Почетна / Претрага по кључној речи

Претрага по кључној речи

МОНОГРАМ У ЗЛАТОВЕЗУ, ОД СРЦА ИЛИ ОД СУЗА

У каквој су вези препад Хојта Јиа на Београд и једна Путинова изјава Пише Ђорђе Драгин Емоције уз које су српски неолиберали дочекали Брајана Хојта Јиа у Београду говоре да о националном интересу размишљају на …

Више

Пуцањ који још траје

Пише Слободан Иконић Хоће ли напокон доћи до озбиљног и свеобухватног разматрања свих недоумица и нерешених питања која оптерећују случај убиства премијера Зорана Ђинђића? Мало је познато да су у једном тренутку 2001. године, истовремено, …

Више

Парада поноса

Да ли се демократска опозиција Србије окупља и протестује да би одбранила изборну вољу грађана, или да би се домогла цензуса, или да би произвела делегитимизацију тек завршених избора? Пише Никола Врзић Да су околности …

Више

Сан о лустрацији

Милорад Вучелић / главни уредник Слушајући и гледајући пре неки дан на једној телевизији са националном фреквенцијом НАТО коалицију која наступа под именом „До пакла и назад“ у саставу Ненад Чанак, Борис Тадић и Чедомир …

Више

Велика српска кладионица

Пише Никола Врзић Србија у недељу гласа на изборима чији се победник унапред зна. Али победа је СНС-а, после читаве предизборне кампање у којој се понајвише говорило о економији а да о економији није речено …

Више

Екс – краљ и његова луда

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА Бивши председник Србије Борис Тадић и председник ЛДП-а, „драматург“ Чедомир Јовановић, данас су поново сели у исту кочију на путу за „своју“ светлу будућност Председник Демократске странке Борис Тадић критиковао је пре …

Више

Домаћи политичари у очима Европе: Српско златно теле

Пише Љиљана Богдановић Навике, избори и животне склоности на основу којих је могуће „реконструисати“ психолошко-етички профил актуелних српских политичких елита, постају тема страних медија, чији новинари о нашим политичарима сада пишу без задршке симулиране коректности, …

Више

Влада националне издаје

Пише Драгомир Анђелковић Ако се најгори лобисти НАТО-а и Приштине прикључe „обичним“ колаборационистима који већ владају Србијом, добили би заокружену „Владу националне издаје“, са бројним последицама које би то могло да има по КиМ, РС …

Више

Формирање Владе одложено због кише

Пише Павле Ћосић   Београд, 12. јун 2012. године (Бе92) – На јуче договорени састанак представници СПС-а и ЛДП-а у просторије Демократске странке нису дошли због изненадне кише. И Ивица Дачић и Чедомир Јовановић изјавили …

Више

Сигурна влада за Чеду

Пише Миодраг Зарковић Дирљива је брига Јелене Богавац за лидера ЛДП-а, као и брига Драгана Ђиласа за питања са којима нико не сме да  се суочи   Финансијери Чедомира Јовановића одавно свом политичком штићенику омогућавају …

Више

Разгажене ципеле

Пише Милорад Вучелић Постаје све јасније зашто је Владимир Путин изгубио изборе само на два места ван Русије – у Лондону и Београду. За Лондон не знамо поуздано, али за Београд, изгледа, знамо. Генерални директор …

Више

Српски политички рулет

Пише Драгомир Анђелковић Како се актуелни београдски режим односио према Републици Српској, па у складу са тиме, али и неоспорним жутим разарањем Србије, како би у реалполитичким, а не тек идеалистичким оквирима требало да се …

Више

Чедо, штеди!

Пише Миодраг Зарковић Врло је нејасно због чега „Преокрет“ троши силне паре на предизборну кампању; али је зато савршено јасно зашто је „Јавни сервис“ био спреман да плати, само да би од Срба сакрио истину …

Више

Одлазак Бориса Тадића

Пише Никола Врзић Разрешена је и та дилема; Србија ће 6. маја изаћи на опште изборе и показати шта мисли о четири године њихове владавине нашим животом. Рачуница је једноставна, али незгодна: колико је добро …

Више

„Образ“ се колективно учлањује у „Преокрет“

Пише Павле Ћосић Београд, 14. март 2012. године (Бе92) – Отачаствени покрет „Образ“ одлучио је на данашњој тајној седници да приступи покрету „Преокрет“, из разлога који су, како је речено, свима познати Наиме, и једна, …

Више

Рат против СПЦ

Пише Наташа Јовановић Ко је аутор пројекта урушавања СПЦ, коме сметају српске владике, те да ли идеја поделе епархија по границама које би требало да се поклопе са тзв. државним границама има за циљ пресецање …

Више

Парадни корак „трећесрбијанаца друге Србије“

Пише Љиљана Богдановић Од тренутка када су поруке из текста једног подгоричког колумнисте у Београду – од медија и политичких званичника, препознате као „говор мржње“, што је потом подстакло бескомпромисно и неуобичајено реаговање српске Владе …

Више

КОСМЕТ Глогов колац за вукодлаке

Пише Александар Павић Срећом за Србију постоје и часни људи, и у Србији и ван ње, који не тумаче сваку одредбу Резолуције 1244 на штету Србије, већ је објективно анализирају и осветљавају оне њене аспекте …

Више

ЛДП и СПО траже хитно признавање Косова пре него што се ЕУ распадне

Пише Павле Ћосић Београд, 8. новембра 2011. године („Бе92“) – Лидери Српског покрета обнове Вук Драшковић и Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић јуче су одржали састанак после којег су изнели своје усаглашене ставове   Ове две …

Више

Дипломатска колонија Србија

Пише Никола Врзић Ако су западни амбасадори утицали на састављање владајуће коалиције, бирали нам начелника Генералштаба и наређивали судовима како да суде, у чему се, онда, тачно састоји мешање Руса у наше унутрашње послове?   …

Више

Poligon „humanitarnog“ neokolonijalizma

MEČKI NA RUPU Analize CIE o mentalnom sklopu titoista i krajnje beskrupuloznim metodama borbe za vlast, recimo između Dolanca i Ljubičica, objašnjavaju i smisao potonjih događaja, recimo srž floskule „i Srbija i Kosovo“, preobražaj većeg dela nazovi opozicije u poslušnike, danas sve više pro NATO agilnih. Nema više alibija. Milošević i Đinđić juče, Tadić danas, Nikolić, ako se odluči, sutra, morali su, moraju znati kuda, po kakvu cenu i sa kojim garancijama se ide mečki na rupu. Jer, posle svih iskustava, jasno je jedno. Sedanjem za sto u čijem se krugu igra smrtonosni balkanski rulet, sa pištoljem u ruci Vašingtona, nemoguće je, to je pitanje vremena, zaobići koncept kockanja sa sudbinom. Naročito na balkanskom buretu, pogotovo što u ovom ruletu nema dobitnika, osim njegovog organizatora. Ukratko, planere rasturanja Jugoslavije i današnjeg poloma Srbije, koje veličaju svakodnevno ovdašnji mediji pod brnjicom, još početkom sedamdesetih interesovalo je samo jedno. „Šta posle Tita?“ Tu je, pre svega, bila ključna procena da „Rusija pod bilo kakvim scenarijima neće rizikovati evropski, pa svetski rat u sprečavanju američkog scenarija za Balkan“. Pokazalo se tačno kao i da će u nadgornjavanju debelog Slovenca, vezanog za nemački DNB (tvrdi CIA), i vojnih obaveštajnih struktura, gurnutih u ruke Lenglija još od 1948. godine (tvrdi CIA), biti otvorena breša za raspad SFRJ. Kao projektovani žrtveni jarac, kao oličenje nekakvog medijski kreiranog srpskog genocidnog nacionalizma, viđen je u opservacijama CIE već 1987. godine Milošević. Vrlo zanimljivo, reklo bi se i tačno u predviđanjima CIE, je da će ekstremistički desničari, inače oročeni četnički „kumovi“, svojim „brutalnim uznemiravanjem manjina“ i „naglašenim šovinizmom“ probuđeni srpski nacionalizam svesno pretvoriti u pregovaračku omču oko vrata Miloševiću. I tako ga planski uvaliti u grotesknu utakmicu za „najpatriotu“. To je bio idealan milje za vršljanje svih pripremljenih službi i planova u organizovanju zločina na teret srpskog naroda, gde je zapravo sahranjena, reklo bi se zauvek, mračna tajna o Srebrenici od koje svi beže kao đavo od krsta Jedni su u tom krvavom cirkusu nosili dresove sa kokardom, a drugi sveže proprane od petokrake. Treći segment bivših titoista izvukao se iz „rata u kojem nismo učestvovali“ i stupio u redove novog poretka, što dakako nije sadržaj o kojem bi CIA pričala za javnost. Oni su još u radnom odnosu. GLAVA U TORBI Previđajući svesno puni smisao te suicidalne predstave, u kojoj su Milošević i Đinđić zbog nepoštovanja scenarija platili glavom, a preostala dva ključna učesnika kvarteta služe i dalje kao džokeri, jedan u Hagu, a drugi u Beogradu, treći segment uveriće se da u američkim i britanskim planovima nema mesta za prijateljstvo. Još manje za dugoročno savezništvo, lojalnost ili zahvalnost. Da nije možda drugačije sa Turcima koji se „na konjima vraćaju na Balkan“, kako je to simbolično obećao ministar Davutoglu. Doživeće oni među nama, oni što pretraju poniženja neobjavljene okupacije, a praktično su danas nemoćni posmatrači, da i ovu vlast Vašington i podanička „kvinta“ i oporavljeni bolesnik sa Bosfora vide kao prezrene, a samo je pitanje vremena, i potrošene i odbačene izvršioce. Takvu ulogu, svesno ili ne, neka sudi istorija, odigrali su Srbi saborci Broza, u koje se još kune pola Srbije, a potom i brojni njihovi potomci iz inkubatora titoizma. Slaba je uteha što „demokratori“ pojedine od njih iz čistog utilitarizma, pa čak i sluge totalitarizma, bivše komunističke funkcionere i koordinatore službe, proglašavaju herojima demokratije. Neki, pokazalo se, imaju kraću, a neki dužu upotrebnu vrednost, isključivo na bazi količine štete i pometnje koje su u stanju da naprave na geopolitičkoj teritoriji, interesantnoj za NATO imperiju. Tamo gde će se pod maskom zaštite ljudskih, posebno manjinskih prava, formirati protektorati, kakav je danas ova teritorija bez trajno definisanih granica. Ali trezveniji, a njih je sve više, prepoznaju u toj tarapani svesno primoravanje dvorskih „analitičara“ i preobraćenog dela opozicije da se kao alibi uključe u „osveženu“ garnituru vlasti, predviđenu za konačno rešenje. Oni imaju ponudu da budu, uz prateće beneficije i sinekure, naslednici „spaljene zemlje“. Svojim prisustvom u završnici dokrajčenja Srbije trebalo bi da ostanu poslednji „zapljunuti“ u igri balkanske „šuge“. I dok se odvija započeta predizborna igra između Tadića i Nikolića, sa Čedom i Mlađom u fazi zagrevanja oko koalicionih ponuda, dinar predizborno „jača“ po cenu da država probije plafon enormne zaduženosti. A ona podrazumeva i svilen gajtan svakoj narednoj vladi. NJIHOVA ZAŠTITA NIJE NAŠA Ali ko će sada misliti na državu ako bilo čime treba zaseniti birače? Dakle, jednom uhom u Briselu, drugim u Istambulu, a sa rukom u tesnoj klopci MMF gde je banana (to zovu povlačenje, a ne pozajmica). Kažu da tako hvataju majmune jer po cenu gubitka glave neće da puste plen, pa tako padaju u ruke lovcima. Sa šakom zaglavljenom u tesnom otvoru. Tvrdi se među ekspertima da je ovaj soj političkih i ekonomskih šarlatana, koji deceniju vlada Srbijom, laboratorijski stvoren. Uglavnom su to „doškolovani“ kadrovi iz inkubatora Titove vrhuške, pa kursisti Fulbrajata, Soroša, ali i Kumrovca, koje je u prvi plan izbacilo „snalaženje“ tokom uvođenja sankcija SAD. Svi oni zabetonirani su kao nova elita „demokratije“ posle 5. oktobra. Predodređeni su da sve dragocene delove teritorije i resurse Srbije, kada na mig budu bankrotirali zbog „nemogućnosti da vrate pozajmljene milijarde dolara“, na ime namirenja prenesu u vlasništvo stranim zelenašima. Probudićemo se, tako, u tuđoj kući, do juče našoj, sa lancima poimeničnih, ali i državnih dugova i bićemo poterani da sa statusom roblja dirinčimo za gazde svoje bivše domovine. A trebalo je „samo“ pet vekova da je iščupamo iz ruku osmanskih „zaštitnika“. Osim, ako ne shvatimo svu ozbiljnost dugotrajnih planova „opservatora“ iz Lenglija i prozremo do kraja nametnute standarde novogovora globalizma o tobožnjim „teorijama zavere“, dok nam se one događaju kao STVARNOST i uhodana PRAKSA neoimperijalizma i neofašizma. Ko je zaboravio „milosrdnost anđela“ neka pogleda Libiju danas, Siriju sutra. Ako nastavimo i dalje slugeranje nametnutom modelu „političke korektnosti“, a to je isključiva obaveza jedne strane, one bespomoćne pred siledžijama koji razaraju društvo, moral, porodicu, nameću gnusne standarde najgoreg zapadnog treša i političke neprincipijelnosti, postaćemo nacija u nestanku koja puni bisage reketašima, osvedočenim hegemonistima. Zapravo, problem za Srbiju i Srbe, bez zaštite, ne od juče, već gotovo ceo jedan vek, i jeste u tome što su je njeni vajni prijatelji „zaštitnici“ napuštali u svakoj za njih oportunoj prilici, a da je istorija o tome ćutala, onda kada je bila dužna da pogovori. Na Krfu ostavljana da krepava od gladi, slali su joj toliko slavljeni Francuzi falš municiju za proboj Solunskog fronta, Englezi i Ameri bacali pod gusenice Hitlerovih tenkova, da uspore pancer divizije ( nije se baš bunila Moskva), bombardovali na Uskrse pod firmom oslobađanja, previđali i Jasenovac i masovne egzekucije u Šumadiji, Sremu i Beogradu, upriličene sa njihovim pulenom Brozom. Propustili mu kroz prste Goli otok, napravili krajem prošlog veka od Srbije eksperimentalni poligon za „humanitarni“ neokolonijalizam. Ni prelomljena Rusija nije u toj srpskoj golgoti propustila da preko Jeljcina, posebno Černomirdina, napravi za sebe pazar na srpskoj grbači. I eto nas od 5. oktobra 2000. godine u šaci srpske instant demokratske elite, dovedene ružičastim udarom u sadejstvu domaće izdaje i inostrane strategije. To što oni imaju moćnog zaštitnika, uopšte ne znači da Srbija ima oslonac za opstanak u istorijskim granicama. Naprotiv, oni koji štite koaliciju na vlasti i istorijski prijatelji i neprijatelji ovog naroda, garancija su da će u bilo kojem njihovom međusobnom raskusurivanju Srbija i Srbi ostati kratkih rukava. Na poslednjem zasedanju Parlamenta, kada se raspravljalo o valjanosti rasprodaje preostalog porodičnog srebra, teritorije i resursa Kosova i otuđenju „Telekoma“ ispod cene, primetna je bila bahatost, pa i cinizam sa kojim je vlada odgovarala na mucava i nemoćna pitanja opozicije. Oni su zaista sigurni u moć svojih zaštitnika da ih, kako misle, sačuvaju ne samo od gneva Srbije, već i od suda istorije. Da li će baš? Znamo, dakle, ko štiti manjine, ljudska prava evrounijata, ljubav istopolnih, kučiće od sakaćenja. Pa valjda će neko odgovoriti ko štiti Srbe. Ali zaista...

Више

Cheda vs. cannibals

Piše Aleksandar Đaja Ako su, kako kaže predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, afrički diktatori kanibali, šta su onda Tači i Haradinaj, „prijatelji“ jedine srpske partije u našoj zemlji koja je nezvanično priznala nezavisnost Kosova? „Studenti medicine“? …

Више