Кочница из Брисела

Иако је планирано да ове године почне с радом, још није ни започела реконструкција мађарске деонице пруге Будимпешта–Београд

Мoдернизација пруге од Будимпеште до Београда, у оквиру пројекта „Појас и пут“ потписаног 2013. године између Кине и седам источноевропских држава, а којом би возови при брзинама од 160 километара на час из атинске луке Пиреј кинеску робу преносили у срце Европе – на мађарској деоници од Будимпеште до Келебије још није ни започета. А требало је у октобру ове године да буде пуштена у рад.

[restrict]

ЕУ ПРАВИЛА Штавише, 4. маја тек је направљен први корак. Парламент Мађарске тог дана је усвојио нови правилник о набавкама са свим модификацијама које је од Будимпеште тражио Брисел. Конкретно, да тендери за јавне набавке буду отвореног типа, да се позиви на тендере објаве на званичним сајтовима Европске уније, и да се у случају жалби правни лекови остварују у складу са унијским правилима. У Правилнику је остало да понуде расписује МАВ (Државна железница Мађарске), а пројекат реализује Кинеско-мађарско железничарско друштво, као и да пројектант и(ли) извођач може да буде и нека компанија која није из ЕУ.

РАЗЛОЗИ ОПСТРУКЦИЈЕ Зашто је Брисел опструисао овај пројекат у мађарском делу пруге? Прво, зато што је желео да се извођачки радови на поменутом (унијском) делу трасе повере стручњацима за нискоградњу из држава чланица ЕУ, а не кинеским извођачима. Јер, захваљујући влади Виктора Орбана, Пекинг би овим послом стекао референцу за учешће на свим унијским тендерима и врло брзо би „преузео“ комплетну грађевинску индустрију у Европској унији. Тим послом отворило би им се и европско тржиште за испоруку и постављање информатичарског ЕТЦС система за управљање железницама (које и Кинези знају да производе и у којем је изузетно велика зарада јер су прескупи). А то значи, опет, узимање тржишта европским компанијама…
У овом тренутку се зна да ће расписивање и вредновање тендера трајати годину дана, пројектовање и прибављање дозвола две године, а извођачки радови три године. Поменута пруга би функционисала и за време изградње (прво ће се положити паралелна друга пруга на модификованој траси и тек после тога приступило би се радовима на првобитној оригиналној прузи – да се саобраћај не би ометао).
У сваком случају, ако не буде нових бриселских услова, мађарска деоница пруге од Будимпеште до Београда биће завршена за 72 месеца. Службено ће у рад бити пуштена 2023. године.

ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ИЗ БУЏЕТА УНИЈЕ!

На терет извора који су Будимпешти на располагању у буџетском циклусу Европске уније у овој години, у Мађарској ће у 2017. бити покренуто осам развојних инвестиција вредних 600 милијарди форинти (близу две милијарде евра). И свих осам биће у области железничког саобраћаја (реновирање и модернизација пруга, монтирање савремених паралелних колосека, замена комплетне инфраструктуре на станицама).
Реч је о деоницама између Пушпокладања и Дебрецена, Сантод-Корошхеђа и Балатонсентђерђа, Келенфелда и Сазхаломбате, Сазхаломбате и Пустасаболча, Ракоша и Хатвана, Бекешчабе и Локошхазе, и Сегедина и Ходмезевашархеља, а планирана је и модернизација Јужног железничког моста у Будимпешти.

[/restrict]