Претрага по кључној речи

Колумбијци кажу да им је Бог дао најлепшу земљу на свету, али и највеће зликовце, како им остатак планете не би завидео. По свему судећи, слично се може рећи и за Хрватску  Јавни живот Хрватске …

Перфидна акција хрватске полиције у наводном ажурирању бирачких спискова, за циљ, у ствари, има својеврсну оверу етничког чишћења Срба и њихово свођење на три одсто популације, како је то још Туђман захтевао Срби опет немају …

РЕДИТЕЉ КОЈИ ЈЕ ДОКУМЕНТАРЦЕМ ПОКУШАО ДА СКИНЕ СЕНКУ ФАШИЗМА И ЗЛА Разговарао Јово Бајић Фотографије Милан Тимотић Одједном се испоставило да је та монтажа филма о злу фашизма и усташтва, то везивање кадрова, опасно по …

Завист и комплекси не познају границе, па хрватски медији и политичари, у покушају да угрозе српско-руску сарадњу у наоружању, занемарују чињенице које су и сами својевремено износили, све тврдећи да су Руси деведесетих њима били …

Када је Словенија 2004. постала чланица ЕУ, а 2007. део Шенгенског споразума, нико ни у најгорем могућем сценарију није могао да претпостави да ће само неколико година касније због погрешне спољне политике ЕУ на њеним …

ТРАГОМ САРАЈЕВСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Припремио Јово Бајић Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, допловила је на таласима широко заснованог и вешто вођеног процеса чији је крајњи циљ брисање и српског …

Пише ФИЛИП РОДИЋ Танка је, кажу, линија између љубави и мржње. У нашем случају протеже се негде од Бездана преко Батроваца до Јамене. Што се Руса тиче, та линија је у последњих неколико година постала …

Разговарао Владимир Димитријевић  Да ли Павелићев фокус на хрватској националној посебности и стварању националне државе усташку идеологију ставља ван матице европског фашизма? Већ после првог сусрета с Павелићем, Степинац је у свој дневник записао: „Ако …

Пише Слободан Иконић Суноврат једног од највећих регионалних привредних система показује сву погубност тајкунског пословања никлог на распаду Југославије и у мутним водама транзиционе приватизације. И док светски играчи воде економско-политичку игру око посрнулог гиганта, …

Пише Стефан Каргановић Проглашавање Србије кривом за Сребреницу, а истовремено и за наводне злочине сличне природе у Македонији, на Косову и у Хрватској, важна је компонента у кампањи да се Србија морално онеспособи не само …

Драгомир Антонић  Не би ме зачудило да се појави наградна игра: Сви српски злочини од Лепенског вира до изласка Енглеске из евроунијатског злочиначког удружења. Мало маште, видео-материјала и уз благонаклони жири невладиних организација – награда …

Усташки тегови Као да већ довољан скандал – да не употребимо неку тежу, примеренију реч – није представљало недавно постављање спомен-плоче с натписом „За дом спремни“ надомак Јасеновца, у коме су уз тај поклич у …

Драгомир Антонић  Они који би да осуде Србе за све и свашта уз помоћ заштитника грађана увек се позивају на изузетност Америке и њеног система. Неважно је што њихов правни систем не познаје институцију заштитника …

Пише Слободан Иконић Набавком војних авиона и другог наоружања из Русије, Војска Србије постаје респектабилан фактор у окружењу, што показује и узнемиреност неких суседа, попут Хрватске, која и поред чланства у НАТО-у сада креће у …

Пише Никола Кусовац У часу када Хрвaтска лицемерно, али и промишљено, у духу своје (геноцидне) политике што је вековима води против Срба у целини, захтева повраћај културног блага, односно споменика материјалне културе и уметности који …

МУЧНА ПОДЕЛА НАСЛЕЂА ИЗМЕЂУ БИВШЕ БРАЋЕ Пише Слободан Иконић И поред потписаног Споразума о питањима сукцесије некадашње СФРЈ, већ 15 година траје овај мукотрпан процес, пун политичких опструкција, с тенденцијом да не буде никада до …

Зa „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић Мекина Да је Хрватска поштено истражила позадину саобраћајне „несреће“ која је пре 15 година угасила живот новинара Боже Кнежевића, онда данас његове колеге не би биле тако немоћне због …

ОД СЈАЈА ДО ШУТЊЕ: Филм о балканском Баји Патку број један Пише Владислав Панов У филму Хрвата Дарија Јуричана „Газда: транзиција, приватизација, корпорације“, који је овај снимао три године, недавно премијерно приказаном у Загребу, публика …

Разговарала Наташа Јовановић Сви ти млади, кратко ошишани и уредно избријани људи, који су зверски мучили Србе у логору Лора, имали су око врата бројаницу и криж, а неки од њих уз себе су носили …

ИНИЦИЈАТИВА ТРИ МОРА Пише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ Атлантистички пројекат за стварање енергетског кордона у односу на Русију предводе Пољска и Хрватска. Камен темељац за овај план постављен је на састанку у Дубровнику крајем августа Децембра 2015. …

Пише Слободан Иконић Без обзира на популистичку и националистичку реторику две водеће странке, најновији хрватски избори, одржани у недељу, показали су да ХДЗ и СДП више нису политички господари земље јер власт више не може …

„Печат“ је, од извора из обавештајних кругова којима верује и за које верује да су веома упућени у операцију идентификације и хапшења хрватског шпијуна Чеда Чоловића, дошао до информација које бацају додатно светло на овај …

Пише Никола Мартић Реаговања на хапшење хрватског шпијуна последња су коцкица у мозаику који дефинитивно показује да је поново активирана стратегија из деведесетих година прошлог века, када је рушење Србије објашњавано потребом уклањања диктатора Председница …

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Количина уловљене рибе само током последње деценије, откако је Словенија 1. маја 2004. године ушла у Европску унију – смањила се за 80 одсто. Није, међутим, проблем у …

Драгомир Анђелковић  Да нам се у неком тренутку ипак не би догодила „Олуја 2“ и „Олуја 3“, јер Загреб и Сарајево не желе опстанак РС и тамошњих Срба, а Албанци прижељкују да свој барјак забију …

РАЂАЊЕ НОВЕ ХРВАТСКЕ АРИСТОКРАТИЈЕ Пише  ФИЛИП РОДИЋ У тренутку када се антисрпска хистерија у суседној Хрватској приближава врхунцу, раније достигнутом само у два наврата – током Другог светског рата и за време Домовинског рата, бивши …

Пише Љиљана Богдановић Шта то глумац говори у Београду, за београдске новине, а не рецимо у Загребу и за тамошње новине? Дан уочи посете америчког потпредседника Београду, усред догађајима прегрејане медијске температуре, и високо вибрантних …

12Милорад Вучелић / главни уредник Ништа боље и уверљивије не говори о томе колико се и како се ми на Балкану и у Европи међусобно разликујемо него упоређене слике и телевизијски снимци из Бусија и …

Усташко дивљање у Книну и Загребу и нереаговање Европе Пише Никола Мартић Порука из Книна Србији истовремено је и бриселска порука Москви. Злослутни дефиле усташа у Книну боље се разуме када се посматра као једна …

Пише Владимир Димитријевић Папини Хрвати би се љутили кад њихов духовни отац не би постао свеопшти светац римокатолицизма, а они су папи и даље „предзиђе кршћанства“ Академик Дејан Медаковић, потомак старе српске породице из Загреба, …

Разговарала Наташа Јовановић Рехабилитујући Алојзија Степинца Хрватска покушава да се ослободи кривице за почињени геноцид Пресуда Жупанијског суда у Загребу којом је Алојзије Степинац ослобођен сваке кривице још један је показатељ, опомена и упозорење да …

Пише Слободан Иконић Уместо обећаним реформама, владајућа десна коалиција више се бавила „домољубљем“ и „националном освешћеношћу“, излажући Хрватску подсмеху, критици и револту, са могућношћу да само после шест месеци изгуби власт и изазове ванредне парламентарне …

Пише Љиљана Богдановић Како Жарко Пуховски, угледни хрватски политички аналитичар и интелектуалац, садо-мазо мерачењем поводом Срба и Србије, заправо инсинуира да је његова земља пакао у којем се као део стратегије и делатне политичке тактике …

Пише Слободан Иконић За отварање преговарачког Поглавља 23 Србија неће морати да промени ниједан од закона, што је Хрватска тражила Стара источњачка пословица каже: „Кад се са неким свађаш, остави места и за помирење.“ Мало …

ПАД КОНСТАНТИНОПОЉА Пише ФИЛИП РОДИЋ Ниједан народ на свету, осим Хрвата и Турака, не слави освајање једног града, иако многи, скоро сви, славе неке победе. Углавном оне које су им донеле ослобођење. Прослава пада Книна, …

Пише Слободан Орловић Јасеновац треба ваљда да постане, поред усташког логора смрти (1941–1945), и комунистички логор одмазде (1945–1951). Историја јесте море података и различитих углова гледања на исте догађаје, али не на штету здравог разума …

Слављење великог злочина (3) Пише Бојан Јовановић Зато што у Хрватској и у Хрвата никада није извршен процес лустрације, злочини над Србима су се могли некажњиво понављати Упркос чињеници да је над Србима извршен геноцид …

Драгомир Антонић  Кад се зло једном пусти, тешко га је зауздати. Не зна се где ће завршити, коме ће се о главу обити, где и кад ће се то догодити, али једино сигурно је да …

Добросуседски односи, на којима ЕУ инсистира да би неко био њен члан, најбоље се демонстрирају на условима који се постављају пред Србију у преговорима за њено приступање ЕУ. Све по принципу – што важи за …

Слављење великог злочина (2) Пише Бојан Јовановић Градећи свој идентитет на миту о сопственој жртви коју је поднела супротстављајући се великосрпској агресији, Хрватска прикрива стварну одговорност за почињене злочине над Србима као ондашњој својој конститутивној …

Пише Бојан Јовановић Национално самопотврђивање Хрвата праћено је демонизацијом Срба који се означавају као сметња успостављању етнички чисте државе. Зато се масовним злочином, који је подразумевао убијање, протеривање и покрштавање Срба, настоји да се они …

Милорад Вучелић / главни уредник Последњих четврт века из свих западних престоница и владајућих медија говори се како је неопходно да се народи са подручја бивше Југославије суоче са својом прошлошћу и однегују нову културу …

Пише Никола Врзић Шта стоји иза хрватске одлуке да блокира наставак српских ЕУ интеграција? Драган Марковић звани Палма, председник Јединствене Србије, ако и када (икада) остане без власти, ухлебљење би могао да пронађе као политички …

Због Јасеновца у Загребу кољу „Вјесник“ и истину Пише Никола Мартић „Крунски доказ“ у бомбастично најављеној премијери документарца „Јасеновац – истина“, уз чије поруке се сврстала хрватска држава – да је истина о страдању стотина …

Пише Владислав Панов У актуелном документарном филму хрватског „домољуба“ Јакова Седлара „Јасеновац – истина“ – који се на најбезочнији начин бави прекрајањем историје и података о зверском учинку рада концентрационог логора Јасеновац током Другог светског рата …

Драгомир Анђелковић  Шта се крије иза најновије хрватске антисрпске хистерије? Пред 10. април – дан када је под заштитом немачких окупационих снага у Загребу проглашено „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ – ако уистину верују у Бога, …

Пише Александар Милановић Како смо у пролеће 2016. дошли у ситуацију да нас више занима стање са ћирилицом у Хрватској него у Србији? Зашто је то тако? Како се тумаче културолошке тенденције у вези са …

Хрватска рампа на евроинтеграције Србије Пише Никола Мартић Тек је данас постало сасвим очигледно колико је отужна била званична државна политика Србије током процеса приступања Хрватске Европској унији, када је тадашњи председник Србије Борис Тадић …

ЖЕНЕВСКИ САСТАНАК – ПРИМЕНА ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА Пише Живадин Јовановић Примена Општег оквирног споразума о миру у Босни и Херцеговини, познатијег као Дејтонски споразум, представљала је важан сегмент спољне политике СР Југославије, почев од 1995. године …

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина После вишемесечне политике „раширених руку“ и „отворених врата“ за избеглице са Блиског истока, коју је августа лане својом де факто суспензијом Даблинских правила у Европску унију увео службени …

Милорад Вучелић / главни уредник Узалудна је наша трка да достигнемо високе демократске стандарде евроатлантских држава и држава Европске уније. Ти цивилизацијски висови ће нам заувек остати недоступни. Заостали смо безнадежно. Делови опозиције у Србији …

Пише Никола Врзић Шта ће нам донети година која је започела доласком руског ракетног система С-300 у Србију, макар и само у облику макете, и како би Балтик драј индекс морао да утиче на питање …

Пише ВИКТОР МАТИЋ Иако се дан после парламентарних избора у Хрватској 8. новембра чинило да је та држава у коалицији Мост независних листа добила нову политичку звезду, односно такозвани трећи пут између ХДЗ и СДП, …

Пише ВИКТОР МАТИЋ Док су се у предизборној трци Хрватска демократска заједница и Социјалдемократска партија утркивале у негативним порукама према Србији, коалиција Мост схватила је да грађани Хрватске заправо траже корените реформе, те је сада …

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Словенија би да зидом задржи „вишак“ избеглица на тлу Хрватске и Србије како и сама не би (п)остала „избегличко слепо црево“, где би могло остати „заробљено 50 или …

Разговарао Никола Врзић Србија треба да води политику која је у интересу наших грађана, а не у интересу других центара моћи Са Милошем Вучевићем, чланом Председништва Српске напредне странке и градоначелником Новог Сада, разговарамо о …

Балканска трка у наоружавању Пише ФИЛИП РОДИЋ После одлуке Хрватске да од САД затражи испоруке новог оружја за своје оружане снаге, сасвим логичан, али неочекиван корак Србије био је да исту ствар тражи од Русије. …

Драгомир Анђелковић  Какав приступ регионалној сарадњи, од става према актуелним дешавањима у Подгорици до мигрантске кризе, треба Србији, односно зашто је овај садашњи штетан? Од када смо, после 5. октобра 2000. године, упали у замку …

ЕУ, БАЛКАН И ИЗБЕГЛИЦЕ Пише ВИКТОР МАТИЋ Ако је Самит Европске уније и држава Балкана у недељу 25. октобра требало да пружи одговор на питање да ли ће Унија опстати или не пред огромним изазовом …

Пише Никола Врзић Ако је само 120 хиљада блискоисточних миграната успело да подели Европску унију, шта ће јој се тек десити до краја године, до када ће их у Европу стићи и читав милион? А …

Пише ВИКТОР МАТИЋ Одлука Хрватске да затвори своје границе са Србијом није само део борбе да се ограничи улазак избеглица и миграната, већ се чини и као покушај да се ослаби српска економија и поништи …

Пише Никола Врзић Док Европска унија, под притиском таласа избеглица из Сирије, пуца по шавовима одумирућег Шенгена и ограђује се бодљикавом жицом чак  и од саме себе, Србија је избеглице почела организовано да преусмерава на …

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина Да су за „коначно решење“ избегличке кризе спремни и до зуба наоружани војници, открила је вежба чланица НАТО-а и њихових партнера која је почела у Словенији а одвија се …

ПОСЛЕ ЗАБРАНЕ ЋИРИЛИЦЕ У ВУКОВАРУ Пише Виктор Матић Немогуће је не запитати се каква је судбина друштва које је као централни дискурс своје политичке и друштвене кампање одредило мржњу према другом народу, што је тренутно …

Пише Филип Родић Обележавање 20. година од „Олује“ у Хрватској и Србији још једном је показало колико је дубок и, изгледа, непремостив јаз између две државе и два народа. Док је у Загребу парадирала војска, …

Драгомир Анђелковић  Уништавали су нас и пре Јасеновца – где су у том погледу достигли врхунац и превазишли по морбидности Аушвиц – и после њега у „Олуји“ и ван ње. Намеравају и даље да нас …

Милорад Вучелић / главни уредник Опростити можемо, али заборавити нећемо и не смемо. Ваља напоменути да је праштање превасходно лични чин онога над којим је злочин почињен. Не може се праштати у туђе име. Жртви …

Уставни суд Хрватске укинуо пресуду Санадеру у „случају Ина – Мол“ За „Печат“ из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ Иво Санадер сада више није осуђеник, него „само“ оптуженик у загребачком истражном затвору Реметинац због случаја „Фими“ Уставни …

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић -Мекина Да ли је Србија увучена у спор између Словеније и Хрватске као активни савезник Хрватске? Односи између службене Љубљане и Загреба погоршавају се муњевитом брзином откако је избила …

Рат је мир, а помирење су нове поделе Пише Филип Родић Пред прославу 20-годишњице од операције „Олуја“ Хрватска се упрегла да покаже да на овај начин не глорификује рат, него мир и уједињење своје територије. …

Хрватска саботажа арбитраже или… За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић -Мекина Када су у загребачком „Вечерњем листу“ 22. јула објављени тајно снимљени разговори службенице словеначког Министарства спољних послова Симоне Дреник са судијом Арбитражног суда у …

После дужег мировања, Хрватска се последњих година великим корацима враћа нетрпељивости према мањинама, пре свега српској, да не кажемо усташтву, иако се овде баш о томе ради. На ову тенденцију најновије упозорење упутио је, пре …

Пише Виктор Матић Један од стубова политике владе Србије је добросуседска сарадња као основ за стабилизацију региона. Али, након последњих дешавања на простору бивше Југославије, оправдано је запитати се – има ли Србија партнера за …

Милорад Вучелић / главни уредник Почетак изгледа овако: свим могућим средствима разбију ти постојећу државу, па макар била велика и моћна као што је био СССР, произведу грађански рат и организују терористичке нападе у једној …

Пише Игор Јовановић У Окучанима се 1. маја окупио цео државни и војни врх Хрватске, хиљаде узбуђених цивила, устрептали ветерани у парадним униформама, јединице Гарде са све сабљама. У Београду, на парастосу у Цркви Светог …

Пише Филип Родић Најновија спорења на линији Београд – Загреб још једном доказују да је Хрватској у односу на Србију дозвољено практично све, док Београд, када се усуди да подигне главу изнад блата и проговори …

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социjална питана Aлександар Вулин изjавио jе данас да остаjе при свему што jе рекао за Хрватску и што jе поручио хрватском премиjеру Зорану Mилановићу и додао да, ако му …

Разговарао Филип Родић Директор руске невладине организације Фонд за истраживање демократије Максим Григоријев у интервјуу за „Печат“ говори о прогону новинара у Украјини, злочинима и мучењу којем су изложени противници нових кијевских власти, проблемима у …

Пише Василије Ђ. Крестић Да би доказали да је Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификују историјске чињенице, позивају се на хрватско државно право и на из њега проистичуће …

Пише Василије Ђ. Крестић Вишедеценијске припреме за брутални обрачун са Србима потпуно су биле уобличене у хрватској политичкој идеологији у оквирима Аустроугарске до 1914. године. Када је те године у Сарајевском атентату убијен надвојвода Фердинанд, …

ГЕНОЦИДНОСТ ХРВАТСКЕ ПОЛИТИКЕ: Трагом тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима Пише Василије Ђ. Крестић Поводом хрватске тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима у време грађанског рата, приликом распада Југославије, …

Разговарала Наташа Јовановић Велико зло које је наступило у априлу 1941. године припремљено је много раније. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академије знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне …

Пише Др Оливер Антић Скривање чињеница што разоткривају континуитет геноцидне намере и њене реализације, која се само прилагођава промењеним приликама, омогућава ковачима лажне историје да могу да кују оружје до следеће прилике. Зато се само …

Упркос чињеници да је данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватској ни случајно нећете наћи младог човека који би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброј Пре неколико …

Већ сад је јасно да постоји и један прилично хомоген и гласан сегмент хрватског друштва који се новоевропске будућности панично плаши и у последње време испољава видљиву нервозу. Реч је о крајњој шовинистичкој десници и …

Разговарала Невенка Стојчевић Фотографије Милан Тимотић Вођство КПЈ, свесно своје улоге, признаје да се Балканско полуострво неће тако дуго моћи комунизирати док се Српству и Православној цркви не сломи кичма, стоји у члану 2 Споразума …

Од уцена око „Јужног тока“ до уцена због пропале девизне штедње у „Љубљанској банци“, извесно је да ће Хрватска платити папрену цену да би следеће године постала 28. чланица Европске уније Када се недавно председник …

Пише Ратко Дмитровић После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све …

Пише Ратко Дмитровић Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над …

Пише: Ратко Дмитровић Због чега се државни издавач Србије одлучио да штампа књиге двојице аутора из Хрватске и Босне, чији ставови без сумње подлежу бар критичком преиспитивању, зашто таква прилика није пружена неком од српских …

Пише Ратко Дмитровић Пре три године и пре неколико дана, на државној телевизији, градоначелник Сплита, другог града по величини у Хрватској, ширио је мржњу и нетрпељивост према Србима, али ни онда, ни данас хрватска држава …

Пише Светлана Васовић Мекина Српска јавност је све чешће жртва „виртуалне стварности“, у коју је увлаче поједини београдски медији. Паралелну стварност граде не само новинарске куће блиске Тадићевој и Ђиласовој Демократској странки, него и оне …

Пише Павле Ћосић Загреб, Сплит, Ријека, 12. 09. 2012. године (Бе92) – После синоћне победе Србије над Израелом и пласманом Србије на „Еуробаскет“, у последњем тренутку, после, како се наводи, већ отписане репрезентације, готово сви …

Пише Недељко Куљић Поводом књиге Василијa Крестићa „Хрватске претензије на Војводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегије ширења римске вере, хрватска политика је историјски коначно …

Пише Ратко Дмитровић Како је могућа сарадња две државе када се у једној од њих, у овом случају Хрватској, јавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и најтежу увреду, и шта у том …

Пише Милорад Вучелић Када чујете неког политичара, аналитичара, телевизијског  водитеља, новинара или  бриселског функционера да каже како би Срби требало да гледају, не осврћући се, искључиво у будућност, и када на то још додају неопходност …

Пише Миодраг Зарковић Снага хрватског лобија у званичним и незваничним центрима моћи и утицаја у Србији пречесто је долазила до изражаја у 21. веку   Као један од водећих публицистичких скоројевића најновије, „Анђелина Џоли“ генерације …

Пише Борислав Микелић, бивши премијер Владе РСК Како је званични Загреб фалсификовао историјске чињенице у вези са антифашистичком борбом за време Другог светског рата и догађањима за време Домовинског рата, и зашто су то прихватили …

Пише Ратко Дмитровић Добро је што су ставови о Јасеновцу и убијању Срба, иако познати одраније, које је изнео анонимни католички свештеник, у Хрватској изазвали бурне и жустре реакције, али није добро, и свакако је …

Пише Ратко Дмитровић Шта се то догодило да иначе смирени и у свакој комуникацији крајње уздржани Иво Јосиповић насрне на Милорада Пуповца речником који према лидеру Српске самосталне демократске странке никада није користио ни Владимир …

Пише Миодраг Зарковић Велика спортска такмичења доприносе слави и угледу Србије, али иста та такмичења, као што се видело и на ОИ у Лондону, беспоштедно користе и српски непријатељи   Врло често се спорт и …

Пише Миодраг Зарковић Да ли се икада раније у „Дневнику“ десило да једна земља, било која, буде тако издашно присутна тако разноликим поводима као Хрватска на нашем Јавном сервису?   Осим што је необјашњива на …

Пише Милорад Вучелић Увек смо сумњали да ћемо се довинути до задатих и сањаних висина евроатлантских стандарда а, како су ствари сада кренуле, тешко да ћемо закорачити и на само њихово подножје. Ако и будемо …

Пише Ратко Дмитровић Коме и због чега је Вељко Џакула био потребан у Книну као представник Срба из Хрватске, шта је тиме изгубио а шта добио он и његов народ и какав значај за Хрвате …

Пише Угљеша Мрдић Туризам је већ дуго највећа индустрија на свету, са најбржим растом од 7,4 одсто годишње. Српски туристи за путовања годишње потроше око 900 милиона евра, док је укупан приход од туризма у …

Пише Ратко Дмитровић У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева …

Пише Ратко Дмитровић Што год да покушају, како год да се поставе према међународној заједници и суседним државама, Александар Вучић и Ивица Дачић имаће нерешиве проблеме и наставак понижавања и стагнирања Србије све док не …

Пише Ратко Дмитровић Прошло је осам деценија од једног скупа југословенских комуниста, који је у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава које ће се родити почетком деведесетих Улупао сам …

Пише Ратко Дмитровић После дуго година, у којима је владало правило да се о геноциду над Србима и уопште страдањима тог народа не сме говорити јавно, да се други народи не би узнемиравали и вређали, …

Пише Љиљана Богдановић Шта је у петнаестоминутном интервјуу загребачком „Глобусу“ тачно рекао истакнути светски мислилац Ноам Чомски, и може ли се веровати писању овог листа када преноси наводно убеђење филозофа да савремена европска ситуација погодује …

Пише Ратко Дмитровић У потрази за одговорима на питања због чега је фудбалска репрезентација Хрватске неупоредиво успешнија од српске и због чега Хрвати, за разлику од Срба, „гину“ у дресу са националним грбом, неопходно је …

Пише Миодраг Зарковић Навијачи „коцкастих“ су за време Европског првенства дивљали и по Пољској и по другим земљама, али је прва казнена мера из УЕФА била преблага у односу на очекивања   Као у складу са …

Пише Ратко Дмитровић Упадљиво одсуство неприкосновеног лидера Срба из Хрватске Милорада Пуповца са инаугурације председника Николића, наговештава, бар се сада тако чини, за Србе у Хрватској нову и рационалнију политику, ону у којој обе стране …

Пише Ратко Дмитровић Један од најуспешнијих привредника бивше Југославије Борислав Микелић – ослобођен је оптужби у Хрватској, укинута му је казна затвора изречена 1993. године – најављује процесе који ће, нема сумње, побудити велику пажњу …

Пише Ратко Дмитровић Хрватска демократска заједница одбацила је Јадранку Косор и довела на чело бившег обавештајца Томислава Карамарка, који тврди да ће у странку вратити национализам, тражи опрост хрватске јавности због коалирања ХДЗ-а и СДСС-а …

Пише Ратко Дмитровић Шта све чека новог председника Србије у односима са Хрватском, односима које је накарадно, противно свакој државној и простој логици креирао Борис Тадић, дајући службеном Загребу све, а не тражећи од њега …

Пише Ратко Дмитровић Почетком деведесетих, у познатим околностима, неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце, тај случај је доспео и до Хага, експлоатишу га многи српски непријатељи, али нико се не упушта, а требало …

Пише Ратко Дмитровић Када је Сабор Хрватске под притиском из иностранства укинуо вишегодишње покровитељство над усташким дернеком у Блајбургу, и после Јосиповићевог говора у Јасеновцу, узбуркала се „десна Хрватска“ и новим подметањима, злоупотребљавајући Јевреје, кренула …

Пише Ратко Дмитровић Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, појави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу тврдње да …

Пише Ратко Дмитровић Двадесет година Хрватска слави Јосипа Јовића, полицајца који је 1991. године изгубио живот у рано ускршње јутро на Плитвицама, проглашавајући га „првим погинулим бранитељем Домовинског рата“, иако се зна да је то …

Пише Ратко Дмитровић Готово да је заборављено ко је и на какав начин медијски припремао догађаје који ће разбити Титову Југославију, ко је први сатанизовао и Србе и Србију, отварајући простор за све оно што …

Пише Ратко Дмитровић Жестоко, као да се ради о нападу на њихову државу, јединствено и без изузетка, хрватска јавност – од простих гласача ХДЗ-а и СДП-а, до председника Јосиповића и свих водећих интелектуалаца – устала …

Пише Ратко Дмитровић Чекало се када ће се Хрвати укључити у српско-мађарски спор од пре годину дана, изазван постављањем споменика једном од војсковођа Мађарске револуције у Ади, и то се догодило ових дана, постављањем једне …

Пише Ратко Дмитровић „Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола …

Пише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ није помогло тројици легендарних цртача, мајстора филма, да живе мирно у новој хрватској држави, па су …

Пише Ратко Дмитровић Највеће село у Далматинској Загори, Кистање, српско пребивалиште од давног времена, изузетно богате историје, опет је у центру пажње, али не због Јове Опачића, као пре 22 године, већ зарад српско-српског сукоба …

Пише Властимир Вујић Да ли ће затварање случаја компаније МОЛ у Мађарској, која је осумњичена за подмићивање од 10 милиона евра Ива Санадера у препуштању управљачког права над ИНОМ, утицати и на судбину некадашњег хрватског …

Пише Ратко Дмитровић Различите околности избациле су поново у жижу јавности двојицу људи чији се крвави трагови из деведесетих година виде и данас, а који су пре рата живели мирно, за друге готово неприметно, ничим …

Пише Ратко Дмитровић Од бројних феномена које налазимо у политичком и друштвеном животу ових простора, однос загребачких Јевреја према новој Туђмановој држави свакако спада међу најинтересантније, тим пре што такав однос није забележен у Београду …

Пише Ратко Дмитровић У данашњој Хрватској није мала невоља проносити и величати хрватство и католичанство, а презивати се Митровић. У тој муци чак се и књигама покушава доказати да су славне харамбаше и сердари далматинских …

Пише Ратко Дмитровић Догађаји на и око Европског првенства у рукомету, одржаног у Србији, натерали су нову хрватску владу да покаже какву ће политику водити према Србији и Србима уопште, а оно што је виђено …

Пише Ратко Дмитровић Пошто са службених српских адреса није дошла ниједна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску унију као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних …

Пише Мирослав Стојановић Последњи покушај бившег немачког шефа дипломатије да поводом двадесет годишњице признавања хрватске и словеначке независности оповргне оптужбе „српских националиста“, како су он лично и његова земља готово пресудно утицали на растурање Југославије …

Пише Ратко Дмитровић Због чега је високорангирани службеник Католичке цркве у Хрватској, државни војни ординаријус, безбожницима приписао рат и шта о томе „кажу“ две значајне, капиталне књиге, написане руком Хрвата, а незванично забрањене у Хрватској …

Пише Ратко Дмитровић Док су у центру Загреба, у цркви Преображења Господњег, Јосиповић и Милановић са Србима прослављали Бадњак, недалеко одатле легендарни кошаркаш, један од најбољих у бившој Југославији, Никола Плећаш, чекао је Божић уз …

Пише Ратко Дмитровић Само једном човеку, у новијој хрватској историји, идеолошко и политичко питање било је важније од националног, хрватског, а меру људског и моралног кредибилитета одређивао је и кроз однос према Србима у Хрватској …

Пише Ратко Дмитровић Примопредају власти у Хрватској обележио је чин освете најбољег и најпопуларнијег уредника Другог дневника „ХРТ“-а, партији која га је почетком деведесетих довела у позицију да се одрекне свог српског порекла и тако …

Пише Ратко Дмитровић Ако Србија и службени Београд заиста имају потребу да виде праву, већинску Хрватску, Хрватску са којом ће се сусретати на свим пољима друштвеног и политичког деловања, онда у „Београдску арену“ што пре …

Пише Ратко Дмитровић Ако и кад Срби буду тражили више од онога што данас имају у Хрватској, а немају ништа, наследник Јадранке Косор може да их упита што то нису тражили, односно узели, док су …

Пише Ратко Дмитровић Све је у Хрватској могуће, па и то да једна заиста херојска акција српских партизана са Кордуна, предвођених Хрватом, Већеславом Хољевцем, овековечена у форми играног филма, после деценијске славе буде обележена као …

Пише Ратко Дмитровић Страшну и тешко појмљиву мржњу, коју је деведесетих година према Србима јавно ширио сарајевски глумац Емир Хаџихафизбеговић, Срби су заборавили, али није заборавио један травнички Хрват, казалишни стваралац, који је за ту …

Piše Ratko Dmitrović Slavko je bio oficir u štabu legendarnog feldmaršala Svetozara Borojevića, ratovao je sa njim, a onda se priključio armiji Kraljevine SHS. Njegov sin, Eugen, organizovao je atentat na kralja Aleksandra u Marselju, …

Piše Ratko Dmitrović Službeni Beograd je prećutao sramnu odluku ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Tomislava Karamarka da zabrani otkrivanje spomenika pobijenim srpskim civilima u selu Golubić, kod Knina, dok je za jedan razbijeni „hrvatski“ prozor u …

Piše Ratko Dmitrović Ono što se danas podrazumeva pod hrvatskom levicom nije ništa drugo do nastavak puta jednog čoveka koji je u svom životu bio odani saradnik i Lava Trockog i Ante Pavelića Hrvatska je …

Piše Uglješa Mrdić Zašto Srbija uvozi genetski modifikovanu hranu iz Hrvatske? Srbiji i dalje preti opasnost od uvoženja genetski modifikovane hrane. Jedna od najvećih opasnosti po srpsko stanovništvo kada je u pitanju prehrambena industrija je …

Piše Aleksandar Đaja Izjavom o ljubljenju sa J. Kosor – Boris Tadić se možda poneo prema estradnim manirima Berluskonija i Sarkozija, smatrajući to modernim načinom ponašanja jednog predsednika. Da nije samo male i nebitne razlike: …

Piše Ratko Dmitrović Hrvatska i dalje tumara između ustaštva koje je u većini i antifašizma koje je službena i ustavna odrednica moderne Hrvatske, antifašizma svedenog na grupu staraca u desetog deceniji života koji su za …

Piše Ratko Dmitrović Za razliku od drugih srpskih političara Milorad Dodik ima sposobnost da iz lokala sagleda globalnu sliku i svoju ulogu u njoj. To mu je omogućilo poziciju državnika, iako nema državu, čoveka realno …

Piše Radosav Berbatović Počelo suđenje američkoj firmi „L-3 MPRI“ za podršku Hrvatima tokom zločinačke akcije „Oluja“ u leto 1995. godine Čikaški Federalni sud prihvatio je da sudi firmi „L-3 MPRI“ za saučesništvo u masovnom ubijanju …

Piše Ratko Dmitrović Posle boravka Angele Merkel u Zagrebu i Beogradu valjda je i poslednjem Srbinu jasno da za položaj malih naroda u međunarodnom poretku uopšte nije važna istorija, fašizam i antifašizam, uloga zločinca ili …

Piše Božidar Vučurević Nekadašnjem gradonačelniku Trebinja naglo se pogoršalo zdravstveno stanje i u sredu je prebačen u Zemunsku bolnicu na neurohirurško odeljenje, gde je priključen na aparate i infuziju Nekadašnjem gradonačelniku Trebinja Božidaru Vučureviću pozlilo …

Piše Branko Radun Suština dizanja medijske kuke i motike na vlasnika „Pinka“ jeste odbrana Hrvatske u srpskim medijima i strah da nas neko, ne daj Bože, ne proglasi za nacionaliste.  Slučaj Mitrović, tako, po razmerama …

Piše Ratko Dmitrović Dok god službeni Beograd bude odbijao mogućnost javnog i jasnog definisanja karaktera rata vođenog početkom devedesetih na tlu Jugoslavije, dotle će svako ko za to bude imao volje trljati nos srpskim zvaničnicima, …

Piše Uglješa  Mrdić Tako jednodušne pohvale državnom rukovodstvu Srbije nisu se ovde čule od aprilskog hapšenja Božidara Vučurevića, kao i majskog hapšenja generala Ratka Mladića Hapšenje nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića u Republici …

Piše Ratko Dmitrović Beogradski „nezavisni novinari“ odbijali su i danas odbijaju mogućnost da govore i pišu o zločinima nad Srbima. Za njih je svaka informacija da se takvi zločini uopšte događaju narušavanje principa novinarske neutralnosti. …

Piše Nataša Jovanović Ako je more plava grobnica, Šaranova jama, kao i druge znane i neznane Velebitske kraške jame to svakako nisu. To su jame na čijem dnu još uvek leže ostaci tela članova naših …

Piše Nataša Jovanović Istoričari iz celog sveta okupljeni na konferenciji posvećenoj zanemarenoj temi stradanja 40.000 Srba, Jevreja i Roma u Jadovnu složili su se da je istraživanje i evidentiranje žrtava nastradalih u NDH neophodno kako …

Razgovarala Nataša Jovanović Kome nije stalo do istine o zverskim mučenjima u Jadovnu, ko briše istorijsko sećanje, zašto su stradališta postala izletišta, te mogu li se na tome temeljiti dobrosusedski odnosi, za „Pečat“ govori predsednik …

Piše Ratko Dmitrović Hrvatska ovih dana u Dubrovniku obeležava 300 godina od rođenja „najvećeg hrvatskog znanstvenika, jednog od najznačajnijih Hrvata“ Ruđera Boškovića, preskačući objašnjenje kakve to veze Bošković ima sa Hrvatskom i Hrvatima kao narodom …

Piše Ratko Dmitrović U Titovoj Jugoslaviji, u kojoj su hrvatski kadrovi, potpomognuti Slovencima, držali glavnu reč i određivali smerove ideoloških kretanja – nikome nije padalo na pamet da i spomene film o Jasenovcu, iz razloga …

Ovih dana u centru Zadra možete naići na poruku Srbima koja podseća na daleku prošlost toga grada, na jednog čoveka koji je u Zadru udario temelje mržnje prema pravoslavlju, ali i na događaj od pre …

Piše Dejan Lukić Godinama skrivan u mišjoj rupi, iza visokih zidova u kompleksu na domak Islamabada, vođa Al Kaide je bio već odavno operativno beznačajan, bez praktičnog uticaja na „bojnom polju“: Mit Bin Ladena poništio …

TAJNA ILI POLITIČKA SENZACIJA? Naime, Bilandžić je godinama održavao lične kontakte sa ključnim akterima jugoslovenske državne zajednice i jugoslovenske drame, u završnoj fazi. Sa nekima je bio i kućni prijatelj, sa Tuđmanom, na primer, i nema sumnje da je svedok značajnih procesa koji su doveli do jugoslavenske krize, a potom i njenog krvavog raspada. Internetsko čitanje i objavljeni delovi knjige „Tito i kraj druge Jugoslavije“ navode na zaključak da je Bilandžić, onakav kakav jeste, jeguljast i prilagodljiv svakoj situaciji, u značajnoj meri pomutio čistoću hrvatske službene istorije i postavki o raspadu Jugoslavije. Njegova tvrdnja da je Tito bio svestan crne budućnosti Jugoslavije - a da su Hrvati i Slovenci, predvođeni Bakarićem i Kardeljom, Jugoslaviju doživljavali kao nužno zlo - predstavlja snažan udarac teoriji koja kaže da je Jugoslaviju razbio Slobodan Milošević i težnja službenog Beograda da napravi nekakvu veliku Srbiju. Da li je Bilandžić ovo uredio svesno? Teško pitanje. Dušan Bilandžić je vrlo intrigantna i složena ličnost. Služio je idejama i ljudima, bio interesantan predstavnicima raznih uticajnih sila iz Evrope, sa nekima je održavao stalne kontakte i zauvek će ostati tajna šta je sve ovaj čovek radio u svom dugom i interesantnom životu. Među tim enigmama je i odgovor na gornje pitanje. Realno, Bilandžić nije otkrio tajnu, njegove tvrdnje ne predstavljaju istorijsko-političku senzaciju, odnos Hrvata i Slovenaca prema Jugoslaviji odavno je poznat, kao i odnos njihovih političkih elita, ali ono što je u ovom slučaju interesantno bez sumnje je činjenica da sve to iznosi jedan posmatrač i kreator tih događaja sa hrvatske strane. Bilandžić je uz ostalo bio i Tuđmanov savetnik i saradnik početkom devedesetih. ŠTA SE DOGODILO 1928? Ovde je Dušan dragocen jer je, svesno ili nesvesno, na površinu izvukao jedan događaj iz 1928. godine. Taj događaj hrvatski istoričari iz vrlo razumljivih razloga potpuno ignorišu, a srpski mu ne pridaju dovoljnu pažnju. Taj događaj je ključan u analizi uzroka raspada Titove Jugoslavije i jednostavno je neobjašnjivo zbog čega se u svakoj (ali bukvalno svakoj) raspravi o jugoslovenskom građanskom ratu devedesetih godina ne polazi od 1928. godine. Šta se tada dogodilo? Dogodio se Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije. Održan je u Nemačkoj (Drezden) i objašnjava sve ono što se već od 1945. godine zbivalo u Jugoslaviji. Četvrti kongres KPJ bez ostatka i bez rezerve postavio je Komunističku partiju Jugoslavije na antisrpsku poziciju, a kao njene osnovne zadatke utvrdio razbijanje Jugoslavije i stvaranje novih samostalnih država, pre svega Slovenije i Hrvatske, kao i „nezavisne ujedinjene Albanije“. Podsećam, to se događa 1928. godine. Nikada kasnije, ni na jednom od kongresa koji su zatim sledili Komunistička partija Jugoslavije nije menjala program iz Drezdena. Razbijanje Jugoslavije i stalna borba protiv Srbije i Srba kao „hegemonističkog naroda“ bila je okosnica delovanja KPJ, kasnije SKJ. Zbog čega je onda 1945. godine Jugoslavija opstala, doduše ne više kao kraljevina, već kao socijalistička federacija, pošto su iz građanskog rata komunisti uspeli da izađu kao pobednici? Odgovor je vrlo jednostavan; Tito je shvatio da drugačije rešenje u novonastalim okolnostima nije moguće iz više razloga, a jedan od njih su interesi velikih sila i nova konfiguracija Evrope posle Hitlera. To je bilo jasno već 1943. godine, posebno kada je Italija kapitulirala. U tim okolnostima zaključci iz Drezdena nisu mogli da se sprovedu, o tome se nije moglo ni razmišljati pošto je Hrvatska - 1928. godine na Četvrtom kongresu zamišljena kao samostalna i nezavisna država - ceo Drugi svetski rat bila najverniji Hitlerov saveznik. Dakle, rukovodstvo KPJ uoči Jajca modifikuje ciljeve iz Drezdena, formira okvir nove države, federalnog tipa, ali i to kao međufazu koja će se okončati Ustavom iz 1974. godine. Taj akt bio je poslednji čavao u poklopac sanduka, u kojem je već polumrtva ležala jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao jedinstvena država. KOME JE KOMUNIZAM DONEO DOBRO? Današnje mlađe istoričare, sklone upornom i pedantnom istraživanju komunističke istorije Jugoslavije, uz pretraživanje tona autentičnih dokumenata, fascinira otvorenost slovenačkih i hrvatskih kadrova u pogledu upitnosti postojanja Jugoslavije. Tako je pre možda desetak godina pronađen dokument koji kazuje da je Edvard Kardelj još krajem šezdesetih, na jednom skupu užeg kruga rukovodstva slovenačkih komunista, rekao da Slovenci Jugoslaviju shvataju kao haustor u koji su se sklonili dok ne prođe nevreme. Isto tako bezbroj je pisanih tragova istupa hrvatskih komunista, oni su tvrdili da hrvatski narod nikada nije bio za jugoslovensku državu, da su Hrvati i Prvu i Drugu Jugoslaviju prihvatali kao jedino moguće rešenje u datom vremenu ili kao manje zlo. Svestan da bi njegova knjiga, u kojoj se hrvatska strana predstavlja kao antijugoslovenska, mogla nauditi Zagrebu, Dušan Bilandžić neke istorijske događaje tumači suprotno od njihove suštine i daje im potpuno drugi predznak. Tako smenjivanje Aleksandra Rankovića predstavlja kao obračun sa srpskim nacionalizmom, što je notorna glupost i za površne poznavaoce ovog događaja. Ranković je bio sve samo ne srpski nacionalista, naprotiv, a uklonjen je zbog otpora decentralizaciji i razvodnjavanju saveznih institucija, prenošenju njihovih nadležnosti na republički nivo. Tražeći opravdanje za ponašanje hrvatskog i slovenačkog rukovodstva, za njihovo antijugoslovensko delovanje, Bilandžić, a šta bi drugo, navodi strah od srpskog hegemonizma. Posebno je to, tvrdi on, došlo do izražaja kada su srpski komunisti sklonili Marka Nikezića i Latinku Perović. Njih dvoje Bilandžić predstavlja kao istinske srpske liberale, pregaoce u nastojanjima da se stvori „nova Srbija široko demokratizovana“. I žalosno i smešno. U vreme tih liberala u Srbiji je zabranjeno više novina, knjiga, predstava, filmova...nego u bilo kojem drugom vremenu. Dušan Bilandžić, ponoviću, nije u svojoj knjizi doneo ništa novo, samo je opomenuo Hrvate kako imaju krupne razloge da poštuju i hrvatske i srpske komuniste bez kojih, valjda je sada to jasno, ne bi imali državu. Etnički čistu, bez Srba. Onim Srbima koji i dalje veruju da im je komunizam doneo nešto dobro neće pomoći ni knjiga „Tito i kraj druge Jugoslavije“. Takvima pomoći nema.

Piše Ratko Dmitrović U naporima da objasne odakle dolazi antihrvatsko delovanje na međunarodnoj sceni, deo uticajne hrvatske javnosti okrenuo se teoriji zavere koristeći postavke bivšeg visokog oficira Jugoslovenske narodne armije Prvi veliki talas burnih reagovanja …

Piše Vlastimir Vujić Prošla je polovina mandata mađarskog predsedavanja Evropskom unijom. I dok je Brisel tu „vladavinu“ ocenio sa „dva minus“, zvanična Budimpešta samu sebe je ocenila vrlo visokom  četvorkom Za protekla tri meseca otkako …

Piše Ratko Dmitrović Kako je Ivan Zvonimir Čičak još jednom uleteo u zamku koja čeka svakoga čiji je cilj da ospori ili relativizuje ulogu Srba u Drugom svetskom ratu i zbog čega se prisetio maspokovske …

Piše Ratko Dmitrović Ko je i zbog čega dao nalog terenskim aktivistima aktuelnog popisa u Hrvatskoj da Srbe iz pravoslavlja prevode u grkokatolike i u kakvoj je to vezi sa procesom koji se u 19. …

Piše Uglješa Mrdić Hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića pokazuje da je i dalje na snazi pokušaj Hrvatske i nekih zemalja međunarodne zajednice da se sve srpsko ratno rukovodstvo, vojno i civilno, prikaže kao zločinačko …

Demokratska stranka Srbije optužila je danas vlast u Beogradu da sprovodi selektivnu pravdu i da hapšenje Srba i istovremeno puštanje Hrvata i Bošnjaka zbog učešća u istom građanskom ratu, izaziva ogorčenje i osećaj nepravde i …

Piše Ratko Dmitrović Srbima je ceo dvadeseti vek protekao u tumaranju od nemila do nedraga, od jedne do druge nesreće i poraza, a sve zbog nedostatka jasnih političkih ciljeva i ideja, kakvih je bilo u …

Piše Nenad Nikolić Priroda srpskohrvatskog jezika kako ga u knjizi „Jezik i nacionalizam“ predstavlja Snježana Kordić, onemogućava razumevanje uloge srpskog jezika u kulturnim i političkim tokovima na Balkanu, istovremeno otvarajući prostor za ono čemu se …

Piše Ratko Dmitrović Uz Srbe, čiji je posredni i neposredni doprinos hrvatskoj istoriji i kulturi veliki i nesporan, ogroman je broj izuzetno značajnih ličnosti u hrvatskom nacionalnom korpusu, hrvatskih državotvoraca, nacionalista, umetnika… koji nemaju hrvatsko …

Гoтoвo шoкaнтнo нa хрвaтску jaвнoст дeлoвaли су нeдaвнo oбjaвљeни пoдaци o тoмe кaкo су Aмeрикaнци и Eнглeзи зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa глeдaли, и joш увeк глeдajу, нa чeтникe и гeнeрaлa Дрaжу Mихaилoвићa Пишe Рaткo …

Piše Filip Erceg U Hrvatskoj već dve nedelje traju protesti građana organizovani preko „Fejsbuka“, po svom sastavu heterogeni, sa vrlo snažnim antikapitalističkim porukama i samo jednim jasnim ciljem: „Jaco odlazi!“ Proljeće u Lijepoj našoj počelo …

Piše Ratko Dmitrović Kako je ministar Srećković, čini mi se slučajno, bacio službenoj hrvatskoj politici zalogaj koji ovi bez obzira na od ranije poznate apetite nisu uspeli ni da sažvaću, niti da progutaju Službenu istoriju, …

Priredila Ljiljana Bogdanović Srpska imovina, podrazumijevajući i cjelokupnu kulturnu i duhovnu baštinu, je opljačkana, oštećena ili potpuno uništena….Hrvatski etnocid nad Srbima je realizovan, ali ne i okončan. Apsurd je u tome što će, najvjerovatnije, Hrvatska …

Piše Milorad Vučelić Protivrečja i misterije poglavlja 23 Poštovana gospodo, Obraćam vam se uoči predstojećeg odlučivanja o pristupu Republike Hrvatske EU zakazanog za 11. mart ove godine. Zvanično, tog datuma bi trebalo da bude saopšten …

Priredila Ljiljana Bogdanović Prema dokumentima i saopštenjima izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, i autorima Milojku Budimiru, Jovanu Kablaru, Đuru Kuljaninu i Milanu Vojnoviću Za vreme poslednjeg građanskog rata iz Hrvatske je proterano više …

Piše Ratko Dmitrović Da stepen obrazovanja nije garant pravom sagledavanju određenih događaja, a posebno da ne podrazumeva hrabrost, bolje od drugih svedoči ponašanje Srba intelektualaca u Zagrebu, onih meseci kada su njihovi sunarodnici u provinciji …

Piše Ratko Dmitrović U 16. veku bečki dvor je puste delove današnje zapadne Hrvatske naselio narodom iz Senja i okoline, sa prostora Glamoča, Srba i Unca dajući mu velike povlastice uz obavezu da brane carevinu …

Piše Ratko Dmitrović Mržnja je osećaj koji čoveka uvodi u mračni deo njegove ličnosti ali je, istovremeno, i stanje iz kojeg može da sevne istina. Tako je, ovih dana, na jednom banalnom slučaju, srušena gotovo …

Piše Ratko Dmitrović Jedno hapšenje na granici Hrvatske i Bosne i jedno premlaćivanje u centru Zagreba po ko zna koji put otvorilo je potrebu za traženjem odgovora na pitanje do koje mere može da ide …

Razgovarali Milorad Vučelić i Ljiljana Bogdanović Dok američki stratezi budu muku mučili sa pitanjem kako da unište virus zla koji Srbi u sebi nose, opasnost za njih od gerilskog rata – u nekom novom sukobu …

Piše Ratko Dmitrović Četrdesetak eminentnih hrvatskih istoričara i teoretičara književnosti, umetnika, sociologa, prevodilaca, političara, teologa…izabralo je ovih dana najbolji hrvatski roman svih vremena i to, razume se, nije moglo da prođe bez provlačenja kroz srpsko-hrvatske …

Piše Dragomir Anđelković Šta o srpsko-hrvatskim i drugim integracijama možemo da naučimo iz spisa Rista Radulovića, jednog, nažalost gotovo zaboravljenog srpskog intelektualnog velikana iz Hercegovine, s kraja 19. i početka 20. veka? Na osnovu negativnog …

Piše Ratko Dmitrović Nije daleko dan kada će se, zahvaljujući u velikoj meri i Miloradu Pupovcu, ekskluzivnom zastupniku i predstavniku Srba ih Hrvatske, jedini Srbin u toj državi zvati Milorad Pupovac Novinari koji su 1997. …

Piše Ratko Dmitrović Ima li kod Prvog Srbina osećanja krivice zbog učešća njegovog oca u donošenju dokumenta koji je na savršen način oslikao stanje u Jugoslaviji 1986. godine i koliko to eventualno osećanje utiče na …

Piše Ratko Dmitrović Slučaj mladog fudbalera iz Karlovca, Miloša Musulina, još jednom je skrenuo pažnju na činjenicu da Srbin u Hrvatskoj može da bude Srbin ali pod okolnostima koje podrazumevaju ugroženu fizičku bezbednost, nemogućnost zaposlenja, …

Piše Ratko Dmitrović Mnogima je promaklo da je za vreme nedavnog boravka u Hrvatskoj predsednik Srbije Boris Tadić, učinio Ivi Josipoviću i Jadranki Kosor ono što su predsednik i premijer Hrvatske pre neku godinu mogli …

Beograd, Vinkovci, Zagreb, 25. novembar 2010, Izvor B92 – Posle izjave predsednika Hrvatske Ive Josipovića da je pitanje prognanih iz Hrvatske praktično rešeno, kolona od oko 250.000 srpskih civila zaputila se natrag na svoja vekovna …

Piše Ratko Dmitrović Kako vreme prolazi sve je izvesnije da RTS nije informativna kuća, već mehanizam postavljen tako da neutrališe svaki pokušaj Srba da razmišljaju i u tom naporu dođu do saznanja koja bi ih, …

Piše Branko Radun Poseta Borisa Tadića Vukovaru izraz je, između ostalog, i nemogućnosti srpske elite da se emancipuje od malograđanskog kompleksa manje vrednosti u odnosu na „evropsku tisućletnu kulturu“ Hrvatske Predsednik Srbije Boris Tadić posećuje …

Piše Ratko Dmitrović Dok god čelni ljudi Srbije, ma kako da se zovu, budu ćutali pred teorijom stvorenom na laži da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju i započeo rat sa ciljem stvaranja velike Srbije, te …

Piše Ratko Dmitrović Jedan hrvatski novinar, godinama doživljavan i prozivan kao neverovatno obavešten čovek ili kao potpun ludak, ulazi u poslednje vreme u žižu interesovanja čak i međunarodnih krugova, između ostalog i zbog kopanja po …

Piše Ratko Dmitrović Kako je jedan vazdušni incident, srećom okončan bez žrtava, još jednom skinuo masku liberalizma i tolerancije sa dela hrvatske javnosti, uključujući i one koji se, navodno, bore za ljudska prava Nije preterivanje …

Piše: Ratko Dmitrović Sedamnaest godina nakon što je Dražen Petrović odbio da objasni prekid njihovog prijateljstva, a kasnije izgubio život u saobraćajnoj nesreći, Vlade Divac obreo se ovih dana u Zagrebu da odgovor, makar delimični, …

Piše Ratko Dmitrović Srbi ga doživljavaju kao hrvatskog nacionalistu, što on nije bio, Hrvati u njemu vide opasnost po hrvatsku kulturu, što je svakako pogrešan stav, komunisti mu nikada nisu do kraja verovali, i imali …

Piše Ratko Dmitrović Službena Hrvatska ograđuje se od ustaštva ali još uvek ćuti i nema odgovor na pitanje kako je u isto vreme moguće veličati antifašizam i, do nivoa nacionalne ikone, pevača koji sve čini …

Piše Milorad Vučelić Kako je Predrag Matić Fred od „junaka“ vukovarske ratne priče postao srpska i hrvatska ratna zvezda Zamislite sledeći prizor. Vladimir Putin prijateljski i zvanično razgovara sa licem koje mu saopštava da je …

Razgovarala Biljana Đorović Bezvredne su žrtve koje su stradale od genocida koji je izvršio SAD ili njegovi klijenti. Vredne žrtve su one koje su ubili naši neprijatelji i mete. Zato su stradali Muslimani žrtve genocida, …

Piše Ratko Dmitrović Obnovljeni spomenik antifašizmu u ličkoj varošici Srb pretvoriće se, suprotno očekivanju beogradskih donatora, u još jedan „dokaz“ da su Hrvati bili prvi antifašisti u Evropi Srb je malo mesto u jugoistočnoj Lici, …

Piše Ratko Dmitrović Kako je Ilija Stanić, sin ustaše, od likvidatora Vjekoslava Maksa Luburića jednog od najvećih zločinaca Drugog svetskog rata i agenta Udbe, postao član oružanih formacija pod komandom Alije Izetbegovića Taj 20. april …

Piše Ljiljana Bogdanović Da li su sada, petnaest godina posle rata, komentari posete Srbiji hrvatskog predsednika Ive Josipovića dali optimistički odgovor na nedoumice povodom šanse da u odnosima Srba i Hrvata zaživi kritičko „suočavanje sa …

Piše Dragomir Antonić Verujete da su pozivi sa bilborda kojima vam Hrvatska želi dobrodošlicu dobronamerni. Ovaj prilog trebalo bi da vas opameti kako bi već jednom prihvatili istinu: Hrvati mrze Srbe! Stiglo leto, a pameti …

Brana Crnčević je predložio da se njegov intervju u ovom broju „Pečata“ objavi pod naslovom „Zapečaćena stvar“. Predlog nismo prihvatili ali zato smo odlučili da tako naslovimo uvodnik. Za početak, zapečaćena je stvar da od …

Razgovorala Biljana Živković Direktor Instituta za istraživanja srpskih stradanja u 20. veku, Milivoje Ivanišević za „Pečat“ govori o Srebrenici posle 15 godina, o ratu u BiH, o svetskim podvalama i domaćem udvorništvu Žrtve koje su …

Piše Ratko Dmitrović U priči o velikom nesrazmeru između hrvatskog kapitala u Srbiji i srpskog u Hrvatskoj niko još javno nije otkrio pravi razlog zbog kojeg Zagreb sve čini da spreči Srbe u nameri kupovine …

Piše Nataša Jovanović Ubijanje Srba i Jevreja u Jadovnu trajalo je samo 132 dana. Više od pola veka kasnije, obračun sa preostalim Srbima pretvoren je u Domovinski. Nad Šaranovom jamom prošle nedelje  reporteri „Pečata“ prisustvovali …

Piše Ratko Dmitrović Dok se Ivanu Zvonimiru Čičku u centru Knina pričinjavaju beogradske Terazije Vesna Pusić u jednoj bezazlenoj srpskoj inicijativi vidi teritorijalnu autonomiju za Srbe u Hrvatskoj i time veliku opasnost za hrvatsku državu …

Piše: Nataša Jovanović Šta govori činjenica da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju izbeglica, koliko će novi zakon o interno raseljenim licima promeniti filozofiju da je izbeglištvo beg u nigde, te da li …

Da li je uopšte moguće zamisliti šta bi se dogodilo da su u Beogradu posle punih sedam godina pronađene ubice hrvatskog premijera. Osnovano se može pretpostaviti da bi, u najmanju ruku, Srbiji ponovo bile uvedene …

Piše Ratko Dmitrović Uprkos značajnom broju Srba i najvećoj koncentraciji srpske inteligencije u Zagrebu kao i velikim medijskim mogućnostima koje je pružala situacija u glavnom gradu Hrvatske, početkom raspada Jugoslavije Srbi nisu povukli potez koji …

Piše Uglješa Mrdić Naša zemlja potpisala je Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa članicom NATO-a Hrvatskom, članicom Alijanse, bez obzira na loše međususedske odnose, na 800.000 prognanih Srba, na zločine hrvatskih bojovnika tokom oružanih …

Piše Ratko Dmitrović Kakvi su mogući dometi i šta se krije iza medijske kampanje kojom Vlada Hrvatske, po Beogradu i ostalim gradovima Srbije, poziva Srbe da opet letuju na hrvatskom Jadranu, jer je Hrvatska „tako …

Piše Anja Vujević Emil Vlajki, politikolog i profesor Univerziteta u Banjaluci,  uveren je da je poseta hrvatskog predsednika Ive Josipovića Banjaluci i pojačan angažman Turske u BiH nastavak stare istorijske borbe za njihovu dominaciju na …

Piše Predrag R. Dragić Kijuk Evropa je izgubila politički kompas i danas postoji kao nato-američki protektorat. Zarobljena sopstvenom biografijom, ona je postala saučesnik i u izvršenju smrtne kazne nad humanističkim idealom, kome je inače težila …

Svaki koren, čak i kod čuvenih i skupih tartufa (gljiva koje raste ispod površine zemlje) ima svoj nastavak, gornji deo, krošnju, izdanak… ima ono gore što je posledica onoga dole. Nema u istoriji iole značajnijeg …

Piše Milorad Vučelić Zvaničnim Srbima i većini medija u našoj zemlji nema se šta zameriti. Svojski su se godinama trudili da potvrde sliku koja je propagandno stvarana o Srbima. Po toj slici Srbi su ružni, …

Dva godišnja događaja iz vremena Josipa Broza ostala su urezana u sećanje nama koji smo živeli to vreme; kao deca, omladinci, odrasli ljudi-svejedno je. To su Prvomajska parada i Dan mladosti, rođendan neupitnog vladara Jugoslavije. …

Piše Aleksandar Vulin Ukoliko Srbija zaista odustane od tužbe za genocid protiv Republike Hrvatske, onda će to značiti da sedam hiljada imena ubijenih nisu vredni ni pamćenja ni kazne, i da je ona odustala od …

Još uvek se može naleteti na ponekog „intelektualca“, isključivo u Beogradu, naravno, sa komunističkom biografijom, koji će zapenjen i zajapuren, objašnjavati kako su Jugoslaviju srušili srpski akademici i njihov učenik – izvršilac Milošević. Čak i …

Da li je to oblik političke šizofrenije ili racionalna podvojenost čiji je cilj da jedna strana lica savremene Hrvatske bude našminkana po meri i katalogu savremene Evrope dok druga predstavlja onu pravu Hrvatsku, iskrenu, emotivno …

Piše Vasilije Đ. Krestić Prema planu hrvatske nacionalne politike, tzv. srpsko pitanje u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji treba rešiti biološkim istrebljenjem Srba, njihovim etničkim čišćenjem, nasilnom hrvatizacijom i preveravanjem, što je i učinjeno Mnogo je …

Šta je Hrvatska dobila, i da li je uopšte nešto dobila, proterivanjem pola miliona Srba? Ili je možda nešto izgubila? Nad ovim i sličnim pitanjima u državi stvorenoj od strane Tuđmana i HDZ-a odavno niko …

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je prilikom nedavne posete Bosni i Hercegovini osudio politiku koju je Hrvatska vodila devedesetih godina prošlog veka: „Duboko žalim što je i Republika Hrvatska svojom politikom pridonijela stradanjima ljudi i podjelama …

Postoji jedan hrvatski zločin o kome se službeno ne govori. Nikada nijedna hrvatska vlada, od one Mesićeve i Manolićeve do ove Ive Sanadera i Jadranke Kosor o tome nije htela da raspravlja. Ni da čuje. …

Često u Beogradu, među običnim svetom, političarima, novinarima, možete naleteti na nekoga ko će vam, ako povedete razgovor o televizijama reći: „Hrvatska televizija je neuporedivo bolja od našeg RTS-a, to ne može ni da se …

Početkom 2008. godine u Zagrebu je postignut dogovor između koalicionih partnera, Hrvatske demokratske zajednice i Samostalne demokratske srpske stranke, Milorada Pupovca, o vraćanju srpskih pisaca u udžbenike osnovnih i srednjih škola u Hrvatskoj, kao i …

I ovog uskrsa u selu Aržano, nedaleko od Imotskog, u Zapadnoj Hercegovini, obeležena je smrt Josipa Jovića, „prve hrvatske žrtve u Domovinskom ratu“. Mnogi još pamte te dramatične dane s kraja marta 1991. godine na …

Piše Časlav D. Koprivica Usvajanje Deklaracije o Srebrenici duboko je nemoralan – ne samo zbog potcjenjivanja brojnih srpskih žrtava nego i zbog instrumentalnog tretiranja srebreničkih (muslimanskih) žrtava. Mit o Srebrenici je sazdan na brojci od …

Razgovarala Biljana Živković Ako bismo pokušali da opišemo život sedamdesetčetvorogodišnje Zagorke Skiba iz Koprivne, prve reči glasile bi – živi svedok užasa dva najcrnja stratišta Srba, Jasenovca i logora za srpsku decu, Jastrebarskog. Zorka, tada …

Nakon Drugog svetskog rata, u Titovoj Jugoslaviji, status borca Narodnooslobodilačkog rata, sa nemalim beneficijama, sticao se pomoću dva svedoka. Taj proces uglavnom se završavao u prvoj kafani gde se „borački staž“ zalivao potocima alkohola i …

Piše Branko Radun Beograd nije mogao da bude prisutan na Konferenciji na Brdu kod Kranja, jer je na njoj trebalo da bude donesena deklaracija o međusobnoj saradnji u regionu. Srbija bi tako prihvatila Kosovo kao …

Razaranje socijalističke Jugoslavije i stvaranje na njenim ruševinama novih, nezavisnih država, uključujući Hrvatsku, hrvatska emigracija dočekala je kao ostvarenje vekovnog sna. I oni čiji je život bio obeležen služenjem ustaškom režimu, za vreme postojanja NDH, …

Piše Miodrag Zarković Nadrealne ispovesti Dražena Erdemovića u Haškom tribunalu, snimak koji je Jovan Mirilo dostavio „Fondu za humanitarno pravo“ i iskaz Marka Boškića američkim istražiteljima doživljavaju se kao potvrda „genocida“ koji su Srbi navodno …

Početkom 2010. godine na Kordunu, delu nekadašnje Republike srpske Krajine, zabeležene su pojave kao preslikane sa prostora Kosova i Metohije; lopovi upadaju u kuće i staje, obore i garaže, uzimaju šta im je volja: traktore, …

Da li je moguće da neko u samo jednom životu (isključujem teoriju reinkarnacije) bude fašista i antifašista, internacionalista i žestoki nacionalista, pobornik totalitarizma ali i demokratije, rigidni partokrata i liberal, borac protiv prava manjina pa …

Pretpostavimo da se tamo neke 2020. godine grupa mladih ljudi, slabo obrazovanih a potpuno nezainteresovanih za istoriju, nađe u blizini Jasenovca i videvši interesantan betonski odlivak usred slikovite zelene livade, odluči da ispitaa o čemu …