КАКО ЈЕ ФРАНЦУСКА ПОНОВО КАПИТУЛИРАЛА

ИЗБОР ЕМАНУЕЛА МАКРОНА ЗА ПРЕДСЕДНИКА

Председнички избори у Француској били су сукоб промена и статуса кво, народа и елите, радника и капитала, Европе и Запада, патриотизма и глобализације. Победило је ово друго

Jедан од највећих француских књижевника Оноре де Балзак изјавио је још у 19. веку, док његова земља није имала овако богату демократску традицију, да „Французи воле да бирају нову владу, под условом да она остане иста“. Управо то су урадили и на управо одржаним председничким изборима. Изабрали су новог председника који ће бити исти као и претходни. Свесно су изабрали лаж, јер су, макар у дубини душе, морали знати да је Емануел Макрон само наставак Франсоа Оланда другим средствима, односно с другим лицем. Макронова лаж била је очигледна свакоме ко је желео да је види, али су Французи, као што је рекао један од председничких кандидата испалих још у првом кругу Жак Шеминад, „превелике кукавице“ да би се одрекли статуса кво и пригрлили промене које им је нудила Марин ле Пен.

[restrict]
Иако је током изборне кампање читав француски, али и европски естаблишмент тврдио да је Марин ле Пен представница мржње, подела и мотор надолазећег грађанског рата, управо је Макрон у моментима искрености показао да дели људе и да није присталица јединства у демократији. „Они су наши прави непријатељи. Моћни, организовани, вешти, одлучни. Сусрећете се с њима свакога дана на улици, на селу, на интернету, али су најчешће добро скривени. Колико мрзе, толико су и кукавице. Знате их. То је странка агената катастрофе. То је француска екстремна десница и она је овде“, рекао је Макрон за 11 милиона Француза који су свој глас у другом кругу избора дали Ле Пеновој. Ко онда овде испада фашиста? Ле Пенова која се залаже за очување француског идентитета и начина живота, или „независни центриста“ који политичке неистомишљенике, њих 11 милиона, назива непријатељима? При томе, непријатељима кога тачно? Банкара, политичара и осталих структура које су га подржале и направиле, или народа?

НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ Иако је Макронова победа на први поглед величанствена – 66 спрам 34 посто гласова – испод површине она може бити и прерушени неуспех, односно пораз који чека да се догоди. Пре свега због тога што права битка за Макрона и његове присталице тек почиње. После успешног пласирања у други круг председничких избора, питање је практично било само с коликом ће разликом победити Ле Пенову против које су се сврстали сви на француској политичкој и медијској сцени, па је Макрон био апсолутни фаворит. Победа је, међутим, Пирова, јер је Макрона подржало само четири од десет бирача. На гласање није изашло 25 посто бирача, што је рекорд у Француској, а ако се овоме додају неважећи листићи, број оних који су бојкотовали изборе повећава се са четвртине на трећину. Због овога ће Макрону, упркос томе што је с лакоћом победио на председничким изборима, окупљање парламентарне већине на предстојећим изборима за Народну скупштину бити веома тешко, ако не и немогуће. После председничких избора показало се да је Француска подељена на пет блокова које дели дубок јаз: Макронов покрет „У покрету“, лепеновски Национални фронт (који ће бити прекомпонован и проширен како би се захватио још већи део бирачког тела), „Непотчињену Француску“ екстремног левичара Жан-Лика Меланшона и развалине некада владајућих странака – републиканце Франсоа Фијона и социјалисте Беноа Амона који нису ни ушли у други круг.
Колико ће Макрону, првом председнику Француске који је изабран као „независан“, иако то није био, владавина током наредних пет година бити лагодна, или не, одлучиваће се 11. и 18. јуна. Проблем за Макрона на овим изборима је што француски изборни систем за парламент није класичан већински, у којем у други круг иду два кандидата са највише освојених гласова, него у други круг улазе сви кандидати са освојених 12,5 процената, па је антилепеновско удруживање какво смо видели у другом кругу председничких избора много теже извести. Сценарио у којем би у други круг избора за 577 посланичких мандата на некој од изборних јединица поред кандидата Макрона и Националног фронта ушао и неки републиканац, или меланшоновац, никако не гарантује Макронов тријумф. Штавише, ривали који су га подржали у другом кругу председничких избора сада ће мобилисати све своје снаге како би га поразили.
Уколико нека друга странка освоји већину у парламенту, Макрон ће бити приморан да изабере премијера из њених редова и да влада у кохабитацији. Републиканци, чији председнички кандидат Франсоа Фијон није успео да се пласира у други круг председничких избора иако је био фаворит, могли би лако постати најјача партија. У том случају премијер би могао постати носилац њихове изборне листе Франсоа Бароан. Француски бирачи неретко воле да „кажњавају“ своје председнике тако што их приморавају да владају у кохабитацији, а последњи пут се то десило за време владавине Жака Ширака од 1997. до 2002, који је тадашњу ситуацију описао као „парализу“. На овакву могућност указује и истраживање агенције „Ипсос“ према којем чак 61 одсто Француза не жели да Макрон има скупштинску већину.
Ако Макронова партија оствари лоше резултате, могла би бити приморана и на формирање велике владајуће коалиције, што је нормално у бројним европским земљама, али је крајње неуобичајено за Француску. Макрону проблем за формирање скупштинске већине може бити и чињеница да је током председничке кампање свима обећавао све и што су његови ставови били потпуно неконзистентни. Превелика амбиција да окупи све Французе, без обзира на њихову политичку оријентацију, довела је до тога да се његов покрет у највећој мери састоји од политичара који су се очајнички трудили да задрже некакву позицију, од социјалисткиње Сеголен Роајал (бивше Оландове љубавнице), до Кристијана Естрозија, некадашњег градоначелника Нице који никада није био гадљив на блатњаве политичке савезе и компромисе. Најширу базу његовог покрета, па и будућег посланичког клуба, међутим, чиниће политичари из редова Социјалистичке партије, чији је председнички кандидат Беноа Амон прошао катастрофално и напустио ову странку с намером да оснује сопствену партију.
Према садашњим прогнозама, „У покрету“ би у првом кругу избора могао да освоји између 22 и 26 посто гласова, Национални фронт и републиканци између 20 и 22 процената, „Непотчињена Француска“ 13 до 16 посто и Социјалистичка партија осам до девет процената. У другом кругу то би се могло, према истраживањима, претворити у између 249 и 286 посланичких мандата „У покрету“, што би Макрону било недовољно за самостално формирање владе, за шта је минимум 289 посланика. Републиканци би могли освојити између 200 и 210 посланика, Национални фронт од 15 до 25, Социјалистичка партија од 28 до 43 и „Непотчињена Француска“ од шест до осам мандата. Ова предвиђања, међутим, треба узети с великом резервом и свакаква изненађења су могућа.
Проблем за Макрона на парламентарним изборима могла би представљати и афера са хаковањем електронске поште његовог изборног штаба. До провале у комуникацију његових сарадника дошло је непосредно пред почетак предизборне тишине и медијима и друштвеним мрежама је било најстроже забрањено да објављују било какве информације које би могле утицати на исход избора. Тада се једино могао чути деманти Макроновог штаба и тврдња да је већина података лажна. „Викиликс“ је, међутим, у међувремену на себе преузео проверу веродостојности око девет гигабајта објављених података, и до сада није наишао на информације у чију би се аутентичност могло посумњати. А у подацима се налази свашта… Од информација да Макрон своје богатство скрива на Кајманским острвима, преко наручивања и договарања око куповине дроге „за шефа“ (ради се о кокаину и метилметкатинону, дизајнираној дроги сличној метамфетамину), до мејлова хомосексуалне садржине и података о томе како су Ротшилди плаћали његове приватне прославе.

МАКРОНОВА СТАРА ГАРДА Избори показују и да време ради за Марин ле Пен и њен Национални фронт. Емануел Макрон јесте најмлађи председник у историји Француске и јесте најмлађи лидер у некој западној демократији, али је његово бирачко тело старо. У просеку, старије од њега. Упркос томе што су многи предвиђали да ће његове младе године привући подршку младих, његови најватренији бирачи су старији и од његове жене – у популацији старијој од 70 година Макрон је добио 78 посто гласова. С друге стране, његова ривалка Марин ле Пен је освојила симпатије млађег дела бирачког тела. Подржало ју је 40 посто бирача старости између 25 и 34 године и 43 посто оних старости између 35 и 39 година.
Без парламентарне већине и с програмом осмишљеним тако да се свима угоди, Макрон ће највероватније током своје владавине радити оно што је и његов ментор Оланд радио – ништа. Што се тиче смањивања рекордно високе незапослености, борбе против тероризма и криминала, враћања суверенитета Француској од ЕУ и САД, ништа се неће променити. Због свега овога веома је могуће да Макрон свој председнички мандат оконча попут Оланда – као најнепопуларнији председник у историји Пете републике. С друге стране, Марин ле Пен може да чека. За њу ради време. Како је рекао француски филозоф Дидије Ерибон, „глас за Макрона данас је глас за Марин ле Пен за пет година“.

[/restrict]

Победа у поразу

Иако је изгубила трку за Јелисејску палату, Марин ле Пен и њен Национални фронт могу да буду веома задовољни, јер су у другом кругу избора освојили више од трећине гласова, односно подршку 10.644.118 бирача. Поред тога што се ради о историјском рекорду за ову партију, у односу на подршку из првог круга ово је повећање за више од четири милиона гласова. Треба, такође, подсетити да је на председничким изборима 2012. Ле Пенова освојила 6.421.426 гласова, док је њен отац Жан-Мари ле Пен у другом кругу председничких избора 2002. освојио 5.525.032 гласа.
Најбоље резултате на овим изборима Национални фронт је остварио на Корзици (48,52 посто), на северу Француске (47 посто), у Прованси и Азурној обали (44,53 посто) и у региону Гранд ест (42 посто). Ови резултати, поред осталих, указују на значајне могућности које ова партија може имати на предстојећим парламентарним изборима, и да није незамисливо да, какву год владу Макрон формира, управо она буде главна опозиција.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *