Ко побеђује у трговинском рату?

Економски рат Запада и Русије који се захуктава имаће, несумњиво, драматичне последице не само по ова два блока, него и по привреде земаља које стоје пострани. За сада изгледа као да су се западни политичари, навикнути да се натежу са далеко слабијим привредама попут Ирана или Србије, овај пут мало преиграли, јер изгледа као да је Русија њима потребнија него што су они Русији

Пише Филип Родић

Донедавно, санкције су у међународним односима сматране као ствар прошлости, јер се показало да не само да нису доприносиле остваривању циља због којег су увођене, него су се и доказале као врло ефикасан начин за осиромашивање недужних људи, као туп инструмент који никоме није доносио добро. Због тога не чуди што су се многи изненадили када су се одједном пробудили у свету где сви уводе санкције свима, као да се ради о последњој дивљој журки са санкцијама разузданијом од свих претходних.

САНКЦИЈЕ И КОНТРАСАНКЦИЈЕ Све је почело када су САД, Канада и ЕУ увеле санкције читавом низу руских банака и предузећа из енергетског сектора, као што су Росњефт, Новатек и Газпром банка, као и забрану путовања и замрзавање имовине за личности које се сматрају блиске председнику Владимиру Путину, а потом и такозване секторске санкције, уперене против руског финансијског и одбрамбеног сектора.
Русија је узвратила забраном увоза пољопривредних и прехрамбених производа из Северне Америке и Европе. Одговор Москве на западне санкције је у типичном руском стилу. Постоји једно основно правило што га свако руско дете научи у школи, на улици, у војсци или другде – никада не обећавај и никада не прети, него само делуј. За разлику од западњачких политичара, који су месецима Москви претили увођењем све оштријих санкција, све што су Руси радили било је да, врло уопштено, кажу да задржавају право да одговоре. И онда су задали снажан ударац у виду врло далекосежног ембарга који ће, за разлику од западних санкција, имати значајан утицај и на Запад, али и на саму Русију. Оваква тактика „не речи, него дела“ осмишљена је као метод одвраћања од непријатељских потеза, јер Руси не кажу јасно шта би могла бити одмазда, него супарнику остављају да само нагађа шта би могло да уследи.
[restrictedarea] Руски одговор на западне санкције је и одлично осмишљен. Од почетка кризе, Европљани су се понашали као мала деца која не знају шта раде и само следе свог великог ујка Сема. Од првог дана су се противили санкцијама, али нису имали храбрости да се супротставе намери Вашингтона и на крају попустили. Порука Москве Бриселу је врло једноставна – „ако хоћете да будете вашингтонске марионете, морате да платите цену“. Добро осмишљено је и то што ће овај ембарго посебно тешко погодити јужне делове Европе (Шпанију, Италију, Грчку и Француску) и пољопривредну производњу најслабијих карика Уније. Концентришући наношење штете управо на ове земље, Русија ствара погодну атмосферу за повећавање већ постојећих напетости и неслагања унутар Уније око питања санкција против Москве.
Са друге стране, Русија из овог трговинског рата може да извуче и озбиљну корист и повуче потезе који ће улити нови живот руској привреди. Наиме, после распада СССР-а, пољопривреда у Русији је била у потпуном расулу, а Путинов претходник, Борис Јељцин, ситуацију је учинио само гором. Руски пољопривредници просто нису могли да буду конкурентни напредним западним агроиндустријским концернима. Руском пољопривредном сектору је очајнички требала царинска заштита али је, уместо тога, Москва прихватила све услове Светске трговинске организације (у вези са отварањем свог тржишта), чији је члан на крају и постала. Сада Русија може да искористи овај ембарго да својим пољопривредницима обезбеди неопходно време за инвестиције и прегруписање како би заузели већи део домаћег тржишта. Треба, такође, имати на уму да су руски пољопривредни производи остали природни, односно да код њих нема генетски модификованих организама и да је много мања употреба хемијских супстанци у производњи хране. Поред домаће пољопривреде, од овога би корист могло имати и стотину земаља које у УН нису подржале ставове Вашингтона у вези са украјинском кризом. Москва је већ најавила да ће са тим земљама трговати како би дошла до производа које не може сама да произведе. То не само да је лепа награда за супротстављање америчкој самовољи, него је добра основа за дугорочну и чврсту сарадњу где ће се избећи израбљивање којем су склони западни капиталисти.
У обзир треба узети и психолошки моменат у начину вођења овог трговинског рат. ЕУ је била врло неодлучна и спора у увођењу својих санкција Русији, док је Москва пресекла одједном и, за разлику од Брисела који је санкције увео на само три месеца, она је свој ембарго одлучно одмах увела на годину дана. Овим се шаље јасна порука: шта мислите, ко ће имати више штете из овог хаоса који сте ви изазвали?

РАЗМЕРЕ ШТЕТЕ Што се штете тиче, довољно је погледати неколико примера и уверити се да је врло јасно ко се, ако се овако настави, може наћи у тежој ситуацији. Највећи део руског извоза у ЕУ представљају енергенти, односно гас. Као што су доказали потписивањем уговора са Кином вредног 400 милијарди долара, Руси се могу лако преоријентисати на исток, што није и случај са ЕУ. Недостатак алтернативе са којом се, за разлику од Русије, суочава ЕУ, чини погрешним и досадашње прорачуне медија о томе колики би могли бити европски губици због руског ембарга. Наиме, већина медија о томе пише на прост начин, одузимајући вредност робе извезене у Русију, али не узима у обзир остале факторе. Овакво гледање на ствари погрешно је јер ће се земље ЕУ, због немогућности да ове производе продају на руском тржишту, наћи у ситуацији да имају суфицит, који ће или довести до пада цена или, у случају да дође до смањења производње, довести до повећања незапослености и повећања трошкова израде. Истовремено, за неевропску земљу коју не погађају санкције, ово је ситуација у којој може побољшати своју производњу и постати конкурентнија, не само у Русији, него и на светском тржишту, укључујући ЕУ.
Такође, најновија рунда санкција које је Брисел увео Москви угрозила је рад руске нискобуџетне авиокомпаније под окриљем „Аерофлота“, „Добролет“, што је изазвало медијске спекулације да би Русија могла узвратити ускраћивањем дозволе за прелет своје територије западним компанијама. Иако је шеф руске дипломатије одмах одбацио такву могућност рекавши да се ради о пуким медијским нагађањима, оваква могућност довела је до тога да европски авиопревозници у једном дану на берзи изгубе 4,5 милијарди долара. Чињеница да је и руски „Аерофлот“, такође, истовремено изгубио 9 одсто своје вредности, односно око пет милијарди долара, никако не умањује проблем у којем би се на дужи рок, ако би се ово остварило, нашле европске компаније, јер би њихови губици били далеко већи. Због повећаних трошкова лета, ове компаније не би више могле бити конкурентне са превозницима земаља против којих Русија не би увела ову врсту санкција и самим тим изгубиле тржиште.
У посебно незгодној ситуацији нашле су се балтичке земље, које су играле посебно важну улогу за Запад у украјинској кризи. Неке од њихових најпрофитабилнијих привредних грана, као што је на пример риболов, скоро 90 одсто су зависне од Русије и сада ће морати да буду затворене. Ове земље су већ биле у озбиљним финансијским проблемима, али садашња ситуација прети да их потпуно сатера уза зид.

СУДБИНА ДОЛАРА Треба указати и да Запад својим потезима постепено искључује Русију из учешћа у функционисању своје привреде. Запад је пресекао неке од финансијских, војних и ваздухопловних веза, док је Русија пресекла монетарне, пољопривредне и индустријске везе. Док су западне економије у рецесији, руска и привреде земаља БРИКС-а, са којима ће Москва сада неминовно додатно интензивирати сарадњу, су у узлету. Какве могу бити последице овога, најбоље се може видети на случају долара, доминантне светске валуте од краја Другог светског рата, која сада може изгубити своју позицију. Иако зелене новчанице губе на популарности још од избијања светске економске кризе 2008, санкције против Русије могу убрзати обарање долара са трона, процењује агенција Блумберг. Доминација долара смањила се у последњих 13 година са 72 одсто глобалних девизних резерви на данашњих 61 одсто. „Криза је довела до премишљања у вези са светском доминацијом долара. Овај заокрет између Русије и Запада у вези са санкцијама може само убрзати рађање више-валутног света“, рекао је за ову агенцију главни тржишни стратег Бенк оф Америка Џозеф Квинлан. „Форбс“ објашњава да тренутно за једну компанију из енергетског сектора није занимљиво да користи неку другу валуту, јер се цена гаса и нафте одређује у доларима, али да би употреба друге валуте представљала једноставан начин да се заобиђу санкције, због тога што америчке санкције забрањују компанијама да користе америчке доларе у држави против које су санкције усмерене, као што је на пример случај са Ираном или Суданом.
На крају, треба узети у обзир и да овај трговински рат, у комбинацији са све израженијом русофобијом на Западу, за Путина представља бољи маркетинг од било чега што би Кремљ могао да сања. Све што је Путину сада потребно за пропаганду јесте да свом народу каже истину – „учинили смо све како је требало, играли смо по правилима, урадили смо све да бисмо умањили кризу и све што смо тражили је да се не дозволи убијање нашег народа, а како је Запад на то одговорио? Санкцијама и безусловном подршком режиму у Кијеву“. У оваквој ситуацији треба очекивати да ће руски народ само још јаче подржавати Путина, а не окренути му леђа, као што идеолози ових санкција, ваљда, очекују.
_________________________________________________________________________________________

ЕУ прети Русији
ЕУ је запретила да ће Русију због уведеног ембарга тужити Светској трговинској организацији, чији је Русија постала члан 2012. Као и многе друге претње које стижу из Брисела и Вашингтона, и у овом случају је „пушка празна“. Основни циљ преговора и чланства у овој организацији јесте укидање свих ограничења у међународној трговини. Главно правило СТО јесте да се све чланице међусобно морају третирати на једнак начин и „оно што се да једном, мора се дати и свим осталима“. Такође, једна земља не може изненада и из хира повући трговинску привилегију другој чланици. Да би се ово обезбедило, СТО је формирао сопствени квазиправни систем састављен од „панела“ који решавају трговинске спорове међу државама. До сада се ово показало као одлично решење, јер ако било која држава прекрши трговинска правила, свака друга држава која због тога претрпи штету може да узврати. На пример, ако би Јапан онемогућио увоз канадске телетине да би заштитио своју пољопривреду, Канада би могла да узврати одбијањем увоза јапанских морских производа. Овај систем пун ефекат има када су државе у спору сличне величине и трговинске тежине. Није неуобичајено, међутим, као што је сада случај са Русијом и ЕУ, да државе прибегну одмазди и пре него што се активира систем „панела“, јер је за правну процедуру понекад потребно више година, а свака држава жели да покаже своју способност да узврати што пре. У случају да се руско-европски ембарго нађе пред панелима, морало би се узети у обзир да основно правило СТО има неколико изузетака и да је државама под одређеним условима дозвољено да уведу трговинска ограничења. У уговору о чланству у СТО се наводи да је држави чланици дозвољено да „предузме било какве мере које сматра нужним за одбрану својих основних безбедносних интереса“ све док се то дешава у „стању рата или неке друге ванредне ситуације у међународним односима“. Пошто ово правило до сада никада није употребљавано, за сада се може само претпостављати који се аргументи у том случају могу износити, али јасно је да је ембарго који су САД, Канада и ЕУ увеле Русији не може бити оправдан никаквом „безбедносном претњом“ по ове земље. Ако би САД и ЕУ угрожавањем своје безбедности сматрали онемогућавање „права“ да Украјину увуку у свој трговински и безбедносни систем побуном проруских сепаратиста, онда би се могло рећи и да Русија има „суштинске безбедносне интересе“ у Сирији, што би оправдало њено увођење санкција америчким и европским банкама, и да Кина има исте такве интересе на Тајвану и, зато, има право да санкционише оне који подржавају одвајање овог острва од матице. Када би овакав аргумент и био прихваћен, поставља се питање да ли су мере које су против Русије увеле САД и ЕУ „неопходне“ и да ли ће оне бити ефикасне у приморавању Москве да промени своју политику према Украјини. Ово је, у најмању руку, сумњиво. Ако би се у случају ових санкција увео изузетак, то би представљало промену смисла уговора СТО и претворило ову организацију у инструмент у борби за светску доминацију у којој су читаве државе сведене на нечији „национални безбедносни интерес“. То би имало такве далекосежне последице да би читаву СТО претворило у циркус који је само полуга у макијавелистичком вођењу светске политике. Имајући све ово у виду, могло би се рећи да би се чврстим праћењем правила СТО дошло до само једног резултата, а то је да је Русија у праву и да има право да узврати ембаргом.
[/restrictedarea]