Руска музика у Руском дому

O концерту гудачког квартета и солиста Астраханског театра опере и балета

Изведен је репертоар руских соло песама романтизма и почетка 20. века, које се скоро никад не налазе на репертоарима наших певача, те се ретко чују у Београду. Сходно томе, у публици нису примећене колегинице, оперске и соло певачице, које би понешто научиле и сазнале на овом концерту

Велики музички час велике руске музике организовао је Руски дом у Београду 5. маја – концерт гудачког квартета и солиста Астраханског театра опере и балета. Учени на традицијама најбоље школе класичне музике уметници су извели стилски уједначен програм са делима Чајковског, Рахмањинова и Римског-Корсакова, са једним гостујућим Моцартом. Први став Моцартовог Дивертимента у Еф-дуру послужио је гудачком квартету (Денис Костиљов – прва виолина, Валентин Рулев – друга виолина, Јулија Кухар – виола, Александра Старкова – виолончело) да испита акустику простора и своје звучање у њему. Као квартет су у програму представили још два става (Анданте и Скерцо) из Гудачког квартета оп. 11 бр. 1 П. И. Чајковског, развијених и широких руских тема и прекрасног баланса инструмената, као и мало познати двоставачни квартет Рахмањинова (Романса и Скерцо), компонован 1899. године, а штампан тек 1947, који је представио извођаче као уиграни ансамбл меког и сонорног звука, са прворазредном другом виолином.

[restrict]

Квартети су представљали предах за праву звезду програма, изванредни сопран Јелену Разгуљајеву, лауреата руских и међународних такмичења, солисткињу Астраханског државног театра опере и балета, гостујућу Бољшог театра, док ју је на клавиру пратила одлична Гузаљ Тагијева. Изведен је репертоар руских соло песама романтизма и почетка 20. века, које се скоро никад не налазе на репертоарима наших певача, те се ретко чују у Београду. Сходно томе, у публици нису примећене колегинице, оперске и соло певачице, које би понешто научиле и сазнале на овом концерту. Велику салу Руског дома испунила је публика која воли музику, а приређено је заиста право уживање.

Оперски певачи у принципу ретко изводе соло песме, јер интерпретација захтева сасвим другачији приступ третману гласа, простора и дикције од наступа на оперској сцени. У овом случају примадона је лако прилагодила свој оперски глас великог волумена камерној музици, а пијанисткиња је била сасвим на звучном нивоу солисткиње, да би је подржала у романтичним узлетима руске музике. Три песме Николаја Римског-Корсакова на текстове руских песника, као светле минијатуре, отвориле су место за болног Чајковског (Заборавити тако брзо, Усред мрачних дана). Захтевне солистичке партитуре пружиле су Јелени Разгуљајевој прилику да разигра свој богати глас, од меких дубина до меких висина, са форте моментима који никад не прелазе у непријатни, оштри звук. Додајемо, интонација је била савршена, тек да се зна, у песмама које су све само не једноставне.

Сергеј Рахмањинов је био доминантан у овом пресеку руске музике, као највиши домет концерта. Уз пратњу клавира, коме су се повремено придруживали виолина и виолончело, низале су се узбудљиве минијатуре различитих расположења, које је солисткиња изводила са високим и истанчаним смислом за драматургију и сценски покрет и гест. Као у опери, свака песма је имала и драмски, а не само музички акценат, али све са мером. Издвајамо песме Беле раде и Испред мог прозора. На крају су наступили сви извођачи у раскошним аранжманима песама У тишини ноћи и Пролећне воде, да би се аплаузима публике одужили у два биса. После озбиљности официјелног програма, бисови су дошли као освежење и изненађење. И солисткиња и музичари су показали своје друго лице, шарм и духовитост које нису хтели или смели да прикажу до тада. Озбиљна музика, трагични сиже, озбиљан приступ. Публика је бисове поздравила овацијама, што је знак да је можда и главни програм могао бити лакши и лепршавији. Једина слаба карика био је апсолутни недостатак програма, тако да су слушаоци могли само да наслуте шта се изводи, go with the flow, што би рекли рокери. Штета, јер би не само називи композиција већ и њихови текстови по делима Толстоја, Маикова, Њекрасова и других руских песника и писаца, да су штампани као програм, допринели већем разумевању ове уметнички врхунске ревије словенске музике.            

[/restrict]