Случај Харадинај: Изручење на дугом штапу

Хоће ли зачкољице и заврзламе о питању захтева Србије за изручење Рамуша Харадинаја из Француске бити чисто правне природе, или представљају тек оправдање за куповину времена док се не стекну јаснији политички разлози за Харадинајево изручење или против њега

Пише Слободан Иконић

Сага са хапшењем Рамуша Харадинаја у Француској све више личи на ону дечју доскочицу: „Узимала-давала, с мачкама спавала…“ Французи никако да се одлуче хоће ли га испоручити Србији или неће. Све је на „стендбају“, па како прилике одлуче. После два одлагања, француски суд у Колмару је 2. марта поново пролонгирао своју одлуку, и српским властима дао још месец дана да доставе нове додатне информације о свом правном систему.

[restrict]

 ФРАНЦУСКА НЕДОУМИЦА Не би се рекло да се ради (само) о чисто правним питањима. Французи као да су у недоумици шта да раде. С једне стране, припадају корпусу оних који подржавају самопроглашену косовску државу, па у складу с тим гледају и на захтеве Србије у вези њених оптужница и захтева за гоњењем злочинаца са Косова и Метохије. С друге стране, после избора Доналда Трампа за председника САД, са Запада као да према Балкану почињу да дувају нешто другачији ветрови него до сада. Пример незаконитог формирања косовске војске, којем се Запад противи, барем засада, речито говори. Или одлагање пријема Црне Горе у НАТО.

Додуше, рано је говорити о суштинском заокрету политике, па су и потегнуте правне заврзламе и зачкољице, што се у случају Рамуша Харадинаја најбоље види. Харадинај је ухапшен 4. јануара на аеродрому Базел-Мулхаус у близини границе са Швајцарском, где је са породицом кренуо на зимовање, на основу потернице коју је Србија преко Интерпола расписала за њим још 2006. године, а у вези са злочинима против цивилног становништва које су јединице под његовом контролом извршиле у „борбеној зони Дукађин“ (Метохија) током оружаних сукоба на Косову.

Уследили су протести и захтеви за ослобађање Харадинаја да би кулминација била 9. марта, када је Скупштина Косова усвојила резолуцију којом се од Француске захтева безусловно ослобађање лидера Алијансе за будућност Косова и бившег премијера Рамуша Харадинаја у поступку који се против њега води поводом захтева Србије за изручење. У резолуцији се, поред безусловног ослобађања Харадинаја, захтева и да се дијалог између Косова и Србије о нормализацији односа замрзне до ослобађања Харадинаја и његовог повратка на Косово.

Да ли под притиском халабуке из Приштине и Тиране, организованих протеста и паљења француске заставе у Дечанима (где је Харадинај рођен), тек, суд га је 12. јануара пустио из притвора и наложио да на слободи чека одлуку и даља поступања, што је пак изазвало очекивани револт, али не и изненађење у Београду.

 ПРОЦЕДУРА ИЗРУЧЕЊА Француски суд има три могућности у одлучивању. Да наложи прикупљање додатних информација и затражи даље разматрање случаја, да одобри, или да одбаци захтев Србије. На евентуалну негативну одлуку Србија нема право жалбе.

У складу са Европском конвенцијом о екстрадицији, на основу које се подноси захтев за изручење, француски органи могу да траже додатна појашњења и доказе како би могли да одлуче о молби коју је упутила Србија. Суд је свој последњи захтев образложио потребом прибављања нових података, у шест тачака. Између осталог, у Апелационом суду желе да знају на чему се заснива проширење основног захтева за изручење, због чега је та одлука донета тек дан после Харадинајевог хапшења и када је члан 142 тачка 1, који се односи на кажњавање ратних злочина против цивила, уведен у Кривични закон Србије, као и да ли је тај члан био на снази између 12. и 20. јуна 1999. године. Ту су и питања предвиђене казне, територијалне надлежности, застаревања…

За београдске правнике су питања француског суда лицемерна и показују не само изузетно непоштовање Србије као суверене државе већ и непоштовање елементарних одредаба и правних норми које регулишу материју геноцида и ратних злочина. Српско законодавство, наиме, већ деценијама регулише ратне злочине против цивилног становништва, а ово кривично дело, за које се терети Рамуш Харадинај, било је предвиђено још Савезним законом СФРЈ. Познато је да унутрашња законодавства морају да поштују општа међународна правила да ратни злочини не застаревају.

Члан 142 став 1 предвиђен је и данас Кривичним закоником Србије. УНМИК-ови међународни судови на Косову и Метохији, када су судили Србима, судили су управо по том закону и по том члану, па је логично да по њему може да се суди и Рамушу Харадинају.

Министарство правде је, како каже министарка Нела Кубуровић, послало додатне доказе, са више од 100 страна исказног материјала. О детаљима допуњене истраге и даље се зна мало: у Београду тврде да је према исказима 30 сведока Харадинај одговоран за 13 жртава, међу којима су била и деца. Кључно је што српски надлежни органи инсистирају на злочинима који су почињени 1999. године и који нису разматрани у Хагу, где је Харадинај ослобођен оптужби за злочине из 1998. године.

Подсетимо, против Рамуша Харадинаја је у Хашком трибуналу за бившу Југославију била подигнута оптужница због злочина против човечности и кршења права и обичаја рата, да би након суђења, које је трајало до априла 2008, био ослобођен због недостатка доказа. Уважавајући жалбу Тужилаштва, Жалбено веће Хашког трибунала је 21. јула 2010. наложило делимично понављање суђења Харадинају, и одређен му је притвор. Новембра 2012. године Хашки трибунал је по други пут Харадинаја ослободио свих тачака оптужнице за злочине почињене у логору ОВК у Јабланици.

У сваком случају, тражена документација је француском суду прослеђена, свако је рекао шта је имао, па српским и косовским институцијама у случају Рамуша Харадинаја остаје само да – чекају. Коначну одлуку о судбини бившег команданта ОВК донеће француски суд.

Ако се докази оцене као валидни, следи процедура која може бити дуготрајна и мукотрпна. Уследиће сугестије Харадинајевих бранилаца да он неће у Србији имати правично суђење, да су га највиши државни званичници већ прогласили кривим и да о њему годинама говоре као о кољачу и злочинцу. Финална одлука је на француском  министру правде, што нас враћа на политички ниво овог случаја.

 БЕЗВРЕДНЕ ПОТЕРНИЦЕ Харадинај је пре две године на основу исте потернице ухапшен на аеродрому у Љубљани, али је тада ослобођен после само неколико дана. Слично је било и са бив­шим ко­ман­дантом Ко­сов­ског за­штит­ног кор­пу­са Агимом Чекуом, који је за­др­жа­ван по срп­ским по­тер­ни­ца­ма три пу­та. Пр­ви пут је ухап­шен на аеродрому Бр­ник код Љу­бља­не 2003. Че­ку је по­том два пу­та при­во­ђен 2009, пр­во у Ко­лум­би­ји, а по­том у Бу­гар­ској. На­кон то­га Интер­пол је од­био да по­сту­па по по­тер­ни­ца­ма ко­је је ини­ци­рао Бе­о­град.

На те одлуке није утицао ни извештај немачке савезне обавештајне службе БНД-а из 2005. године, који је децембра 2008. објавио „Викиликс“. У њему се анализирају криминалне активности на Косову и Метохији и детаљно описују, како и сам извештај наводи – „главни играчи на Балкану“, међу којима су и садашњи председник „Косова“ Хашим Тачи, али и бивши премијер Рамуш Харадинај.

Споменуто пуштање Харадинаја после привођења у Љубљани само је подсетило на мучан податак да ниједна личност коју је српско правосуђе тражило по Интерполовим потерницама није изручена, у чему су и „велике заслуге српског правосуђа“. Док је Тужилаштвом за ратне злочине руководио Владимир Вукчевић, уз помоћника му Бруна Векарића, за мање од годину дана Србија је „одустала“ од Ејупа Ганића (напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву), Илије Јуришића (колона ЈНА у Тузли), Тихомира Пурде (рањени и убијени војници у Борову) и генерала Јове Дивјака (колона ЈНА у Добровољачкој).

 СЛУЧАЈ ГАНИЋ Највећи фијаско представљао је случај Ејупа Ганића, који је био задржан у Великој Британији а суд га је, после два рочишта, пустио на слободу зато што српско тужилаштво, по речима Енглеза, није припремило доказе на основу којих би Ганић био изручен.

Да ли је Тужилаштво у Ганићевом случају искористило све чиме је располагало, понешто и јавности познато? Рецимо, сведочење пред судом тадашњег министра унутрашњих послова БиХ Алије Делимустафића, који је рекао да је масакром у Добровољачкој руководио Ганић, или снимке разговора радио-везом који су забележили да је Ганић наредио напад на колону ЈНА. Непосредно и недвосмислено, наиме, Ганић командује: „Свим јединицама наређујем напад.“

Или је неколико београдских СМС порука утицало да британски суд ослободи оптуженог Ганића, закључујући да је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије злоупотребило процес пред тим судом и да је покренуло поступак против Ганића у политичке сврхе? Чак је заменика тужиоца за ратне злочине Милана Петровића, који је заступао интересе Републике Србије, британски судија оценио као непоузданог сведока.

Не само да им је Ганић склизнуо кроз прсте, иако су га имали у шакама, него су направили додатну штету тако што су, својим поднеском лондонском суду, на своју руку, променили карактер рата у БиХ. Чак је и лондонски суд био зачуђен што су тадашња министарка правде Снежана Маловић и тужилац Владимир Вукчевић написали да је у БиХ уместо грађанског рата, како су до тада тврдили домаћи експерти, „постојао међународни оружани сукоб“.

 ШЕТЊА У СТРАЗБУРУ И док Харадинај чека одлуку суда у Колмару, после неколико хапшења, укључујући и „добровољни“ одлазак у Хаг, за њега се и даље везују многе контроверзе, међу којима и та да су убијени сви потенцијални, па и „заштићени“ сведоци против њега у различитим судским процесима.

Уз скепсу према могућности да Харадинај буде изручен Србији, многи као алтернативу помињу његово изручење Хагу, односно Специјалном суду за ратне злочине припадника ОВК. То би чак, на неки начин, било отварање тог суда. Уз једно запажање адвоката Томе Филе, који каже да ће „тај суд судити према налазима извештаја Дика Мартија, а тамо се не помиње име Рамуша Харадинаја“.

И зато, ваљда, док чека на судску одлуку (одузет му је пасош), Рамуш Харадинај релативно опуштено и безбрижно шета Стразбуром и слободно време проводи у обиласку француских локала. Да ли и сада време ради за њега, а против српских судских органа, или ћемо се ипак изненадити, овог пута, пријатно?           

[/restrict]