СТАРОВРЕМСКЕ ШАЛЕ

Ускоро на снагу ступа закон који поред многих забрана предвиђа и кажњавање оних који причају „масне“ вицеве. Користим расположиво време да подсетим како су се Срби шалили пре Првог светског рата 

Утувите, Срби, нисте криви! НАТО је злочинац! Ми, Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже!

Чудан је хумор. Кад се неко шали на туђ рачун, онда је духовит. Кад се нашали на ваш, онда је вређање или говор мржње. Последњи пример су „француске“ сатиричне новине „Шарли ебдо“.

[restrict]

БРОЗ МЕЂУ НАМА Пре две године маса јавних личности се окупила у Паризу носећи натписе „Ја сам Шарли“. Повод је било убиство десет новинара листа због објављене карикатуре пророка Мухамеда. Муслиманима се није допало и искалили су бес на новинарима. Гнусан су злочин учинили, који је широм планете, с правом, осуђен. Исти лист је објављивао карикатуре увредљиве и за друге. Непримерне карикатуре поводом трагичне авионске несреће руског ансамбла „Александров“. Није било осуде западне јавности. Руси православне вере су у питању. Што би се због њих слободоумни секирали. Кад је ономад исти лист објавио карикатуру садашњег француског председника и његове госпође супруге, западна јавност је надигла дреку како је карикатура увредљива, вређа жене, председника, Француску итд.

Крећући се евроунијатским путем који нема алтернативу – иначе све друго има – у држави Србији ће првог јуна ове године ступити на снагу закон који поред многих забрана предвиђа и кажњавање оних који причају „масне“ вицеве. Броз се изгледа поново вратио међу Србе. На велика врата уведен је славни члан 133. Старији га се и данас сећају.

Овај број  „Печата“ излази пре него што ће закон ступити на снагу, те уместо да вам пишем – уобичајено досадне текстове – ево неколико шала из књиге блажено почивше др Гордане Љубоје Етнички хумор XX века, у хумористичкој штампи Србије, Београд, 2001. Издавач је Етнографски музеј.

ХУМОР ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА На више од 400 страна поред научних анализа објављено је мноштво вицева или шала прикупљених из четрдесетак хумористичких листова који су излазили у прошлом веку. Шале су етничког карактера, данас би рекли – на националној основи. Из садржаја се види да се односе на Србе, Швабе, Цигане, Цинцаре, Македонце, Црногорце, Босанце (Мујо и Хасо) итд. За вас, поштовани читаоци, навешћу неколико шала писаних пре Првог светског рата, јер верујем да после сто година наступа апсолутна застарелост за причање вицева, те се не могу судски гонити за вербални деликт. Или се можда варам?

Србин, Влах и Циганин (Кића, бр. 43, 21. 10. 1907)

Путовали с вашара Србин, Влах и Циганин и разговарали шта су лепо видели. Бре, што беше пред Ђокиним дућаном једна лепа бритва, са сребрно ишараним корицама – рече Србин. Видео сам је и ја, и кајем се што је нисам дигао – додаде Влах. На то Циганин завуче руку у џеп и рече: Жив ми Бог, ево ја сам је смакао! И показа бритву.

Циганска посла (Ђаво, бр. 14, 1. 4. 1907)

Украо Цига гуску па почео да бега. Кад га виде пандур, појури за њим и викну: „Стани куме!“ А Цига му одговори: „Стани ти, тебе барем нико не јури.“

Бог види обрнуто (Сатир, бр. 14, 30. 6. 1902)

Сељак: Колики интерес, газда Мошо, узимаш на позајмљени новац? Моша: 9 посто. Сељак: 9 посто! Па то је крађа! Зар се не бојиш Бога? Моша: Бог одозго види цифру наопако и мисли да је 6 посто.

Швабина молитва (Кића, бр. 1,14.1.1907)

Дошао Шваба код Србина на славу па слушајући како Срби читају уз чашу и наздрављају, забрину се како ће наздравити он кад на њега дође ред. Али Шваба ко Шваба се досети брзо, и кад на њега дође ред, узе чаше и наздрави овако: Но, томаћин и сви кости! Бог нека он тадне томаћину доста нофаца, па он нек купил што је набоље и најлепше – и испи чашу до дна.

Совра из Баранде објашњава Гаји из Кикинде где ће се наћи (Брка, бр. 8, 15. 2. 1909)

Па приљ Гајо, кад дођеш у варош, ти сврати у бирцуз код „Три мачка“, па ако ме не нађеш за столом, знај сигурно да сам под столом.

Кад Јеврејин дође у кафану (Брка, бр. 27, 8. 7. 1912)

Дошао Јеврејин код „Ђердапа“ па рече газда Живку: Донесите нам једну кафу. Молим, за колико вас? – упита газда Живко.

Србин у Бечу (Кића, бр. 26, 26. 6. 1911)

Нашао се Србин у Бечу у друштву неких Шваба и Мађара. Разговор је текао о трговачким приликама. Док ће га неко од њих дирнути: Јелте, у Србији има много свиња? А кад сте ви били у Србији?, упитаће га Србин. Па био сам пре петнаест година. Е од кад сте ви отишли отуд, од тада је мање свиња у Србији, одговори Србин.

Генерала Ратка Младића безочно муче у хашком казамату. Нема милости за тешко оболелог човека ако је Србин и још имао храбрости да брани Србе. Молимо се за њега, Радована Караџића и све Србе хероје који чаме у евроунијатским казаматима.                 

[/restrict]