Рођендански ватромет од стратешког значаја

Руски удар из Каспијског мора

sirijaПише ФИЛИП РОДИЋ

Да ли је реч о случајности или врло симболичном гесту, тек руска морнарица је прошле среде, 7. октобра, за 63. рођендан председника Владимира Путина, извела акцију од далекосежног значаја – са четири брода у Каспијском мору лансирано је 26 крстарећих ракета које су погодиле циљеве Исламске државе у Сирији

Председник Русије Владимир Путин врло је пажљиво и вешто изабрао тренутак за своју интервенцију у Сирији. Операције на Блиском истоку пружају му шансу да од Русије поново направи првокласну светску силу. Руској интервенцији у Сирији борба против тероризма је тек површни, краткорочни циљ. За разлику од САД, Руси своје потезе повлаче после врло пажљивог разматрања и прорачунавања, и зато имају не само војни него и геополитички значај. Разорни ваздушни удари на Исламску државу и друге терористичке групе које подржава Вашингтон, поред очигледне користи у виду обезбеђивања позиције Башара Асада и његове секуларне владе, те извлачења на видело америчке подршке терористичким организацијама, доносе Москви читав низ стратешких добити од којих је једна демонстрација квалитета модерног руског наоружања и способности руске армије.

После спектакуларних перформанси показаних на сиријском небу, руски бомбардери сухој несумњиво ће постати једни од најтраженијих на светском тржишту оружја. Сухоји, укључујући огромног ловца-бомбардера Су-34, фронтовски бомбардер промењиве геометрије крила Су-24 и подзвучни јуришни бомбардер Су-25, обављају одличан посао. Док би Су-24, у серијској производњи још од 1985, ускоро требало да се пензионише, Су-25 и Су-34 су тандем који ће пожелети многа ратна ваздухопловства широм света. Колико год је улога ових летелица у Сирији важна и доказује да су руска војска и њена војна индустрија на светском врху, геостратешки је занемарљива у односу на „ватромет“ организован за Путинов рођендан – први руски напад крстарећим ракетама у историји.

[restrictedarea]
ДЕМОНСТРАЦИЈА СИЛЕ

„Четири ракетна брода лансирала су 26 крстарећих ракета на 11 мета. Према нашим подацима сви циљеви су уништени. Ниједан цивилни објекат није претрпео оштећења“, штуро је 7. октобра саопштио је Сергеј Шојгу, министар одбране Русије, као да се ради о обичној показној вежби, а не догађају од историјског значаја. И то из више разлога.

Прво, Руси су овим показали могућности какве су до сада демонстрирали само Американци. Иако је одавно познато да Русија поседује крстареће ракете великог домета, ово је први пут да су оне употребљене у реалним борбеним условима и да су на нивоу приписаних им карактеристика. Ради се о ракетама из породице калибар, која обухвата различите моделе са разним улогама – могу бити лансиране са брода или подморнице, мете су им бродови, подморнице или копнени циљеви. „Модуларност“ крстарећих ракета калибар омогућава лансирање различитих модела са истог лансера. У нападу на Исламску државу коришћене су ракете типа 3М-14Т (НАТО ознака СС-Н-30А) домета до 4.000 километара. Крстаре подзвучном брзином (0,8 маха – 900 км/ч) на висини од 10 до 1.000 метара изнад земље, док се у терминалној фази лета брзина драматично повећава на 3 маха, односно око 3.375 км/ч, што знатно отежава одбрану мете. Још једна важна карактеристика ове ракете јесте њена способност да, у случају да је нападнута, промени курс за 147 степени у било ком правцу и висину до 1.000 метара. Може да носи различите бојеве главе, укључујући и нуклеарну, тежине до 450 килограма. Њена прецизност износи 2,7 метара. Ракете су лансиране са брода Дагестан, фрегате класе гепард која је у саставу Каспијске флотиле од новембра 2012, и три корвете класе бујан – Град Свијажск, Углич и Велики Устјуг.

Да се у употреби крстарећих ракета против терориста ради о демонстрацији силе намењене посматрачима (САД и НАТО) говори чињеница да је ово оружје у принципу намењено за прве ударе, тј. као припрема значајније ваздушне офанзиве: тако се смањују губици при нападима на добро брањене циљеве. Руси су у Сирији читавих недељу дана терористичке циљеве гађали само из авиона и то без губитака, тако да им крстареће ракете нису биле потребне. Такође, зна се да Исламска држава и други терористи у Сирији имају лаке противваздушне ракете као што су руске стрела и игла и да њихови противваздушни системи нису ни снажни нити софистицирани, а Руси су очито развили адекватне тактике за избегавање оваквог наоружања.

Друго, испаљивањем крстарећих ракета из Каспијског мора, које су да би погодиле терористичке циљеве у Сирији морале да прелете преко територија Ирана и Ирака, за шта је неопходна дозвола ових држава, Русија је показала да коалиција коју је створила на Блиском истоку потпуно функционише у реалности, и да су способни да се саветују и договоре о ракетним ударима. Да је ова координација ефикасна важно је и због највероватнијег интензивирања копнених операција у Сирији у које би отворено могао да се укључи Иран, као и због евентуалног проширења руских ваздушних удара на Ирак, што многи у Багдаду призивају и очекују.

СЛАЊЕ ПОРУКЕ

Putanja raketaКолико је руски напад крстарећим ракетама био вишезначан и добро планиран говори и избор локације – Каспијског мора, од Сирије удаљеног више од хиљаду километара, уместо из Медитерана, где Русија има снажну флоту.

У близини сиријске обале налазе се, наиме, Москва, ракетна крстарица класе Слава, и читав низ других ратних бродова. Овим је, пре свега, послато неколико снажних порука САД и НАТО-у. Најпре да Русија има апсолутну контролу над Каспијским морем, које сматра „својим језером“ одакле има неометани приступ иранском и ирачком ваздушном простору, и да има оружје којим може са безбедне удаљености да „добаци“ до сваке тачке на Блиском истоку.

Избор Каспијског мора указује и на мудрост у планирању овог напада пошто је њиме показано тачно онолико колико је Москва желела, а све оно што непријатељ не треба да сазна, остало је скривено. Наиме, да су напад извели с неког од бродова у Медитерану, Руси би се изложили опасности од америчко-израелских погледа јер у том региону имају развијен обавештајни систем, којим би могли да прикупе детаљније информације о руској ракетној моћи и тактици.

Могуће је да је и избором удаљености од 1.500 километара одакле су испаљене ракете послата снажна геостратешка и политичка порука. Наиме, Лондон је од Калињинграда, у којем се налази важна руска поморска база, удаљен нешто мање од 1.500 километара. А како смо до сада у небројено много ситуација видели да код Руса, а пре свега Путина, нема случајности, могло би се претпоставити да и ова удаљеност има своју симболику, мада је опште познато да нема тачке на свету до које руске ракете не могу стићи.

Raketa 3mСкривена порука налази се и у избору бродова за лансирање ракета. Као што смо навели, ради се о фрегати класе гепард и три корвете класе бујан, о релативно малим пловилима за поморске стандарде. Гепард има депласман од око 1.900 тона, док је бујан још мањи са депласманом од око 950 тона. Чињеница да се овакво оружје може поставити на тако мале бродове врло је незгодна за САД. Једини оперативни амерички бродови такве ватрене моћи су разарачи класе арли бурк депласмана 9.200 тона и ракетне крстарице класе тикондерога депласмана 9.800 тона, много скупље и компликованије за производњу. Руси су овим, с једне стране, показали да им није потребна ракетна крстарица или разарач да би то био смртоносан бојни брод, него да је довољна и јефтина корвета бујан, а с друге стране, да располажу технологијом и могућностима да мало пловило опреме снажним оружјем, што Американци не могу. Штавише, Руси су на овај начин подсетили САД да им нису потребни огромни носачи авиона како би своју војну силу пребацили на Блиски исток. То могу учинити из „свог језера“ практично чамцима.

Ова војна акција деморалисала је не толико борце Исламске државе и друге терористе навикнуте на то да их руска авијација туче где год били, него пре свега Западне силе, сада свесне да и ако успеју да на време детектују лансирање ракете, не могу предвидети који ће регион оне погодити. Како неки војни стручњаци наводе, показало се да Запад није у стању ни да на време региструје лансирање, јер у случају напада из Каспијског мора или ракете нису детектовали, или су то учинили прекасно. Ово је утолико значајније будући да су пројектили морали да прелете простор где су НАТО и САД разместиле моћне радарске и надзорне системе – Иран, који је под интензивним америчким надзором већ две деценије, Ирак, где САД и Велика Британија још имају војне базе, а ту је и Турска, НАТО чланица која је последње четири године de facto контролисала сиријски ваздушни простор.

Колико је ово било деморалишуће, најбоље показује чињеница да највећи број западних медија о овоме није ни известио, или је нападу посветио веома мало пажње. Неки су се чак послужили и провидном пропагандом, попут британског Би-Би-Сија, који је, позивајући се на неименованог америчког војног званичника, јавио да су четири од 26 испаљених ракета пале на територију Ирана. Срећа па нису погодиле неко сиротиште, или болницу у којој раде Лекари без граница.

Две трећине Британаца подржава акцију Русије

Анкета коју је спровео британски дневник Експрес показује да 71 посто Британаца подржава „ваздушну кампању Владимира Путина у Сирији“. У анкети је учествовало више од 27.000 људи. Оваква недвосмислена подршка дошла је упркос све већим тензијама између Русије и коалиције коју предводе САД, у којој се, поред осталих, налази и Британија. Паралелно са овим истраживањем у британској штампи су се појавили наводи о томе да је Лондон својим пилотима, учесницима у ваздушним ударима на Исламску државу, дао дозволу да, у случају потребе, отворе ватру на руске авионе. Британска влада ове наводе је млако демантовала.

Откуд Исламској држави Тојоте?

Амерички званичници за борбу против тероризма покренули су истрагу о томе како је Исламска држава дошла до великог броја идентичних нових „Тојотиних“ џипова које редовно приказује на својим парадама. Званичници Одељења за борбу против финансирања тероризма америчког Министарства финансија отишли су толико далеко да су другом највећем светском произвођачу аутомобила послали званично питање с тим у вези. „Тојота“ је одговорила да има „стриктну политику да не продаје своја возила потенцијалним купцима који би их користили или модификовали за паравојне и терористичке активности“, али да је немогуће да компанија прати украдена или препродата возила.

Амерички истражитељи, међутим, нису морали да иду толико далеко. Довољно је било да сврате до Стејт департмента. Амерички Јавни међународни радио (ПРИ) јавио је априла прошле године да су „недавно, када је Стејт департмент обновио слање несмртоносне помоћи сиријским побуњеницима, на листи биле и 43 тојоте“. Тојоте хилукс биле су на листи жеља Слободне сиријске армије. Убај Шахбандер, саветник Сиријске националне коалиције из Вашингтона, велики је љубитељ овог возила“, наведено је у извештају под насловом „Ово тојотино возило је на врху шопинг листе Слободне сиријске армије и талибана“. Шахбандер је још тада рекао да ће нека од возила „постати фронтовско оружје“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *