Немачки гас над Европом

Како ћемо се снабдевати гасом

У чему је разлика између „Северног тока“ и „Јужног тока“? Само у томе што иза првог свом својом силом стоји Немачка, док је овај други управо Немачка свим силама покушавала да уништи, у чему је на крају и успела. Цену за све ово платиће остале, мање европске државе

Пише Филип Родић

У време када је потписник ових редова живео и радио у Бриселу, извор из Европске комисије му је испричао чудну ствар на коју, из нашег угла извештавања из Европске уније, уопште нисмо обраћали пажњу. Као запослена у Служби за ревизију, она је дошла до закључка да је дугогодишња полутајна пракса била да се у северним и западним државама европским новцем подстиче развој лука, док је југу и истоку било дозвољено само да прави железничку инфраструктуру. Пошто је била Гркиња и пошто је била свесна колико је њеној земљи, али и неким другим, потребно да се појачају капацитети лука, све ово је схватила врло лично. Објашњење је било просто – „они (север и запад Европе) желе да нас учине још зависнијим од себе и своје привреде, на овај начин ми не можемо да увозимо из трећих земаља, пре свега Кине, него сав увоз мора да иде преко њих и њихових фирми, док ми можемо само да имамо железницу да њихова добра распоредимо по својим земљама“.
[restrict]

Као што ове чланице ЕУ желе да имају примат, ако не и монопол у увозу оваквих добара, исто за себе желе и када је у питању гас. Ово нам доказује читаво замешатељство око гасовода „Јужни ток“ и „Северни ток 2“. Гасовод „Јужни ток“, којим је гас из Русије требало да се допрема једним краком до Аустрије, преко Бугарске, Србије и Мађарске, а другим до Италије, преко Бугарске и Грчке, убијен је због светих принципа конкурентности и Трећег енергетског пакета ЕУ. Брисел никако није могао да свари чињеницу да „Јужни ток“ није у складу са догмом да иста фирма не може бити и произвођач гаса и већински власник гасовода. Под великим притиском Брисела, али и Вашингтона, и претњи да ће бити покренута процедура због непоштовања европских правила о енергетици и конкурентности, прво је у јуну 2014. бугарска влада прекинула изградњу гасовода, а потом је и председник Русије Владимир Путин 1. децембра исте године саопштио да Москва одустаје од пројекта и преусмерава га на Турску.

 РУПА У ЗАКОНУ Што се тиче изградње гасовода „Северни ток 2“, међутим, не постоји овакав проблем. Други гасовод којим би се руски гас пребацивао директно у Немачку је сасвим у реду, иако је његов власник фирма која и производи гас. У овом случају златно правило заштите конкурентности и Трећи енергетски пакет не важе. Прво је Европска комисија почетком априла саопштила да не постоји правна основа за забрану изградње „Северног тока 2“. Званично објашњење је да овај гасовод, за разлику од „Јужног тока“, у потпуности иде испод Балтичког мора и не пролази ни кроз једну државу чланицу Уније, те се правила о конкурентности и Трећи енергетски пакет на њега не могу односити. „Нама се политички не допада ’Северни ток 2’, али не постоје правне основе да би се Комисија противила пројекту јер се правила ЕУ не односе на део гасовода који је у мору“, изјавила је портпаролка Комисије за енергетику Ана-Каиса Итконен.

Али је неистина. Тако макар тврди стратешки аналитичар Хашког центра за стратешке студије Сијбрен де Јонг. „Промовише се идеја да законодавство ЕУ не важи за подводни гасовод. Директиви за гас недостаје одредба у вези са гасоводом који повезује државу чланицу са трећом земљом, што значи да је спровођење општих законских принципа ЕУ у односу на ’Северни ток 2’ немогуће. Ипак, рећи да се европски закони на то не односе потпуно је нетачно. Принципи европског законодавства односе се на подводни гасовод, али је њихова применљивост отежана или ограничена“, навео је он. „У вези са ’Северним током 2’ врло је јасно да се ради о префињеним лобистичким напорима, где су одређене информације које се шире потпуно лажне“, додао је он.

Иако по свему судећи лажна, ова одлука Европске комисије омогућила је „Газпрому“ да са пет великих европских компанија потпише споразум о изградњи „Северног тока 2“ вредан 4,75 милијарди евра. Према уговору „Газпрома“ са „Анжијем“, ОМВ-ом, „Шелом“, „Унипером“ и „Винтершелом“, ове фирме обезбедиће 50 посто трошкова за изградњу пројекта, али ће пуно власништво над гасоводом остати у рукама руске фирме. Званично, ово је урађено да би се заобишла забрана учешћа европских компанија у пројекту уведена због правног поступка који је покренула Пољска, једна од европских земаља која се оштро противи „Северном току 2“. Изградња ће почети 2018, а цео пројекат требало би да буде завршен до краја 2019. године.

 ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ Као и у случају са лукама и железницама с почетка текста, и у случају гаса се види јасна подела европског блока на оне који желе не само да заштите свој интерес него и да се окористе о „мање партнере“, и на оне који ће морати да плате цену „европске солидарности“. Поред балтичких земаља које се у оквиру ЕУ „Северном току 2“ противе искључиво из своје русофобије, али и зарад америчких интереса, против овог пројеката су и Пољска и Словачка које ће пребацивањем транспорта гаса са Украјине на Балтичко море изгубити огромне количине новца добијеног на основу транспортних такси, али ће и од, условно речено, извозника гаса унутар ЕУ постати увозници. Треба имати у виду да „Газпром“ обезбеђује 70 одсто пољских потреба за гасом, док се у случају балтичких држава ради о скоро стопроцентном учешћу.

С друге стране, највише користи од овога требало би да, поред незаобилазне Немачке, имају и Француска и Холандија, па не треба сумњати да ће ове важне чланице Уније искористити сав свој ауторитет да источноевропске и балтичке земље доведу у ред и да елиминишу њихово противљење овом пројекту. Баш као што су сав свој ауторитет искористиле и како би сломиле слабу карику у пројекту „Јужни ток“ – Бугарску.

Намера моћних европских држава постаје још јаснија када се узме у обзир чињеница да Русија планира да 2019. у потпуности обустави испоруке гаса преко Украјине. Када се то буде десило, имајући у виду да је „Јужни ток“ угашен, а да тек можемо да наслутимо какви ће се све проблеми појавити у вези са потенцијалним снабдевањем европских земаља руским гасом преко „Турског тока“, Немачка ће практично имати монопол на испоруке гаса у Европи и сви ће зависити искључиво од ње. Како ће то изгледати може се наслутити из изјаве директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића, који је навео да се Србија припрема за прекид снабдевања гасом преко Украјине и да тражи „алтернативу за снабдевање са ’Северног тока’, које неће бити много скупље него из садашњег правца“. Неће бити много, али ће бити скупље. Исто ће бити и са Мађарском, Словачком, Чешком, Пољском, па на крају и с Бугарском, земљом која је запечатила судбину „Јужног тока“ и која ће највероватније због тога највише и испаштати. Новац прикупљен од тог „мало скупљег“ гаса неће ићи у џеп руског „Газпрома“, него у џеп Немачке.

Утицај који ће „мотор“ Европске уније добити на овај начин тешко је сагледати, а у комбинацији са евром и другим полугама којим се Берлин може служити у завртању руке осталима, ово ће од Немачке учинити неспорног господара Старог континента. Истовремено, овим се потпуно огољава лицемерје Европске уније која, док заговара конкурентност и борбу против монопола, управо ради на увођењу монопола. Европљанима је, то је сигурно, много мањи проблем питање да ли једна иста компанија има власништво и над производњом и над дистрибуцијом гаса од тога да ли једна земља има потпуну контролу над увозом гаса у читавој Европи.

Када смо последњи пут били у неприлици због проблема са испорукама руског гаса преко Украјине, појавио се виц да је боље да Руси заврну гас, него да га Немци пусте. Сада долазимо у ситуацију да ће ускоро у читавој Европи искључиво Немци бити ти који и пуштају и заврћу гас.         

[/restrict]    

Један коментар

  1. Bravo Filipe za tekst. Ti baš znaš da pogodiš pravo u centar.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *