Кец из рукава

Пише Слободан Иконић

Хапшење наводне терористичке групе из Србије, као и публицитет који је овај чин добио у дану одржавања парламентарних избора у Црној Гори, требало је да буду важан изборни адут, својеврсни допинг за „прегрејане“ црногорске гласаче

Ако се на недељним парламентарним  изборима бранила слобода Црне Горе, како је то рекао црногорски премијер и лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, онда је хапшење – у ноћи уочи избора – групе од двадесет људи, са бившим шефом српске Жандармерије на челу, требало да буде својеврсна потврда тих речи. Нарочито када се на изборни дан то објави у црногорским медијима блиским актуелним властима у Подгорици, уз објашњење да је група планирала да у току избора широм Црне Горе изведе терористичке акције, изазове оружане сукобе, па чак и ликвидације.

МАЛИ ЛЕГИЈА Грађанима и бирачима непрестано је понављано да је група, на основу договора с појединцима из једне политичке групације, планирала те терористичке акције, те да се на челу ове групе, која је у Црну Гору унела и велику количину оружја и експлозива, налазио бивши, смењени шеф Жандармерије из Србије Братислав Бата Дикић. Дикић, или „Мали Легија“, како је тражио да га ословљавају, смењен је пошто је од Жандармерије направио криминалну организацију која се бавила трговином кокаина, плаћеним убиствима, изнудом, рекетом и сличним делима, истицали су у изборном дану црногорски медији.

А ова је акција, у ствари, била резултат будности црногорске полиције, јер је, ето, директор црногорске полиције Славко Стојановић, три дана уочи избора а после колегијума са челницима полиције у кампу на Златици, практично најавио хапшења изјавивши да, према оперативним сазнањима, постоји могућност изазивања нереда и евентуалне ескалације немира.

Светске агенције одмах су пренеле вест из Црне Горе о хапшењу 20 особа из Србије, осумњичених за тероризам, уз описе присутних о напетости у тој држави на дан одржавања парламентарних избора, представљених као избор између Русије и Запада, уз оцену, попут оне „Асошијетед преса“ (АП), да „у земљи расту тензије усред гласања које би требало да одреди да ли ће мала балканска држава наставити својим западним путем или ће се поново окренути традиционалном савезнику, Русији“.

СУМЊЕ У ХАПШЕЊЕ Нереда и немира није било, али се зато појавио низ сумњи и питања који операцију хапшења и све што се дешавало око њега поприлично дискредитују.

Одмах су, тако, из прошлости изрониле везе бившег шефа Жандармерије Братислава Бате Дикића са директором црногорске полиције Славком Стојановићем, које датирају из 2010. када је Дикић био Стојановићев гост у Подгорици и када је уручио дипломе службеницима Посебне јединице полиције. Све то објављено је, подсећа се сада, у званичном листу МУП-а Црне Горе, у Полицијском гласнику од 1. јануара те године.

Још је чудније да о спектакуларној акцији хапшења није био обавештен министар унутрашњих послова Црне Горе Горан Даниловић, који је пре неколико месеци на ту позицију дошао испред опозиције. Рекао је да располаже само незваничним информацијама о хапшењу 20 особа из Србије. „Нијесам добио ниједну информацију. Али сам забринут ако је у земљу дошло 20 људи да на дан избора праве хаос. Тражио сам састанак са директором Управе полиције, али сам добио одговор да је на терену“, изјавио је Даниловић.

О хапшењу српских држављана није био обавештен ни српски министар полиције Небојша Стефановић, а информацију о хапшењу такође је, како је рекао, сазнао из медија. То значи да власти у Србији нису званично биле упознате са случајем Дикић: није било сарадње безбедносних агенција, полиција, размене података на врху – баш ничега. И то, како је недавно Ђукановић рекао у „Политици“, у периоду када су српско-црногорски односи најбољи од распада СФРЈ.

Имајући у виду друге обавештајне податке до којих су дошле српске службе, српски премијер Александар Вучић изразио је сумњу у основаност оптужби за тероризам против Братислава Дикића и осталих особа ухапшених у Црној Гори. „Волео бих да хапшење неколико људи из Зубиног Потока није засновано на исказима албанског командира полиције Сељимаја. Чекамо да видимо, можда има нешто друго, а ако је то све засновано на тврдњама Сељимаја – а имамо доказа о његовим тврдњама, јер је он пријављивао црногорској полицији припаднике равногорског покрета, који су моји политички противници, али то не значи да су терористи. Али хајде да сачекамо, можда они имају нешто више сем тврдње Сељимаја“, рекао је Вучић.

ТУЖИЛАШТВО И МЕДИЈИ Сумње, и поделу у јавности на оне који сматрају да је вест истинита и оне за које је то само пропаганда црногорских власти, требало је да развеје саопштење црногорског тужилаштва. „Основано се сумња да је почетком октобра у Србији и Црној Гори формирана криминална организација, с циљем утицаја на законодавну и извршну власт у Црној Гори. Сумња се да је план ове организације био да у вријеме проглашења резултата на парламентарним изборима, уз употребу оружја, нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, а да потом заузму просторије Скупштине, с намјером да прогласе изборну побједу одређених политичких партија. Такође се сумња да је план криминалне организације било лишавање слободе премијера Црне Горе“, саопштило је Специјално државно тужилаштво.

У београдским медијима појавиле су се интерпретације догађаја које у великој мери дезавуишу тврдње званичника Црне Горе. „Новости“, тако, сазнају из безбедносних извора да су црногорски обавештајци унапред припремили клопку за бившег команданта српске Жандармерије Братислава Дикића, како би га баш на дан избора ухапсили. Према овим информацијама, Дикић је био у Црној Гори потпуно независно од кампање и изборне трке, односно ишао је у манастир Острог због лошег здравственог стања. Али на дан гласања један од обавештајаца црногорске Агенције за националну безбедност искористио је познанство са пензионисаним генералом српске полиције и одвео га у једно војно складиште, где му је била припремљена замка. Као прилог овом објашњењу, пишу даље „Новости“, говори и то што званичници у Подгорици до сада нису пружили ниједан конкретан доказ да је поменута група припремала насилно преузимање власти. Нису објављене ни фотографије складишта и наоружања које је Дикић тобоже планирао да употреби.

Београдски „Блиц“, такође тврдећи да је читава прича изрежирана, иде пак другачијим путем од „Новости“ и тврди да је Братислава Дикића, у ствари, ангажовао државних врх Црне Горе и исплатио му 100.000 евра како би глумио терористу. „Сигурно је, међутим, да је акција свима требало да делује као сценарио српских опција, првенствено што се за Дикића везују радикални просрпски ставови. Управо то је и требало да буде гарант да појављивање ’терориста’’ нема везе са државним врхом“, пише лист.

Најдаље у оспоравању хапшења, а можда и најубедљивије, отишао је један од челника опозиционог Демократског фронта Марко Милачић, објављујући видео-снимак на ком се јасно види како ухапшени „терориста“ само фингира да има лисице на рукама. На снимку који је Милачић објавио на свом профилу на Фејсбуку види се како један од ухапшених најпре држи руке иза леђа у положају типичном за везаног лисицама, да би, при уласку у полицијску марицу, само спустио руке поред тела, очигледно неспутан.

Имајући све ово у виду, не чуди што је бивши шеф српске Војнобезбедносна агенције Момир Стојановић овдашњим медијима изјавио да је (пред)изборно хапшење представљало пуко медијско спиновање, односно покушај црногорске власти да поручи народу да спољни фактор жели да им креира политичку сцену и да је зато потребно да подрже актуелну власт.

Коментаришући за „Спутник“ изјаву лидера опозиционог Демократског фронта Андрије Мандића, да је генерал Дикић у добрим односима са бившим шефом црногорске полиције Веселином Вељовићем (о томе сведочи чињеница да је Божина Бановић, отац команданта Специјалне терористичке јединице Мирка Бановића, ангажован као адвокат Братиславу Дикићу. Иначе, Мирко Бановић је дуго био шеф обезбеђења Веселина Вељовића, некадашњег директора Управе полиције) и са Владимиром Бебом Поповићем, који важи за спин-доктора Мила Ђукановића, Стојановић каже да је то само потврда његових речи. „Да ли можете да верујете да неки озбиљни људи, или нека озбиљна држава, може тако да убаци грађане да руше уставом утврђено уређење у некој земљи? Сувише је то неозбиљно и то је оно што говори о недемократичности актуелног црногорског режима и о његовом покушају да се на све могуће начине, па и таквим спиновањима, и даље одржи на власти“, каже бивши шеф српске ВБА.

У сваком случају, дани пред нама морали би да нам донесу разрешење. Не само овог чудног случаја хапшења „терориста“ из Србије већ и међудржавних односа некад братских република који се преко овог догађаја преламају.