Почетна / Претрага по кључној речи (Странице 2)

Претрага по кључној речи

Избори у Француској: Долазак „господина Нормалног“

Пише Наташа Јовановић Да ли је избор Франсоа Оланда за новог председника  француска реакција на последице глобалне економије?   После пуних 17 година француски социјалисти су се вратили у Јелисејску палату. Социјалистички кандидат Франсоа Оланд …

Више

Илузије које су појели црви

Пише Зоран Милошевић Како откривање детаља о казаматима ЦИА-е у Пољској „спотичу“ спољну политику Варшаве   Почетком априла Пољска је обелоданила да је донела „нову“ спољну политику земље. Документ је припремила група стручњака на челу …

Више

Александар Мартиновић: Српска политика не може бити ни америчка, нити европска

Разговарала Наташа Јовановић Да ли је реалан оптимизам Војислава Шешеља у вези са питањем победе радикала на изборима, да ли се отвара простор за привремено пактирање СРС-а са ДС-ом, те где ће се радикали сврстати …

Више

Српско-немачка геополитичка вртешка

Пише Драгомир Анђелковић Наши односи са Берлином могу да добију не само економски, већ можда и политички конструктивну димензију, али и да наставе да се одвијају досадашњом, по нас национално деструктивном трасом. У вези са …

Више

ЕУ и ислам: Неонацизам или сукоб цивилизација?

Пише Зоран Милошевић У западној Европи муслимани демонстрирају отворени презир према европској култури, законодавству, вредностима и традицији, наравно и држави као социјалној институцији, што сведочи да постоји јасан план претварања Европе у калифат Француски држављанин …

Више

Зденко Томановић: Адвокати – добровољни саучесници и извршиоци општег пропадања

Разговарала Љиљана Богдановић У Србији данас адвокати чекају да неко други оствари сврху права и да исправи све апсурде са којима се сада сударамо. Адвокати вероватно  мисле  да неће имати никакву одговорност за стање у …

Више

Мирослав Лазански: Сачекајмо свадбу или сахрану Европе

Разговарао Угљеша Мрдић Имамо времена, сада када смо кандидати, да у следећих осам до десет година мирно сачекамо и видимо шта ће се догоди у Европи   „Печат“ од првог броја подсећа на злочине које …

Више

Сламање режима гадљивих на немачку робу

Пише Зоран Милошевић Усвајањем нове стратегије спољне политике под називом „Подршка глобализацији, развој партнерства и подела одговорности“, званична немачка политика драматично је склизнула ка агресивним методама остварења својих интереса у окружењу и свету Иако је …

Више

Трка дипломата и ракета

Пише Мирослав Стојановић Европљани су бацили све карте на политички малокрвну Кетрин Ештон како би у преговорима с Ираном, који управо предстоје, спречили ратни хаос на најексплозивнијем тлу на свету Западним Европљанима се очигледно не …

Више

Ћорава посла

Пише Милорад Вучелић Највећу могућу услугу Србији направио би онај ко би у Бриселу трајно задржао све српске политичаре који су тамо прошле недеље боравили, а у вишегодишњу комфорну изолацију ставио навећи број српских економиста, …

Више

Европа за идиоте

Пише Љиљана Богдановић Еуфорија (или глуматање) поводом добијања ЕУ кандидатуре протерала је сваки трезвен и критички глас о овом догађају и устоличила запањујућу меру лицемерног, отужног и инфантилног говора, који би, да су чињенице мање …

Више

Константин Косачoв: Путин је потребан читавом свету

Разговарала Гордана Алигрудић Путин је рекао да САД покушавају да досегну ситуацију да буду недодирљиве. То је опасна амбиција, јер је то илузија. Није то илузија због Русије, нити ће Русија то на било који …

Више

Зоран Стојковић: Правда није доступна грађанима

Разговарао Угљеша Мрдић Морамо спречити кршење Устава, изазваног неуставним понашањем носилаца државних функција, и вратити их у границе њихових овлашћења. Процес доношења одлука потребно је вратити у Скупштину, као једино легитимно тело за одлучивање о …

Више

Драган Тодоровић: Шешељева величина мера је Тадићеве слабости

Разговарала Наташа Јовановић Шта стоји иза захтева Тужилаштва да се Шешељ осуди на 28 година робије, да ли дељење судбине лидера за СРС значи и изопштење из политике, са којим аргументима ова странка излази на …

Више

Две боје: Црвено

Пише Александар Ђаја Зашто у Београду, уз заставе ЕУ, нису истакнуте и  заставе САД-а и „републике Косово“, када се зна да је то „демонско тројство“ у Бриселу било блиско повезано? Или, зашто, кад су се …

Више

ЕУ: Од бајке за одрасле до савеза банкротираних

Пише Зоран Милошевић Цена коју српски народ плаћа не само да је огромна, већ је и бесмислена, пошто се не улази у здраву творевину – већ политички оболелу, а у финансијском и економском смислу банкротирану …

Више

Кандидатура бесмисла

Пише Срђа Трифковић Шта мотивише људе који воде ову земљу да прихватају диктате који нарушавају битне националне и државне интересе – оличене у територијалном интегритету и поштовању уставног поретка – у замену за политички неупотребљиву …

Више

Бриселска санкција Будимпешти

Пише Властимир Вујић Европска комисија је предложила да се замрзне пола милијарде евра из кохезионих фондова Уније предвиђених за Мађарску   Политички преседан! Будимпешта је у прва два овогодишња месеца на дневном реду бриселских парламентараца …

Више

Састанак са економском судбином

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“ Непријатна је истина, коју је ретко ко спреман да саопшти, да јачање привреде и бољи живот грађана не иду увек заједно   Неспорно добра последица кандидатуре Србије за Европску унију …

Више

Бриселски Срби

Пише Милорад Вучелић Никада није било оваквих бојџија и јунака. Ни у најтежим ратовима и биткама није било толико повика „Борићемо се до краја“, „Ми смо борци“, „Битка још није завршена“, „Одлучујућа битка“, „Никада нећемо …

Више

Кандидат под фантомком

Пише Никола Врзић Дачићева полиција и Тадићева дипломатија успешно су, дугим цевима и оловком, у само два дана заокружиле државност независног Косова. Какви су тајни договори у Београду претходили двострукој издаји, награђеној наставком ЕУ интеграција …

Више

Косовски завет и фуснота

Пише Владимир Димитријевић Да бисмо знали зашто остајемо на путу непристајања на издају, подсетимо се шта су о Косову и Метохији и о Европи и Западу сведочили владика Николај и отац Јустин По учењу Православне …

Више

Миломир Степић: Нема разлике између ЕУ и НАТО-а (I део)

Разговарао Угљеша Мрдић Све одлуке ЕУ, предвођене њеним најмоћнијим чланицама, биле су против српских ставова и интереса. Да не говоримо о нашем искуству са НАТО-ом који је на нас извршио оружану агресију. Када се све …

Више

Пет фаза косовске издаје Србије

Пише Драгомир Анђелковић Како је актуелна власт продавала Косово и шта ће нова власт морати да ради да би њена „косовска политика“ била национално одговорна, а Србија постала нормална држава?   Како би испунио услове …

Више

Напад МУП-а Србије на косметске Србе

Пише Миодраг Зарковић Већином маскирани „фантомкама“, са исуканим ножевима и упереним дугим цевима, припадници Жандармерије – како су се представили – у глуво доба ноћи насрнули су на чуваре барикаде Божин крш поред Јариња, у …

Више

Тајне београдске чаршије

Пише Драгомир Антонић Стигли страни новци петој колони уприличеној под именом невладине организације.  Ко бестидније пљуне по Србима, Српској православној цркви, Светом Сави, крсној слави, родољубљу, легендама, бајкама, традицији, обичајима и наравно Добрици Ћосићу – …

Више

Пахуљица у фантомки

Пише Александар Павић „Споразум о регионалном представљању Косова“, прихваћен у Бриселу од стране Борислава Стефановића није обичан докуменат – он успоставља преседане и отвара питања од државног значаја, о којим садашња владајућа коалиција једноставно нема …

Више

Тадићев морални хазард

Пише Светлана Васовић Мекина А политика Тадићеве владе држала се као пијаница плота своје катастрофалне политике – од пораза до пораза, све до „коначне победе“, како се нада, на предстојећим изборима.  А до ње ће, …

Више

Грчка: „Спасиоци“ затежу омчу

Пише Мирослав Стојановић Немачки медији и аналитичари истичу да диктат ригорозне штедње тера Грчку у пропаст и да је тој земљи, уместо „бруталних кресања“, потребан програм обнове који би „био и у немачком интересу“   …

Више

Напред у европску прошлост

Пише Светлана Васовић-Мекина Оно чему нас учи прошлост постаје ноћна мора бирократизованих велможа који Европску унију воде из Брисела. Зато се, упркос постигнутом „Пакту за стабилност“ унутар ЕУ све више продубљује јаз између богатих и …

Више

Српству треба неимара

Пише Драгомир Антонић Тобож, а зарад Европе, морамо да будемо реални и да схватимо да је „живот људи“ важнији од Косова и Метохије, територије, имовине, манастира, вере, ћирилице, народне песме, родољубља, предака и потомака. То …

Више

Војислав Коштуница: Избори, политичка неутралност и будућност Србије

Објављујемо делове из књиге разговора са председником Демократске странке Србије „Зашто Србија а не Европска унија“, која ускоро излази из штампе, и у којима Војислав Коштуница говори о предстојећим парламентарним изборима и односима са Српском …

Више

Синиша Ковачевић: Европа је гробница за мале народе

Разговарали Љиљана Богдановић и  Александар Дунђерин Евроскепса ДСС везана је за приступање једном парадржавном мегасистему, толико сличном некадашњој Коминтерни, само је центар сада у Бриселу, а не у Москви, али је он једнако бирократизован, једнако …

Више

Чедност пред вратима Европске уније

Пише Ратко Дмитровић Пошто са службених српских адреса није дошла ниједна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску унију као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних …

Више

2012: Година страха и „савршене олује“

Пише Зоран Милошевић Многе државе ове године имају изборе, што ће бити повод за изазивање немира. На листи су: Венецуела, Француска, Русија, Кина и САД. Ту је и нерешено „арапско“, „иранско“, „авганистанско“ питање…   Крајем …

Више

Антиевропски дух Будимпеште

Пише Властимир Вујић Да ли ће Мађарска због повреде европске регулативе бити предата Европском суду у Луксембургу?   Европска комисија, извршно тело Европске уније, покренула је 17. јануара 2012. године у Стразбуру прекршајни поступак против …

Више

Војислав Коштуница: Зашто Србија, а не Европска унија

„Печат“ у двестотом броју ексклузивно објављује делове из књиге председника Демократске странке Србије Војислава Коштунице „Зашто Србија а не Европска унија“, која ускоро излази из штампе   Књига „Зашто Србија а не Европска унија“ је …

Више

Слободан Ракитић: Чекајући ЕУ, остаћемо сами са собом (део други)

Разговарала Љиљана Богдановић Наши савремени културни чиновници, у демократско рухо преобучени идеолози, држе српску културу под пуном контролом, да не би дошло до скретања са пута глобализације. Ни у једној области нема толико манипулација као …

Више

Година расплета

Пише Бранко Радун Нове социјалне трауме и нови раст незапослености и сиромаштва. Последица тога ће бити кључање незадовољства које може донети промену. Институционално кроз изборе или, пак, ванинституционално на улици Политичка чињеница првог реда је …

Више

Зашто Србији није место у ЕУ

Пишу проф. др Јасмина Вујић и др Војин Јоксимовић Због чега је Европски савет учинио велику услугу Србији и зашто је најбоље решење у овом моменту да се замрзне процес придруживања ЕУ?   Поводом недавне …

Више

Мађарски Орбанистан

Пише Властимир Вујић Да ли почетак примене новог државног Устава Мађарске представља парастос над републиком, правном државом и демократијом? Фидесова осамнаестомесечна „виктатура“ крунисана је антиевропски „орбанизованим“ Уставом. Од 1. јануара Мађарску у свету зову Орбанистаном, …

Више

Шмитова лекција из историје

Пише Мирослав Стојановић Уколико се Немци понесу економском снагом и претендују на водећу улогу у Европској унији, суочиће се с отпором већине   Недавно сам, на овом месту, изразио уверење да ће од начина на …

Више

Финансијски фашизам

Пише Дејан Лукић У интерној анализи која циркулише у америчкој банци „Ј. П. Морган“ у Ситију, а коју је „Печат“ имао у рукама, сва предвиђања о исходу европске (финансијске) кризе током 2012. године изразито су …

Више

Србија 2011.

Пише Миодраг Зарковић Десет догађаја који су обележили протеклу годину у Србији   1. Косметска алтернатива – од 25. јула, па надаље Да Косово можда и може да изађе из Србије, али да Србија никада …

Више

Џералд Селенте: Видећемо рат који ће се водити међу класама

Разговарала Биљана Ђоровић Западни Нострадамус ексклузивно за „Печат“ предвиђа шта ће нам се дешавати 2012. године   „Када би Нострадамус данас био жив, тешко би могао да одржи корак са Џералдом Селентеом, NY Post оснивачем …

Више

Европско понижење Украјине

Пише Зоран Милошевић Зашто на Самиту ЕУ-Украјина, одржаном децембра 2011. године у Кијеву, није потписан докуменат о придруживању ове државе Европској унији?   У главном граду Украјине, Кијеву, организован је, 19. децембра 2011, Самит Европске …

Више

Не умемо, па то ти је

Пише Милорад Вучелић На чувеној и дугој турнеји по афричким земљама Јосипа Броза су свечано дочекивали уз живописне  плесове поприлично обнажених, што женских, што мушких играча, а уз веома продорне звуке. Под снажним утиском афричког …

Више

Мајка Ангела и очух Борис

Пише Никола Врзић Ако су и власти у Београду, попут оних у Приштини, прихватиле врховну власт НАТО-а, значи ли то да су последњем слободном парчету земље на Западном Балкану, између Ибра на југу и Јариња …

Више

„Puppets“

Пише Александар Ђаја Садашње српске властодршце, Америка, НАТО и ЕУ нотирају у својим бележницама само кратком фуснотом – „puppets“ Председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је крајем прошле недеље да је владајућа коалиција, без …

Више

Теологија Европске уније

Пише Александар Дунђерин Како се „Хришћански културни центар“ Радована Биговића укључио у ЕУ пропаганду у Србији?   Готово сва истраживања показују, а скоро сви медији преносе да број евроскептика у Србији из месеца у месец …

Више

Како живе радници „Фијата“

Пише Драган Мраовић Другу страну медаље Европске уније можемо видети из писма, упућеном италијанским медијима, пензионисаног металског радника „Фијата“ у Торину Микелеа Секвенције. Оног „Фијата“, чији је долазак у Крагујевац проглашен за највећи успех проевропске …

Више

Руска зима и арапско пролеће

Пише Милорад Вучелић Када би се размишљало по увреженим идеолошким шемама, очекивало би се да су се у Америци и осталим државама  Запада највише забринули и  препали због успеха комуниста на последњим парламентарним изборима у …

Више

Крај ЕУ „шарене лаже“?

Пише Драгомир Анђелковић Србима није суђено да постану део ЕУ. Бар не онакве Уније какву је, на основу бајковитих прича европрофитера, некада двотрећинска већина наших сународника сањала. Шта даље?   Многи Срби су замишљали ЕУ …

Више

Евроагонија и ми: Мисија треће капије

Пише Момир Булатовић Послије пропасти посљедњег покушаја спасавања евра почиње завршница кризе. Појавиће се „спасиоци“ који ће, попут истих дешавања у Мексику и Источној Азији, бити купци на распродаји Европе Одиграо се и тај историјски …

Више

Камероново не ЕУ: Вето на живу рану

Пише Дејан Лукић После бриселског Самита и Камероновог вета на пројекат Меркел-Саркози о спасавању еврозоне, талас еврофобије запљуснуо је ионако евроскептичну Британију Дивиденде Европске уније на Острву пале су на досад најнижи ниво. Камеронов вето …

Више

Пут у беспуће

Пише Александар Ђаја ЕУ није Србији ускратила статус кандидата због тога што су немачки војници добили неколико „шљива“ по задњици. Она јој је одбијањем упутила сигнал да је независно од добијања статуса или не – …

Више

Crying time

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“ Нација је показала неку врсту радости што је Србија избегла гвоздени загрљај евроатлантских пријатеља И таман када је евроатлантска марионетска власт у Србији умало показала домаћој јавности да је и …

Више

САМИТ ЕУ Ризик превелике моћи

Пише Мирослав Стојановић Судбина евра је и даље под великим знаком питања, али једно је сигурно: уколико Меркелова настави с грубим реализмом, Немачка више неће бити окружена пријатељима Наглашени оптимизам двојца „Маркози“, Ангеле Меркел и …

Више

Заволети ЕУ!

Пише Никола Врзић Ако се у Европској унији заиста живи као у земљи „Дембелији“, зашто, онда, она годишње на (само)рекламу потроши више него „Кока-Кола“? Влада Мирка Цветковића и Ивице Дачића разјасниће Србима овај парадокс тако …

Више

Победимо себе – гласајмо за Србију

Пише Драгомир Антонић Много тога се променило у једном дану и ништа није исто у „Еј, Унији“ после деветог децембра. То је нова, стварна шанса Србије. Потребно је само да победимо у српском Парламенту   …

Више

Проф. др Оскар Ковач: Има ли излаза из кризе ЕУ

Разговарао Чедомир Поповић Ако би се десило да европске земље остану без заједничке валуте, остала би Унија 27 земаља које би се вратиле на сопствену монету. Све би се свело на зону слободне трговине, која  …

Више

Криза евра и ми: Новац наш свакидашњи

Пише Момир Булатовић Новац очигледно има магичну моћ. За неке посебну, али генерално, код свих нормалних људи спада међу три најжељеније ствари у животу. Остале двије су здравље и љубав. Када неко остане без новца …

Више

Влашко питање и Румунска црква

ише Наташа Јовановић Пре само месец дана румунски председник Трајан Басеску дословно је обећао: „…ми ћемо и даље покретати питање Влаха у Србији!“ Треба ли ово питање, као и многа друга, решавати кад буде касно? …

Више

Кандидатура на барикади

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“ Ни за кога више није тајна да европска „шаргарепа“ (статус кандидата) има сочан укус једино за евроатлантске активисте у Србији, а нимало за тзв. „обичне“ грађане Многи верују да живе …

Више

Војислав Коштуница: Пут ка националној и државној обнови

Обраћање председника Демократске странке Србије Главном одбору странке Поштовани пријатељи, Сваки грађанин Србије види да су нам народ и држава, земља и њена будућност озбиљно угрожени. Пре свега данас је угрожено Косово и то је …

Више

Тадићев PREOKRET!

Пише Никола Врзић Хоће ли убрзана издаја Србије и косовских Срба Борису Тадићу бити довољна да би му Европска унија следеће недеље дала статус кандидата? Статус који ће „тешко имати непосредан уплив за грађане“, како …

Више

Криза евра: На далеком сјеверу разума

Пише Момир Булатовић Криза евра је само логични наставак процеса који су довели до слома глобалног финансијског система. Ако не савлада ово цивилизацијско искушење Европа неће имати будућност Криза која је захватила европске финансије, привреде, …

Више

Страх куца на врата

Пише Владан Вукосављевић Дани и године пред нама уливају народу страх и зебњу, ону егзистенцијалну и ледену узнемиреност која мути видик и чини да човек губи самопоуздање, искрено забринут за будућност својих најближих и себе, …

Више

Сваки попис прође за три дана

Пише Миодраг Зарковић Тематски одавно осиромашени до бесмисленог евроинтеграционог терора, овдашњи медији оберучке су зграбили резултате пописа као средство за шокирање читалаца, због чега је јавност остала ускраћена за озбиљан приступ овој теми Потписницима фамозног …

Више

Последња битка за евро

Пише Мирослав Стојановић Појачава се притисак на владу у Берлину која „држи све у својим рукама“ да „спречи колапс евра“. Да ли ће ако Меркелова не попусти катастрофа бити неизбежна? Ко би могао поверовати да …

Више

„Православни“ гасовод

Пише Зоран Милошевић Знало се да је најважнији руски „помоћник“ у Европи – Немачка, док је кандидат била и Берлусконијева Италија, али је са његовом сменом све отишло у пропаст, па се Москва веома брзо …

Више

ДЕЈАН МИРОВИЋ Треба ли да мењамо народ или Тадића?

Разговарала Наташа Јовановић Да ли је СРС део политичке историје, која је цена одступања од догме да ЕУ нема алтернтиву, да ли смо на путу да се као земља изгубимо између два Царинска савеза, те …

Више

Адио Берлуска, адио демократијо!

Пише Драган Мраовић Како су недавне смене европских лидера показале шта ће све бити учињено да богати кривци за кризу не пропадну,  да се на демократију, ионако одавно само виртуелну, стави хипотека, да грађанске слободе …

Више

Архитектура уцене

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“ Једино је могућа Унија у којој ће се знати где је „центар“, а где „периферија“, као што се и у фиреровом Рајху знала улога виших и нижих раса   Познато …

Више

Евроазијска искушења Бугарске

Пише Зоран Милошевић Због неподношљивог економског, социјалног, безбедносног и политичког стања у земљи, опозиционе партије у Софији траже интензивирање сарадње са Русијом и наилазе на подршку народа, као и саме РФ   Вест која је …

Више

Радост Европе

Пише Милорад Вучелић Званични Београд је једини центар из којег зраче оптимизам, стабилност и ведрина евроунијских перспектива. Суморна стварност Европљана, огромни проблеми с којима се суочавају њихове економије и све чешћи сусрети њихових лидера са …

Више

Главни картограф ЕУ

Пише Зоран Милошевић Европска историја нас учи да ће после краха еврозоне бити цртана нова карта Старог континента, па је стога већ сада једно од најбитнијих и питање: ко је кандидат за „најважнијег цртача“? Анализе …

Више

Заговорници ГМО у Европи

Пише Уљгеша Мрдић Одлука да ли сејати одобрене ГМО или не, остављена је свакој чланици посебно, па ће тако и неспоразуме са СТО и САД свака земља решавати сама (самим тим ЕУ скида одговорност са …

Више

Словачко не Бриселу

Пише Властимир Вујић Како је Европска унија срушила Владу Братиславе која није желела да приложи новчану помоћ Грчкој и Италији Словачка је 11. октобра показала да су у Европској унији можда неки једнакији од других, …

Више

Време интервенција

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет Сингидунум Снага власти (и државе) почива на лојалности грађана. Питам се какву врсту лојалности према „пословођама“ страних господара могу да осећају грађани Србије? Да ли су се свима отвориле очи после …

Више

Европа по „мустри“ Ангеле Меркел

Пише Мирослав Стојановић Европска заједница, створена с намером да укључивањем (тада Западне) Немачке укроти њену евентуалну хегемонијалну моћ, помогла је (сада уједињеној) Немачкој да успостави (нежељену) доминацију у европској кући Живот заиста уме да изрежира …

Више

Несклад похвала и оцена

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет Сингидунум Зашто је нашим „пословођама“, као лошим ђацима у школи,  више стало до оцена међународних институција, него да остваре резултате који би се могли видети и голим оком? Недавно је на …

Више

Борисова косовска клетва

Пише Никола Врзић Пошто ће „Србија у једном тренутку морати да призна Косово, ако хоће у ЕУ“, како нам је то ове среде отворено саопштио Жан Аселборн, министар спољних послова Луксембурга, а Борис Тадић у …

Више

Под мостовима снова

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет Сингидунум Сви су се већ у последњих десет година уверили да су беда, јад, понижење и страх најбољи пријатељи глобалног „просперитета“ [restrictedarea] Познато је да смо сви таоци евроатлантских активиста. Ако …

Више

Уздарја демократског европовања

Пише Селимир Радуловић Србија је данас духовна пустиња. Нови, духовно поспали, интелектуалнo-несавесни нараштаји успавани су дијаболичком пропагандом наше европејске и НАТО деце која сипа рушилачки и смртоносни отров Живимо у свету у којем је много …

Више

Марш либералног фашизма

Пише Дејан  Лукић Хомосексуални интервенционизам постао је у паралели са војним интервенционизмом (Либија), једна од стратешких авенија и Камероновог  конзервативизма стиснутог између „либералног фашизма“ и „фашизма људских права“ који све агресивније форсира  Брисел Британска владајућа …

Више

Upotreba laži

Piše Milovan Danojlić Živimo s lažima. Ima ih svesnih i nesvesnih, porodičnih i društvenih, nacionalnih i međunarodnih, ljubavnih i mrzilačkih, dobronamernih i podlih, nasrtljivih i prigušenih, drskih i zasnovanih na prećutkivanju. Najgore su ove u …

Више

Ukrajina, EU i anglosaksonci

Piše Zoran Milošević Stvaranje hronične nestabilnosti na ruskim granicama korišćenjem ekstremističkih organizacija i nevladinog sektora bio je i ostao prioritet britanske diplomatije i obaveštajnih službi, pa su danas i ukrajinski ekstremisti uvučeni u aktivni mehanizam …

Више

Kvo vadis, Evropo

Piše Dejan Lukić „Grčka tragedija“ u pet činova Observirana sa Temze aktuelna „grčka tragedija“, sa potresom koji je izazvala u evrozoni i u samom temelju „evropske ideje“, komforno pristaje uz satirični stih Ogdena Neša: „Teško …

Више

Ultimatum Evropske unije

Piše Nikola Vrzić Srbiji je iz Evropske unije poručeno da je priznanje teritorijalnog integriteta svih susednih država preduslov daljih evrointegracija, predsednik Srbije ponovio da EU nema alternativu, a potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije obećao …

Више

Evropa i Ratko Mladić

Piše Roman Nosikov Da li je bilo vredno žrtvovati se? Da li je evropejstvo vredno još jednog Slovena bačenog na pokretnu traku evropskog humanizma koji odiše mirisom krvi ili preciznije, pokoljem? „Hapšenje Ratka Mladića je …

Више

Beograd i unitarna Bosna

Piše Nikola Vrzić Srbija podržava snaženje bosanskih centralizovanih institucija, a visoki predstavnik Međunarodne zajednice u Bosni Valentin Incko može da računa na bezuslovnu podršku Srbije u ovom pogledu, zato što će jake centralizovane institucije omogućiti …

Више

Evropa na leđima suludog bika

Veza između otmičara i kidnapovane devojke, koja je u jednoj drugoj verziji majka ujka-Sama, duga je i zamršena i mi, Balkanci, u njoj igramo pasivnu, posmatračku ulogu. Zevs, gospodar neba i zemlje, šalje kišu, pušta gromove i oluje, pa mu se poneki uragan otme ispod kontrole i lupi ga po nosu, što se ovih dana na jugu SAD događa. Povest Evrope nama je bliža i važnija. Ona je za nas nezaobilazno kulturno žarište, duhovna vertikala dignuta na temeljima judeohrišćanske civilizacije, naslednica grčke genijalne intuicije i latinske hladne pameti, čime se mogu objasniti neke protivrečnosti njenog karaktera: kolevka visokih dometa nauke i umetnosti, ona je, istovremeno, glavni štab inkvizicije i kolonijalnih osvajanja, arhitekta Aušvica i Dahaua, otelotvorena strast saznavanja i kritičkog rasuđivanja, poprište dugih verskih i građanskih ratova, sve u istom zamahu i o istom trošku. Zevs, tj. ujka-Sam, mnoga je znanja od nje preuzeo, da ih, pragmatičan, grubo pojednostavi i izopači. Uprkos visoke uvežbanosti u raščlanjavanju, klasifikovanju i imenovanju pojava, Evropa se danas davi u osrednjosti, guši se od straha da će je opljačkati oni koje je ona nekada pljačkala. Trenutno ogrezla u sterilnost i dvoličnost, ona poseduje tako široko i nadahnjujuće istorijsko iskustvo da za nju uvek ima nade, više nego za silnika koji joj nadgleda poslove i gura je u svakojake pustolovine. Božanstvo zapadne civilizacije je Razum; na lestvici naših vrednosti on ne zauzima tako visoko i nezamenljivo mesto. Angažovanost Razuma u nalaženju praktičnih rešenja i olakšica u svakodnevnom životu je zadivljujuća, i tu bismo od Evrope imali šta da naučimo. Šteta je što s učenjem nismo počeli ranije, dobrovoljno, iz koristoljublja, i što smo skloni da istočnjačku zapuštenost izjednačavamo sa duševnošću, i da nemar uzdižemo na visinu metafizičkog izbora. Mi se danas modernizujemo navrat-nanos, pod prinudom, prema tuđoj računici, onako kako to čine loši đaci koji se laćaju knjige nekoliko dana pred polaganje ispita. Uvažavanje nesumnjivih dostignuća evropskog Zapada kod nas prati provincijalna inferiornost i nerazumevanje suštine onoga čemu se divimo. Naša malograđanština i njena politička elita u Evropi pre svega vide mamutske prodavnice robe široke potrošnje, luksuz i obilje, umišljajući, bogzna s kojim pravom, da bi to i njoj moralo pripadati. Ona bi da se prikrade bogatstvu, da sa strane nešto štrpne, a ne da slične vrednosti kod kuće gradi i potvrđuje. Hoće odmah, i u gotovom, bez alternative, a zauzvrat nudi samopoštovanje i nacionalno dostojanstvo – ono do čega joj nije stalo. Tu, još jednom, dolazi do izražaja konfuzija u koju mali narodi lako upadaju: precenjujemo ono što želimo, potcenjujemo ono što imamo. Naše uvreženo shvatanje ljudskih prava i sloboda ne zaostaje za idejama zapisanim u poveljama velikog sveta, ali je ta težnja kod nas nedovoljno razrađena i slabije formulisana. Dušanov zakonik je imao više obzira prema sebrima, nego onovremeno zakonodavstvo Zapada; naši ustavi iz 19. veka pisani su prema evropskim predlošcima. Demokratski impuls našeg čoveka dublji je i prirodniji nego kod građana u nekim politički visoko razvijenim zemljama, koji su prošli kroz viševekovno klasno dresiranje. Naše je opterećenje rajetinski sindrom; domaće izrabljivače smo kasno dobili i nismo stigli da ih obogotvorimo. Te, i druge povoljne predispozicije i dalje su u prirodnom stanju, u neozakonjenom obliku; Razum hoće uobličenje. Mnogo je formalnih dostignuća u državnom uređenju Zapada, u školstvu, sudstvu, zdravstvu, policiji, saobraćaju, u zaštiti dece, žena i ugroženih, najzad, u borbi za očuvanje prirode, koji zaslužuju poštovanje i ugledanje. Imamo šta da naučimo, ali učenje podrazumeva prilagođavanje iskustava sopstvenim potrebama i mogućnostima, a ne kopiranje. Politički, Evropa je skup rogova u vreći koje sjedinjuje veliki kapital. Mi nemamo iluzija o prirodi kapitala, a opet mu širom otvaramo vrata, u nadi da ćemo, dok nas bude eksploatisao, i mi od njega videti koristi. Politički, Evropa ne odlučuje sama o svojoj sudbini, pa ne možemo očekivati da će biti uviđavna prema našoj. Bik koji je nosi na leđima uvlači je u ratove iz kojih ne može izići čista lica. Maločas, za ručkom, čuh preko televizije kako je u Tripoliju ubijen Gadafijev sin i njegovo troje unučadi. Vest saopštena ravnim glasom, bez emocija, onako kako se daje prognoza vremena ili izveštaj lutrije. Takva, razbojnička Evropa uteruje strah u kosti. Njeni vojnici trenutno vojuju na pet-šest ratišta. Pravo na mešanje u unutrašnje poslove suverenih zemalja upisano je u državnopravni kôd kolonijalnih osvajača i porobljivača. Ratoborni Zevs već pola veka zasipa planetu bombama i gromovitim pretnjama. Njegova polja časti su : Kuba 1959-1960; Gvatemala 1960; Belgijski Kongo 1964; Gvatemala(ponovo) 1964; Dominikanska republika 1965-1966; Peru 1965; Laos 1964-1973; Vijetnam 1961-1973; Kambodža 1969-1970; Gvatemala (po treći put) 1967-1969; Liban 1982-1984: Granada 1983-1984; Panama 1989-1990; Irak od 1991. godine do danas; Kuvajt 1991; Somalija 1992-1994; Bosna 1995; Iran 1998; Sudan 1998; Avganistan 1998; Srbija 1999; Avganistan od 2001. godine do danas; Libija 2011. godine. Koliko sutra, neman bi mogla da udari na Siriju, Evropinu postojbinu, da vrati feničansku lepoticu u njen kraljevski dvor i zagorča život Bašaru el Asadu. Nema kraja bici za ljudska prava, za blagostanje, slobodu i demokratiju... Pitam se, ponekad, da li su naši evrofili i mondijalisti svesni s kim se hvataju u kolo i kuda ih igra može odvesti. Političku i materijalnu podršku sa Zapada oni primaju bez rezerve i bez griže savesti, ne sumnjajući u plemenite namere darodavaca, valjda sa uverenjem da rade na modernizaciji zemlje. Nacionalni identitet bi, po njima, trebalo da ustukne pred univerzalizmom; došlo je vreme da se lečimo on nazadne i zaglupljujuće prošlosti, po receptu najjačih zemalja sveta. Propovednici anacionalnog univerzalizma u toj igri ništa ne rizikuju, a dobijaju ono do čega im je jedino stalo – nova tržišta, izvore prirodnih i energetskih materija, slobodan protok robe i novca preko kontinenata. Univerzalizam i anacionalizam danas imaju nacionalno zaštićeno poreklo. To je roba za izvoz u nerazvijene i pokorene zemlje. Kod kuće se pevaju sasvim druge pesme. Gore, na Olimpu, pod oblacima, gaje se usijana patriotska osećanja, na koja smrtnici po dalekim provincijama Imperije nemaju pravo.

Више