Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Ratko Dmitrović
Čovek za sva vremena i sve režime Dušan Bilandžić objavio je knjigu koja je, možda i suprotno od njegove želje, prinela još nekoliko dokaza da su Jugoslaviju razbili Hrvati i Slovenci, komunisti, u skladu sa već zaboravljenim programom iz 1928. godine
Tito je početkom šezdesetih, znači dvadesetak godina pre nego što će umreti, shvatio da Jugoslavija kao država nije moguća i da je njen raspad neminovan.
Ovu konstataciju izneo je nedavno, u jednom intervjuu, poznati hrvatski društveno-politički radnik, bivši partizan, visoki oficir JNA, istoričar jugoslovenskog socijalizma i radničkog pokreta Dušan Bilandžić. Iako u ozbiljnim godinama života (88) Bilandžić je ovog proleća objavio knjigu „Tito i kraj druge Jugoslavije“ koja, tvrde oni koji su je pročitali, predstavlja još jedan dokaz da svako memoarsko štivo, a Bilandžićeva knjiga jeste i to, predstavlja ulepšavanje sopstvenog života i modeliranje događaja sa pozicije naknadne pameti.
Više u štampanom izdanju Pečata
Na zalost, pocinjete da licite na ,,Geopolitiku<<.
pozajmljen komentar..
……………………………
Mnogi partizani i četnici više nisu u životu; da li se njihov ideološki i etički sukob iz Drugog svetskog rata prenosi na potomke, a pošto su i oni već prilično stari, da li će se preneti i na njihovu decu, kad zađu u godine za pisanje memoara?
Da li će to ohrabriti potomke obrenovićevaca i karađorđevićevaca da obnove svoju raspravu?
Da li će to možda otići dalje, pa se preneti i na potomke podanika kuća Lazarevića i Brankovića? U skupštini su se ponekad čule i neke rečenice na tu temu, u kosovskom kontekstu.
A, ako neće potomci, da neće savremeni istoričari, pošto vlada moda raznih istorijskih revizija?
Četnici su izgubili 1943–1945, partizani 1989. u Berlinu. Ako istoriju pišu pobednici, ko je zapravo sada piše?
Kako u tom produženom ideološkom sukobu objasniti simbolički paradoks, viđan ponekad, na primer, na stadionu Crvene zvezde, gde navijači s kokardama pevaju “Spremte se spremte, četnici”, navijajući za tim koji u svom amblemu ima crvenu zvezdu petokraku? Da li je tačno da je, kako se šaputalo u “ono vreme”, taj amalgam zapravo nastao samo zbog mogućnosti da se nekažnjeno skandira “Ua, Partizan!”.
Da li taj simbolički galimatijas govori nešto o masovnosti presvlačenja četnika u komuniste od 1944 do 1987. (KP je bila prilično masovna kad je bila na vlasti), i ekskomunista koji su skandirali “bando crvena”, devedesetih?
Za Hrvate znamo, ali kako se ta produžena kontroverza odražava na naš odnos, na primer, prema Amerikancima, koji su Dražu posthumno odlikovali 1948, Tita posle 1948. za života finansirali, a nas bombardovali 1999. i ne daju nam ni pare ni medalje?
Жао ми је али ја у Осијеку не могу купити Печат и не само Печат него ни једна новине из Србије па чак ни оне штампане латиницом. Додуше оне штампане латиницом не бих ни купио али нек српски издавачи се правдају да због продаје ван Србије издају латиницом.
Од распада бивше нама заједничке државе у овај град више не стиже српска штампа ни српске књиге. Српске новине и часописе пратим искључиво преко интернета а понеку књигу си пруштим једном годишње када посетим Сајам књига.
Manipulacija brojkama
Ono što posebno privlači pažnju jeste isticanje neverovatnog podatka da je između 1931. i 1948. godine broj Srba u Hrvatskoj smanjen za samo 90.000. To je, ne uzimajući u obzir činjenicu da se 1931. popis radio prema veroispovesti, pa su mnogi Srbi katolici upisani kao Hrvati, klasična manipulacija i pokušaj falsifikovanja istorijskih činjenica, kažu domaći istoričari.
– Na teritoriji koju danas ima Hrvatska 1931. godine bilo je oko 633.000 Srba. A na popisu 1948. u NR Hrvatskoj bilo je 543.795 Srba, dakle 14,4 odsto tadašnjeg stanovništva. – Taj demografski manjak od oko 90.000 Srba može se pripisati i gubicima u ratu, a i teroru ustaškog režima. S druge strane, nakon 1945. godine izbegli Srbi su mogli da se vrate – kaže se u nedavnoj analizi „Jutarnjeg lista”.
Tako ispada da je veći deo Srba stradao ratujući, a tek poneki u „teroru ustaškog režima”. Monstruozni zločini u Jasenovcu i broj žrtava u najvećem logoru na teritoriji bivše Jugoslavije i 65 godina kasnije dele istoričare iz Srbije i Hrvatske.
Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju kaže za Press da je poređenje rezultata jugoslovenskih popisa iz 1931. i 1948. godine čista manipulacija.
– To je jako daleko od nauke i služi samo za dnevnopolitičku upotrebu – izričit je Koljanin. – Jednostavno, postoje naučne, demografske metode za izračunavanje kretanja broja stanovništva, a tako postoje i procene koliko je Srba živelo na teritoriji današnje Hrvatske te 1941. godine i koliko bi ih bilo da nije bilo rata.
Ovakva demografska istraživanja sprovedena su osamdesetih godina u SFRJ. Ako i izuzmemo procene da je u Jasenovcu ubijeno oko 700.000 Srba, većina ondašnjih istoričara se slaže da je čist demografski gubitak Srba bio 335.000 (Vladimir Žerjavić) ili 370.000 (Bogoljub Kočović). Čak i da su ove brojke konačne, to je vrlo daleko od 90.000 o kojima u svojoj matematici govori „Jutarnji list”!
Ne znam da li je cetvrti ili *prvi* kongres, ali na njemu je doneta *istirijska odluka o bratstvu i jedinstvu*, za koje se trazi krivac…????
ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ – АЛЕКСАНДРУ :
“Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се
…………………………………………………………
на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице…
………………………………………………………..
сви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је пропала…Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило”
od kongresa do kongresa, ali, i *imedju* kongresa,,…?
Todorovic Dragoljub,
* Ćosić se odlučio za Sloveniju i Slovence iz nekoliko razloga: najpre, zbog toga što u Sloveniji živi neznatan broj Srba, pa Srbi ne mogu predstavljati remetilački faktor u Sloveniji; zatim što su Slovenci kao mali narod izloženi asimilatorskim pretenzijama Austrije i Italije; onda, zbog toga što Sloveniji kao razvijenoj republici odgovara srpsko tržište; dalje, što su Slovenci krajem 19. i početkom 20. veka ispoljavali izrazito i intenzivno slavenofilske ideje; na kraju, Slovenci su pod pritiskom okupatora, fašističke Italije i Nemačke, preterani iz Slovenije i tada su našli utočište u Srbiji gde su bili srdačno, bratski i prijateljski primljeni. Ćosić je računao i na dosta hladne i ne baš prijateljske odnose između Hrvata i Slovenaca koji su susedi, kao i na činjenicu da su Albanci ipak daleko i kilometarski i po mentalitetu i po svakom drugom kriterijumu od Slovenaca, koji pored toga, u to vreme ispoljavaju posebnu netrpeljivost prema južnjacima.
Prvi kontakt Ćosića sa Slovencima održan je u ljubljanskoj kafani Mrak 16. novembra 1985. godine. Sa Ćosićem su bili njegovi najbliži saradnici i najiskreniji istomišljenici, praksisovci Mihailo Marković i Ljubomir Tadić. Slovence su predstavljali urednici i saradnici novog nezavisnog časopisa Nova revija Niko Grafenauer, Taras Kermauner, Milan Apih, Tine Hribar, Spomenka Hribar, France Bučar, Ivo Urbančič i Jože Snoj. Posle tog sastanka usledila je Ćosićeva prepiska sa Nikom Grafenauerom, Tarasom Kermaunerom i Spomenkom Hribar.*
da li mozete u nekom od narednih brojeva da napisete nesto o popularnim hrvatskim muzicarima tipa Dragojevic, Graso(njegovom kumstvu sa Dinom Radjom koji redovno obilazi Cavoglave), i ostlim koji imaju srpsko poreklo.Hvala
Gdje nam nesta Vlah u novom broju. Nedostaju nam njegove izmišljotine.
U Blajburgu najavljena afirmacija tuđmanovske Hrvatske
Centralnom komemoracijom za žrtve, u Blajburgu u Austriji danas je obeležena 66. godišnjica pogibije domobrana, ustaških jedinica i hrvatskih civila na Blajburškom polju
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko je na skupu, održanom pod pokroviteljstvom hrvatskog Sabora, kritikovao one koji negiraju zločine počinjene posle Drugog svetskog rata, ponovivši da se radi na pronalaženju i procesuiranju počinilaca tih ubistava.
Karamarko je rekao da Vlada Hrvatske, čiji je predstavnik prvi put govorio na komemoraciji u Blajburgu, ima šta da kaže na godišnjicama koje podsećaju na masovna ubistva koja još nisu rešena.
“Afirmisaćemo tuđmanovsku Hrvatsku. Rođenu i interpretiranu kroz Domovinski rat. Nijedan totalitarizam ne može prisvajati Domovinski rat”, rekao je Karamarko.
On je, kako navode hrvatski mediji, nekoliko puta u svom govoru pomenuo premijerku Jadranku Kosor što su okupljeni ispratili zvižducima.
Prema procenama austrijske policije na komemoraciji se okupilo oko 6.000 ljudi, što je, navode mediji, najmanji broj u dosadašnjim komemoracijama.
Predstavnik Sabora Andrija Hebrang ocenio je da je Blajburg najveći simbol hrvatskih patnji, izjednačivši pritom zločine komunizma i fašizma. On je posebno kritikovao Josipa Broza Tita založivši se za promenu naziva ulica koje nose njegovo ime.
“Ne možemo s tom sramotom u Evropu”, rekao je Hebrang.
Uoči komemoracije, Hebrang je novinarima rekao da su u Blajburgu stradali oni koji nisu imali pravo na suđenje i jer su bili drugačiji od onih koji su ih ubijali.
“Radi se o razoružanoj hrvatskoj vojsci koja je po svim međunarodnim konvencijama morala biti tretirana kao civilni zarobljenici”, istakao je Hebrang.
Prema njegovim rečima, radi se o desetinama hiljada žena, staraca, dece i sveštenika čije kosti leže u oko 90 grobnica od kojih većina nije otkrivena.
Hebrang je rekao i da je Hrvatska “poslednja evropska zemlja koja nije raščistila s komunističkim zločinima”, te da nije urađeno ništa kako bi počinioci bili imenovani i kažnjeni.
On je komentarisao i navodnu odluku austrijske policije da zabrani isticanje slika generala Ante Gotovine, koji je u Hagu nepravosnažno osuđen za ratne zločine nad Srbima tokom i posle akcije “Oluja” 1995. godine, rekvši da je Gotovina heroj, da protiv njega nema pravosnažne presude, pa niko nema pravo da skida njegove slike.
Neki od učesnika su, ipak, kako prenose mediji, nosili majice s Gotovininim likom. Na komemoraciju na Blajburškom polju stiglo je oko 25 autobusa punih hodočasnika iz Hrvatske.
Skup su organizovali udruženje Počasni blajburški vod iz Klagenfurta, u saorganizaciji sa zajedničkim Nacionalnim direktoratom za inostranu pastvu Hrvatske biskupske konferencije i Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine.
Austrijska policija je, uz zabranu nošenja ustaških simbola koji su se do sada uvek pojavljivali na komemoraciji, postavila i “pokretne pritvore” za one koji bi eventualno svojim ponašanjame kršili austrijske zakone, a ceo skup je bio pod video nadzorom.
Pripadnici poraženih vojnih formacija u Drugom svetskom ratu s prostora nekadašnje Jugoslavije predali su se 15. maja 1945. godine savezničkim snagama, koje su ih izručile partizanima.
Deo zarobljenih odmah je ubijen, a ostali su sledećih nekoliko meseci u marševima smrti vođeni kroz celu bivšu Jugoslaviju. Broj ubijenih do danas nije tačno utvrđen, pa u zavisnosti od izvora taj broj se kreće od 20.000, pa do čak 500.000.
Ah Avarcic Jure se javio posto nema Vlaha nema sa kime da vodi diskusije sta cemo kada smo mi Vlasi inteligentnija bica pa smo cak i elektricnu energiju smislili kako bi nam se on mogao javno podsmijavati eto toliko smo mi Vlasi velikodusni.
Za Georginu,
Ako, ako, samo ako mislite na N. Teslu on je ipak hrvatskoga podrijetla.
17.05.2011 16:45
minus Smanji tekst plus Povećaj tekst
Iz Umaga krenula štafeta ka Beogradu!
Verovali ili ne, ali Štafeta bratstva i jedinstva krenula je danas iz Umaga i stići će u Beograd 25.maja. Poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita iz Hrvatske i Slovenije žele da na ovaj način ponovo povežu narode bivše Jugoslavije.
Iz-Umaga-krenula-stafeta-ka-Beogradu
Uz partizanske pesme u izvođenju Muškog pevačkog hora “Jagode” iz Dobrove kraj Izole, iz Umaga je u utorak put Beograda krenula hrvatsko-slovenačka Štafeta bratstva i jedinstva.
Na prigodnom ispraćaju ispred kafea „Tito“ okupilo se pedesetak poštovalaca lika i dela bivšeg jugoslovenskog predsednika, uglavnom članova Društva “Josip Broz Tito” Istarske županije, Titova Republika i Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske u osnivanju, organizatora i ovogodišnje štafete.
Uz nekoliko transparenata „Bratstvo i jedinstvo temelji naših naroda“, “Tito legenda socijalizma ne umire“, „Što je više laži, Tito nam je miliji i draži“ i Titovih slika, štafeta je u rukama Radoslava Ilića, predsednika Komunističke partije Hrvatske u osnivanju krenula put Novigrada, Poreča i Buzeta, a zatim u Rijeku i Kumrovec.
Pre puta član Društva “Josip Broz Tito” iz Umaga Roberto Grasi pročitao je i ovogodišnju poruku i to na hrvatskom i italijanskom jeziku.
– Štafeta bratstva i jedinstva daje toplinu srca svih generacija naših naroda i narodnosti nekadašnje Jugoslavije. Tim povodom pozdravljamo svu omladinu, radničku klasu i sve one koji nisu zaboravili da je Titovo vreme bilo vreme velike ljubavi i mira u celoj zemlji i svetu – piše u poruci koja će zajedno sa štafetom u Beograd ispred Kuće cveća stići 25. maja, gde će zajedno sa štafetama pristiglih iz ostalih bivših jugoslavenskih republika posle svečanosti biti položena na poslednje Titovo počivalište i Muzej 25. maj.
Ko je odao poštu Josipu Brozu Titu (FOTO)
Čitulja za Josipa Broza Tita u Crnoj Gori
SPO protiv biste Tita u Skupštini
– Cilj i ovogodišnje štafete je da se uklone barikade i da se bratski narodi približe na ekonomskom i na sve druge načine. Ući ćemo zajedno u Evropsku uniju, svi zajedno, ali neće biti to isto kao nekada. Radnici su na kolenima, bez posla i plate, a nekad za vreme Tita, svi su imali redovne plate u sekundu. Sve je bilo bolje za vreme bratstva i jedinstva – kazao je Ilić prilikom ispraćaja štafete.
img
Ispraćaj štafete popratili su i turisti, od kojih su oni stariji čuli za Tita i kojima je ovaj događaj bio simpatičan. Moglo se na ispraćaju čuti i kako se nekad, za vreme Tita bolje živelo, kako se krediti nisu vraćali, kako niko nije bio gladan i kako su svi imali posao.
(Slobodna Dalmacija)
http://www.smedia.rs/vesti/slike/news_64530.jpg
BOMBE, RAŠPE, LIVORVERI Boris Dežulović: Rado ide Zemunac u počasne Hrvate
Kako sam ja shvatio cijelu stvar, to bi trebalo biti nešto kao hitro.hr za mafijaše: zamisao je da se uklone administrativne prepreke za sve, hm, alternativne investitore u Republici Hrvatskoj. Procedura je sada upravo obeshrabrujuće komplicirana, i nije mali broj međunarodnih trgovaca bijelim robljem, heroinom ili oružjem, koji su suočeni s bešćutnom hrvatskom birokracijom svoj novac odlučili uložiti u propulzivne afričke i srednjoazijske ekonomije.
Trebalo je, naime, najprije krivotvoriti cijelu gomilu besmislenih papira, od domovnice do izvoda iz matičnih knjiga, pa preko svojih veza stupiti u kontakt s povjerljivim ljudima iz hrvatske obavještajne zajednice, ovi su opet morali imati mrežu svojih ljudi u ministarstvima unutrašnjih i vanjskih poslova, pravosuđa i državne uprave, čekalo se i po dva mjeseca dok neki referent u dnu hodnika ne stavi svoj potpis na protokol, i još dva ili tri dok kontakt iz službe ne dojavi preko kurira da je zahtjev odobren, pa se onda s dvije fotografije i deset tisuća eura u gotovini moralo ići u hrvatsku ambasadu i čekati još petnaestak dana – sve zajedno uzimalo je po pola godine i pedesetak tisuća eura – dok srpski ili ruski gangster konačno ne bi dobio hrvatsku putovnicu.
Onda se vlada Jadranke Kosor dosjetila revolucionarne inovacije: statusa “Hrvata bez državljanstva”, odnosno – počasnog Hrvata.
Sve će sada biti mnogo jednostavnije: poduzetnik će nazvati hrvatsku Vladu, ugodni ženski glas na automatskoj sekretarici reći će mu da su svi operateri zauzeti, da je treći na redu i da sačeka trenutak, vrijeme dok čeka kratit će mu Prljavo kazalište iz slušalice, neće dočekati ni refren prije nego se javi prva slobodna službenica.
– Dobar dan, ja sam Martina, izvolite.
– Ćao, Martina, ja zovem u vezi ovih, ovoga, kako se zove, počasnog hrvatstva.
– Naravno. Vi se zovete…?
– Milorad Luković.
– Vrlo dobro. Recite, Milorade, što da vam upišem pod nadimak?
– Nadimak?!
– Da. Svi počasni Hrvati moraju imati nadimak – cvrkutat će službenica Marina. – Nadimak je, zapravo, i jedan od uvjeta za dobijanje statusa. Zapravo, to je jedini uvjet.
– Aha, to. Stavite onda “Cane”.
– Samo trenutak, da provjerim… žao mi je, već imamo jednog Caneta. Može neki drugi?
– Može “Legija”?
– Vrlo dobro, znači “Milorad Luković Legija”?
– Tako je.
– Hvala lijepo, Milorade, i dobro došli u Hrvatsku. Počasnu domovnicu i karticu počasnog Hrvata možete predignuti u hrvatskom veleposlanstvu u roku od tri dana.
– Ne razumem, to je sve, nema procedure?? – iznenadit će se Milorad Luković Legija. – Kako znate da sam ozbiljan?
– Zaboga, Milorade – nasmijat će se Martina, već navikla na ovakva pitanja – zašto bi itko na svijetu bez ozbiljnih namjera i prijeke potrebe poželio biti počasnim Hrvatom?
Sve sama prava
Tako će to otprilike izgledati kad proradi ured kojega je vlada Jadranke Kosor najavila predstavljajući novu strategiju odnosa prema Hrvatima izvan domovine, i uvođenje novog, povlaštenog statusa za osobe koje nisu etnički Hrvati, ali simpatiziraju Hrvatsku i njenu kulturu. Odnosno, osobe koje su, citiram, “prijatelji hrvatskog naroda i Republike Hrvatske koji očituju želju za hrvatskim identitetom”.
Počasni Hrvati imat će tako između ostaloga i pravo na kupnju nekretnina kakvo uživaju državljani Europske unije, ili pak pravo da se prijave na natječaje koji su do sad bili rezervirani samo za državljane Republike Hrvatske.
U praksi, to znači da će John Malkovich, Bernie Ecclestone ili neki drugi osvjedočeni prijatelj Hrvatske moći mnogo lakše i jednostavnije kupiti nekretninu u Istri, odnosno da će se na Kalmetine natječaje za izgradnju tunela, mostova i odmorišta moći javiti i svaki ruski, bugarski, zemunski ili sicilijanski građevinski poduzetnik koji simpatizira hrvatsku kulturu i očituje želju za hrvatskim identitetom.
– Oduvijek sam želio biti Hrvat – priznat će pred Vladinom komisijom stariji Ukrajinac s tetoviranom Gospom Međugorskom na lijevoj, i Antom Gotovinom na desnoj nadlaktici. – Još u vrijeme Hruščova, kad smo kao djeca u Kijevu igrali nogomet, ja sam uvijek bio Eduardo da Silva.
– Recite, vi simpatizirate hrvatsku kulturu?
– Iskreno, od svih kultura na svijetu meni je hrvatska kultura daleko najjača, bez premca. Ja uvijek kažem: svaka čast i slava ruskoj, njemačkoj ili talijanskoj kulturi, ali hrvatska… to je brate kultura. Nema kulture kao što je hrvatska kultura. Možda još jedino Stari Egipat. Ali samo do Četvrte dinastije, ono sve poslije je preseravanje.
– Odlično. Samo još jedna stvar: nadimak?
– Da, nadimak, jasno… stavite “Da Silva”.
– Vrlo dobro, to bi bilo to. Hvala i dobrodošli među Hrvate, gospodine Semjone Judkoviču Mogiljeviču da Silva.
E, Bille, Bille
Bit će, dakako, ne treba sumnjati u to, i pokušaja zloupotrebe statusa počasnog Hrvata. Brojne privilegije i beneficije namamit će kojekakav polusvijet da se domogne tog statusa, ali institucije će raditi svoj posao. Otkrit će se tako sasvim slučajno, kad stigne zahtjev velikog prijatelja hrvatskog naroda i njegove kulture, bivšeg američkog ambasadora Williama Montgomeryja, da u Hrvatskoj već postoji jedan počasni Hrvat William Montgomery, da živi u Klisu i radi kao vozač viljuškara u Konzumovom skladištu u Dugopolju.
Pa će se ustanoviti da je riječ o M. G. (47) zvanom Bill, razvojačenom branitelju bez posla i stalnog boravka, koji je kao počasni Hrvat odmah za sebe i suprugu dobio posao i povoljni kredit za kupovinu kuće, te upisao kćer na fakultet. Iako je policijskom obradom utvrđeno da je državljanin Republike Hrvatske i Hrvat po oba roditelja.
boris dežulović
KOMENTAR DANA -Milan Grujić
Vratite nam jagnjeće brigade
Izgradnja tri najskuplja vojna objekta u Jugoslaviji, luke Lora u Splitu, Titovog atomskog skloništa u planini Prednja kod Konjica i čuvenog bihaćkog podzemnog aerodroma, koštala je bivšu državu skoro 18 milijardi dolara!
Ta prokužena SFRJ je prema procenama nekih istraživača potrošila neverovatnih 90 milijardi dolara na četrdesetak objekata strateške namene! Hoćete brojevima – 90.000.000.000 dolara. Nekih 80 puta više nego što je Srbiji ponuđeno za 51 odsto „Telekoma”.
Sad verovatno mislite da ću ostatak teksta da optužujem vođstvo nekadašnje države za rasipništvo. Ne, hvaliću ih za neverovatno dobro organizovan ekonomski sistem koji je uspeo da napravi tolike pare. A kako odmah ne bi skočili netalentovani kritičari društvene i državne svojine i plaćeni pobornici liberalnog kapitalizma, valja podsetiti da je SFRJ svoj životni vek završila sa spoljnim dugom od oko 20 milijardi dolara, što će reći da je ogroman deo svega što je napravljeno finansirano sopstvenim parama! A pomenuli smo samo strateške vojne objekte, šta je sa kompletnom industrijom, tolikim putevima, prugama, mostovima, hotelima duž Jadrana…
Zaključak nije teško izvesti. U poređenju sa današnjom jadnom srpskom privredom, efikasnost ondašnje ekonomije bila je kolosalna! Sve još više dobija na težini ako se zna da je ostvareno u komunističkom režimu, koji svojim građanima nije garantovao neke osnovne slobode, pa se s pravom postavlja pitanje – kako je moguće da su ljudi u ovoj zemlji pre tridesetak godina bili toliko organizovaniji i pametniji od nas danas?
A stvar je relativno prosta – ondašnja država napravila je bar po jednu fabriku za sve proizvode koji su građanima bili potrebni i strogo kontrolisala uvoz. I to je sve. Rezultat su bili ogromna proizvodnja i izbalansiran spoljnotrgovinski bilans. Nije, doduše, u prodavnicama bilo popularne zapadne uvozne robe, ali je standard građana bio neuporediv.
Danas bi naravno bilo potpuno deplasirano zabranjivati uvoz bilo čega, ali bi skoro isti posao napravile pametna carinska i poreska politika, uz bilateralne sporazume o uvozno-izvoznim kvotama. Jer, insistiranje Zapada, koje mi bespogovorno potpisujemo, da Srbija potpuno otvori svoje granice za svu njihovu robu, a sve u uslovima njihove apsolutne tehnološke superiornosti, ima svoje pravo ime – ekonomsko porobljavanje.
MILAN GRUJIĆ
Nikola Tesla,Mesa Selimovic, Ivo Andric,ima ih jos, su odvec pametni ljudi, i sami su odredili sebe i *podrijetlo*, tako da rasisticka *politika*, retroaktivna rasisticka politika,kojom se bavi Hrvatska, moze samu sebe da laze i naravno dezavuise kao drustvo, koje mora da krade pismo, licnosti, i da stalno viri komsiju u tanjir preko tarabe…!! Kuzis…?
Kuzis Jure, pa uskoro cete morati dokazivati da ste srpskog porijekla posto vam je Putin uzeo cijelu zemlju, samo vi to ne vidite jos, tako da uopste nece biti popularno biti rvatic.Cirilicu ste vec vidim savladali posto vec sve dobrodoslice Rusima pisete na ruskom- dobro pazalovat-. Ne brinite on nije zaboravio Staljingrad kao ni mi Jasenovac, samo ovoga puta nece biti oprosta a ni Tita, bit cete sluge. Ono sto ste navikli da budete pa vam to nece tesko pasti.
Urednistvu Pecata:
Dali bi mogli da nam ucinite uslugu i odstampajte taj clanak u celini. jer ste po mojem misljenju prebrzo skratili taj clanak koji je bio namenjen za maj mesec a ne po planu pretplate od juna 2011.
Ja zivim preko okeana i jedini nacin biti u kontaktu sa nasim
medijima je preko Interneta.
To se odnosi na ” (Ne)svesno podsecanje na IV kongres KPJ”
Kakve dobrodošlice na ruskom, kakvo Putinovo vlasništvo u Hrvatskoj?
Tradicionalno srpsko lupetanje i šupljiranje, bez truna istine.
A “dokazivanje srpskog porijekla”?
Pa kod nas kad nekog želiš uvrijediti, kažeš mu da je Srbin.
Hrvatska i Rusija zainteresirane su za unapređenje i konkretizaciju suradnje na projektima vezanima uz klasične plinske izvore i ukapljeni naftni plin, zaključili su hrvatski ministar gospodarstva Đuro Popijač i ruski ministar energetike Sergej Šmatko na sastanku u Zagrebu. Razgovaralo se i o…
… mogućoj izgradnji plinske elektrane u Hrvatskoj za što već postoje moguće lokacije.
Kako priopćavaju iz Ministarstva gospodarstva Hrvatske, obje strane su izrazile zadovoljstvo aktivnostima koje hrvatska tvrtka JANAF ostvaruje sa svojim ruskim partnerima. Popijač je naglasio da je Hrvatska zainteresirana za diversifikaciju energetskih dobavnih pravaca te slijedom toga otvorena prema ruskim partnerima, piše Privredni.hr.
Šmatko je uzvratio kako ruska strana podržava napore zemalja EU-a vezano za razvoj transportne plinske mreže. Istaknuvši kako je Hrvatska jedno od najperspektivnijih brzo rastućih tržišta, ruski je ministar govorio o mogućnostima unaprjeđenja gospodarskih odnosa u više područja, dodajući kako idući korak svakako trebaju učiniti tvrtke odnosno poslovni ljudi.
Rusija je s ukupno 1,5 milijardi eura robne razmjene bila četvrti vanjskotrgovinski partner Hrvatskoj u 2010. U prvom tromjesečju 2011. godine, ukupna robna razmjena između dvije zemlje iznosila je 423 milijun eura, što je 36 posto više nego u istom razdoblju prošle godine.
Srbi lupetaju a Rusi rade, pa su eto i Njemacku okupirali ne moze da mrdne. Veliki brat vam nesto bjezucka. Istrijani kazu od ovih Srba najgori su hrvati. Natpisi na ruskom su po citavoj Istri. Srbi se ne mogu uvrijediti na izmisljotinu da su hrvati posto im to nikada niko i ne kaze. Takva nebuloza je nepoznata u nasem narodu. Zasto vi toliko ne volite biti Srbi.Pa mi imamo najljepse zene na svijetu, najbolje sportase na svijetu, najpametnije naucnike koje vi volite svojatati i onda vam ne smeta sto su Srbi.Zapravo mi vas uopste ne trebamo niti zurimo u vasu stampu. Vi ste za sada jedna ruzna umrljana proslost Balkana. Kada vas nestane Srbi ce opet biti Srbi a vi asimilirani austrijski konjusari,sobarice i konobari na jadranskoj obali sluzit cete Srbe,Ruse i ostale pravoslavce. A da se vi krenete prekrstavati dok mi to jos ne skuzimo, nikada se ne zna mozda ce vam ta krstenica trebati u buducnosti. Malo vas naglasak j…., mijenjajte taj zagrebacki, mogli bi smo vas prepoznati. Doista vas ne mrzimo samo vas zalimo iako ste nas proterali, mome djedi glavu odrezali na panju, vadili oci,ubijali serijski i eto bog /Milosevic/ vam dade drzavu. Bit ce kako dosla tako i osla. Samo se malo strpite, nemojte zuriti sa pitanjima i nazivati to tradicionalnim lupetanjem, sta ste se tako unezvjerili. Pa bas vam necu dati pravi ogovor, a ja ga znam. Tapkajte u mjestu i pljescite do mile volje, udisite cisti rvatski zrak obogacen uranijumom, jer vjetrovi ne poznaju granice. Dzaba ste pljeskali rucicama dok su bombe padale po Srbiji, cujem umirete od kancera, a mislili ste kako sada zlocestih Srba nece vise biti , a vi gospon citate srpsku stampu, cudo, a ne volite Srbe. Sta mislite da cete naci, vasu krstenicu u sljedecem broju.
Za Georginu,
Što se mene tiče neka bude šta bude samo nek smo se tebe i takvih riješili za sva vremena. A ti sanjaj o ruskoj pomoći, samo sanjaj.
* Pa kod nas kad nekog želiš uvrijediti, kažeš mu da je Srbin.*
Kda je Banacanin, prodavao cvece u trstu, pitao ga je kupaz *posto lale*..dinar i po, a posto su hrvati..Lala se pocese po glavi i odgovori..*ta gospodine mi ta govna ne sadidu u nase basce*
Jure
A niste se vi mene rijesili, samo vam se cini. Rijesili ste se vi da se rijesite Srba ali eto svuda su vam oni za petama. Obidjite malo komsiluk, sve nas je vise i vise oko vas ponovo. A mene i slicnih meni se nikada necete rijesiti jer vam je to glas savijesti, glas koji vas podsjeca kakve ste zlocine pocinili. Probajte ponovo zapasti u svoj bunovni tisucljetni san mozda cete usnuti drzavu bez pokolja, a i drzavu koja nece biti napravljena na srpskim lesevima. Rusi ce vam pomoci tako sto ce vas ekonomski okupirati i onda ste bogini,onda cete postati i nase i njihove sluge, pa ce biti vama dao bog/Milosevic/ imao pa ne imao. Nemojte se toliko radovati, nicija nije gorela do zore pa nece ni tvoja Jurce. Ko se koga rijesio to je veliko pitanje. Zapravo i ti zuris u nase srpske stranice, to ti je dokaz da nas se nisi rijesio.
Vidje Pere i Jurce al’ su smoking nakrivili, nesto je previse crn, a na glavi kape pravih ustaskih magaraca. To je njihova intelektualna svojina, necemo se smijati stvar je ozbiljna.