Лишчев Плави кит мами тинејџере у смрт

Интернет-игра „Плави кит“, о којој се тренутно говори широм света као о нечему најужаснијем и „најгаднијем икада насталом” у „сајбер-свету“, најпре зато што је наводно однела бројне младе животе, постала је доказ слободе која принципијелно не подлеже уступцима без обзира на цену, али истовремено се наметнула и као доказ да таква слобода не треба да постоји. Свет је још једном подељен и у тој подели су прави разлози за нови тријумф зла остали непримећени

Тешко да је нека појава на интернету тако жестоко узбуркала духове широм света као такозвана „он-лајн“ игра позната, као актуелни супербаук, под на први поглед поетичним, свакако бенигним именом „Плави кит“. Да, то је „она“ све само не бенигна игра пореклом из Русије која наводи децу и тинејџере на самоповређивање, чак и на самоубиства. Због тако језивих последица ове „игре“ с којима се суочава крхка младост, не само руска већ наводно и светска (па и наша!), сасвим је нормално да је интернет још једном постао мета напада са свих страна. Поново се чују захтеви да се интернет-слободе трајно обуставе и болно свим лошим утицајима подложни сајбер-свет коначно стави под тоталну контролу. Скандал ове и даље мистериозне игре са параноичним последицама које се светом стварним и имагинарним шире као незаустављива пандемија, доказао је колико је интернет рањив, али и подложан бројним манипулацијама. „Плави кит“ је, с једне стране, доказ његове суштинске демократичности и ултимативне слободе за све учеснике, па и по цену да се у окриљу такве слободе креирају и игре социопатолошког садржаја. С друге стране, управо појава „Плавог кита“ служи као најупечатљивији доказ да се интернет-слобода мора ограничити, па је ова игра из те перспективе идеалан повод да се коначно на том плану нешто учини. Једна је игра, дакле, постала доказ највеће слободе која принципијелно не подлеже уступцима без обзира на цену, али се истовремено намеће и као доказ да таква слобода не треба да постоји!

[restrict]

Уклањање баласта „биолошког отпада“? Свакако да није једноставно залагати се за било који вид „принципијелне слободе“ ако она собом носи и зло према било коме, а камоли смрт заведене деце. Бројке којима се барата су истински језиве. Од неколико стотина до чак и неколико хиљада адолесцентних самоубица (или оних који су наводно на корак да то буду, односно оних које су без успеха покушали да се убију) којима „Плави кит“ широм света отвора врата смрти! Руске су власти крајем прошле године показале свету своју ефикасност ухапсивши извесног Филипа Будејкина под сумњом да је овај двадесетједногодишњак монструм који је створио „Плавог кита“. Он се пригодно и сам декларисао као монструм изјавама да је веома задовољан учинком своје игре, а „Плавог кита“ је назвао средством да се свет отараси баласта „биолошког отпада“, то јест младих који су се одазвали позиву његове игре и завршили је самоубиством! Али иако је од тада безбедно иза решетака, његова игра је наставила да функционише, а број самоубица које је створила расте. Интернет је отворио своје прозоре у свет, па је „Плави кит“ лако прешао границе Русије, проширио се као пожар кроз скоро све земље бившег Совјетског Савеза, али се запатио и у неким западним земљама. Неки тврде и код нас. Али и у нашем окружењу. Ако се узме у обзир економски елемент, па се кроз његову призму прави мапа света на којој је „Плави кит“ присутан, онда је већ на први поглед видљиво да су то превасходно земље слабије развијености, а у оквиру оних које се сматрају богатијим нападнути су нижи слојеви.

Једно објашњење што ова игра осваја младе је управо тај економски моменат, пошто је он неминовна ставка у незадовољству животом, што је први предуслов да неко уопште пожели да заигра ову игру, а онда и да се одазове свим њеним перверзним и патолошким задацима. Има их у оквиру игре, кажу, педесетак. Сваки је гори од претходног, онај последњи, када се одраде све гадости које чине елементе игре у оквиру којих су степенице до пакла поплочане и наредбама о самоповређивању играча, долази се и до „врхунске заслуге“ – самоубиства! Није потребно много анализирати психолошку обраду играча од стране руководилаца игре. У питању су, одавно доказане као ефикасне, психолошке алатке које примењују разноврсна секташка удружења. Тај, секташки систем завођења и навођења на самоубиство је код „Плавог кита“ доведен до савршенства, све са обавезним претњама и психолошким принудама колебљивих. С обзиром на то да је реч о нападу на младост, дакле на неискусне и свим утицајима подлежне категорије људи, није уопште тешко објаснити наизглед непојмљиву појаву да је неког тако лако навести на одузимање сопственог живота.

Злоупотреба „Плавог кита“ у политичке сврхе Тужно је ипак да је појава ове игре само на први поглед ујединила свет у настојању да се она заустави и искорени. Много је више примера злоупотребе игре у политичке сврхе. Када се појавила, она је, рецимо, постала средство за даљу ескалацију међусобног трвења и оптуживања Русије и Украјине пошто су обе стране тврдиле да је игра створена у супротном табору не би ли се и њом покушала политичка дестабилизација „непријатеља“. „Плави кит“ је отужно и потресно претворен у средство руско-украјинског хладног рата, али не само њиховог будући да су слична оптуживања присутна и на другим местима где тиња слична нетрпељивост између завађених комшија. Ипак, далеко је ближе истини да ју је направио социопата, а да се примила у популацији као последица тешке друштвене и породичне нефункционалности, иначе битне и свеприсутне ставке у друштвеном ткиву савремене цивилизације. Тај цивилизацијски друштвени колапс појединца и његове породице постао је савршена подлога за погибељни утицај ове игре. Слабашна и неутицајна породица, разорени системи вредности, непостојање позитивних узора и ослонаца у адолесцентним слојевима, очајан социјални рад са младима, лоша казнена политика, слабо образовање, све су ту састојци који су створили свет у коме постоји „Плави кит“, његов суманути творац и његове жртве. Зато не треба да чуди вест да је управа затвора „Крести“ у Санкт Петербургу, у коме се Будејкин налази у притвору од новембра прошле године, примила бројна љубавна писма тинејџерки упућених управо творцу „Плавог кита“ који је властима познат и под именом Филип Лис (односно Лисица). Као нека врста отелотворења Сотоне, Лисица је попут неодољиве рок звезде, без обзира или баш зато што је смртоносан, постао идол тинејџерки и особа у којој фасциниране препознају љубавну мету и секс-симбол. Девојчице заљубљене у њега очигледно нису добијале довољно љубави и пажње од родитеља, па је им је он пружио својеврсну подршку преко интернета и дао им оно што желе – једно је од објашњења социолога за бизарну опчињеност девојчица особом која их назива биолошким отпадом и као такве одстрањује понижавајућим дрилом који води до навођења на самоубиство.

Како год, појава да овакве особе привлаче пажњу незрелих особа, које се у њих чак и заљубљују, није уопште новина пошто су на истоветан начин тинејџерке (и не само оне већ и знатно старије особе) биле фасциниране практично свим масовним убицама којима је западни свет последњих деценија обиловао, све са најзлогласнијим од свих Чарлсом Менсоном који и данас добија љубавна писма, а холивудска забавна индустрија га користи као звезду о чијем животу се константно снимају филмови, чак и телевизијске серије (прошлогодишњи „Акваријус“, рецимо). Дакле, подлога за зло у свим видовима и интензитетима постоји свуда. Њу дохрањује индустрија забаве наметањем потпуно погрешних вредносних узора. Продубљује се временом, и пошто јој погодује неизлечиво разарање ткива друштва, односно даље економско раслојавање, зло ће остати доминантна појава и ствараће „Плаве китове“ широм света и убудуће. Напад на интернет је јалова и потпуно непримерена интервенција. Интернет је само средство. Његовом евентуалном елиминацијом или осујећењем неће нестати ниједан узрок који је створио људе као што је Будејкин. Другим речима, ако приметите да вам дете игра ову игру, болест је у вашој кући, и ту и само ту треба тражити и лек!            

САОПШТЕЊЕ МУП-а СРБИЈЕ ПОВОДОМ „ПЛАВОГ КИТА“

Министарство унутрашњих послова Србије је поводом видео-игре „Плави кит“ која кружи интернетом у земљама у окружењу и у којој се деца позивају на самоповређивање, па чак и самоубиство, апеловао на све грађане да одмах пријаве полицији уколико се сретну са таквом игрицом у Србији.

У саопштењу МУП је навео да у Србији није забележио ниједан случај који има везе са видео-игром „Плави кит“, али да позива све родитеље и наставнике да разговарају са децом и прате њихове активности на интернету како би их заштитили од тог облика угрожавања сигурности. МУП је апеловао и на медије да посвете адекватну пажњу тој појави како би се на време спречиле нежељене последице у Србији. Игрица „Плави кит“ пре свега је усмерена на млађу популацију. У периоду од 50 дана играња пред децу се постављају различити задаци, у почетку мање опасни попут гледања хорор филмова, затим самоповређивања урезивањем плавог кита на рукама, а све се завршава позивом на извршење самоубиства. Ова опасна игрица присутна је у многим државама и због ње је наводно страдало више десетина малолетника, па ће зато Одељење за високотехнолошки криминал МУП-а Србије појачати активности ка смањењу опасности од евентуалне појаве игрице „Плави кит“, пише у саопштењу.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *