Странци и албански адут

grueskiПише Слободан Иконић

Није тајна да је страни фактор био врло активан у ванредним парламентарним изборима у Македонији. Пошто избори нису донели разрешење кризе, бар онако како се споља очекивало, на реду су игре око постизборних коалиција

Тек петнаест хиљада гласова чини разлику између два љута противника на ванредним парламентарним изборима у Македонији. А захваљујући тој разлици, владајућа ВМРО-ДПМНЕ дугогодишњег премијера Николе Груевског освојила је два мандата више у односу на опозициону СДСМ Зорана Заева. Ипак, резултат гласања одржаног у недељу 11. децембра такав је да је – иако су четврти по реду ванредни парламентарни избори у последњих осам година имали за циљ да, уз посредовање Европске уније, Македонију изведу из дубоке и тешке двогодишње политичке кризе изазване сукобима македонских политичара – вероватније да ће се криза продубити, или бар добити неки нови облик.

Грађани Македоније и међународна заједница очекивали су да би нова македонска влада требало да изведе државу из двогодишње дубоке политичке кризе, као и да реши проблем са именом те државе, које Грчка оспорава. Македонија је већ 11 година у статусу кандидата за чланство у ЕУ, али је због имена и спора са Грчком о том питању њен европски пут у стагнирању. Пре више од деценије Македонија је практично предводила евроинтеграције у региону, а сада се нашла на дну листе и у равни је са БиХ и Приштином.

[restrict]

ПОБЕДНИК И ПОБЕДНИК Са коначним резултатима није окончан и политички рат између две главне партије у Македонији. И ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ прогласили су победу, што јасно наговештава да избори неће, бар не тако брзо, ставити тачку на дугу политичку кризу. Зоран Заев и његов СДСМ, који су афером „прислушкивања“ покренули целу причу о актуелној власти и њеној некомпетентности да влада земљом, на сваки начин ће покушати да ВМРО пошаље у историју и докаже оно што месецима тврди – да је Груевски корумпирани политичар који је злоупотребљавао тајну полицију како би прислушкивао више хиљада људи.

Аналитичари сад сматрају да излазак Македоније из политичке кризе једино може да обезбеди широка коалиција ВМРО-ДПМНЕ, СДСМ-а и једне од албанских партија, али у то мало ко верује.

Амерички фаворит у Македонији – лидер СДСМ Зоран Заев – изјавио је да Никола Груевски, иако су његова партија и коалиција добиле највише гласова на недељним изборима, никако не сме да формира нову владу јер је, како каже, већина бирача гласала „за промене“. Истовремено је најавио и жалбу на објављени изборни резултат у изборној јединици број 6 која обухвата већински албанске западне делове Македоније. Уз тврдњу да је у њој било нерегуларности и да ће државна изборна комисија морати да одузме победу коалицији око ВМРО-ДПМНЕ.

Заеву сигурно не иду у прилог честитке европских званичника, шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини и комесара за преговоре о проширењу Јоханеса Хана Македонији на мирним и поштеним ванредним парламентарним изборима, чиме би требало да је стављена тачка на могућност да било ко доведе у питање регуларност избора.

Зато ће у наредним месецима тензије бити повећане пре свега око тога која ће од две највеће политичке опције формирати владу и са којом албанском партијом. Никола Груевски (ВМРО-ДПМНЕ) је, сходно освојеним мандатима, прогласио победу и најавио брзо формирање владе. С друге стране, губитник Зоран Заев (СДСМ) још није признао пораз. Управо ћутање Заева наводи на помисао да би лако могло да се деси да, уз подршку албанских партија, Заев буде тај који ће формирати владу.

 zaev

АЛБАНСКИ ГЛАСОВИ Ко год буде формирао владу, она ће морати да буде коалициона и то са странкама етничких Албанаца, који чине трећину становништва у Македонији. Као извесни коалициони партнер чини се Демократска унија за интеграције (ДУИ) Алија Ахметија, иако на овим изборима није прошла у складу са очекивањима. А њихова очекивања била су да ће резултат бити приближан оном са претходних избора 2014. године, када је ова странка освојила 19 мандата у Собрању.

„С љутњом кажем да су Албанци изгубили мандате. ДУИ је победио на изборима, али мене је занимало да у првом реду победе Албанци и зато ме не радује оваква победа“, рекао је Ахмети на конференцији за новинаре у Тетову.

Према последњим резултатима, што се албанских партија тиче, ДУИ је освојио 7,3 посто гласова, Покрет Беса 4,87, Алијанса за Албанце 2,95 посто, а Демократска странка Албанаца (ДПА) 2,61 одсто гласова.

Највеће изненађење ванредних парламентарних избора је албанска партија БЕСА о којој се прича да је мало више повезана са религијом и Турском, односно да има велику подршку турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Окупљање Албанаца око исламистичке партије у Скопљу се тумачи као последица изостанка прогреса Македоније на путу ка ЕУ и НАТО.

Очигледно је да ће наредни, постизборни месеци до формирања владе, али и касније, бити све само не „релаксирани“.

Још није познато ко ће формирати владу, али се наводи досадашња десетогодишња аналогија, значи да то и овог пута учине ВМРО и ДПА, али аналитичари истичу да је Демократска унија за интеграције (ДУИ) кључни преговарач у постизборном периоду и да је могуће да се ситуација промени.

Изборна обећања опозиције упућена Албанцима о проширењу Охридског споразума, обећање званичне двојезичности, односно проглашења албанског језика за службени на територији читаве Македоније, као и кантонизације, могла би да доведу до тога да се ДУИ приклони Заеву, а не Груевском.

Анализирајући протекле изборе за „Спутник“, бивши саветник председника Македоније Цветин Ћилиманов уочава нову ситуацију у којој је СДСМ затражио албанске гласове. „Претпоставка је да су их и добили јер је велики преокрет у броју гласова које је ова странка освојила у регионима где никада нису добили ниједан глас, значи у чисто албанским деловима. Претпоставља се да је то извршено под утицајем не самог СДСМ-а већ и страних дипломата, пре свега америчке амбасаде.“

 

КО ЋЕ ФОРМИРАТИ ВЛАДУ Збирно гледано, ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ заједно имају 61 мандат, што је доња граница за састав владе и изгласавање премијера у македонском парламенту, Собрању, који има 120 места. СДСМ и три преостале албанске странке заједно имају 59 мандата. Дакле, разлика је у само два мандата. Бојазан, али не и велика вероватноћа, помињу аналитичари из Скопља, постоји да би неко од посланика из ДУИ могао у последњем моменту да „прелети“ на страну Заева.

Ћилиманов наглашава да је ВМРО-ДПМНЕ задржао своје гласачко тело, што говори да су Македонци изричито гласали против промена које је опозиција наговештавала. Ћилиманов каже да, чак и да се деси да Заев формира владу уз помоћ Албанаца, до уставних промена, односно онога што је обећавао током кампање, не би тако лако могло да дође. „Опет, и у тој комбинацији су потребни гласови за промену Устава коју нико не може да обезбеди, осим да се ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ сложе, што је – немогуће.“

 ВМРО-ДПМНЕ је коалиција коју чине 25 странака, а портпарол у штабу ове коалиције Иво Котески каже да се та странка није борила само против СДСМ већ и против других јаких противника. „Остали смо на ногама након рушења владе…“, рекао је Котевски.                

С обзиром на то да разлика између „фронтова“ које воде Груевски и Заев није довољно велика и убедљива да Груевски може суверено и лако да формира нову владу – врло је могуће да Американци и ЕУ игру против Македоније пренесу и на терен стварања постизборне коалиције. И да на том терену покушају да надокнаде све оно што нису успели да реализују преко самих избора.

Међутим, ни у Бриселу није баш све једногласно. Према речима шефа македонске дипломатије Николе Попоског, министри спољних послова земаља ЕУ, као и европски комесар Јоханес Хан изразили су задовољство успешним, фер и демократским изборима. Попоски се у Бриселу састао и са словеначким министром Карлом Ерјавецом, аустријским Себастијаном Курцом и мађарским Петром Сијартом, који се заложио за формирање владе ВМРО-ДПМНЕ и албанске партије ДУИ.

Према Уставу Македоније најкасније 20 дана од избора конституише се Собрање на седници коју сазива актуелни председавајући парламента.

Уколико конститутивна седница не буде одржана, 21. дана од избора посланици ће се сами окупити и конституисати Собрање. Такође, према Уставу, председник Македоније је дужан да у року од 10 дана од конституисања Собрања повери мандат за састав нове владе партији или партијама које буду имале већину у парламенту. Двадесет дана од давања мандата мандатар пред посланицима подноси програм и предлог кабинета будуће владе који верификује парламентарна већина.

Македонија би до 31. јануара могла да добије парламент и владу, с тим да Устав те земље не дефинише ситуацију кад две странке освоје подједнак број посланичких мандата. У том случају, пишу медији, председник државе ће највероватније тражити некакве гаранције од странака да могу да формирају парламентарну већину и на основу тога тој странци, односно коалицији повери мандат.

Дакле, пропозиције и правила одређују етапе у формирању власти. Међутим, сувише је антагонизама, различитих интереса и споља и изнутра, да би се све одвијало по правилима и без препрека. У сваком случају Македонију чекају нове неизвесности, као наставак већ постојеће кризе. 

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *