Ко о чему, Еулекс о поштењу

Пише Филип Родић

Европска унија нам стално истиче важност искорењивања корупције у независном правосуђу. Да би ово обезбедили и на Косову, које је после 1999. постало мафијашка држава првог реда, послали су своју највећу мисију до сада, са годишњим буџетом од 111 милиона евра. Сада се, међутим, испоставља да је Еулекс водећа звезда на корупционашкој сцени Косова

Поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе и безбедност, сматрају се најважнијим у преговорима са ЕУ. У циљу реформе правосуђа (мисли се на увођење правне државе) и искорењивања корупције, ЕУ је преко својих претприступних фондова у 2013. у Србији уложила 25.450.000 евра. У истом циљу, на Косову је, од оснивања Еулекса 2008. године, потрошила више од милијарду евра. Шта нам је, међутим, ЕУ показала? Да, иако је спремна да нас подучава о важности коју имају независност и транспарентност у раду правосуђа, заштита узбуњивача у случајевима пријављивања корупције и других незаконитих радњи, те исте лекције није способна да примени на себи. Поред свих досадашњих скандала, ово најбоље показује последњи у низу који тренутно потреса Еулекс.

Скандал је избио крајем октобра, када је приштински дневник „Коха диторе“ објавио информације о корупцији на највишем нивоу Еулекса и сумњама да су главни тужилац Еулекса Јарослава Новотна и председник Скупштине судија Еулекса Франческо Флори примали мито да би заташкали тешка кривична дела.

 

Прогон узбуњивача Упоредо са почетком објављивања ових информација, тужитељка Еулекса из Велике Британије Марија Бамије суспендована је и против ње је покренут поступак, званично због паркирања возила и доласка њене ћерке у канцеларију тужиоца, али се верује да је до тога дошло јер се сумњало да је она извор информација на основу којих је „Коха“ написала текст о корупцији. Бамије је негирала да је изнела било какве информације у јавност, али је по суспензији одлучила да проговори и изнесе све што зна о трулежи унутар Еулекса. „До данас нисам говорила ни за један медиј, али ако ће ме суспендовати и ако ће ми претити – имам право да се борим и објавићу информације. Ако желе да од мене направе Џулијана Асанжа, то ће и добити“, упозорила је Бамије. Због свог указивања на корупцију, Бамије је не само суспендована него је остала и без посла, званично због смањења броја запослених, што је, како у Еулексу тврде, разлог због којег је „одлучила да обрука мисију цурењем осетљивих докумената у новине“. Шеф Еулекса Габријел Меучи  рекао је да оптужбе долазе од људи незадовољних због отпуштања која су уследила пошто је Еулекс морао да се реструктурира и реконфигурише. „Као и у случају било које друге организације, такав процес подразумева да су неки разочарани, јер су морали да напусте мисију“, навео је Меучи и додао да је смањивање броја запослених природан процес. Бамије са своје стране тврди да је отпуштена због инсистирања да Еулекс детаљно истражи озбиљне наводе о корупцији у својим редовима. Да би ово могао бити случај, указује чињеница да је имала беспрекоран историјат у раду и добила све случајеве које је водила на Косову.

У интервјуу за приштински дневник „Експрес“, британска тужитељка је рекла да је угрожавају и Еулекс и криминалци које је послала у затвор. „Рекли су ми да сам у опасности. Речено ми је да Н. Ц. може да дође до мене јер ја дајем неке податке. Он је један хладнокрвни убица. Угрожена сам и од Еулекса, они ме нападају. Могу бити у опасности од неколико криминалаца, који сада славе“, рекла је Бамије. „Сваки криминалац слави на Косову… двоје милионера приватизације, који су били много забринути, славе. Биће славља зато што ја нисам више на послу. Бавила сам се случајевима корупције, укључујући и питање возачких дозвола, потом случајем Ахмета Шаље којег сам послала у затвор и ја сам сигурна да ће они да славе“, додала је она.

[restrictedarea]

Пре него што је напустила Косово, 11. новембра, на конференцији за новинаре је рекла да је Еулекс прогања „у стилу Слободана Милошевића“, да ће јавно захтевати заштиту за себе, свог адвоката и новинара „Кохе“ Вехбија Кајтазија, с обзиром на то да ће се Еулекс, како сматра, и према њима односити осветољубиво као према њој. „Ја ћу отићи кући, али ће они остати овде и ово лоше и срамотно понашање треба зауставити. Еулекс се неће сам од себе никада зауставити, неко треба да делује и да заустави све ово“, казала је Бамије.

Узнемирујућа открића Бамије је оптужила Јарославу Новотну из Чешке и Франческа Флорија, италијанског држављанина албанског порекла, као и главног тужиоца Специјалног тужилаштва на Косову, свог сународника Џонатана Ратела, који је до промене мандата Еулекса био главни тужилац. Британска тужитељка је у мају 2012, док је радила на случају државног секретара Министарства здравља Иљира Тољаја, чије је телефонске разговоре прислушкивала специјална јединица косовске полиције за борбу против корупције, да је овај оптуженик за корупцију био у контакту са судијом Еулекса Франческом Флоријем. Открила је и да су Тољајеви посредници очигледно добијали информације из канцеларије главне тужитељке Еулекса Јарославе Новотне.

Најозбиљнија оптужба против Флорија јесте да је 2009. године узео око 370.000 евра мита како би осигурао ослобађање оптужених за убиство. До овог открића Бамије је дошла 2013. године док је истраживала експлозију бомбе у клубу „Секирача“ у Приштини из 2007. године, када је двоје људи погинуло. Случај обухвата тројицу оптужених, од којих су сви бивши чланови специјалне полицијске јединице на Косову. Бесник Хасани и Шпенд Ћерими осуђени су 2009. године, док је Нусрет Цена ослобођен на суђењу на којем је Флори био председавајући судија трочланог већа. Њима је, такође, суђено 2007. године за троструко убиство у близини Качаника, када је Цена опет био једини ослобођени, иако Флори није учествовао на том суђењу. Чланови породице Хасани и Ћерими тврде да су заједно покушали да сакупе новац за ослобађање тројице оптужених, као и да је мито исплаћен Флорију 2009. године у Драчу у Албанији. Како су рекли чланови породица, Флори је сматрао да прикупљени новац није био довољан да се ослободе сви оптужени, тако да је на крају ослобођен само Цена. Он и његови адвокати су то негирали, као и Флори. Флурим Хасани, брат Бесника Хасанија, рекао је истражитељима Еулекса 2013. године да је ишао у Драч, због састанка Флорија са адвокатом Махмутом Халимијем како би разговарали о том договору. Хасани је рекао да је издалека видео Флорија, али да није присуствовао састанку, те да је потпуно сигуран да је видео италијанског судију, јер га је претходно видео барем 30 пута на суђењима и када би долазио код њега у канцеларију да тражи дозволу да види брата. Флори је, међутим, негирао да је био у Албанији 2009. године и Хасанијеве наводе оценио као „апсурдну лаж“.

„Коха диторе“ пише да је на писмо које је Новотна добила од једног косовског грађанина (чије је име познато редакцији овог листа) а где се наводи да је Флори узео мито од 370.000 евра за ослобађање Нусрета Цене, она одговорила тврдњом да су припадници Еулекса изузети од кривичног гоњења. „Коха“ је објавила и писмо од 16. марта 2012. којим је Новотна одговорила на допис косовског грађанина што је писао о корупцији: „Поштовани, моја канцеларија је с пажњом размотрила вашу жалбу коју сте упутили господину главном тужиоцу Косова Исмету Кабашију, а против судије Еулекса господина Франческа Флорија. Овим вас обавештавам да канцеларија тужиоца Еулекса, због ове ситуације и у недостатку доказа, не види основу за иницирање истраге против судије Флорија“. Бамије, међутим, тврди да су докази које је лично предала Новотној били довољни да се покрене истрага. Она је указала да је одлука о покретању истраге о посети тадашњег заменика министра за финансије Астрита Харачија затвору у Дубрави, чију је једну копију дала Новотној, у року од само шест сати дошла до супруге државног секретара Министарства здравља Иљира Тољаја − тада затвореника којег је Харачи посећивао. Британска тужитељка је рекла и да се у међувремену састала с Франческом Флоријем, желећи да га обавести о чињеницама прибављеним током прислушкивања Тољаја, али је Флори, након што је преслушао неколико снимака, покушао да се из целе ситуације извуче рекавши да је очигледно био наиван и да је насео на причу извесног Ејупа Камберија, али да га је после другог састанка „избацио из своје канцеларије“.

Џонатана Ратела је оптужила да је у својству шефа Тужилаштва спречио кривичне истраге и у једном случају организованог криминала против групе од више од 10 људи, у коју су укључени један политичар и власник једног дневног листа у вези са више стотина хектара земљишта у Приштини и око ње.

Бамије је навела да се обраћала на све надлежне адресе, али да су функционери Еулекса покушавали да ове случајеве заташкају, те да су, тек услед њеног инсистирања, прве интерне истраге покренуте маја 2013, али оне су окончане неуспехом да се докаже било шта од онога што се Флорију и Новотној стављало на терет. Оцењено је, међутим, да се не може искључити ни могућност да је до подмићивања дошло.

 

Европска транспарентност Када је пукла брука, проблемом корупције у Еулексу почео је да се бави и Брисел, али на помало чудан начин. Високи званичник Европске службе за спољне послове и безбедност задужен за питања Балкана Фернандо Ђентилини и надлежни за мисије решавања цивилних криза у тој служби Кенет Дин прихватили су да се састану са посланицима делегираним у Пододбор за безбедност и одбрану Европског парламента, али иза затворених врата. Они су, међутим, чак и у оквиру тог састанка обавијеног велом тајне одбили да изнесу било какве податке о скандалу који потреса Еулекс, правдајући се да не могу да говоре о „интерној истрази која је у току“. Како пише бриселски „Еуобзервер“, један анонимни посланик који је присуствовао овом састанку рекао је да Ђентилини практично није ни говорио и да су чланови Пододбора састанак напустили „веома разочарани“. Други извор рекао је овом листу да Ђентилини и Дин посланицима „нису рекли ништа више од онога што се већ зна из штампе“, те да су „сви били бесни што они нису могли да им дају детаљне информације“. Британски посланик у ЕП Џејмс Карвер оценио је ово одбијање да се посланицима изнесе извештај „као заташкавање са циљем да се заштити расипничка операција ЕУ на Косову, која представља само јако скуп покушај Брисела да прошири своју контролу над тим подручјем“. „Косово је синоним за корупцију још од распада бивше Југославије. Оно је легло организованог криминала, трговине људима, трговине људским органима, наркотицима, ратних злочина, присилне проституције и сваког другог облика безакоња. ЕУ је 2008, претендујући да успостави владавину права, успоставила оно што суштински представља колонијалну управу на Косову и што је само део тежњи Брисела да прошири своје царство на целу Источну Европу. Сада видимо да је и сама мисија ЕУ на Косову оптужена за корупцију. Европски инсајдер је изнео уверљиве оптужбе“, додао је он.

Слично је још пре три године потписнику ових редова рекао и тадашњи европски посланик Пино Арлаки, који је пре бављења политиком био извршни директор Програма за контролу наркотика УН (УНДОЦ) и један од најближих сарадника легендарног италијанског борца против мафије, судије Ђованија Фалконеа. „Упркос огромним количинама новца који је до сада потрошен, када су представници Еулекса дошли пред парламентарце да поднесу извештај о свом раду, они нису били у стању да представе било какав озбиљнији резултат. Еулекс је потпуни неуспех. Они немају никакву стратегију, идеју шта да раде“, рекао је Арлаки. „То је због тога што они сами не верују у сопствени мандат, ту су бог зна зашто и уопште не желе да иду у том правцу. Надам се да ће ЕУ то схватити, узети у обзир све критике изнете на рачун Еулекса и исправити ситуацију. Ситуација може бити исправљена, али морамо брзо деловати јер се суочавамо са веома озбиљном претњом“, додао је он.

 

Мисија жмури пред криминалом Бивши директор Економског одељења Међународне цивилне канцеларије Андреа Лоренцо Капусела рекао је за британски „Гардијан“ да је садашњи скандал „само мали део много ширег проблема у проблематичној мисији“. Капусела, који је написао књигу где анализира досадашњи рад Еулекса, указао је да је Еулекс до сада подигао оптужнице у свега петнаест значајних случајева од којих су четири окончана осуђујућим пресудама, што су у просеку две и по оптужнице и једна пресуда годишње. „С обзиром на раширеност политичке корупције и организованог криминала на Косову, ови резултати су врло слаби“, рекао је он. Према његовим речима, у осам случајева „постојали су веродостојни и добро документовани докази да је почињен озбиљан злочин“, али Еулекс није ни подигао оптужнице, нити спровео истраге. Такође, у седам од ових 15 случајева у којима су подигнуте оптужнице, то је учињено под спољашњим притиском, додао је он. Капусела је истакао да су у три од четири случаја који су се завршили пресудом осуђене другоразредне личности, док су високопозиционирани играчи повезани са тим злочинима избегли суочавање са правдом. „Еулексово понашање у тих 15 случајева указује да ова мисија избегава да прогони криминал високог нивоа и да, када је приморана на то, не жели да оптужи или осуди истакнуте личности“, рекао је Капусела додавши да је оваква пасивност само учврстила осећај „косовске елите“ да је недодирљива.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Trazili smo pa imamo –DOS prijatelji I DS staratelji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *