Лаж идиле америчког сна

Освртом на Ротово дело у целини, уочава се да је његова доминантна тема преиспитивање јеврејског идентитета у оквиру америчког друштва, пре, током и после Другог светског рата, а самим тим и шире – разгртање мита о америчком сну

Један од највећих савремених америчких писаца, несуђени нобеловац Филип Рот, иако увек у жижи интересовања америчке, али и европске критике и публике, претходне године је због филма Јуана Макгрегора Америчка пасторала, снимљеног по његовом истоименом роману, на нов начин скренуо пажњу на своје стваралаштво. Освртом на Ротово дело у целини, уочава се да је његова доминантна тема преиспитивање јеврејског идентитета у оквиру америчког друштва, пре, током и после Другог светског рата, а самим тим и шире – разгртање мита о америчком сну. Роман Америчка пасторала из 1997. године је најиндикативнији за ову Ротову тему, па не чуди због чега је Макгрегор баш њега одабрао за инсценацију, али остаје недоречено како је Рот упркос, можда латентном али ипак постојећем, антиамеричком ставу могао да постане најпризнатији живи амерички писац (награде Пулицер, Сол Белоу, ПЕН Фокнер, ПЕН Набоков…), а Макгрегор да баш у ери најагресивније америчке империјалне експанзије сними вискобуџетни филм који ако и није немилосрдна критика Америке, онда се барем бави темељним преиспитивањем њених „вредности“. 

[restrict]

Свакако да се ни Ротов роман ни Макгрегоров филм не могу схватити једнозначно, као памфлет против америчког милитантизма, империјализма и експлоататорског капитализма, већ као вишеслојно, дијалогично уметничко дело које поставља питања, а не даје коначне одговоре. Чини се, међутим, да је Америчка пасторала дело у којем је симболички постављено питање већ одговор сам по себи.

Као и неки други велики романи о успону и пропасти богатих породица, попут Буденброкових или Саге о Форсајтима, и Америчка пасторала прати три генерације једне јеврејске породице која је, од досељења у Америку у 19. веку, прешла пут од имигрантског сиромашног живота до великог угледа и богатства половином 20. века.  Намерно уводећи клише о тешким почецима (родоначелник напушта школу и са 14 година почиње да ради у штавионици коже), марљивом раду и сналажљивости (предузетнички дух, трговина сировом кожом, продаја ручно шивених рукавица од врата до врата), и коначном успеху и почетку богаћења (оснивање предузећа за производњу рукавица и склапање великих послова), Рот жели да покаже истовремену реалистичност тог клишеа и његову унутрашњу аутопародичност.

И у књизи и у филму носилац радње је припадник друге генерације, син и отац, Свид Левов који се одриче својих талената и животних могућности (изванредан спортиста, гимназијски првак у рагбију) преузимајући породични посао и све клишеиране улоге које се од њега очекују – оснивање породице, узорни малограђански живот у великој кући на селу, породична окупљања, ред, унапређење посла, васпитавање ћерке… Слом који се догодио и јунаку и целој породици јесте раскол у трећој генерацији – одметање ћерке која је починила терористички акт у знак протеста против рата у Вијетнаму. Бомба коју је она бацила и која је усмртила недужног човека, симболичка је бомба којом је разорена идила породице Левов.

Мада је тема Вијетнамског рата данас анахрона, она је писцу послужила као парадигма за амерички модел интервенционизма који се с протицањем историјског времена не зауставља, већ све више развија. Тако се и болно суочавање јунака са ћеркиним злоделом и издајом породице преноси на још болније суочавање са њеном истином о Америци и америчком лажном моралу. Бомба коју је она бацила заправо је срушила свет Свида Левова и његовог оца, свет саздан на вери у америчку праведност и визији Америке као идеалног места у свету, где се радом може постићи успех и срећа.

Неодрживост и лаж идиле настале из „америчког сна“ и филм и роман приказују управо сликом афирмације тог света од стране свих осталих јунака и њој контрастиране слике посрнућа и пропасти оца и ћерке. Како је, међутим, антиамеричка позиција овог романа (и филма) премрежена истовременом осудом сваке агресије и тероризма, па макар она била и у племениту сврху извршена, аутор очигледно допушта и да релативизовање (као школа мишљења и модус вивенди) добије овде своје место, остављајући нас у недоумици која је његова стварна позиција и коју истину роман заступа.             

[/restrict] займ от частного лица иркутскзайм на карту maestroбыстрый займ по паспорту