Жртви …

Више

Предизборни поен десници

Уставни суд Хрватске укинуо пресуду Санадеру у „случају Ина – Мол“ За „Печат“ из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ Иво Санадер сада више није осуђеник, него „само“ оптуженик у загребачком истражном затвору Реметинац због случаја „Фими“ Уставни …

Више

Пирангејт: Хрватска (зло) употреба српских медија

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић -Мекина Да ли је Србија увучена у спор између Словеније и Хрватске као активни савезник Хрватске? Односи између службене Љубљане и Загреба погоршавају се муњевитом брзином откако је избила …

Више

ОЛУЈА ТРАЈЕ

Рат је мир, а помирење су нове поделе Пише Филип Родић Пред прославу 20-годишњице од операције „Олуја“ Хрватска се упрегла да покаже да на овај начин не глорификује рат, него мир и уједињење своје територије. …

Више

Како је Пирангејт посвађао Љубљану и Загреб

Хрватска саботажа арбитраже или… За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић -Мекина Када су у загребачком „Вечерњем листу“ 22. јула објављени тајно снимљени разговори службенице словеначког Министарства спољних послова Симоне Дреник са судијом Арбитражног суда у …

Више

Хрватска: 1941, 1991, 1995. – године које се враћају

После дужег мировања, Хрватска се последњих година великим корацима враћа нетрпељивости према мањинама, пре свега српској, да не кажемо усташтву, иако се овде баш о томе ради. На ову тенденцију најновије упозорење упутио је, пре …

Више

Српски позив комшијама на плес

Пише Виктор Матић Један од стубова политике владе Србије је добросуседска сарадња као основ за стабилизацију региона. Али, након последњих дешавања на простору бивше Југославије, оправдано је запитати се – има ли Србија партнера за …

Више

Свети дуг

Милорад Вучелић / главни уредник Почетак изгледа овако: свим могућим средствима разбију ти постојећу државу, па макар била велика и моћна као што је био СССР, произведу грађански рат и организују терористичке нападе у једној …

Више

Кад Хрватска достојанствено прославља злочин

Пише Игор Јовановић У Окучанима се 1. маја окупио цео државни и војни врх Хрватске, хиљаде узбуђених цивила, устрептали ветерани у парадним униформама, јединице Гарде са све сабљама. У Београду, на парастосу у Цркви Светог …

Више

Самокритика Србије

Пише Филип Родић Најновија спорења на линији Београд – Загреб још једном доказују да је Хрватској у односу на Србију дозвољено практично све, док Београд, када се усуди да подигне главу изнад блата и проговори …

Више

Вулин: Oстаjем при свему што сам рекао за Хрватску

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социjална питана Aлександар Вулин изjавио jе данас да остаjе при свему што jе рекао за Хрватску и што jе поручио хрватском премиjеру Зорану Mилановићу и додао да, ако му …

Више

МАКСИМ ГРИГОРИЈЕВ, Директор Фондације за истраживање демократије – Запад у Украјини затвара очи пред најгнуснијим злочинима

Разговарао Филип Родић Директор руске невладине организације Фонд за истраживање демократије Максим Григоријев у интервјуу за „Печат“ говори о прогону новинара у Украјини, злочинима и мучењу којем су изложени противници нових кијевских власти, проблемима у …

Више

Хрватско својатање Николе Тесле

Пише Василије Ђ. Крестић Да би доказали да је Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификују историјске чињенице, позивају се на хрватско државно право и на из њега проистичуће …

Више

Дуго жигосање српског имена (други део)

Пише Василије Ђ. Крестић Вишедеценијске припреме за брутални обрачун са Србима потпуно су биле уобличене у хрватској политичкој идеологији у оквирима Аустроугарске до 1914. године. Када је те године у Сарајевском атентату убијен надвојвода Фердинанд, …

Више

Дуго жигосање српског имена (први део)

ГЕНОЦИДНОСТ ХРВАТСКЕ ПОЛИТИКЕ: Трагом тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима Пише Василије Ђ. Крестић Поводом хрватске тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима у време грађанског рата, приликом распада Југославије, …

Више

Др Мира Радојевић – Павелићеве идеје нису донеле усташе у коферима

Разговарала Наташа Јовановић Велико зло које је наступило у априлу 1941. године припремљено је много раније. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академије знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне …

Више

СПОР СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОМ У ХАГУ (2) ПИРОВА ПОБЕДА ИЛИ ПОТПУНИ ПОРАЗ?

Пише Др Оливер Антић Скривање чињеница што разоткривају континуитет геноцидне намере и њене реализације, која се само прилагођава промењеним приликама, омогућава ковачима лажне историје да могу да кују оружје до следеће прилике. Зато се само …

Више

Магнетизам црне хрватске униформе

Упркос чињеници да је данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватској ни случајно нећете наћи младог човека који би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброј Пре неколико …

Више

Забавни парк Jасеновац

Већ сад је јасно да постоји и један прилично хомоген и гласан сегмент хрватског друштва који се новоевропске будућности панично плаши и у последње време испољава видљиву нервозу. Реч је о крајњој шовинистичкој десници и …

Више

Геноцид је злочин Хрвата, не само усташа

Разговарала Невенка Стојчевић Фотографије Милан Тимотић Вођство КПЈ, свесно своје улоге, признаје да се Балканско полуострво неће тако дуго моћи комунизирати док се Српству и Православној цркви не сломи кичма, стоји у члану 2 Споразума …

Више

Немачка кочница на хрватском путу

Од уцена око „Јужног тока“ до уцена због пропале девизне штедње у „Љубљанској банци“, извесно је да ће Хрватска платити папрену цену да би следеће године постала 28. чланица Европске уније Када се недавно председник …

Више

Стари Београд и нове љубави према Хрватској

Пише Ратко Дмитровић После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све …

Више

Једно (не)пријатно сећање на 1982. и „Голубњачу“

Пише Ратко Дмитровић Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над …

Више

„Службени гласник“ у магли година које се враћају

Пише: Ратко Дмитровић Због чега се државни издавач Србије одлучио да штампа књиге двојице аутора из Хрватске и Босне, чији ставови без сумње подлежу бар критичком преиспитивању, зашто таква прилика није пружена неком од српских …

Више

Керум је, господо, у праву

Пише Ратко Дмитровић Пре три године и пре неколико дана, на државној телевизији, градоначелник Сплита, другог града по величини у Хрватској, ширио је мржњу и нетрпељивост према Србима, али ни онда, ни данас хрватска држава …

Више

Медијски камелеони

Пише Светлана Васовић Мекина Српска јавност је све чешће жртва „виртуалне стварности“, у коју је увлаче поједини београдски медији. Паралелну стварност граде не само новинарске куће блиске Тадићевој и Ђиласовој Демократској странки, него и оне …

Више

Хрватска повукла признање Косова!

Пише Павле Ћосић Загреб, Сплит, Ријека, 12. 09. 2012. године (Бе92) – После синоћне победе Србије над Израелом и пласманом Србије на „Еуробаскет“, у последњем тренутку, после, како се наводи, већ отписане репрезентације, готово сви …

Више

Хрватска Војводина

Пише Недељко Куљић Поводом књиге Василијa Крестићa „Хрватске претензије на Војводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегије ширења римске вере, хрватска политика је историјски коначно …

Више

Последње време за нову српску политику

Пише Ратко Дмитровић Како је могућа сарадња две државе када се у једној од њих, у овом случају Хрватској, јавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и најтежу увреду, и шта у том …

Више

Лијепа наша Србијо

Пише Милорад Вучелић Када чујете неког политичара, аналитичара, телевизијског  водитеља, новинара или  бриселског функционера да каже како би Срби требало да гледају, не осврћући се, искључиво у будућност, и када на то још додају неопходност …

Више

Устани Београде, Хрватска те зове, зове

Пише Миодраг Зарковић Снага хрватског лобија у званичним и незваничним центрима моћи и утицаја у Србији пречесто је долазила до изражаја у 21. веку   Као један од водећих публицистичких скоројевића најновије, „Анђелина Џоли“ генерације …

Више

Јосиповићу, историја је на страни Срба!

Пише Борислав Микелић, бивши премијер Владе РСК Како је званични Загреб фалсификовао историјске чињенице у вези са антифашистичком борбом за време Другог светског рата и догађањима за време Домовинског рата, и зашто су то прихватили …

Више

Оставите на миру Стјепана, ено вам Слободана Ланга

Пише Ратко Дмитровић Добро је што су ставови о Јасеновцу и убијању Срба, иако познати одраније, које је изнео анонимни католички свештеник, у Хрватској изазвали бурне и жустре реакције, али није добро, и свакако је …

Више

Председничка артиљерија за Туђмановог Србина

Пише Ратко Дмитровић Шта се то догодило да иначе смирени и у свакој комуникацији крајње уздржани Иво Јосиповић насрне на Милорада Пуповца речником који према лидеру Српске самосталне демократске странке никада није користио ни Владимир …

Више

Важно је учествовати и – одговорити

Пише Миодраг Зарковић Велика спортска такмичења доприносе слави и угледу Србије, али иста та такмичења, као што се видело и на ОИ у Лондону, беспоштедно користе и српски непријатељи   Врло често се спорт и …

Више

Кроатофилија на РТС: Ваше право да знате све, не?

Пише Миодраг Зарковић Да ли се икада раније у „Дневнику“ десило да једна земља, било која, буде тако издашно присутна тако разноликим поводима као Хрватска на нашем Јавном сервису?   Осим што је необјашњива на …

Више

Пропаст туризма

Пише Угљеша Мрдић Туризам је већ дуго највећа индустрија на свету, са најбржим растом од 7,4 одсто годишње. Српски туристи за путовања годишње потроше око 900 милиона евра, док је укупан приход од туризма у …

Више

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

Пише Ратко Дмитровић У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева …

Више

Дефиниција рата је највећи изазов за Вучића и Дачића

Пише Ратко Дмитровић Што год да покушају, како год да се поставе према међународној заједници и суседним државама, Александар Вучић и Ивица Дачић имаће нерешиве проблеме и наставак понижавања и стагнирања Србије све док не …

Више

Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену

Пише Ратко Дмитровић Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих Улупао сам …

Више

Додикова подвала Јавном сервису европске Србије

Пише Ратко Дмитровић После дуго година, у којима је владало правило да се о геноциду над Србима и уопште страдањима тог народа не сме говорити јавно, да се други народи не би узнемиравали и вређали, …

Више

Кад нетко има савест прљаву, а мржњу чисту

Пише Љиљана Богдановић Шта је у петнаестоминутном интервјуу загребачком „Глобусу“ тачно рекао истакнути светски мислилац Ноам Чомски, и може ли се веровати писању овог листа када преноси наводно убеђење филозофа да савремена европска ситуација погодује …

Више

Ногомет је Хрватима оно што Србима фудбал није

Пише Ратко Дмитровић У потрази за одговорима на питања због чега је фудбалска репрезентација Хрватске неупоредиво успешнија од српске и због чега Хрвати, за разлику од Срба, „гину“ у дресу са националним грбом, неопходно је …

Више

Најважније споредно дивљаштво на свету

Пише Миодраг Зарковић Навијачи „коцкастих“ су за време Европског првенства дивљали и по Пољској и по другим земљама, али је прва казнена мера из УЕФА била преблага у односу на очекивања   Као у складу са …

Више

Зашто Пуповац није био на инаугурацији

Пише Ратко Дмитровић Упадљиво одсуство неприкосновеног лидера Срба из Хрватске Милорада Пуповца са инаугурације председника Николића, наговештава, бар се сада тако чини, за Србе у Хрватској нову и рационалнију политику, ону у којој обе стране …

Више

Победа као увод у нове процесе

Пише Ратко Дмитровић Један од најуспешнијих привредника бивше Југославије Борислав Микелић – ослобођен је оптужби у Хрватској, укинута му је казна затвора изречена 1993. године – најављује процесе који ће, нема сумње, побудити велику пажњу …

Више

Нови председник за обнову старе мржње

Пише Ратко Дмитровић Хрватска демократска заједница одбацила је Јадранку Косор и довела на чело бившег обавештајца Томислава Карамарка, који тврди да ће у странку вратити национализам, тражи опрост хрватске јавности због коалирања ХДЗ-а и СДСС-а …

Више

Николић између Каменитих врата и Башчаршије

Пише Ратко Дмитровић Шта све чека новог председника Србије у односима са Хрватском, односима које је накарадно, противно свакој државној и простој логици креирао Борис Тадић, дајући службеном Загребу све, а не тражећи од њега …

Више

Хрвати Клименти из села Хртковци

Пише Ратко Дмитровић Почетком деведесетих, у познатим околностима, неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце, тај случај је доспео и до Хага, експлоатишу га многи српски непријатељи, али нико се не упушта, а требало …

Више

Храброст је споменути Србе у Јасеновцу

Пише Ратко Дмитровић Када је Сабор Хрватске под притиском из иностранства укинуо вишегодишње покровитељство над усташким дернеком у Блајбургу, и после Јосиповићевог говора у Јасеновцу, узбуркала се „десна Хрватска“ и новим подметањима, злоупотребљавајући Јевреје, кренула …

Више

Смрдљиво кукавичје јаје „Хрватске телевизије“

Пише Ратко Дмитровић Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, појави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу тврдње да …

Више

Фалсификат на позицији првог погинулог бранитеља

Пише Ратко Дмитровић Двадесет година Хрватска слави Јосипа Јовића, полицајца који је 1991. године изгубио живот у рано ускршње јутро на Плитвицама, проглашавајући га „првим погинулим бранитељем Домовинског рата“, иако се зна да је то …

Више

Заборављена улога „Телевизије Загреб“ и недељника „Данас“

Пише Ратко Дмитровић Готово да је заборављено ко је и на какав начин медијски припремао догађаје који ће разбити Титову Југославију, ко је први сатанизовао и Србе и Србију, отварајући простор за све оно што …

Више

Хрватски антифашизам преко Дражине кокарде

Пише Ратко Дмитровић Жестоко, као да се ради о нападу на њихову државу, јединствено и без изузетка, хрватска јавност – од простих гласача ХДЗ-а и СДП-а, до председника Јосиповића и свих водећих интелектуалаца – устала …

Више

Где је рођен Ј. Дамјанић, претеча Јована Дивјака

Пише Ратко Дмитровић Чекало се када ће се Хрвати укључити у српско-мађарски спор од пре годину дана, изазван постављањем споменика једном од војсковођа Мађарске револуције у Ади, и то се догодило ових дана, постављањем једне …

Више

Усташе ће вам опростити што су вас убијале

Пише Ратко Дмитровић „Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола …

Више

Неподобно порекло великих мајстора „Загреб филма“

Пише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ није помогло тројици легендарних цртача, мајстора филма, да живе мирно у новој хрватској држави, па су …

Више

Кистање, село које је уважавао и цар Фрањо Јосип

Пише Ратко Дмитровић Највеће село у Далматинској Загори, Кистање, српско пребивалиште од давног времена, изузетно богате историје, опет је у центру пажње, али не због Јове Опачића, као пре 22 године, већ зарад српско-српског сукоба …

Више

Орбан матирао Хрвате

Пише Властимир Вујић Да ли ће затварање случаја компаније МОЛ у Мађарској, која је осумњичена за подмићивање од 10 милиона евра Ива Санадера у препуштању управљачког права над ИНОМ, утицати и на судбину некадашњег хрватског …

Више

Монструми из мирних сокака

Пише Ратко Дмитровић Различите околности избациле су поново у жижу јавности двојицу људи чији се крвави трагови из деведесетих година виде и данас, а који су пре рата живели мирно, за друге готово неприметно, ничим …

Више

Јевреји у новијој историји Срба и Хрвата

Пише Ратко Дмитровић Од бројних феномена које налазимо у политичком и друштвеном животу ових простора, однос загребачких Јевреја према новој Туђмановој држави свакако спада међу најинтересантније, тим пре што такав однос није забележен у Београду …

Више

Муке са гурањем Митровића у Хрвате

Пише Ратко Дмитровић У данашњој Хрватској није мала невоља проносити и величати хрватство и католичанство, а презивати се Митровић. У тој муци чак се и књигама покушава доказати да су славне харамбаше и сердари далматинских …

Више

Председниче, џаба сте се извињавали

Пише Ратко Дмитровић Догађаји на и око Европског првенства у рукомету, одржаног у Србији, натерали су нову хрватску владу да покаже какву ће политику водити према Србији и Србима уопште, а оно што је виђено …

Више

Чедност пред вратима Европске уније

Пише Ратко Дмитровић Пошто са службених српских адреса није дошла ниједна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску унију као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних …

Више

Геншер брани „оптуженог“ Геншера

Пише Мирослав Стојановић Последњи покушај бившег немачког шефа дипломатије да поводом двадесет годишњице признавања хрватске и словеначке независности оповргне оптужбе „српских националиста“, како су он лично и његова земља готово пресудно утицали на растурање Југославије …

Више

Лоцирање Бога од стране бискупа Језеринца

Пише Ратко Дмитровић Због чега је високорангирани службеник Католичке цркве у Хрватској, државни војни ординаријус, безбожницима приписао рат и шта о томе „кажу“ две значајне, капиталне књиге, написане руком Хрвата, а незванично забрањене у Хрватској …

Више

Шта боли Николу Плећаша, а не тиче се Миланке Опачић

Пише Ратко Дмитровић Док су у центру Загреба, у цркви Преображења Господњег, Јосиповић и Милановић са Србима прослављали Бадњак, недалеко одатле легендарни кошаркаш, један од најбољих у бившој Југославији, Никола Плећаш, чекао је Божић уз …

Више

Последњи хрватски борац против усташтва

Пише Ратко Дмитровић Само једном човеку, у новијој хрватској историји, идеолошко и политичко питање било је важније од националног, хрватског, а меру људског и моралног кредибилитета одређивао је и кроз однос према Србима у Хрватској …

Више

Мала слатка освета Зорана Шпрајца

Пише Ратко Дмитровић Примопредају власти у Хрватској обележио је чин освете најбољег и најпопуларнијег уредника Другог дневника „ХРТ“-а, партији која га је почетком деведесетих довела у позицију да се одрекне свог српског порекла и тако …

Више

Време је за Томпсона у „Београдској арени“

Пише Ратко Дмитровић Ако Србија и службени Београд заиста имају потребу да виде праву, већинску Хрватску, Хрватску са којом ће се сусретати на свим пољима друштвеног и политичког деловања, онда у „Београдску арену“ што пре …

Више

Шта Србима и Србији доносе Милановић и Пусић?

Пише Ратко Дмитровић Ако и кад Срби буду тражили више од онога што данас имају у Хрватској, а немају ништа, наследник Јадранке Косор може да их упита што то нису тражили, односно узели, док су …

Више

Избледели трагови сигнала над градом

Пише Ратко Дмитровић Све је у Хрватској могуће, па и то да једна заиста херојска акција српских партизана са Кордуна, предвођених Хрватом, Већеславом Хољевцем, овековечена у форми играног филма, после деценијске славе буде обележена као …

Више

Како је Фрљић урадио оно што Срби нису смели

Пише Ратко Дмитровић Страшну и тешко појмљиву мржњу, коју је деведесетих година према Србима јавно ширио сарајевски глумац Емир Хаџихафизбеговић, Срби су заборавили, али није заборавио један травнички Хрват, казалишни стваралац, који је за ту …

Више

Derviški ples oko leša

Piše Dejan Lukić Godinama skrivan u mišjoj rupi, iza visokih zidova u kompleksu na domak Islamabada, vođa Al Kaide je bio već odavno operativno beznačajan, bez praktičnog uticaja na „bojnom polju“: Mit Bin Ladena poništio …

Више

(Ne)svesno podsećanje na Četvrti kongres KPJ

TAJNA ILI POLITIČKA SENZACIJA? Naime, Bilandžić je godinama održavao lične kontakte sa ključnim akterima jugoslovenske državne zajednice i jugoslovenske drame, u završnoj fazi. Sa nekima je bio i kućni prijatelj, sa Tuđmanom, na primer, i nema sumnje da je svedok značajnih procesa koji su doveli do jugoslavenske krize, a potom i njenog krvavog raspada. Internetsko čitanje i objavljeni delovi knjige „Tito i kraj druge Jugoslavije“ navode na zaključak da je Bilandžić, onakav kakav jeste, jeguljast i prilagodljiv svakoj situaciji, u značajnoj meri pomutio čistoću hrvatske službene istorije i postavki o raspadu Jugoslavije. Njegova tvrdnja da je Tito bio svestan crne budućnosti Jugoslavije - a da su Hrvati i Slovenci, predvođeni Bakarićem i Kardeljom, Jugoslaviju doživljavali kao nužno zlo - predstavlja snažan udarac teoriji koja kaže da je Jugoslaviju razbio Slobodan Milošević i težnja službenog Beograda da napravi nekakvu veliku Srbiju. Da li je Bilandžić ovo uredio svesno? Teško pitanje. Dušan Bilandžić je vrlo intrigantna i složena ličnost. Služio je idejama i ljudima, bio interesantan predstavnicima raznih uticajnih sila iz Evrope, sa nekima je održavao stalne kontakte i zauvek će ostati tajna šta je sve ovaj čovek radio u svom dugom i interesantnom životu. Među tim enigmama je i odgovor na gornje pitanje. Realno, Bilandžić nije otkrio tajnu, njegove tvrdnje ne predstavljaju istorijsko-političku senzaciju, odnos Hrvata i Slovenaca prema Jugoslaviji odavno je poznat, kao i odnos njihovih političkih elita, ali ono što je u ovom slučaju interesantno bez sumnje je činjenica da sve to iznosi jedan posmatrač i kreator tih događaja sa hrvatske strane. Bilandžić je uz ostalo bio i Tuđmanov savetnik i saradnik početkom devedesetih. ŠTA SE DOGODILO 1928? Ovde je Dušan dragocen jer je, svesno ili nesvesno, na površinu izvukao jedan događaj iz 1928. godine. Taj događaj hrvatski istoričari iz vrlo razumljivih razloga potpuno ignorišu, a srpski mu ne pridaju dovoljnu pažnju. Taj događaj je ključan u analizi uzroka raspada Titove Jugoslavije i jednostavno je neobjašnjivo zbog čega se u svakoj (ali bukvalno svakoj) raspravi o jugoslovenskom građanskom ratu devedesetih godina ne polazi od 1928. godine. Šta se tada dogodilo? Dogodio se Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije. Održan je u Nemačkoj (Drezden) i objašnjava sve ono što se već od 1945. godine zbivalo u Jugoslaviji. Četvrti kongres KPJ bez ostatka i bez rezerve postavio je Komunističku partiju Jugoslavije na antisrpsku poziciju, a kao njene osnovne zadatke utvrdio razbijanje Jugoslavije i stvaranje novih samostalnih država, pre svega Slovenije i Hrvatske, kao i „nezavisne ujedinjene Albanije“. Podsećam, to se događa 1928. godine. Nikada kasnije, ni na jednom od kongresa koji su zatim sledili Komunistička partija Jugoslavije nije menjala program iz Drezdena. Razbijanje Jugoslavije i stalna borba protiv Srbije i Srba kao „hegemonističkog naroda“ bila je okosnica delovanja KPJ, kasnije SKJ. Zbog čega je onda 1945. godine Jugoslavija opstala, doduše ne više kao kraljevina, već kao socijalistička federacija, pošto su iz građanskog rata komunisti uspeli da izađu kao pobednici? Odgovor je vrlo jednostavan; Tito je shvatio da drugačije rešenje u novonastalim okolnostima nije moguće iz više razloga, a jedan od njih su interesi velikih sila i nova konfiguracija Evrope posle Hitlera. To je bilo jasno već 1943. godine, posebno kada je Italija kapitulirala. U tim okolnostima zaključci iz Drezdena nisu mogli da se sprovedu, o tome se nije moglo ni razmišljati pošto je Hrvatska - 1928. godine na Četvrtom kongresu zamišljena kao samostalna i nezavisna država - ceo Drugi svetski rat bila najverniji Hitlerov saveznik. Dakle, rukovodstvo KPJ uoči Jajca modifikuje ciljeve iz Drezdena, formira okvir nove države, federalnog tipa, ali i to kao međufazu koja će se okončati Ustavom iz 1974. godine. Taj akt bio je poslednji čavao u poklopac sanduka, u kojem je već polumrtva ležala jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao jedinstvena država. KOME JE KOMUNIZAM DONEO DOBRO? Današnje mlađe istoričare, sklone upornom i pedantnom istraživanju komunističke istorije Jugoslavije, uz pretraživanje tona autentičnih dokumenata, fascinira otvorenost slovenačkih i hrvatskih kadrova u pogledu upitnosti postojanja Jugoslavije. Tako je pre možda desetak godina pronađen dokument koji kazuje da je Edvard Kardelj još krajem šezdesetih, na jednom skupu užeg kruga rukovodstva slovenačkih komunista, rekao da Slovenci Jugoslaviju shvataju kao haustor u koji su se sklonili dok ne prođe nevreme. Isto tako bezbroj je pisanih tragova istupa hrvatskih komunista, oni su tvrdili da hrvatski narod nikada nije bio za jugoslovensku državu, da su Hrvati i Prvu i Drugu Jugoslaviju prihvatali kao jedino moguće rešenje u datom vremenu ili kao manje zlo. Svestan da bi njegova knjiga, u kojoj se hrvatska strana predstavlja kao antijugoslovenska, mogla nauditi Zagrebu, Dušan Bilandžić neke istorijske događaje tumači suprotno od njihove suštine i daje im potpuno drugi predznak. Tako smenjivanje Aleksandra Rankovića predstavlja kao obračun sa srpskim nacionalizmom, što je notorna glupost i za površne poznavaoce ovog događaja. Ranković je bio sve samo ne srpski nacionalista, naprotiv, a uklonjen je zbog otpora decentralizaciji i razvodnjavanju saveznih institucija, prenošenju njihovih nadležnosti na republički nivo. Tražeći opravdanje za ponašanje hrvatskog i slovenačkog rukovodstva, za njihovo antijugoslovensko delovanje, Bilandžić, a šta bi drugo, navodi strah od srpskog hegemonizma. Posebno je to, tvrdi on, došlo do izražaja kada su srpski komunisti sklonili Marka Nikezića i Latinku Perović. Njih dvoje Bilandžić predstavlja kao istinske srpske liberale, pregaoce u nastojanjima da se stvori „nova Srbija široko demokratizovana“. I žalosno i smešno. U vreme tih liberala u Srbiji je zabranjeno više novina, knjiga, predstava, filmova...nego u bilo kojem drugom vremenu. Dušan Bilandžić, ponoviću, nije u svojoj knjizi doneo ništa novo, samo je opomenuo Hrvate kako imaju krupne razloge da poštuju i hrvatske i srpske komuniste bez kojih, valjda je sada to jasno, ne bi imali državu. Etnički čistu, bez Srba. Onim Srbima koji i dalje veruju da im je komunizam doneo nešto dobro neće pomoći ni knjiga „Tito i kraj druge Jugoslavije“. Takvima pomoći nema.

Више

Čiji je jezik srpski?

Piše Nenad Nikolić Priroda srpskohrvatskog jezika kako ga u knjizi „Jezik i nacionalizam“ predstavlja Snježana Kordić, onemogućava razumevanje uloge srpskog jezika u kulturnim i političkim tokovima na Balkanu, istovremeno otvarajući prostor za ono čemu se …

Више

Ko je rušio Jugoslaviju?

Piše Vasilije Đ. Krestić Prema planu hrvatske nacionalne politike, tzv. srpsko pitanje u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji treba rešiti biološkim istrebljenjem Srba, njihovim etničkim čišćenjem, nasilnom hrvatizacijom i preveravanjem, što je i učinjeno Mnogo je …

Више

Hrvatski zločin u srpsko ime

Piše Miodrag Zarković Nadrealne ispovesti Dražena Erdemovića u Haškom tribunalu, snimak koji je Jovan Mirilo dostavio „Fondu za humanitarno pravo“ i iskaz Marka Boškića američkim istražiteljima doživljavaju se kao potvrda „genocida“ koji su Srbi navodno …

Више