Обамино мртворођенче

TTIPПише ФИЛИП РОДИЋ

Одлазећи председник САД Барак Обама дуго је планирао да функцију напусти с постигнута два важна споразума – Транспацифичким партнерством и Трансатлантским трговинским и инвестиционим партнерством. Сада изгледа да ће оба пропасти

Сива еминенција америчке спољне политике Збигњев Бжежински написао је још 1969. године да је „национална држава, као основна јединица организованог живота људи, престала да буде главна креативна снага: међународне банке и мултинационалне корпорације делују и планирају на начине који су далеко напреднији од политичких концепата националних држава“. Неформална надмоћ финансијског над политичким, корпоративног над демократским, требало је да буде озваничена управо потписивањем споразума о Транспацифичком партнерству (ТПП) и Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП).

[restrictedarea]

НАМЕТАЊЕ КОРПОРАТОКРАТИЈЕ Што се Европе тиче, прелазна етапа на путу од националне државе до корпорационе „наддржаве“ требало је да буде Европска унија која је у свом карактеру имала помало и од једног, и од другог – док Савет ЕУ делује као орган где изабрани појединци представљају националне државе, а Европска комисија је институција пре налик борду директора мултинационалне корпорације него демократском телу, јер су њени чланови постављени чиновници, а не демократски одабрани функционери. Управо је ТТИП требало да ово стање формализује и интересе корпорација стави изнад интереса грађана и држава.

Иако су преговори о овим споразумима обавијени велом тајне, временом су се у јавности појављивали детаљи који су и објашњавали због чега је потребно све држати подаље од очију јавности. Британски Индипендент писао је октобра прошле године да ТТИП садржи и клаузулу о „поравнању у споровима између држава и инвеститора“ по којој корпорације могу тужити државе уколико су њихови профити доведени у опасност. Ноторна компанија Монсанто могла би, на пример, да тужи Европску унију због спречавања увоза генетички модификоване хране и на тај начин превазиђе строге европске стандарде на овом пољу. ТТИП би директно утицао на живот више од 800 милиона људи у ЕУ и САД и већ сада се зна да би од 51.495 америчких компанија које тренутно раде у ЕУ више од 47.000 могло да покрене спорове против Уније или држава чланица. ТТИП подразумева и да би знатно били спуштени стандарди заштите животне средине, те за контролу штетности хемикалија (на пример пестицида), лекова, а европске јавне службе (водовод, здравство, образовање…) биле би отворене за приватизацију и мете америчких компанија које би од њих желеле да направе профитабилна предузећа. Какав би то потрес могло да изазове најбоље показује пример здравствених институција које би постале власништво великих фармацеутских компанија.

Шта је ТТИП најбоље је дефинисао професор политичке теорије и међународног права на Универзитету у Нотингему Џон Хилари: „Као што званичници са обе стране признају, главни циљ ТТИП није стимулисање трговине уклањањем царина између ЕУ и САД, пошто су оне већ на минималном нивоу. Главни циљ ТТИП је, по њиховом признању, уклањање регулативних препрека које ограничавају потенцијални профит транснационалних корпорација на обе стране Атлантика. Те ’препреке’ су, међутим, неки од најважнијих социјалних стандарда и еколошких регулатива, као што су права радника, безбедност прехрамбених производа (укључујући ограничења за ГМО), регулативе о употреби отровних хемикалија, закони о дигиталној приватности и чак банкарски безбедносни механизми уведени да би се спречило понављање финансијске кризе из 2008. године. Другим речима, улог не може бити већи.“

Због свега овога, навео је он, преговори актуелни од 2013. не воде се између два трговинска ривала него представљају покушај транснационалних корпорација да отворе и дерегулишу тржишта на обе стране Атлантика. Колико ово све нема везе с интересом народа, или с демократијом најбоље говори кратка реченица којом је европска комесарка за трговину Сесилија Малмстрем одговорила због чега се толико залаже за споразум без подршке јавности у ЕУ. „Мандат нисам добила од народа Европе“, рекла је она. Од кога је она онда добила мандат? Вероватно од корпорацијских лобиста који врве по Бриселу.

 

УМРЛИЦА ЗА ТТИП С друге стране, националне владе које, ипак, мандат добијају од грађана и зато морају више да обраћају пажњу на њихову вољу, немају тако беневолентан став према ТТИП. Иако је и до сада било доста затезања око овог споразума, током ове недеље изгледа да су забијени последњи ексери у ковчег овог пројекта, јер су министри две сада најважније државе Уније, Немачке и Француске, отворено саопштили да од преговора не треба очекивати успех. Прво је у недељу 28. августа потпредседник немачке владе и министар економије Зигмар Габријел рекао да су преговори између САД и ЕУ у суштини пропали. „По мом мишљењу, преговори са САД су де факто пропали, чак и ако нико то заиста не признаје“, изјавио је он и додао да се две стране после 14 рунди преговора нису договориле ни о једном од 27 поглавља. „Не смемо се потчинити америчким захтевима“, истакао је Габријел. Два дана касније француски министар спољне трговине Матијас Фекл изнео је сличан став рекавши да „Француска више политички не подржава преговоре“ о ТТИП. „Американци нам не дају ништа. То није начин на који би савезници требало да преговарају“, рекао је он и додао да ће у септембру од Европске комисије тражити прекид преговора. Фекла је убрзо подржао његов председник Франсоа Оланд рекавши да је јасно да ове године неће бити постигнут споразум са САД. „Преговори су се заглибили, ставови нису били поштовани, јасно је да је то неуравнотежено“, казао је он.

Међутим, бирократе Европске комисије (које свој мандат „не добијају од народа Европе“) истрајавају у својој причи. Тако је главни преговарач ЕУ Игнасио Гарсија Берсеро изјаву Зигмара Габријела помало арогантно прокоментарисао са „не, не, сетите се шта је рекао Марк Твен“, алудирајући на пишчев коментар да су наводи о његовој смрти претерани. Као да је шеф немачком потпредседнику владе и француском председнику и министру спољне трговине реаговао је и главни портпарол Европске комисије Маргаритис Шинас рекавши да је „Комисија спремна да закључи споразум до краја године“. Слично мисли и америчка администрација чији је представник Мајкл Фроман за немачки Шпигл изјавио да преговори нису заглибљени већ „константно напредују“.

Многи стручњаци пак верују да ТТИП полако умире још од како је Британија у јуну одлучила да изађе из ЕУ. „Британци су заиста били једини заговарачи ТТИП у ЕУ и без њих ће то у наредним годинама заиста изгубити на важности“, рекао је за Фајненшел тајмс Муџтаба Рахман из Евроазија групе, америчког политичко-инвестиционог тинк-тенка из Њујорка. „Кључни изазов за (немачку канцеларку) Меркелову је да покаже да ЕУ може да функционише и, за сада, то значи решавање проблема тероризма, отворених граница и незапосленост младих. ТТИП се не уклапа добро у тај наратив“, додао је он.

 

БРИТАНИЈА КАО ТРОЈАНСКИ КОЊ Како би превазишли овај проблем, Американци би поново могли да се послуже Британијом као својим Тројанским коњем у ЕУ и да на мала врата оживе преговоре о ТТИП тако што ће пре званичног изласка УК из Уније постићи на брзину билатерални трговински споразум с Лондоном. Амерички став о оваквом споразуму с Британијом, наиме, знатно се променио од референдумске одлуке о изласку из ЕУ када је председник Обама рекао да ће Уједињено Краљевство, ако се одлучи за брегзит „морати да иде на крај реда“ за трговинске споразуме. „Мислим да је поштено рећи да би у неком тренутку могло доћи до трговинског споразума између САД и Британије, али то се неће ускоро догодити због тога што смо концентрисани на преговоре са великим блоком – ЕУ“, изјавио је Обама у априлу. Амерички државни секретар Џон Кери разговарао је, током посете Лондону крајем јула, са својим британским колегом Борисом Џонсоном управо о оваквом билатералном споразуму. Кери је новинарима саопштио да САД почињу да записују услове трговинског споразума, али је истакао да неће преговарати о споразуму са Британијом све док је она у ЕУ. И Кери и Џонсон су истакли „посебне везе“ између ове две земље које ће се наставити упркос брегзиту. Стручњаци верују да је до овакве промене става дошло не би ли се остварио додатни притисак на ЕУ да потпише ТТИП.

По свему судећи Обамин сан о постизању два значајна трговинска споразума до краја његовог мандата неће се обистинити, а можда се овај сан не оствари ни по његовом одласку. Овим споразумима су се жестоко противила два озбиљна председничка кандидата на партијским изборима и у републиканским и у демократским редовима – Доналд Трамп и Берни Сандерс. Пошто је Сандерс изгубио у трци за номинацију од Хилари Клинтон, жене спремне да испуни све захтеве финансијске елите, противник трговинских споразума остао је само Трамп, који и даље има озбиљне шансе да победи на изборима. Преживљавање ТТИП и ТПП и у случају изборног тријумфа Клинтонове није загарантовано, јер ови споразуми, по свему судећи, немају довољну подршку ни у Конгресу САД, кроз који би морали да прођу како би постали важећи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *