Радна места појели роботи

Током двадесет година, од 1979. до 1999, број радних места у привреди САД смањио се са 19 на 17 милиона, да би следеће деценије – од 1999. до 2009 – запослених било само 12 милиона

Због изразитог пада запослености у САД јавила се идеја да је на прелазу векова америчка економија престала са радом, ако не у свим сферама, а онда макар на тржишту обичних радника. Али погрешно је мислити да је до 1999. године све било у реду с тим у вези, јер је престанак рада неких предузећа доводио до укидања радних места, али су она, истовремено, отварана у неким другим државама САД, па су се људи селили у регионе где има посла. Суштински, догодио се масовни прелазак радника и службеника са североистока САД  у средњу и западну Америку, тј. у тзв. државе „сунчаног појаса“. Почетком новог миленијума радна места у САД су се више мењала но нестајала. До 2006. број радних места у индустрији се смањио, док је у грађевинарству растао. Потом се смањивао у грађевинарству, али је растао у области инвестиција и послова повезаних са извозом. Тек после 2008. године и велике светске економске кризе радна места за „плаве оковратнике“ почела су да „нестају“.

[restrict]

ШТА СТОЈИ ИЗА НЕСТАНКА РАДНИХ МЕСТА Радна места у САД „нестају“ из неколико разлога: грешке државе у раду са иностранством, намерно укидање радних места да би се смањио прилив миграната из Мексика и Јужне Америке и роботизација производње. Но, пођимо редом.

Према мишљењу америчких економиста држава је направила велику грешку у пословању са иностранством, јер су „САД преузеле непродуктивну функцију давања финансијских олакшица постајући власником валуте последње инстанце“. Другим речима, држава се бринула о пласирању финансијског капитала, али не и о пласману роба, тј. кредитирању купаца, што је изазвало смањивање потреба за радном снагом. Колико је питање „нестанка“ радних места у САД актуелно, сведочи и податак да се огласио и амерички председник Доналд Трамп, који је нагласио да је све последица „смене образаца у међународној трговини, развоја Кине и потписивања Североноамеричког уговора о слободној трговини (НАФТА)“.

Са овим мишљењем није сагласан познати амерички ауторитет у економској области из Института социјалног и економског развоја Џеј Бредфорд Делонг, који тврди да кривци нису тзв. „лоши трговачки споразуми“, већ да се главни узроци смањења радних места још крију, а да су изјаве о „лошим споразумима“ у функцији скривања истине. Наиме, од када је ступио на дужност првог човека САД Трамп не престаје да прозива инвеститоре да отварају радна места у Америци, али, истовремено, позива све велике произвођаче аутомобила да нискоквалификоване послове пребаце у Мексико, како би се смањио прилив миграната из ове земље. Дакле, смањивање радних места је у функцији онемогућавања доласка мигранта, пре свега из Мексика и Јужне Америке.

Према другом мишљењу радна места у САД „убијају“ роботи. Амерички Волстрит џорнал пише да се уопште не уважавају понуде америчких произвођача када се разговара о куповини робота, а посебно се игнорише компанија Викерс инџиниринг која доставља различите компоненте и делове за роботе, укључујући и компанијама какве су Тојота и Фолксваген. Све то води губитку битке за извоз напредне технологије и машина, које могу довести до аутоматизације производње читавих фабрика. Колико САД назадују сведочи податак да је ова држава у 1995. години 81 одсто свих потреба за средствима за производњу у фабрикама задовољавала властитом производњом, а 2015. само 63 одсто. Нова средства за производњу сада се купују у Кини, Немачкој и Јапану, а специјално високоаутоматизоване машине и роботи.
РОБОТСКА МИГРАЦИЈА  Треба подсетити да је на подручју роботике дошло до значајних промена. Наиме, САД су 70-их година прошлог века биле водећа сила у роботици, посебно оној која се примењивала у ауто-индустрији, али сада примат преузима Кина. Американци се са великом сетом присећају да је први робот тежине две тоне под именом Јунимејт конструисан у САД 1961. године и да је коришћен у компанији Џенерал моторс у Трентону (држава Њу Џерзи). Но после 1980-их година, када је започео пад индустријске производње у САД због јаког долара и умањења иностраних поруџбина, а према подацима Ренд корпорације седам од 10 америчких компанија које су се бавиле роботиком је затворено. Истовремено, све анализе показују да у САД неће бити посла за нискоквалификоване раднике, тј. да ће га бити све мање, па је и то разлог оштрих мера према мигрантима (посебно из Мексика и Јужне Америке). Но уколико САД не почну са роботизацијом производње, капитал ће побећи у иностранство, а не у америчке породице.

Питање радних места постало је предмет опште националне дебате, па је тако портал Тек черч водио велику расправу како решити проблем смањења радних места (према подацима из 2015. америчког Министарства рада број радних места се умањио за 229.000). Закључак је неочекиван – технологија уништава радна места, али их само она може и сачувати. Наиме, истраживања Државног истраживачког универзитета Бол (Индијана) показало је да аутоматизација у производњи од свог првог дана примене у умањује број радних места. Од 2000. до 2010. године је највеће умањење радних места у САД, углавном због аутоматизације и развоја информационих технологија. Овај податак потврдила је и Статистичка управа министарства рада САД, која је саопштила да је потражња за радницима расла од 1994. до 2000, али се после ове године број смањио за пет милиона, при чему је производња ипак расла због модернизације, односно аутоматизације производње.

У САД нема прецизне статистике, или се бар јавно не саопштава, о броју незапослених, али се процењује да не ради седам до осам и по милиона људи. Овој цифри се додаје и „неколико милиона“ људи који живе на прагу сиромаштва, као и седам милиона људи што перманентно траже бољи посао. Одраслим људима (после 45 године) најтеже је да нађу посао, док млади имају други проблем: послодавци не цене стручњака без искуства и препорука претходног послодавца.

Истовремено, према подацима из априла 2017. број лица који је поднео захтев (нових 14.000) за социјалну помоћ повећава се, иако тржиште рада у истом периоду бележи раст тражње радне снаге, саопштило је Министарство рада САД.

Представници америчких компанија мишљења су да ће се број радних места неизбежно смањивати, због неопходности роботизације, која снижава трошкове производње. Но ово није први пут да се САД суочавају са оваквим проблемом. На пример, почетком прошлог века у пољопривреди је радило 41 посто радноспособног становништва, а сада 1,9. Суштина је, дакле, да се људима који остану без посла обезбеди друго радно место, као што је било тада (људи су са села прешли у фабричке хале). На удару незапослености су особе са ниским нивоом образовања или без факултета. Чак се предвиђа смањење радних места и у услугама, као што су трговине, јер се прелази на он-лајн куповину и коришћење дронова за доставу роба.

Према мишљењу неких експерата главни узрок раскола друштва на богате и сиромашне није у систему већ у „зависности од машина“, пошто онај ко остане без посла не може да се образује, а без образовања нема ни изласка из сиромаштва.

Амерички експерти овако описују стање и решење проблема: „Нове технологије обезбеђују нова занимања која не спадају ни у посао ’белих’ ни ’плавих’ оковратника (радника). Поред тога, технологије помажу компанијама да сачувају конкурентност на тржишту, што води смањивању броја радних места. Да би се ишло даље, морамо прихватити нове технологије као средства производње, али и стварати нова радна места. Међутим, за ово друго су потребне велике инвестиције у образовање од стране компанија које желе нова занимања, којих нема у старом систему образовања. Уколико се не направи баланс, раскол између нискоквалификованих и висококвалификованих радника ће само расти, а због тога може да страда економија читаве државе и зађе у време нове социјалне револуције“, чега се богати и те како плаше.             

НАЈБОЉЕ И НАЈГОРЕ ПЛАЋЕНА ЗАНИМАЊА

Амерички медији су анализирали и обавестили јавност о најмање и највише плаћеним занимањима. Међу мало плаћеним пословима су новинари – дописници дневних и недељних листова, секретарице, војници у резерви, радници службе за борбу са глодарима и другим штеточинама.

Најплаћенији послови су: логопеда, стручњака за радну терапију, информатичара, математичара, професора универзитета, научних радника, стручњака за статистику и стручњака за продају медицинских услуга.

[/restrict]