Курдски фактор и турско-америчко размимоилажење у Сирији

Сарадња са курдским снагама у Сирији Вашингтону делује као добар стратешки приступ иако може да доведе до погоршања односа са Турском, важним али непостојаним америчким савезником из НАТО-а

У недељи која је претходила посети турског председника Реџепа Тајипа Ердогана његовом америчком колеги Доналду Трампу овог уторка, 16. маја, америчка администрација одобрила је наоружавање курдских милиција на северу Сирије тешким оружјем. Ову вест обнародовао је у среду, 10. маја, гласноговорник коалиције коју предводе САД а која се номинално бори против Исламске државе (ИД) у Сирији и Ираку, пуковник авијације Џон Доријан. Према његовим речима, ове испоруке могле би да почну у најскорије време, а обухватаће, према доступним подацима, различито пешадијско наоружање, противоклопна средства, минобацаче, оклопна возила и инжењеријску опрему.

[restrict]

ПРИПРЕМА ЗА РАКУ Дејна В. Вајт, главна портпаролка Пентагона, навела је у саопштењу како је наоружавање Курда неопходно како би Рака, озлоглашена престоница још озлоглашеније Исламске државе, била ослобођена „у блиској будућности“. Амерички званичници сматрају да је упућивање ових средстава нужно за предстојеће урбане борбе у Раки, пошто ИД располаже знатном количином експлозивних средстава, као и тенковима прибављеним на различите начине.

Сарадња са курдским снагама на северу Сирије уклапа се у америчку визију „посредног деловања“ на блискоисточним жариштима уз, по могућству, што мање ангажовање сопствених копнених снага. Према појединим извештајима, у америчком Савету за националну безбедност недавно је спомињана могућност да се у Раку упуте знатне америчке копнене трупе. Ни америчком председнику ни Пентагону ова опција није деловала примамљиво. Сарадња са курдским снагама, Народним заштитним јединицама (НЗЈ), делује као добар стратешки приступ иако може да доведе до погоршања односа са Турском, важним али непостојаним америчким савезником из НАТО-а.

ТУРСКА СТРАХОВАЊА Американци већ дуже време сарађују са НЗЈ, курдском милицијом која чини око половине снага тзв. Сиријских демократских снага (СДС) које дејствују на крајњем северу земље уз границу са Турском.

Турска страховања у вези са овом организацијом су бројна – турска влада их сматра неодвојивом од јединица Курдистанске радничке партије, коју држе за терористичку организацију.

Амерички званичници покушавали су да одагнају турска страховања у вези са овим испорукама оружја, наводећи како ће бити обезбеђено тачно онолико средстава колико је неопходно за извођење операције против упоришта ИД-а у Раки. Уверавају при томе своје турске партнере да ће бити спречен шверц наоружања преко границе на турску територију.

Упркос томе, неколико турских званичника покушало је да одврати председника Трампа од ове одлуке. Три високопозициониране личности – командант турских оружаних снага генерал Халуси Акар, шеф турске обавештајне службе Хакан Фидан и председников гласноговорник Ибрахим Калин разговарали су у понедељак, 8. маја, са генералом Х. Р. Макмастером у Вашингтону. Међутим, они су могли само да сазнају да је ова одлука већ била донета.

Без обзира на то што су поједини амерички званичници покушали да умире Турску, реакције из врха турске власти биле су жестоке. Премијер Бинали Јилдирим изјавио је пред своје путовање у Лондон како је запрепашћен тиме што САД праве избор између стратешког партнерства са Турском и курдске „терористичке организације“. Навео је како ће овај потез Вашингтона донети „негативан исход“ по САД. Слично је реаговао и министар спољних послова Фикри Исик. У изјави датој на маргинама безбедносне конференцији у Истанбулу, Исик је навео како Турска неће подржати ниједну операцију „у којој партиципирају терористичке организације“. Турска инсистира да САД повуку ову одлуку, и свако оружје испоручено Курдима види као претњу по своју националну безбедност. Ердоган је још раније упозорио да ће турске снаге наставити дејства против курдских снага, независно од свесрдне подршке коју им Американци пружају.

Генерал Џим Матис, амерички државни секретар за одбрану, уверен је да су САД способне да олабаве тензије са Турском док с друге стране Џејмс Ф. Џефри, бивши амерички амбасадор у Анкари, коментарише да ће ова одлука довести до нових америчко-турских затегнутости. „Довели смо Турску у веома незгодан положај“, прокоментарисао је овај некадашњи амерички дипломата за „Њујорк тајмс“. 

СТРАТЕШКИ ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Трамповој администрацији није једноставно да пронађе пут између активног делања на разрешењу криза у Сирији и Ираку и стабилизације и побољшања односа са Турском. И некадашњи председник Барак Обама био је склон издашнијем наоружавању Курда, али је због подела у својој влади овакву одлуку донео тек током последње недеље на дужности.

Пошто је Трамп борбу против ИД-а истакао као један од спољнополитичких приоритета свог председничког мандата, ова одлука не треба да чуди – заправо, она је вероватно донета са неколико месеци закашњења због референдума у Турској. Трамп је чак честитао Ердоганов натегнути референдумски тријумф у тренутку када због његових ауторитарних потеза западни медијски и политички естаблишмент не гледају благонаклоно на турског председника. Уследио је и позив у Вашингтон, као још један знак благонаклоности.

Очекивало се, пошто је референдум како-тако победоносно окончан, да ће Ердоганово антикурдско расположење ослабити. Ситуација се, међутим, развијала потпуно другачије: турски борбени авиони су 25. априла дејствовали на курдски командни центар на планини Карачок у североисточној Сирији. Страдало је двадесет бораца НЗЈ. У међувремену су Турци нападали и локације на планини Синџир, у северозападним Ираку. Овај напад је омануо. Мета су наводно биле снаге Курдистанске радничке партије, али су погођене курдске Пешмерге и настрадало је више људи. У Сирији је турска авијација деловала у зони удаљеној свега неколико километара од зоне дејстава америчких специјалних снага. У данима који су уследили, америчке снаге патролирале су дуж сиријско-турске границе раздвајајући турске и курдске трупе у нади да ће спречити жешћу ескалацију сукоба.

ОЗВАНИЧЕНА ПОДРШКА Шта узнемирава турске званичнике када је по среди одлука америчког председника да допусти слање одређене количине оружја Курдима у северну Сирију? Мања количина наоружања, у било чијим рукама, не може озбиљније да угрози турске оружане снаге, које представљају респектабилну војну силу, другу по величини у оквиру НАТО-а.

Одговор се, по свој прилици, налази негде другде, и можда се може наслутити из речи првака сиријских Курда Алана Хасана. Он је, у поруци послатој преко интернета из Камишлија у североисточној Сирији, поздравио потез америчке администрације и навео да Трампова одлука даје додатни легитимитет већ установљеном међуодносу. „У почетку је америчка подршка била тајна. Сада је јавна. Однос се променио од необјављеног, у озваничени“, навео је Хасани.

Турска вероватно страхује да ће овај потез оснажити политичке позиције полуаутономне области коју су Курди установили на северу Сирије током грађанског рата у овој земљи, као и да ће, можда, у ширем регионалном прекомпоновању снага они представљати све значајнијег партнера САД. Турске и антиасадовске снаге наклоњене Турској (како их другачије назвати?) успеле су у операцији „Еуфратов штит“ да зарију клин између територија које контролишу Курди и спрече њихово територијално обједињавање дуж сиријско-турске границе. Ипак, ситуација се тако развија да је упитно да ли ће турски председник својим потезима успети да спречи курдску политичку афирмацију.

С друге стране, у сагледавању кризе у Сирији и Ираку постоји врло велико несагласје између Турске и САД. То несагласје довело је, током претходних неколико година, до удаљавања између ове две државе. За Турску је грађански рат у Сирији превасходно регионални конфликт који треба да одреди однос актера на терену пошто се он како-тако оконча. Кохабитација са Исламском државом можда није пожељна, али је за Турску прихватљива опција. Турској је искључиви приоритет, стога, била борба против владе Башара ел Асада. Американци су сукобу приступили нешто апстрактније – иако је свргнуће Асада пожељан исход и вероватни коначни циљ, на листи приоритета каткада га је сустизала борба против водећег светског злоће – ИД-а. Колин Кал, предавач безбедности на Универзитету у Џорџтауну, наводи у чланку за „Форин полиси“ да је иронично што је ранија турска неспремност да се жешће бори против Исламске државе водила Американце ка сарадњи са Курдима, која је, опет, водила ка интензивнијој укључености Турске у овај сукоб.

Председнику Турске сигурно неуверљиво звуче речи Алдара Халила пренете преко „Форин полисија“ како „ми (сиријски Курди) нисмо Курдистанска радничка партија, без обзира колико често Ердоган говорио другачије“. За Ердогана је реч о јединственом питању о турској националној безбедности. Упитно је како ће се ово гледиште уклопити са америчким настојањима у региону. Мале су шансе да ће та противречја разрешити и директни разговор између Трампа и Ердогана.

Конференција у Астани – одлучно ка миру?

Док се сложене нити плету у међуодносе Курда, Турске и САД на северном бојишту у Сирији, с друге стране геополитичког спектра неколико дана пре тога пристигла је важна мировна иницијатива. У казахстанској престоници Астани представници три државе – Русије, Ирана и Турске – сагласиле су се о успостављању „зона деескалације“ у Сирији. Такође су се сложиле да ниједно војно решење сиријске кризе није повољно већ да се мора тежити постизању политичког споразума.

Важно је што су и Сједињене Државе учествовале на овој конференцији иако се нису прикључиле заједничкој иницијативи. Поједини представници опозиције демонстративно су напустили скуп када је било речи о зонама деескалације. Дамаск је стао иза предлога Русије. Премда досадашњи мировни напори у вези са грађанским ратом у Сирији не уливају много поверења у исход ове иницијативе, несумњиво је да је постигнут макар мали напредак сагласјем кључних регионалних чинилаца.

[/restrict]